Употреба речи јеврејство у књижевним делима


Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И Јевреји су наставили да је играју. У историји познијих векова, чим се истакне јеврејство, то су опет потреси и трагедије, то је поново Стари завет... Сав сам у јеврејским студијама, господин професоре!

— Не знам то сасвим одређено, али без крви се не може бити ништа, то ти је ваљда јасно. Чика Јова, наравно, за јеврејство нема одговорности. Он је наша крв, наш адет, наша глава и срце.

Једна жилава конкуренција свему живом и мртвом. То је један живот и исхрана без земље! То је чудо! То је јеврејство! То је јеврејска егзистенција по сваку цену, и јеврејска амбиција која све савлађује...

Теби треба слобода духа, а мени, сем тога, и јеврејска самосталност. Мене усисава раса, чини своје са мном јеврејство! Јову граничара у мени потискује далеко јача крв фрау Розина.

Личност у мени има амбицију писца, а ту, ја мислим да не могу даље од импровизације. Ту личности мојој смета јеврејство моје.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности