Црњански, Милош - Сеобе 2
од фасада капуцина, пуних крстова и анђела, а отварали су видик и према утринама, где су хусарска одељења имала школу јахања. Енгелсхофен је патио од маније кречења и санитета. Као и карбола. Он је био закречио и Команду места.
изненађење било је за фамилију, кад је госпожа Кумрија, после петог порођаја, изјавила жељу да се и она јави у школи јахања, куд и остале жене официрске иду.
Посматрао је ту лепу жену, као што је имао обичај да посматра, у школи јахања, неку бедевију. Кад је чуо да је тек прешла тридесету, а већ има шесторо, само је нешто промрмљао.
Трифунова жена није волела ни жену Ђурђеву, Ану. Не зато што је Ана била чувена у школи јахања за официре у Темишвару, него зато што је слушала Варвару.
Шта будућност доноси, и тако се не зна. Жене кирасира, у Темишвару, долазиле су у школу јахања, Енгелсхофена ради. Начиниле би круг, два, па би затим одјахале и наставиле своја бескрајна торокања, о љубави, и
Научила је то, каже, од Павла. Пред вече, цело би се друштво Исаковича враћало, уморно, са јахања, дуж егзерциришта, алејом јабланова, поред барутана. Сви су јахали ситним касом и прелазили, сваки час, у корак.
Та ми плаћамо половину!“ Исакович је у Будиму био постао непријатан, јер је био изнурен од оног лудог јахања кроз баровиту Бачку и кроз песковиту раван куманску.
Тамо све мирише. Исакович би, тамо, могао да се осећа као Орације, а школа јахања грофа Пара није далеко, тако да би, сваки дан, могао да осети, под собом, седло и коња.
је деведесет година, али, веровао Исакович, или не, да му из душе каже, та баба и сад долази, свако јутро, у школу јахања грофа Пара, и јаше. Треба пазити, рече Божич, кад се коњ купује, да нема дебео врат. То му јако отежава главу.
је после викао, да капетан види, пред собом, његовог, старог, пријатеља, који је био мађионичар, на коњу, у школи јахања грофа Пара, и чувен коњаник, кад је био млад.
Та варош им је узимала, увек, и мита, и права, и крв, а није им ништа давала, сем обећања. Пошто Павле, крај свег јахања у битке и ратове, на бојишта у иностранству, није познавао друге земље хришћанства, и Европе, он је, као и цела
“ А, каже, цео театар је у њих гледао. Павле је, дабогме, највише причао о школи јахања у Леополдштату. Шта прича о Бечу – питали су официри Ђурђа – кад се рашчуло у Темишвару да се Павле вратио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ушав у кућу, ударивши, на прагу, главом у тршчани кров, затекао је жену обучену, свилену, умивену, дивну. Уморан од јахања и журбе, сад је погледа другим очима и, пришавши јој, поче да је љуби, кроз своје разбарушене брке.
Све је био свршио. Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат, на коња.
Затворила би очи и видела сребрне, месечином поливене шуме, још једном, снежна поља иза Осечког града, траг лисица, јахања, дах њин, као маглу, прошлост. Не би је можда више ни оставио. Положио би јој широку своју руку на трбух.
Био је и то свршио. Сав умор од последњих, грозничаво проведених ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат на коња.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Сачекај барем до јутра, обећавам ти, кренућу ујутру, а стићи ћу ко да сам још ноћас пошао! Шта је три сата јахања! ХАСАНАГА: Сад си рекао! То! Три сата јахања! Ето видиш! Није ми кадуна ни толико могла!
Шта је три сата јахања! ХАСАНАГА: Сад си рекао! То! Три сата јахања! Ето видиш! Није ми кадуна ни толико могла! Она мене константно презире! Још од самог почетка, нисам ја слеп!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Самара ти је град удаљен један дан јахања од Бухаре, која је такође град. Али, прича се није догодила у Самари, него у Бухари! Схваташ? — Схватам.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
шапнуо да се много бринем за послове државне, изгледа пропустио сам да приметим своју сопствену смрт на два часа јахања пред градом, но ипак сам мио им гост и мртав, у горњим спратовима одаје чекају спремне за ноћ и за загробни стан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хајде, хајде, шта се вучете као мрцине — журио је војнике поднаредник Живојин. — Поднаредниче, од јахања сам добио ране... — Рана на рану, и ето ти лек... док се размрдаш, све ће проћи. У фронт!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— говорио је поносно један послужилац. Поље је оживело од рада. На једној страни се изводила обука јахања, на другој мазговоци брдског пука маневровали, послуга радила на топовима...