Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И уби се, да веље жалости, Ал' што знаде, Боже ми опрости!... Зора зори, ето дана бела, Но мани се јађана опела. Ископаше дубоке се раке, Те ми мртве примају јунаке; Јоште једна рака стоји туна, Ту Радивој лежи и Ајкуна,