Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
па се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са парајућим јауком, два друга пребацише цркву. У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета.
Црњански, Милош - Сеобе 1
крају тог, тако дугог, чекања да је добије, изгледаше толико грозна, да је мислио да ће онда и он пропасти, одлетети јауком некуд главачке, у воду, раздражен, очајан, осрамоћен, преварен, не могући да остане без ње, у тој кући, са том децом,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ајме мени, зар натоварих на плећа већ шездегодина! Куку, јадни Раде, шта се ово зби с тобом! С јауком, сручи се дјед на свога госта.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
свет-мучениче дижу му с' руке, огранци голи, рекô би вишњег преклиње, моли, ил' ветар само сухим грањем јечи, јауком дугим кô да збори речи: боже вечности, боже тренутка! боже 'сељене и сваког кутка!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са оне стране учесташе пуцњи пушака и прасак бомби, па се слише са узвицима луди и јауком рањеника у заглушну хуку... А људи на оној страни изгубили су већ појам о себи, и као скамењени лежали су непомично,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином. Ђорђе јаче трже прегршт слугине косе. Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш? Је л' ти газдарица рекла да ме не сачекаш? Мијат се извињава, припаљујући свећу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У њеној унутрашњости нешто се покретало, покушавало да се ослободи. С јауком стена одбаци и свој последњи заштитни слој и рашири очи од чуда.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Позвао сам их полако. Двојица притрчаше и, не говорећи ништа, бацише ме на носила. Стиснуо сам зубе, јер би се јауком одали. Они су одмицали журно. Моја се рањена нога клатила, и као да ми је неко забадао ножеве у слабине.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
срџби и божје и људско срце, и мртва се тијела у мртвачкој одори дижу из неоплаканих гробова и оглашавају се језивим јауком и лелеком да душа у човјеку протрне и премрзне.
Плачем и јауком не ожали се погибија снаге моје и лепоте моје. Пјесну, пјесну, дјецо! Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја!
Оснажите своја крила, па се високо под небеса дигните и крилите земљом и свијетом. Огласите својим црним гуком и јауком на све стране свијета несрећу моју голему и погибију краљевине моје и лепоте моје!...