Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Зачу цура, затрепета, Ћаше утећ лепа, Ал' је веће врежа клета За ножицу шчепа. „Пуштај, врежо“, цвили јатка, „Пуштај, тешки јаде!“ — „Немој, врежо, немој, слатка!“ Опет момак стаде. И прискочи лака скока, Већ је ето вата.
X Ма зарашта, срећо клета, Заш' је тури у живота, Кад је чека овог света Само гроза и страота? Али јатка ево прену, Диже око зачуђено, И крај себе мајку глену, И то сузно око њено, И око ње суза ова Вас обрте свет