Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И послужиће, или ће пропасти... Жилавије расе од јеврејске нема!... Ја већ пуну годину дана марљиво учим њихову историју, и ужасно ме занима!
— Нити је новац увек рад, нити је рад увек новац... Нема ми Каленића. Он је стручњак за јеврејске проблеме. Ја бих рекао да код Јевреја новац увек није рад; а код нас Срба рад није увек новац...
Ја бих о том могао књигу написати, о тим мукама... То су ваљда јеврејске муке... муке човека интелигентна, храбра, поштена, муке које сакрива Јеврејин док ослушкује шта кажу о њему они који
Има образовања, лепо свира у виолину, доста лепо пева. Певала је неке тужне енглеске, па још тужније јеврејске песме. Прилично зна немачки, и можемо да поразговарамо.
— Од Павла је чула да се ја интересујем за јеврејске проблеме, и врло ми је дирљиво захвалила, и имала у очима нешто од оне оданости којом се само Јевреји везују за човека.
Отуда у јеврејској активности много веселости и ироније. И то у свима областима стварања и рада. Нема јеврејске поезије без ироније. Нема јеврејске логике без игре духовитости. Нема јеврејске мудрости без вида.
И то у свима областима стварања и рада. Нема јеврејске поезије без ироније. Нема јеврејске логике без игре духовитости. Нема јеврејске мудрости без вида. Увек прискаче импровизација.
Нема јеврејске поезије без ироније. Нема јеврејске логике без игре духовитости. Нема јеврејске мудрости без вида. Увек прискаче импровизација.
Друго насеље су чинили Јевреји, углавном Јевреји с немачким језиком. Синагога им у кући јеврејске општине, а општина, сем суботом после подне, увек затворена тешким и лепим храстовим вратима.
Клостер, са својим пространим земљиштем, увалио се у три улице. Запремао је скоро целу једну страну уске и подугачке Јеврејске улице, немачки: Јуден-гасе, од чега је дошао популаран српски израз Јуден-сокак.
Све остало у тој уској, малчице влажној улици запремале су јеврејске куће, добро зидане, махом виша приземља, а и неколико једноспратних кућа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
За министра војног узели смо нашег друга јеврејске вероисповести, Давида Мешулама. То није било без извесних разлога. На тај начин хтели смо, најпре, да избегнемо сваку