Употреба речи јахачу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад је пошла на четврту – повисоко шибље и воду – гледаоци приметише да је кобила променила своју ћуд, и запљескаше јахачу. Више јахачу. Исакович је, на тој, високој, животињи, чудне боје, јахао врло лепо.

Више јахачу. Исакович је, на тој, високој, животињи, чудне боје, јахао врло лепо. Кобила, кад се пљесак зачу, пође у галоп, још

Шевич је био притрчао као да је јахачу хтео да помогне, да га са кобиле скину. Павле му полугласно опсова, на матерњем језику, мајку.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Посљедњи који се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ореол гради где се сунча гуја под брижним лицем Сунца изнад гаја, што зрачним класјем, стргнутим са глога, јахачу купа коња зеленога.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Стар и славан постаде сликар. Последње рече су му биле: — Журиш, јахачу, журиш! А онда, кад већ сликара није било и сат и слике преселише у музеј.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности