Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и матере вриште.
Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!“ Сн'јег со двора чисте, на улицу вуку, Крестом себе по персију и по челу туку.
“ Сн'јег со двора чисте, на улицу вуку, Крестом себе по персију и по челу туку. Посл'је сего сн'јег преста и насташа мрази Који сут в Росији всјех животних врази.