Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Ето тако је она говорила, па су се Јаћиму густе веђе наједном намрштиле, а то ће бити услед спомена оног предавања непријатељу, те му се као намах грижња
она чупава косурина на глави уздиже, а срце подмлађује, те му и сама жена примети да се неке важне унутарње промене на Јаћиму извршују. А овде додајемо: била је то доста мршава жена, отприлике његових година.
Осети се, дакле, на Јаћиму јасно оно врло нестрпљиво узбуђење, и да се у њему неке јаке припреме врше у томе смеру: да дâ израза својој искреној
Окретоше се намах Чехиње тамо на ту страну одакле је она необична рика допрла, и стадоше махати лично баш Јаћиму Меденици својим пуначким и руменим чехословачким рукама, у којима неке ношаху ките липовога цвета, а неке опет полутке
И Јаћиму се насмеши брк, и све се на њему задовољно смешкало: „Бре“, помисли он, „бре, Јаћиме, грдно ли би погрешио да си нешто
А Јаћиму се допао онај четворократни поздрав, те никако не престаје да га понавља при наступу свакога новога реда. „Здраво!
Звона која су сад допирала, пробудише у Јаћиму мисао да то мора бити његов сопствени погреб, или пратња, и да то баш њега, и никога другог, свечано сахрањују.