Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
очајаније и пр.<оче>. друге се речи могу лако нагађати. У Вршцу, месеца септембрија 1837. Сочинитељ ЛИЦА: КИР ЈАЊА ЈУЦА, његова супруга КАТИЦА, Јањина кћи од прве жене МИШИЋ, нотарош КИР ДИМА ПЕТАР, кућевни слуга ДЈЕЈСТВО
КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије). КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост. Све сос мера, све сос мера, па ћиш
КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије). КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост. Све сос мера, све сос мера, па ћиш дођиш до велика слава.
— бађава; пошто памвук? — бађава. Сад је дошло време да човек иди без чизму. ЈУЦА: И то би лепо јошт било! ЈАЊА: Што ти ту говориш, шкиљи³, море, знајш ли што је свет?
Море, пропадниш, море, пропадниш, кукавицо! ЈУЦА: Нисам се ни том надала да ћу код вас пропасти. ЈАЊА: Ниси си надала, што си си надала? Да си возиш на четири коњи, да ти служи катану?
ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска. Није доста кад ти зовим: душо Јуцо; кад ти кажим: пили моје?
Нити марите за мене, Нити водите бригу о мени, него живим као свака последња у вароши. ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања? Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!
ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања? Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.
Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања? Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се.
) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се. ЈАЊА: Шкиљи немарљиво, непромотрено, изио си! Сам си лебац изио? ЈУЦА: Па изео се у кући.
ЈУЦА: Изео се. ЈАЊА: Шкиљи немарљиво, непромотрено, изио си! Сам си лебац изио? ЈУЦА: Па изео се у кући. ЈАЊА: Српско хондрокефалос, не знајш граматики? Како ћи лебац сам да си једи? Ко је лебу дирао?
Како ћи лебац сам да си једи? Ко је лебу дирао? ЈУЦА: Шта ја знам, зар је мало у кући? ЈАЊА: Не знаш, шкиљи, а што си газдарицу? Што сам ти узио, да чуваш кућа, или да гледиш на пенћер, на младо официр?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1837. дао је Јован Ст. Поповић нову комедију, Тврдицу, која је доцније остала позната под именом главног јунака Кир Јања. Ово »шаљиво позориште« имало је великог успеха, још 1838.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало. Буди га Јања сестрица: “Устани горе, Радоје, Овце ти за луг зађоше!
У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља. Поручује кујунџија Јанко, Поручује Јањи хитропрељи: “Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо, Да ти пошљем малено
“ Јања била мудрија од Јанка, Поручује кујунџији Јанку: “Ој, Бога ти, кујунџија Јанко, Да ти пошљем малену парицу: Сакуј
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гаврило је био особењак и нежења, а Мојсије је умро на народном послу. Трећи син Јованов, Јања, напустио је сво ју веру и био је после тога као мртав у породици Путника.
Тај Коста је, преко дана, био прави Кир Јања, али је увече долазио по мене, да ме извезе, у фијакеру са гуменим точковима.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И БОГАТИ Нимало не завидим свим тим богаташима Милионерима и њиним пајташима, Који дрхте, дању и ноћу, као Кир-Јања Над неизвесном судбином свога имања!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из дечјег говора (шарена лажа, прича о црвеном врапцу итд.); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.); из хазардних игара (бити у були, последњи адут, играти ва банк, итд.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово говорећи, не противим се да и неженати могу на ова достојинства доћи, ако су добродетељни и достојни”. Јања кулунџија: „Господине, ако то чују наши гречески архијереји да мударствујеш, [х]оће те проклети.
Господари, госпође, локај, слуге — све се то почне једним грлом смијати; а што је јошт најсмешније било, Јања Грк, седећи баш до Маленице, у исто време почео био пити; имајући пуна | уста вина и не могући од смеја уздржати се,
Маленица псује и ружи Јању, говорећи, који му враг рече баш у време такога смеја пити! Јања, са своје стране, испричава се и правда, одговарајући да је он почео био пре смејања пити, које није могао предвидити;
Једно ми је само сметало: не би[х] се никад могао од смеја уставити кад би ми год пало на ум како је Грк Јања на Маленицу прснуо, и како је Маленице стало вике.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Отиде.) РУЖИЧИЋ (сам): Нек се наше лепотице беле, Картаџије нека карте деле; Нек ћир Јања коти своје новце, Заљубљене нек окрећу лонце. Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
П. Паланци КОЛЕБАН, његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН
(Сви одлазе.) ТРЕЋА СЦЕНА На дунавској обали. Јања, скелеџија, Порфирије и Радак. РАДАК: Јесте, од њега. И он те главом лепо поздравља Да га са једним чамцем дочекаш.
Могу нам гости доћи однекуд, Па, бо’ме, гледај да је спремљено!... ЈАЊА (у себи): Ово је горак хлеб!... Проклет залогај Што га на дану човек данашњем Са знојем лица свог зарађује!
“ ЈАЊА: О, тешко мени! О, смилуј ми се, Раде, несрећном! РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је
“ ЈАЊА: О, тешко мени! О, смилуј ми се, Раде, несрећном! РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан.
Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан. РАДАК: Онај из воде лепо извади, Те га исполцем чисто испљускај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен! Сасвим утопљен!... На дну Дунава! И песак га је већ заронио!...
(Клекне пред њиме.) РАДАК: Не бенави се, бено матора, Већ чамац дај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Сасвим зароњен! Од њег’ ни ђаво нема помоћи! РАДАК: Кô да вас не знам ја!
„Па ето, вид’те!... Нема чамца! А ја бих драге воље возио!...“ Е, хе, та знам те ја! ЈАЊА (у себи): Ко му је, опет, то потказао?
(Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад!
Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад!... РАДАК: Тако те хоћу, стара чивијо! (Тура нож у корице.) ЈАЊА: Боље да се и нисам родио, Нег’ ова мука!... Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.
Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе? ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље! Исполци где су, да га очистиш? На посô брже!... Сад, Раде, сад!
Мрка ноћ!... Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!... Сад, Раде, сад!... (Јања и Порфирије одлазе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тако, нпр., у граничној планини између Јања и Скопља, познатој под именом Крива јелика, сматра се да је расло огромно дрво које се звало тим именом, по чему је и
Ћипико, Иво - Пауци
пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к'о капља млади. Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. — И мртва га бјеше што видјети!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме. Лауш је неко време стајао као опчињен, док му Јања није пришла и почела да се увија око њега, милујући га нежним, вештим покретима руку. Боже какав је то био призор!
Клео се у најпрече да је она, Јања, подмирила три села, да јој десет људи нису могли ништа, толико је била незасита. Наравно, то је све било претеривање.
пољу у долини, неко на ситном моравском песку у данима илинских жега, неко у амбару, најчешће по шталама у сену. Јања је умела да додели своју ствар тако здушно и од срца, да је у томе погледу за три копља одскакала од свих жена које
Док је Јања била с нама и док је час с једним час с другим замицала на скровита места, нико од нас није осећао љубомору.
потери за Брзановим пљачкашима, кроз јесењу тмору и маглуштину, сви смо носили, ушивене у појасе, амајлије које нам је Јања дала на растанку.
Верујем да му је Јања била прва жена, али зар је то, забога, разлог? Видели смо ми да је воли, али томе нисмо придавали никакав значај.
Досећали смо се дакле ми где је његова невоља, али до Јање нам је било неупоредиво више стало него до Кирче. Јања! Била је то жена колико може да се викне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међутим, стајаћа имена по правилу пријатно звуче: Недељко (прота), Мара или Јања (крчмарица), Ружица (црква или жена), Павле, Јован, Златија, Хајкуна, Јелица, Анђелија.
Вели њему Краљевићу Марко: „Има, Ђемо, бијела механа, и проклета крчмарица Јања, сад ће ми се осветити Јања: доста сам јој вина потрошио, а нијесам дао ни динара“. То је Ђемо једва дочекао.
Вели њему Краљевићу Марко: „Има, Ђемо, бијела механа, и проклета крчмарица Јања, сад ће ми се осветити Јања: доста сам јој вина потрошио, а нијесам дао ни динара“. То је Ђемо једва дочекао.
То је Ђемо једва дочекао. У то доба пали пред механу, а испаде крчмарица Јања. Кад сагледа савезана Марка, Марко на њу очим’ преваљује, насмеја се крчмарица Јања: „Бе аферим, јунак од јунака!
Кад сагледа савезана Марка, Марко на њу очим’ преваљује, насмеја се крчмарица Јања: „Бе аферим, јунак од јунака! Боже мили, на свему ти вала кад ја виђех савезана Марка!
Кад се Ђемо накитио вина, донесе му крчмарица Јања рујна вина од седам година, меће у њег биље свакојако. Паде Ђемо главом без узглавља, скочи Јања на ноге лагане, па
Паде Ђемо главом без узглавља, скочи Јања на ноге лагане, па свом побру гвожђе отвораше, а на Ђема Марко удараше. Кад удари синџир-гвожђе тешко, па засједе пити
Сибињанин Јанко Јанковић Стојан — в. увод, ИИИ, 7 Јања — место на левој обали Дрине (у некадашњој зворничкој нахији) Јања црква — неодређена црква Јањина планина —
увод, ИИИ, 7 Јања — место на левој обали Дрине (у некадашњој зворничкој нахији) Јања црква — неодређена црква Јањина планина — измишљена планина јањичар — в.