Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њим допаде Маркиша Стевов, те посјече онога. Лабуд, Грубан и Јоле, са исуканијем јатаганима, потекоше да ће преко утрине али их вођ заустави, викнув: — Натраг, луда дјецо! Паднимо за коње и пуцајмо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена. Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.
Али зато опет од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и окићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима, и око себе обешеним камџијама. И сви, не много развијени, већином мали, кратки.
тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта | ће од беса, ножевима и јатаганима из силава бацали се на Цигане и секли им бубњеве.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сваки се потаја и зби иза своје бусије, са натегнутим пушкама и леденицама, са јатаганима мало извученим из корица; сваки је нанизао преда се по неколико фишека. Вјетар бјеше утолио те наста потпуна тишина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тамо, Европи, покажи ко је Србин. Покажи, мајку им белосветску, да ми нисмо само с јатаганима вешти. Нек знају да смо исто тако и с књигама умешни. Памет им покажи, а дукате не жали.
Лак ветар се игра искривљеним и иступљеним јатаганима кукуруза: јесен је, па их младим месецима кољу сељаци, он седи под брестом у својој њиви, не, седи на сунцу, треба се
Отац у великој шубари, плази језик и сав је искићен јатаганима. Није отац, већ багрем, расцветао се, а само неколико листића на њему.
Није отац, већ багрем, расцветао се, а само неколико листића на њему. Багрем има шубару, изубадан је јатаганима, а хода. И две раскрвављене руке, без тела и главе, беру са њега беле гроздове.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот. Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
су „једва до кукова допирале, али „од кукова до пазуха сви у кожним, богатим, изрецканим и искићеним силавима, са јатаганима, разним кратким пушкама, ножевима”; па и женама о појасу висе мали ножеви.