Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Црногорци су испуњени „вером Обилића“ као Јевреји Старога завета вером у Јехову. Главна храна су им предања о Косову и о српској немањићкој држави, и ова предања знају
Познат је значај који у Солуну имају Јевреји, Грци и Левантинци разног порекла. Они из нижих слојева често беспослени седе и чуче у хладу, али стално вребају добит
становништвом у Тесалији а са друге с оним у Тракији; у већини вароши Словени су у мањини и већину чине Грци, Турци, Јевреји и Левантинци. Противно јадранским, ови Словени не само да нису поморци, већ се и иначе слабо користе морем.
Мали је број вароши, и то само са по неколико хиљада становника. У њима знатно место заузимају Немци и Јевреји, али су их Хрвати готово већ похрватили. Становништво је вредно и врло одано уживањима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
На крају XВИИИ века, како је био забрањен увоз књига из Русије, Јевреји и Јермени су их кријумчарили и за скупе новце потајно продавали Србима и Румунима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Код Фрау вон Тхиесс сад станују млади Пољаци и Пољакиње, Јевреји и Јеврејке, који су пре три године напустили Галицију и Русију. Тај свет више нема ни кућу, ни домовину.
Свакако обојица, као сви Јевреји уметници, више су људи разума и укуса него бахичног заноса, који ствара. Заткинова теорија је, ако хоћете, манир, да
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. Затим повади и повеша своје хаљине.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
поред начичканих, тесних, дрвених дућанчића: слушао је речи и реченице које довикују, или мрмљају за себе, док тргују, Јевреји, Цинцари, Грци. Биле су то речи и реченице које одвајкада понављају сви трговци на свету.
Ко год је могао, бежао је: трговци и занатлије, Срби, Цинцари, Јевреји, чак и Турци. Једног дана, био је празник и није це радило, Узун Мирко је седео уз прозор према улици и смишљао како
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кристијан ме је одвео на Чатам Сквер да купим ново одело и рубље. Јевреји, продавци одеће, давали су утисак да ће се потући око тога ко ће ме придобити за муштерију.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
труба, — на глас трубе јеврејскога народа падоше тврдиње Јерихона, првога града ханаанскога на који ударише Јевреји, кад улажаху у обећану земљу. јубилеј (јевр.
Краков, Станислав - КРИЛА
Било их је црних, жутих, а било и белих. Међу свима су комарци сејали маларију. Зато су Јевреји, солунски трговци, имали пред својим радњама извешане мреже за заштиту. Од белога тула.
У мору се купали официри из депоа, проститутке, грчки дечаци, — морнари се купали голи око својих бродова, — само Јевреји нису улазили у воду. Виле крај мора имале су своја купатила.
У граду су бежали по улицама преплашени Јермени и Грци, и склањали се у туђе капије. Јевреји су опрезно затварали радње, јер су знали да се свака гужва заврши пљачком.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад је Ирод наредио покољ деце, онда су Јевреји, идући из куће у кућу, метнули бршљанову грану на сваку кућу где су дете погубили, да се не би поново у ту кућу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У њој врве Грци, Јевреји, Копти, Арабљани, Персијанци, Феничани и нама сасвим непознати народи. Ту се продају и шаљу у цео свет: свила,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ви знате да је гимназиски концерт увек посећен, долазе и Немци и Мађари и Јевреји, па се не можемо срамотити. — Шта, срамотити! Ако није Шваба, теби је срамота! Јеврејима удешаваш!
А грчка трагедија? — То је књижевност, уметност. Али код старих Јевреја цео је народ играо трагедију! И Јевреји су наставили да је играју.
а како то за матуру не треба, могу још и пасти. — Вратите се ви полако опет Грцима. Шта ћете међ Јеврејима? Јевреји немају књижевности ни уметности... Чујем да врло марљиво учите грчки. — Учим, али као допуну уз историју.
Трагедија лебди тамо у кући, да знаш, Милане, јер је код Јевреја све трагично... Сироти Јевреји! Халапљиво грабе новац — и нико боље и раскошније не живи него ти твоји „сироти Јевреји!
Сироти Јевреји! Халапљиво грабе новац — и нико боље и раскошније не живи него ти твоји „сироти Јевреји!” — и нико у грознијим бригама за опстанак не живи од мојих Јевреја! Ти то не знаш, Милане драги!
Ти то не знаш, Милане драги! Други народи живе у својој држави, на свом тлу, са својим језиком, и за расу не брину. Јевреји, истина је, једу добро, и набијају џепове парама, али они грозничаво рађају децу и тајанствено васпитавају децу, само
добро, и набијају џепове парама, али они грозничаво рађају децу и тајанствено васпитавају децу, само да раса опстане. Јевреји се приносе на жртву својој раси сваки дан!
Те улоге играју не увек симпатично, али жилаво. Жилавост уопште није симпатична, али се с њом траје и без ње нестаје. Јевреји играју своје улоге и са заносом, лудачки! Зар ти то не видиш! побогу брате! Ја видим, и ја их разумем.
Ево мало текста: „Државе и грађана има тамо где има тле отаца и родни језик. Јевреји немају ни једно ни друго. Они не брину присне, локалне бриге грађана и уских патриота, они брину хладну, далеку,
Тражим, каквом бих сликом могао претставити како живи та раса у белом свету. Јевреји су као оне биљке пузавице које истовремено расту и путују. Оне живе и цветају вукући се по дугачким оградама.
Смрт тражи, и долази по човека у завичај његов. Јевреј и смрт вија по белом свету! Сироти Јевреји! То је мучан, диван и велики свет!” И Бранко се од свога успеха мало занео. У срцу топлина, и све некако широко.
Бранко, спазивши множину златних зуба, одједаред се сети да је читао у једној упоредној антропологији, како Јевреји, крактеристично, имају врло јаке вилице а слабе зубе, што је, између осталог, разлог да све језике говоре с неком
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Зар ти мислиш да је то добро? Онда отпоче разговор. — У историји света овакав случај не постоји. — Протерани су Јевреји... — То није исти случај.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те кад се пак Јевреји од сиријскога плена враћаху натраг у своју ту земљу, врло мрзаху на њих, јер тек како полутани вером бијаху и ни јести