Јакшић, Ђура - ПРОЗА
као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној светини, без цели, без намере, без јаука и без речи... Док не стиже и нов карван сиротих српских бегунаца, и из стотину грла се захори: — Маџари! Маџари!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Мени се учини да га њетко свуче. На другој шајци дрекну други... Ваздух се поче проламати од писке и јаука. Чудновато се све то мешало са хуком таласа...
Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове! Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!... Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Била је једна од оних тамних ноћи, у јеку јесени, кад ветар, хладан, сав од неког језивог јаука, откида лишће и ломи гране са оном подмуклом и осветничком вриском која леди. Баш као да смрт витла косом унаоколо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све до њених, болних, јаука, кад је почела да се порађа – после тек седам месеци бременитости – све до њеног пада, кад поче да се превија, на
Међутим, њен порођај је прошао, са мало стезања Ђурђевих мишица, са два-три јаука, са мало зноја, који јој је муж брисао са лица.
буде чврста и не срамоти смрт, неког њој драгог бића, којег више нема, и чију успомену не сме вређати, узалудном виком јаука. Варвара се на то промени у лицу и уздиже на јастуцима, пребледела. Је ли донео вест смрти оца њенога?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко само што нагло дихаше, али не пусти јаука. — Јунак, ђетић — рече медик, окренув се Милици, која стојаше подаље и сва дрхташе!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ето време ка растанку дође, Он оправи се, лати се оружа, Још дешто њему тужно злато пружа, И расташе се, не би ни јаука; Ма беше, брате они ти(ј)и мука.
XИИ Часак само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли, нити жеља, Око сјаје као стакло Ма
срдашца куља, Пола лежи доле на рудини, Па се ваља ето по прашини, И још глава и десница рука, — Оде ага баш и без јаука! Ој Милета, Бог те подржао, Та ни Марко боље не секао!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно, без јаука, у једној венеричној болници дичне хабзбуршке династије.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЧОВЕК И ЈАБУКА У том свету, који је час цветни тепих, Час долина суза и јаука, Мало је призора тако лепих Као кад се сретну човек и јабука...
ИЗГУБЉЕНА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ Поподне, на пијаци, у клоаци Леже остаци и отпаци; Међ њима, тугујући без јаука, И једна румена, крупна јабука... Чмава, изгубив сваку наду У непознатом, бездушном граду...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који беспоштедно ждере Рушевине наших нада, наше вере!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
док сред ноћи дуге, К'о грдан полип са стотину рука, Стисла јој срце љубав пуна туге, Туге без суза, без речи, јаука. И заљубљена, погођена неким Стихом к'о стрелом, спусти књигу тада И снива дуго...
својих светих мука, Без лире, без гласа, исповести твоје, Зашто ниси срце прогутала своје, Као Белерофон, гордо, без јаука! Ј.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Живи сведок силних страсти, неуспеха и јаука. Луч невоља стално букти и будућност пламен лиже, Дим загушљив, мутан, труо, небо ми је заклонио, И чађ пада, и
Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука И игре мртвих, аветиња коло, Да је болова, сећања, јаука — Знамења, да сам некад и ја вол'о. Ал' није.
Обишли смо места световна и света, Развалине славе, изворе јаука И домове, камо страх једино цвета; С буктињом слободе прогнасмо баука.
Краков, Станислав - КРИЛА
Јаукнуо би и уздигао високо мршави грудни кош. Около је ваздух био пун задаха крви и јаука. Један Црнац урлао је тако страшно да су напољу рањеници дрхтали од страха.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— продужи Светислав. — Нас артиљерија туче на отвореном простору, где од пуцњева пушака, узвика, јаука и не можеш да јој чујеш шум. Наравно.
— Стигли су малочас. Чули смо како копају. Као да ме нешто смлати. Пред нама треба да се сада обави клање људи „без јаука“. Окрећем се у месту, и нервозно парам ноктом о длан. — Пст! — учини овај у рову. — Прешли су... Дижу се.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
чованих копорана, и без крупних тока и илика, убијени ненадном и подмуклом несрећом, тврдокорно шуте, без суза и јаука, али су жалостивни, сломљени, сатрвени... И нижу се гробови, мали и велики, женски и мушки. Страхота погледати!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, без иједног јаука, пао је избоден бајонетима. Поднаредник Груја каже да су пешаци тада хладно изишли, као да су пиле заклали, и
Лежали су заједно у шатору, па нису ни приметили кад је умро. Сасвим нечујно, без ропца, без жеље, без јаука. И нико се зачудио није. Дохватили су лешину за руке и ноге и спустили у земљу.
Машина чини још један обртај и нечујно стаје... Умиру тако људи без јаука. Нечујно и тихо гаси се њихов живот, као жижак у кандилу. Око подне стигосмо пред једну набујалу реку.
Пристизали су журно француски и енглески тешки топови. Планине су трештале од експлозија, јуришних усклика и јаука рањеника. Ишли смо узбрдо лагано, а сигурно. Али освануо је четврти август.
Милутин, Милутин „Уча“, мој добри друг још од почетка рата... Нема га више... Умро је без јаука, без иједне поруке, тихо... Сузе су ми навирале на очи. Услед узбуђења осетио сам лаку дрхтавицу, као језу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
побуда изражена је и у Секулиним самртничким речима: Укопај ме на друму широку, да с' наслушам трупка од коњица и јаука од добри јунака.
могу ти ране преболети; већ кад мени судни часак дође, укопај ме на друму широку, да с' наслушам трупка од коњица и јаука од добри јунака“. То изусти, па душу испусти.