Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Дакле, овај и овако жестоки опозиционар свечаности по имену Јаћим Стричевић-Меденица, који се тако о њима изражавао, и на њих се окомљавао пред својом женом, па и пред својим асталским
се тога јутра, још пре сванућа, жена Јаћимова, дрмусала га најпре помало и опрезно, па све јаче и чешће, и кад се Јаћим расанио, она му се умиљато обратила: „Јаћиме, болан,“ говорила му је она, „ајде, Јаћиме, устани, па да идемо и да
“ Још синоћ му она уши пробила свео томе истом, па је то Јаћим целе ноћи сањао и сетио се тога чим се освестио. Прибрао се и прикупио брзо, па се још више надуо и наљутио што га,
'Ајде, каже, да видиш оно што никад у животу видео ниси, ниси, нити ћеш икад видети. — „Не џвонкај ми,“ одговара јој Јаћим, „чујеш ли што ти кажем?
“ „Како велиш: на седнице иду патриотске“, гњеви се на њу Јаћим, „а ја шта сам радио? Деде, шта сам ја радио? Зар ја ништа за ову домовину нисам доказао, кад сам три године коњоводац
„3нам ја,“ вели, „кога имам: соколића мога и хероја; куд би он ову ретку прилику пропустио? Није Јаћим никад изрод ни Јуда Искариотски био, нити ће бити, нити би му ко то од мене смео пребацити.
Није Јаћим никад изрод ни Јуда Искариотски био, нити ће бити, нити би му ко то од мене смео пребацити.“ Обукао се Јаћим уз помоћ женину, па све на њему ново и фино, и капут је преко рамена пребацио, јер је тако навикао, и зими га није
Упутио се Јаћим са женом заједно да згодно неко место изабере, одакле ће све соколце и соколице посмотрити и са непосредним уверењем
Није Јаћим марио да га жена овако под руку држи, јер се тиме некако нарочито спутан и понижен осећао, али јој је сада то, по изузе
Али се мора напоменути, исто тако, да се Јаћим у овој гужви вије баш тако необично ни осећао, пошто је он по позиву своме на такве гужве одвећ био навикао.
Куповао је Јаћим разну марву по вашарима и пијацама, за марвене трговце, па се тамо изврсно и особито извежбао да се између људи и
Крчи себи пут Јаћим и бори се, али нигде место не избира, јер му се негде чини друштво одвећ фино, а да би се с њим помешао, а негде је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бар сотога се увери, а деде отид' тамо до њих те разбери и навикни побољма што им се је било припетило. Девојка Јаћим и Ана садруштво доброродно и побожно без укора моји су родитељи и како ја тихоизрастлица с пророци да се састајем?