Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје. Она с тим незадовољна, лакомећи се на више, почне преизобилно кокош с јечмом хранити, желећи да јој по два јајета на
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЗАГОНЕТКА Место тучка (с два је кила три претегло!) кантарско се јаје у звону излегло! ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА Више је нахранио напрстак, него казан!
венац, ни морска пучина, ни на пучини постављен свадбени сто; цео мој видик сад је ово голо, ољуштено, јаје, на које веје со.
СОЛДАТУША Ошишану, воде је преко пијаце, боса међу чизмама гази снег, гола ко јаје бели се кажњена глава, и цела пијаца, кроз снег који не престаје да пада, гледа је како чека ко ће први да је
Онај који нема ништа има све, ако има со на јаје, штап у руку и праг за под главу! А имаће више него све ако све пусти ко тикву низ Саву! 5.
Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака! да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака! А данас ми се, за тај исти
НА СВЕТОИЛИЊСКОЈ ПИЈАЦИ Кантару се, ко да је конац света, гвоздено јаје, ког терет покрену, по гвозденом репу тамо-амо шета, свему казујући тежину и цену.
ложим ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи, разбијам јаје, Собом прелећу сенке чавки, сечем хлеб, и радујем се јајету. СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ Боже, ала веје! Нека веје!
Ил је то ова јутрошња ведрина, ова ведрина изнад овог стола, небеска ведрина, којој су ослонци ово јаје, овај лук из венца, и ова чаша, с венцем првијенца?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— искривити лице на плач прокопсати — имати успеха у животу прокртољити се — промешкољити се проносак — прво јаје које снесе млада кокошка просехирити — са уживањем погледати протолковати — протумачити прпа — велики страх пудар
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје. Кад се он што обрецне, а она да свисне од плача, па још мора да крије сузе и од нас и од њега.
Африка
И то још није све. Ево таст, младожења и другарице, шаљу младу да игра преда мном, само за мене и сасвим уз мене. Јаје дарујем са пет франака, што изазива френезију одушевљења.
Ево мдаложење, доноси ми белу кокош, и таст, једно кокошије јаје. Трећих пет франака, које они неће да приме. И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим
Радостан сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима. Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава.
преливена крвљу, неколико полупаних калбаса у којима је било ваљда дола (светог пива), један округао камен или нојево јаје улепљено перјем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је узвикивао: „Што пиљиш у моју жену, дугоњо, као штрк у јаје?“ – али је било јасно да се шали. Павле је, уосталом, наваљивао на Петра да се покори тасту и да, или одустане од
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
снова Пробудили су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили се на место игре Нигде змије ни траве ни парчади белутка Нигде ничег далеко у кругу Згледали се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
И тражила је тако ми Бога. - Држи! - сагнула се и пружила ми нешто. Било је то мало, издужено, хладно јаје неке барске птице.
Сад је већ лично на големи црвени диск хитнут ка звездама. Трске и мочваре биле су зеленозлатне, а ја сам гутао оно јаје. Било је хладно, али укусно, јер га је Рашида посолила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје букагије — окови на ногама Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар
Црњански, Милош - Сеобе 1
опипа оружје, гуњеве и чизме на дну кола, нове новцате амове, сребром оковане, и дукате и нож и сат, округао као јаје, у пасу. Ништа није био заборавио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Симболи плодности су: јаје, земља, јабука, вишња итд. Време извођења љубавне магије такође је повезано са основном метафором, а то је промена,
³⁶ Јаје је најпознатији и најраспрострањенији симбол плодности новог живота, па је логично што мајка на венчању ставља младој
и најраспрострањенији симбол плодности новог живота, па је логично што мајка на венчању ставља младој у недра јаје, да би била плодна. Пуж је такође животиња која се користи за плодност.
) и средства (вода, тепсија, јаје, јабука, расковник итд.) имају исту функцију: да помогну зачеће било „отварањем“ материце, било подстицањем
Неке жене после порођаја узму мућак, метну га у лист тополе, закопају га и кажу: „Кад се ово јаје извело, тад и ја родила!
⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да згази јаје или да раздува перје са тањира, да би јој и порођај тако лако ишао.
⁷ У шабачком крају, да би породиља лакше родила, кроз недра јој пропуштају јаје да падне на земљу.⁸ (Широка употреба јајета у овим обичајима објашњава се веровањем да ће се жена породити брзо, као
употреба јајета у овим обичајима објашњава се веровањем да ће се жена породити брзо, као што кокошка брзо снесе јаје.⁹) Трудницама су многобројним веровањима табуисане многе активности и поступци.
Кад сутра дође, која буде већа — мушка или женска — онакво ће дете бити.“³⁰ На Косову трудници протуре јаје кроз кошуљу па гледају како ће да падне на земљу: ако падне на врх — биће мушко, а ако не, родиће женско дете.
Не ваља се донети породиљи на бабине јаја, да детету не би по телу искочиле гуке као јаје (у гибаници, наравно, може бити јаја, с обзиром да она нису цела и сама).
горњој Крајини, „кад жена мора одбити дијете од сисе, чара овако: у онај дан, у који је дијете родила, сједе — узевши јаје и жлицу — с једне стране, а дијете преметне с друге стране кућнога прага; па га, онако про прага, стане дојити.
На једном нагло истргне сису из дјетињијех уста и пруживши дјетету јаје и жлицу, рече: ’то нек ти је од селе храна и забава!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ама, јесте, чоче! Зна се и то да је њеки ваш купио од мазге јаје, а други од ваших нашао на путу божје око! — Какво јаје? Какво око!? — питају из дружине.
Зна се и то да је њеки ваш купио од мазге јаје, а други од ваших нашао на путу божје око! — Какво јаје? Какво око!? — питају из дружине. — Ваистину, да вам причам — настави Цуца.
„Шта ти је то?“ пита га Ћеклић. Приморац, видећи с ким има посла, одговори: „Ваистину, нијеси слијеп! видиш да је јаје!“ Ћеклић рече: „Никада тако јаје видио нијесам! А од какве је тице?
Приморац, видећи с ким има посла, одговори: „Ваистину, нијеси слијеп! видиш да је јаје!“ Ћеклић рече: „Никада тако јаје видио нијесам! А од какве је тице?“ — „Ма није, брате, ни од какве тице, него од мазге, од праве талијанске мазге!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Отуда ти мени дођи, сад ја имам конац у рукама. — А што ли њему треба мој Вилсон, убило га кантарско јаје? — зачуди се Лазо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ту, међу цвећем, испод ружа, стоји вода, а по њој плива црвено јаје, здравац, дрен и друге лековите траве. Свлачим се и купам. Пуцњи и весели гласи проламају јутро.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
баба му да и то само да види од чуда каква ће то бити клинчорба, те саспе у ону воду и замете; потом заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти те оно замасти, па онда скине с ватре и клин извади
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МИЛОШ: Ти само мислиш да си паметан. МАРКО: Тако млоги на свету мисле да нешто важе, а у себи су разбијено јаје. Један каже, кад што доказује: колико моја слаба глава допушта; а у себи мисли, да је најјача.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
риба које по клубовима непрестано цвркућу да су потпуне незналице што се тиче кухиње: „Верујте, не бих умела ни јаје на око да испечем!“ Као, она има неке важније задатке у животу од кувања!
Предавао је молбе једну за другом, али све без успеха! Је л' слушаш? Добро! Сачекај само да попијем једно свеже јаје, због гласа! Тандара броћ! Шта све није радио тај момак да би се дочепао своје животне слушалице!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти. Гавраница у шајкачу снесе јаје - спусти драчу. Лижу чанке пси и мачке. (Гледам Призрен - слушам гачке.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Како не, штогод хоћеш, братићу!... Само не знам шта би. — Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати. — Хм, досад смо куповали од Смиљке, по седам за грош. Даће ваљад’ и сад тако...
А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта... Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак. Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано. — Па шта ћемо данас?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Ако хапсите људе због дрвених мачева, на којима једино може да се испржи јаје или скува чај — наравно, под условом да имате јаје или чај — шта ли тек радите са онима који имају праве пушке, и
људе због дрвених мачева, на којима једино може да се испржи јаје или скува чај — наравно, под условом да имате јаје или чај — шта ли тек радите са онима који имају праве пушке, и праве бомбе?
СОФИЈА: Зашто бар сада све то не оставиш? ДРОБАЦ: Не море гуја да се врати у јаје... ни ваш у гњиду из које је измиљела! СОФИЈА: Треба што пре да побегнеш! ДРОБАЦ: Од чега? СОФИЈА: Од свега!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
већ успеле на висину до 50 метара над морском површином И одатле морским струјама биле разнесене у разним правцима. Јаје европске јегуље је мало, провидно зрно пречника од прилике један милиметар.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Крст и топуз нека се ударе, коме прсне чело, куку њему! Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли!
Видите ли овде у Котору баш овога Совру провидура и осталу господу млетачку? Воли су ти кокош али јаје него овна али груду сира. Које чудо могу на годину кокошаках они позобати!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко. Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила. И много да ми поздравиш Софку, Софкицу нашу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ поврну Ћеклић. „Ама јесте, чоче, то је познато, као што је познато е сте купили у Приморца од мазге јаје, као што сте нашли Божје око!“ рече лукави Мираш, да тијем одстрани нападај од себе па да се с једним кобали.
“ рече лукави Мираш, да тијем одстрани нападај од себе па да се с једним кобали. „Какво јаје? Какво око?“ запиташе остали, као тобож, а не бјеху прије чули те шале. „Ваистину ја ћу ви причати!
„Ваистину ја ћу ви причати! Носио Приморац тикву. Срете га Ћеклић. — Шта ти је то? — Ево видиш шта, јаје! — Од какве тице, чоче? — Није од тице, но од мазге! — Како од мазге, може ли то бити?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Она могу бити статичка, као: бео као овца, млеко, сир, јаје, дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море;
“ вели морка кад снесе јаје; „видим Тител!“ кличе шева кад узлети изнад војвођанске равни; „Отићи ћу чак, чак, / И доћи ћу сад, сад, сад).
Рана те допала гдје ти мелем не требовао! Рђа те претуцала, као чавао на путу! Сачувао те бог као јаје с тавана! Све ти црно, а очи бијеле! Смеле те најтеже мађије! Сунце ми те кроз воду гријало! (тј. да се утопи).
Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати. Подмеће као кукавица јаје. Понио се као да је добио бијеле пчеле. Промеће се као мачка међу стаклићима. Провукао се као пас кроз росу.
Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје. Намиче као мати с јединчетом. Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.
Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје. Намиче као мати с јединчетом. Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.
Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију.
Не стаје он на трулу даску. Ни вратиша, ни платиша. Нијесу му све козе код куће (на броју). Његово свако јаје двожуче. Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце. Од тога брашна нема погаче.
Платићемо га! Платићемо га! — Ду-кат! Ду-кат! Дукат! — казује морка (мисирка), кад снесе јаје, као да оно вреди дукат. — Жив Филип? Жив Филип? Жив Филип? — Жив-жив! — Жив-жив! — Жив-жив!
— Жив-жив! — Жив-жив! — џивџуће врабац са крова. — Ја носим, други купи: упропастих се! — какоће кокош кад снесе јаје, а петао кокодаком јој на то одговара: Ко покупи, закон му?! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај!
Ја скраја! Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду! — какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков!
— Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков! — какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико. Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица. Куку, Стеван, Стеван заклан! — Зашто?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
119. Старац сједи под воћком, покрио се обојком, заложио брабоњком. 120. Сто орлова једно јаје снесе. 121. Тавно нева у тавној кљети вез везе танку гојту плете. 122. Тањир до тањира чак до Варадина. 123.
Гусле. 30. Сврака. 31. Ватра. 32. Кандило. 33. Овце и јагањци. 34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37. Лубеница. 38. Саонице. 39. Узда. 40. Перо. 41.
61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72.
126. Свињче и жирка. 127. Кад се ноктима утуче буа, или уш. 128. Црв у зубу. 129. Пера, или спице у кола. 130. Јаје. 131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица. 133. Винова лоза. 134. Пенџери на соби. 135. Бијели лук. 136.
151. Кантар. 152. Вериге. 153. Точкови. 154. Витао. 155. Саонице. 156. Мачка и миш. 157. Крмећа сурла. 158. Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира.
158. Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ СКУПИО ИХ И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Виш! — рече му Дундак. — Он бијаше бриљузак, брате. Ти знаш шта ми у Котарима зовемо бриљузак? То је, знаш, јаје које се излеже без коре. А он је био тако јаје, па је пукао од студени... — Сакррр! — викну мајстор.
Ти знаш шта ми у Котарима зовемо бриљузак? То је, знаш, јаје које се излеже без коре. А он је био тако јаје, па је пукао од студени... — Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она зна. Ко јој је рекао? Кукавица у туђе гнездо ставља своје јаје. Неуверљиво се правдала да није с попом. Продана је душа Никола. Можда се она договорила с њим?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
КРАБА 30 ЛОКВИН ЦВЕТ 34 ТАШКО ОРАШКО 36 ТАЛАС И СТЕНА 40 ВОДЕНИ ЦВЕТ 43 ГАЛЕБОВА СТЕНА 44 3ЕМЉА ВЕТРОВА 48 КАМЕНО ЈАЈЕ 52 МАЛИ СВИРАЧИ 56 КИШНА ПТИЦА 60 ЦРВЕНА ЖАБА 64 МАЛИ ВОЗ 68 ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ 70 ЗЛАТНИ ТАЊИР 73 ПРИНЦ ОБЛАКА 77
А можда још и сад трчи ловећу златну птицу? Из 3емље Ветрова нико се није вратио! Стигла је само ова прича. КАМЕНО ЈАЈЕ »Гле, нешто се миче у мени!« —помисли стена израсла на самом врху планине. »Нешто се буни.
Оно што се појави из ње, очишћено од непотребних наслага, личило је на дивовско камено јаје. — Ух, што је шарен свет!
— Ух, што је шарен свет! — отвори јаје очи и осмехну се блистајући од радости, док је ветар нежно дотицао његово чело, а птице у лету застајале да му се диве.
— узвикну једна ласта, а месец склизну у дубину да га види, и задивљено прошапута: — Гле какво је! Јаје и само поверова да чудеснијег од њега нема, али нешто у њему није му давало мира. — Хоћу напоље!
— Хоћу напоље! Доста сам чамила у теби! — чу јаје како из њега неко гунђа и зачуди се. Ко би то могао бити? Свуда, докле је око сезало, царевала је тишина, расли мириси
расли мириси трава, откида ле се звезде и латице цвећа, а горе у висини пловио Месец и сам налик на велико сребрно јаје. »Мора да ми се приснило?« —помисли јаје, али онај исти глас поново рече: — Хоћу напоље! — Па, добро, пустићу те!
»Мора да ми се приснило?« —помисли јаје, али онај исти глас поново рече: — Хоћу напоље! — Па, добро, пустићу те! — рече јаје помирљиво.
« —помисли јаје, али онај исти глас поново рече: — Хоћу напоље! — Па, добро, пустићу те! — рече јаје помирљиво. — Али најпре реци ко си? — Зар не познајеш своје срце?
— рече јаје помирљиво. — Али најпре реци ко си? — Зар не познајеш своје срце? — чу се смех, а јаје љутито повика нека се не шали ма ко да је: он је камен, а камен нема срца. — То је нешто што припада само лудима.
Зато су неспокојНи и несрећни. Смири се и седи ту где си... — Морам напоље! — понови онај глас тихо, а јаје са запрепашћењем виде како његова камена љуска пуца, а из ње се, као лептирица из чахуре, извлачи лепотица и шапуће: —
Тако није ни могла да види како се љуске јајета поново састављају, поново постају јаје. »Гле ти ње!« помисли јаје и усправи се. Птице су поново могле да му се диве, али јаје се више није радовало.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И Николу сам сад гледао другим очима. Приметио сам како ме Цигани посматрају, и њихове беле, велике као јаје, беоњаче скакале су по црном лицу, час по бради, час по образима, час по челу.
кога колективно оптужише сељанке из Јаребица да је од њих куповао јаја за официре а није платио, извуче за свако јаје по један шамар иза клемпавог увета, које му се црвенело задуго после тога и док је као несретник, сав бео од прашине,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Шутио је онако као што шути јаје или столица. Звао сам га ујком Бертом. Он је, рекох, наслиједио старог господина у фабрикацији мастике.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако изиђу на једну пољану и узму се бацати камена с рамена. Дивови шчепају грдну каменчину и бацају је као јаје. А кад понудише старца, он погледа камен и приђе њему. Онда загрну рукаве, па почне гледати преко планине.
Чуди се Француз, па потеже јаје из џепа, а Насрадин комадић сира, па према њему. Скочи Француз па управо цару. — Погоди — вели — све што гођ сам
Ја потегнем из џепа јаје мислећи: ево овака је земља, а он комад сира, бива така је кад снијег пада. Изиђе Француз, и цар зовне Насрадина, па
Он пружи јаје, ко вели: ево, па ћемо и чимбур испећи, а ја покажем комад сира, — ево, велим, па ћемо начинити и омак.
баба му да и то: само да види од чуда како ће то бити клинчорба, те саспе у ону воду и замете; потом заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти, те оно замасти; па онда скине с ватре и клин извади
Ћипико, Иво - Приповетке
—А мени додија и једна моја! — насмеја се Тома. —Као и кукавица, брате: снесе јаје у туђе гнијездо, па други да хране... . И око голокрака, везана Павла води се наизменце разговор.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (одлази). Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (отвори писмо и прегледа): Ко је ово, бога ти? Ишарао потпис као ускршње јаје, не могу да му прочитам. ВАСА (узме писмо): Риста! ЖИВКА: Кој' Риста?... ВАСА: Па тај, де, Никарагуа.
Петровић, Растко - АФРИКА
И то још није све. Ево таст, младожења и другарице, шаљу младу да игра преда мном, само за мене и сасвим уз мене. Јаје дарујем са пет франака, што изазива френезију одушевљења.
Ево мдаложење, доноси ми белу кокош, и таст, једно кокошије јаје. Трећих пет франака, које они неће да приме. И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим
Радостан сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима. Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава.
преливена крвљу, неколико полупаних калбаса у којима је било ваљда дола (светог пива), један округао камен или нојево јаје улепљено перјем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Други једу, они гледе То на ово, то на оно, Понајвише једно друго. А кад дође до туцања, Узе јаје младо момче, Друго даше Цвет-девојци. Проговара младо момче: „Да с’ туцамо, Цвет-девојче!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице треба да пљуне на јаје и б. лук, и то се закопа испод дирека којим се подупире плот (»Овде закопавам Н. Н. грозницу — ту нека и остане!
Сејање, и уопште сви послови око к. су искључиво женски послови (СЕЗ 19, 283). У њеном семену стојало је ускршње јаје (»да је не туче град«, СЕЗ, 14, 51).
лековитим травама, и меће у неначету воду, заједно са ускршњим јајетом, и том водом на Ђурђевдан рано умивају се а јаје закопава под р. (СЕЗ, 17, 177, пиротско; 185, Банат).
Кад се почну сејати конопље, у семе се метне једно јаје, које се по сетви закопа у земљу (иб., 262. Свакако, жртва демонима плодности, упор.
Зајечара употребљава се као лек од оболелих очију сок ухваћен у току Велике недеље са гиџе поред које је закопано јаје (тзв. »чувар«), а »за оне који су умрли без свеће« палиле су се ватре од в. л.
кум ставља млади мараму на главу (ГЕМ, 38, 1975, 139). У Ресави мајка млади »код опраштања спушта у недра јаје или црвену јабуку« (коју младенци пре спавања поделе и поједу, ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 174).
била бела, »семе се увек ставља у белу торбу, а у семе обарено јаје«; по завршеној сетви жена баци увис празну торбу — говорећи: »Да Бог дâ да кудеља буде овако висока!
(тако »да капне некоја кап крви у жито«); и, сем тога, ставља се у семе бела пара (да пшеница буде чиста и бела), јаје (да буде крупна и једра), чешаљ (да буде густа).
У прву бразду се закопава глава закланог петла и јаје, да не бије гром (СЕЗ, 16, 259; ГЕМ, 20, 6 ид). Орач ћути док оре прву бразду — »да га не фатив мађије« (као што и
с. 26, 52; СЕЗ, 70, 542). Гата се, наравно, и по воловима: ако се распрсне жуманце кад се сломи јаје о чело вола дешњака, година ће бити родна (СЕЗ, 70, 540); ако се во док се одмара лазне по предњем делу, родиће боље
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
За њега сам ја био ђавољи испљувак кога је нечастиви подметнуо божјим слугама као кукавица јаје. Његова жудња за славом била је несамерљива.
помињемо друге људе, а ми смо овде да се молимо подједнако и за оног најбеднијег који нам никада није дао ни кокошије јаје ни шаку жита; за таквог можда и највише јер је његов живот овде на земљи био препун патње, па му ваља измолити бољу
било је довољно поменути Матији какву чудну и необичну могућност па да се узврпољи као кокошка кад јој дође да снесе јаје, да га подиђу ђавољи трнци.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овај костур, виши но жирафин, остатак је једне џиновске птице из Нове Зеландије. Њено јаје хвата запремину од 125 кокошијих; довољан ручак за најгладнију породицу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он их построји у ред и даде првоме једну дрењину, другоме једно јаје, а трећем једну лубеницу, те им нареди да свако мора прогутати, не жваћући, оно што је крао.
), да твор смрди, да кукавица подмеће јаје, и многе друге корисне ствари. Но тај његов начин опхођења са ђацима имао је и други утицај на нас.
питања: ко свлачи митрополита увече кад хоће да легне, па до питања: да ли кокошка осећа извесну пријатност кад снесе јаје?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али неће смети сада да дође овде... — Наљутиће се... — Е, баш ме брига. Памтим ја кад је он мени у Пећи ставио јаје у кревет, па ми после изнео... те ово, те оно. Е, то му је сада. Али задуго се не врати Лука, а ни поп Момчило.
Сада није време за шалу. А у Пећи је било време, кад ти подметну — мени оно јајце... — Нисам ја... Они су тражили јаје од мене... Посилни командантов појави се са неким ковертима.
Сваком је војнику дато обојено јаје, а као предовољство добили су и вино. И, после толико времена, разлеже се песма: Вишњичица род родила...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ватерполо Један љути рис Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка носи јаје Док ветар дува Патка јаје чува Кад излеже паче Воли га још јаче Гајите патке Заиста су слатке КАД БИ МИ НЕКО
Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка носи јаје Док ветар дува Патка јаје чува Кад излеже паче Воли га још јаче Гајите патке Заиста су слатке КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО Кад би ми неко рекао
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшијској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшијска снела у њиховој авлији.