Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(Јевта Чотра дао је прошеније, гди се каже да је био српски советник и за се проси, да га цар призна и награди пензијом као и
И тако и ми у ред на своје место станемо, тј. ја, Фрушић и Јевта. Дође ред и нас, уђемо у салу; и по обичном поклоненију, на питање Јего Величества, каже му Фрушић тко смо и шта
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А било је и људи паметних!... Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тек доцније православни Срби су почели поступно упознавати се са далматинском књижевношћу. Јевта Поповић, 1826, издао је Сузе Радмилове од Влаха Минчетића, а 1827, рђаво и скроз некритично, Гундулићева Османа, и то
[Осман је 1826. први пут издан у Дубровнику; већ 1827. изишао је ћирилицом. Јевта Поповић у предговору велича »безсмертног Гундулића«, хвали његов »природни говор, красне ријечи и дивно пјесмотворије«
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. — Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли ?...