Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Све мисли и измишљава како ће другог озлобити, док сам у зло падне, пак се онда тужи и јауче. Мили родитељи, опростите ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и не почитују, од кога ће чада
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Видиш глава, ноге и руке. Уда рило га и у главу, и у ноге и у руке. — А јест. Кад се мало, веселник, разбере, одмах јауче да га боли глава и све кости! — рече Смиља.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 1. ПАУК Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи... А помрчина као у паклу.
Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. — Шта је то?... Што јауче тај народ?... — Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!... Станко поче да се диже, али Суреп га задржа...
Заврзан скинуо капу, па виче: — Док на једној страни јаучу, ми певамо! Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Милош је био волујар, те је вазда Дивоњу чистио, хранио н тимарио. Једанпут чисти он вола, а плаче и јауче. Дивоња га погледа, па га запита шта му је и зашто плаче.
Кад би око пола ноћи, зачује он како из пештаре нешто јауче, па се уплаши, али се брзо поврати и помисли: „Ко је да је, не јауче из бијеса већ од грдне и велике невоље.
би око пола ноћи, зачује он како из пештаре нешто јауче, па се уплаши, али се брзо поврати и помисли: „Ко је да је, не јауче из бијеса већ од грдне и велике невоље.“ Зато приђе пећини и види пустињика који, болан и жедан, јечи.
Како не смијеш прећи преко ћуприје куда иде свијет и коњи натоварени прелазе? Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: — Ајде, море, шта ћеш дати да те пренесем ја на леђима? — А шта иштеш, господару?
А ШТА ТИ ЈЕ Један чоек којега је бољео зуб срете другога чоека ђе јауче иза гласа, па га упита шта му је. А кад му овај одговори да га је ујела змија, он му рече: — Е ја мишљах тебе зуб
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тресе се кућа с крова, с темеља: јауче Среда, кука Недеља, чангрља поноћ дрвен-жлицама. Тек кошчат-рука костреш-старице испружи храну гладним птицама, за
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом — ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада... У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да стотину громова тресну над главама нашим, а земља се узбурља око нас. Утонусмо у дим и прашину. Неко јауче. А војници усплахирени, па их место не држи. — Лези, лези! — Митраљез у заклон! — Ала они у батерији гњаве...
Можда смрт, а и мм сви остали. А онај јауче... Сад ће, сад... Сунце сија, а земља плитка... Срце думбара по грудима као мал. — Ето их!
земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину... Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде... још једном, и људи се сјурише у заклон. Очи су им гореле, а лице потамнело.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ни један песник не јауче. То чине још само Словени. Овде људи давно знају да то нема смисла. Између чинова, на завеси, јављају резултат трка,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
једну жену ошину трн по левом оку, те је привила влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а он јуначки трпи бол и иде дале
Одједанпут се обретох као на неком уском, брдовитом и каљавом путу. Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче. Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: „Ајде море шта ћеш дати, да те пренесем ја на леђима?“ — А што иштеш, господару?
“ — Ајја! Еро не ће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: „Ајде море шта ћеш дати, да те пренесем ја на леђима?“ — „А што иштеш, господару?
40. А ШТА ТИ ЈЕ? Један чоек којега је бољео зуб, срете другога чоека ђе јауче иза гласа, па га запита, шта му је, а кад му онај одговори да га је ујела змија, он му рече: „Е ја мишљах, тебе зуб
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Разумеш? ИКОНИЈА: Причам ти причу! ЦМИЉА: Ћуде! ИКОНИЈА: Шта сад ту „ћуде”? ЦМИЉА: Напољу ко да неко јауче! ИКОНИЈА: Причинило ти се. АНЂЕЛКО: Чекај! Стварно је неко јаукање! ИКОНИЈА: Немој дизлазиш!
ИКОНИЈА: Сигурно она банда зградилишта! Свако вече туче и премлаћивања! Придигниде му главу! ЦМИЉА: Полако, јауче, боли га! ИКОНИЈА: Него шта, него боли! Ајде, не бој се, ја сам! Фала Богу док боли, а кад престане...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
светлости жара из пећи лице лепо, и зато што се не брани, занемела у запрепашћењу од његових првих удараца, туче је и јауче зато што је први пут туче, што је много воли, и жели да је убије, јер је лепа, да је не види после овога, после...
и Турци владају, само њега нек оставе на миру. Шта. ли је то Симка хтела да му каже? Ђорђе није код куће. Звоно јечи, јауче, стравом узбуне плаши ноћ; велико сиво око неба наднело се над село, над звонару, вири на Толу, он види и још брже и
Што пушке нисте спремили? Чупајте плотове, удрите, удрите! Јауче: не бежите!... Да хоће бар деца да запамте вашу поуку. Ни она неће умети да иду на две ноге...
Она, сигурно, јауче и боли је, а Мило јој је и радосно то што боли и што јауче. Зато ти коме ће она до сунца постати мати, кад дорастеш да
Она, сигурно, јауче и боли је, а Мило јој је и радосно то што боли и што јауче. Зато ти коме ће она до сунца постати мати, кад дорастеш да ореш по женама, никад их не жали. Буди плуг и семе.
Твоја мати јауче и крвари ноћас, а ти ћеш, можда, бити несрећа, неправда и мржња на земљи. Сунце ће те огрејати само да би Катићима
Ковач брзо и снажно треска по наковњу. Ужарену мотику умаче у воду и опет удара чекићем. Гвожђе танко јауче. У мрак, мрачнија сенка Аћимова изиђе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Њега да убијем.“ — „Њега? Њега да убијеш? Зар њега да убијеш? Зашто? Шта ти је крив?“ јауче она. — „Крив! Крив ми је, крив, не разумеш, никад нећеш разумети; пусти ме, ти ниси у стању, ти не можеш разумети.
“ и мучим га, и мучим се, и распињем се од бола, а слатко ми; док он вришти, превија се, јауче, цепајући мало срце; и све тако, задуго, задуго, док сасвим не малакше и заспи.
За тебе сам Албанију савладао.“ Грми тако Јаћим и јауче да се до неба чује, кад наједном угледа Куманово, и кад угледа Јаћим ово Куманово и младиће како жестоко корачају, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Но, овог ће баш одвалит, па он диди и ни „помоз̓ бог!“ ни „како здравље?“ већ удари по диди. Дида опет нит̓ ћути нит̓ јауче, већ стење. — Јеси ти правда? — на диду ће овај, а дида опет њему: — Борме, читава нисам. — Па зашто онда стењеш?
Аја, Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: — Хајде, море, шта ћеш дати да те пренесем ја на леђима? — А што иштеш, господару?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али има друга жица Што бејаде наша само, Жица пуче, пŷк јауче: Ми се, побро, растављамо! — Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се
Краков, Станислав - КРИЛА
Као да се црна бујица ваља низ падине брега. Хучи и ваља се све брже ка јаругама. Камење се отиска под ногама и јауче. Све се слило у једно. Ни једне сенке издвојене. Све је то обавио и спојно ледени ужас безумља, који плива кроз таму.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моје лане није смртно, Да растанком прети, Моја друга, моја туга Не може умрети. Моје луче не јауче, Већ ме љуби живо, А ја сам је вером, надом, Животом даривô.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Да ми је да се дочепам једног ограђеног простора... Још мало. Али, боли страшно. Ипак је смрт грознија. Неко јауче. Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга. Једноме војнику из врата куља крв.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и цвили за нечим, на Пливин водопад, да тамо слушам урнебесно хуктање и шумење дивље, необуздане Пливе како урличе и јауче, падајући низ излокане, проваљене и растргате гудуре. Страшно је то хуктање и шумење!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Као какав дивљак азијских племена, Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Поноћ стаде од милине, Па у чуду само хуче, Гледајући две стотине, Како бежи и јауче... Две стотине војске њине... — Шта ћеш лепше?... Куда више?... Кад Турака две стотине Пет стражара погонише!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јест! Љубав лептирак то је што губи небесне боје, Како га дирнеш руком. 1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô...
Не чује уво веселога гласа, А ветар шуми, звижди и јауче; Па диже магле са висова тавни' И као облак ваља их у равни. 5.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Старац лута сам око универзитета, умори се, седне на неку клупу, и кад свет не пролази, кука и јауче да је ваљда и Богу тешко. Милан је ступио у последње часове и борбу.
куда! куда! — поче Бранко одједаред скоро да јауче. — Били сте професор, испраћали сте нас, и друге. Куда? докле? зашто само дотле? ...
Као што је за живота Јосифова никада нико није чуо да јауче или да се жали, или тражи начин да промени судбину — Јосиф, несрећник, тукао је сестру сваког месеца једаред лудачки —
А ово, рекао ми је доктор, утиче на закречавање о-одлично...” Али мој сиромах тата једнако кашље, и груди да боле, и јауче кад га нико не чује. — Сока брише очи. Одмах брише очи и Јана. Кода, као права маторка, тресе забринуто главом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања... Опет неко јауче. Кола шкрипе. Затим тресак низ камене литице. А река гута... Заповест се мора извршити, ма све пропало.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не чује и неће да чује како га купина моли за милост. — Не кидај ме, не убијај! — јауче купина, али Ведран ни главу не окреће, већ искидавши је крете даље. Баш је будала!
А кад настаде година трећа — учини се дечаку да разуме говор биља. Чу Ведран како јауче грана када је нехатна нога гази и досети се да он то купинову врежу окајава. Тако и трећа година прође.