Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја опет у Голубинце — и одем у Нови Сад да обиђем стричеву децу, као брат-Јеврема, његову мајку и проче. Док се ја у Новом Саду бави̓, ал̓ и они сви се из Голубинаца у Варадин дотераше и у горњи град
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Пошто се једва спасао, он се враћа у Србију. 1818. је писар код Јеврема Обреновића. 1819. иде у Бесарабију до родитеља, који су као остали српски бегунци уживали руску помоћ.
Свршивши студије, 1829, Стејић оде у Србију за личног лекара кнежева брата, Јеврема Обреновића. У два маха био је и лекар кнеза Милоша, али 1832.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Имаш ли коцку шећера у кући? БЛАГОЈЕ: Шећера? СИМКА: Долази себи! ДРОБАЦ: А кад сам ишо да апсим Јеврема, на Татинац! И кад је чуо Јеврем ко му долази! Дођем му прèткућу, а он се објесио!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
грађанин Трећи грађанин Говорник из народа Младен, покућар Јевремов Кафански момак Жандарм Шегрт ЧИН ПРВИ Соба код Јеврема Прокића. Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем.
Спомоћи ћу се и ја, али одужићу се и пријатељима, знаш како је кад си посланик... Па... (Застане и посматра Јеврема.) Шта велиш ти на то, Јевреме?
дај кантар да измеримо то твоје народно поверење, па да га се ти, брате, пред твојим бирачима одречеш у корист газда-Јеврема Прокића. Ето, тако се то ради! ЈЕВРЕМ: Гле, молим те!
ДАНИЦА: Ја кажем! ПАВКА: Од њега си ваљда чула? ДАНИЦА: Па од њега. ПАВКА: А ја сам, видиш, од Јеврема чула да он неће бити посланик и да се бамбадава бакће и ломи. ДАНИЦА: Не зна то отац, он мисли...
А, овај, за кога ти, препелице моја, мислиш да гласаш, је ли за газда-Јеврема Прокића. а?” ЈЕВРЕМ (задовољно): Хе, хе... формална агитација! СЕКУЛИН: Па, брате, то ти је наш посао!
(Другим.) Ти! (Првим.) А ти си лопов и хуља! (Својим гласом.) Пљус! Пљус! (Шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. 3атим звони силно.) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома!
(Оде.) ИX ПРЕЂАШЊИ, без ЈЕВРЕМА ПАВКА: Не знам како ћу Даници на очи, и како ћу јој казати да јој је отац растурио прошевину?
Нисам још гласао. ДАНИЦА: Е, па, ето ви, на пример, могли би гласати за Ивковића? СПИРА: Ама, зар против Јеврема? СПИРИНИЦА: Ју, црна девојко, шта говориш? ДАНИЦА: Ја врло паметно говорим.
НАРОД: Доле Уа! Уа! Уа! (На позорницу лете кромпири, главице купуса, јаја, којима Јеврема народ гађа.) ИВКОВИЋ (тргне се с прозора и живо се објашњава са онима у његовој соби).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈЕВРЕМОВА Свакога дана, у шетњи од Калемегдана до неба, Господар Јеврем пројаше Улицом Господара Јеврема. Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости.
Али, то прво питање које више никог не занима упућује на оно друго које занима само Господар-Јеврема: без издаје, да ли се могло? Да ли се, уопште, може?
Да ли се, уопште, може? Јеврем је, можда, био мудрији од Милоша, али је Милош, сигурно, био јачи од Јеврема. Умео је и да даје и да одузима: снагу, власт, моћ.
Није вредело. Памти своје задовољство када је Милош Обреновић, кнез Србије (истина вазалне), поставио њега, Јеврема Обреновића, генералмајора, за команданта вароши Веограда са овлашћењима која су изгледала неограничена.
Можда је и он већ био уморан? Ни Јеврема више није хтео да саслуша, само је гледао кроз њега. И кад се није могло лепим, морало се ружним. (Да ли?
Али баш у тај час су га обавестили да доле, у соби за примање, на Његово Сијатељство, Господара Јеврема, Председника Совјета уставобранитеља, чекају члан тог истог Совјета Аврам Петронијевић и руски конзул Вашченко.
Господар Јеврем гледа Пашића, Пашић гледа Јеврема: онда, Господар више не може да издржи и пита Пашића оно што пита и себе, непрекидно: – Без издаје, да ли се може?
Јеврем је гледао у Милоша, али Милош није гледао у Јеврема, а сви су гледали у њих двојицу. Кнез је тргао руку, окренуо главу и намрштио се а Јеврем се повукао, блед као крпа.
Пред тим играма окрњене таме и окрњене светлости, Кнегиња лако пристаје на сећања и одмах види себе како, између Јеврема и Јована, Господареве браће, чије је улице и сада опкољавају као да је штите, улази у дугу, манастирску трпезарију.
да прати хронолошки низ догађаја, онда би ваљало да се запути низ падину, Улицом Капетана Мише, све до Улице Господара Јеврема.
И сада, када у својој шетњи пролази Улицом Господара Јеврема и упућује се Великој школи која се данас зове Доситејев и Вуков музеј, Доситеј је склон да размишља о томе како у
Око тих имања у Влашкој откриле су се несагласности које ће Анастасијевић имати да плати. Између њега и Господар-Јеврема Обреновића постојале су дуго али су и дуго прикриване.