Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ Кроз клопке и замке, без конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима. Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једног јутра протјерана је цестом према граду повелика група повезаних лопова, хајдука и јатака, окружена јаком стражом.
да се има пооштрити контрола на рампи, јер је у околини примијећен један одметник који се врло вјешто пребацује од јатака до јатака упркос свим стражама, патролама и засједама. Друмом, већ издалека, чује се зврјање кола.
има пооштрити контрола на рампи, јер је у околини примијећен један одметник који се врло вјешто пребацује од јатака до јатака упркос свим стражама, патролама и засједама. Друмом, већ издалека, чује се зврјање кола.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака. Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.
Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега. И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У њиховој заштити од прогона ангажовано је цело становништво, од јатака - домаћина који их прима на коначење до крчмарица у хановима, где се укрштају путеви и размењују обавештења.
Одржавање конспирације уске групе јесте и главни фактор њиховог опстајања. За ускоке, међутим, неку врсту јатака представљају стране хришћанске државе, Млетачка и Аустрија, у оквиру којих, на територији Крајине, они живе као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— углавном — на поробљеној територији (само каткад на суседној аустријској или млетачкој), лети по шумама а зими код јатака. Наши преци одлазили су у хајдуке зато што нису могли да се помире са ропским животом.
Наравно, то не значи да није било и ружних хајдучких поступака. Живећи под врло тешким условима у шуми или код јатака, прогоњени чак и од аустријских и млетачких власти (оне су за њима слале потере, уцењивале њихове главе итд.
Од правих хајдука разликовали су се поглавито по томе што нису живели у шуми или код јатака, него код својих кућа, у кругу својих породица (у Сењу, Задру и другде), одакле су предузимали даље или ближе походе