Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад требало је народу суд оставити. Ја сам имао кормчију и читао законе Јустинијанове и Мојсеову строгост над Јеврејима и испишем неколико параграфа из кормчије. Од који̓ побројаћу неке: 1. Ко би убио човека, да се убије и на коло метне.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На трг су срамоте изнели међ свима, Савест грађанина и понос војника; Заставе продаше бедним Јеврејима, Мошти светих краља и крв Мученика.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Испод оних трептавих, раскошних, цркава, на брегу, то предграђе било је насељено Литванцима, Јеврејима, Јерменима, и није било богато, него сиромашно. А дошљаци, насељени у том предграђу, нису знали, ни куд ће, ни шта ће.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” (Седне) „...Путујуће позориште Шòпаловић... у трупи нема Јевреја ни Цигана... ни лица која су у браку са Јеврејима... дозвољава се... драма Разбојници од Фридриха Шилера...” СОФИЈА: То је, ако нисте знали, немачки писац!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ И божаствени и велики апостол Павле овако у својој Посланици Јеврејима каже: „Повинујте се игуманима вашим и покоравајте се, јер они бде над душама вашим као одговорни“. (Јевр.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века, била насељена претежно несрпским живљем: Турцима, Грцима, Јеврејима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Хитлерова мржња према Јеврејима погодила је и старог, недужног, Демокрита. Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим пером могао
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Када Исус каже Јеврејима „развалите ову цркву [јерусалимску] и за три дана ћу је подигнути“, они зачуђено одговарају питањем „четрдесет и шест
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Или ју је Бог проклео да никад нема мира зато што је одала Христа сотони, или Јеврејима (Милићевић, Кнеж. Срб., 638). Упор. и ГЗМ, 6, 371; и 19, 320. Мезгра од јасике привија се од опекотина (ЖСС, 274).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Шта, срамотити! Ако није Шваба, теби је срамота! Јеврејима удешаваш! Свираћеш што ти одбор каже! — Павлу заигра брада. — Нећу — одговорио је кратко али уљудно.
а како то за матуру не треба, могу још и пасти. — Вратите се ви полако опет Грцима. Шта ћете међ Јеврејима? Јевреји немају књижевности ни уметности... Чујем да врло марљиво учите грчки. — Учим, али као допуну уз историју.
И отуда је фрау Рози свакако лакше међу нама Србима, него што би нама било међу Јеврејима... Нема ми Каленића, а ја се можда варам, — У Павла је паланка почела да гледа с новим удивлењем, јер је постао
Веруј ми, бар тамо у великом свету, наивног и з е л е н о г младића или девојку скоро је немогућно наћи међу Јеврејима... То је тужно.
Игра компенсација, господин Јоксиме, страшна је и скупа је. — Чујем да вам је и теза о Јеврејима. — Јесте. Јевреји између Далекога истока и Грчке.
Једним поноситим, али и очајним ударцем раскрстио је с Римом и Паризом, с тезом и с Јеврејима, и вративши се кући дао молбу за наставника, привременог суплента за историју у гимназији у којој се и сам учио, али у
Јевреји се стално боје људи, и зато воле пријатеље безмерно... Цело једно вече смо разговарали о Јеврејима. Фрау Роза није учествовала у разговору, али је седела за столом, срећна.
Док је још био орнији и веселији, господин Јоксим је понављао: — Ја се не одушевљавам Јеврејима, али видим да је с њима Бог.
Каже, и некако утекне. Он се у варошици и у земљи потпуно одомаћио. Дружи се с Јеврејима, са Србима, с Немцима, мирно једе и спава, не мисли ни селити ни изумрети.
Насупрот, сасвим насупрот Јеврејима, који су потпуно код куће и живе нормално, чисти Грци су живели ненормално, чудно и чудачки.