Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А на овој, на ушћу Тисе у Дунав, лето мирише ко биљна апотека! Листам овај речник: јегуља, јесетра, листам: кечига, манић, моруна, смуђ, листам, и читам, и чудим се, и питам се: Је ли ово речник или река?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Видим кроз то комад неба. — Шта је то што носите? — За хватање јегуља. — Имате јегуља у језеру? — О, ми нарочито живимо од њиног хватања.
Видим кроз то комад неба. — Шта је то што носите? — За хватање јегуља. — Имате јегуља у језеру? — О, ми нарочито живимо од њиног хватања. — Али нема ниједне реке, ни која утиче, ни која истиче из језера?
— Нема. — Језеро није везано подземно са морем? — Никад то нисмо чули. — Како је онда могуће да има јегуља! Ја сам увек слушао да јегуља има само тамо одакле могу ићи чак у нарочита мора ради плођења.
— Никад то нисмо чули. — Како је онда могуће да има јегуља! Ја сам увек слушао да јегуља има само тамо одакле могу ићи чак у нарочита мора ради плођења. — Не верујем да ове могу игде изићи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Цар Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли глава... А ми, на шта ми спадосмо, јао!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту 25 Х. Свадбено прекоокеанско путовање 26 ТРЕЋИ ОДЕЉАК: ЈЕГУЉА НА ЊЕНОМ ПЛОДИШТУ 31 XИ. Живот и животне прилике у океанским дубинама 32 XИИ.
Шта се радило и сазнало у околини Азорских острва 80 XXИ. Једна занимљивост у близини плодишта јегуља 87 РОМАН ЈЕГУЉЕ ПРВИ ОДЕЉАК: ВЕКОВНА ПРИРОДНА ЗАГОНЕТКА И.
од вајкада је привлачио пажњу не само природњака, већ и многих који са проучавањем природе немају никаква посла. Јегуља се од вајкада сматрала као живи створ коме нико не зна ни почетка ни крај.
Јегуља се од вајкада сматрала као живи створ коме нико не зна ни почетка ни крај. Питање о томе како јегуља постаје, било је загонетка која је дражила радозналост и машту природњака и философа свих времена.
занимало и Аристотела који је, мислећи о њему, налазио да је то нерешљива загонетка, као и питање о томе на који начин јегуља завршује свој живот.
са млечцем, или женку са икром, нити њен избачен млечац или икру. Па како онда јегуља постаје? пита се стари брадати калуђер.
Они који нису веровали у таква објашњења, стварали су најразноврсније и најчудноватије претпоставке о томе како јегуља долази на овај свет.
реке и језера у циљу расплођавања, а органи за ту функцију, дотле сасвим неразвијени, развијају се тек у мору где јегуља постаје полно зрела; 2˚ да развијање органа за репродукцију не бива никад поред морске обале, већ далеко од ове и на
већ далеко од ове и на дубоком морском дну; то је развијање изванредно брзо са обзиром на полну незрелост са којом се јегуља креће на пут из слатких вода: у току 5—6 недеља по уласку у море она постаје полно потпуно зрела; 3˚ да морају у
А Петерсен је пре тога 1894 г. био утврдио да су сребрнаста, жута и зелена јегуља, дотле сматране као засебни вариетети јегуље, у ствари једно исто.
Све су то били први кораци за расветљење мистерије. Њима је било утврђено да се јегуља, као и друга риба, плоди мрестењем, и то само у морским дубинама.
Али италијански природњаци, идући још даље, донели су тада и тај нетачан закључак да се сва јегуља у рекама, речицама и језерима што су у вези са Средоземним Морем, плоди ту, на томе месту у Месинском Заливу, па се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
трећи дан трећу јегуљу, наиједи се и рече: „Враг узео и овако рибање, кад се ништа друго не ухвати него по једна јегуља.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
онде где је сад Основна школа „Перо Поповић Ага“ била његова, Јованова пијаца на којој се могло наћи све, од димљених јегуља и шарпланинског меда до грочанских рибизла, венецијанских огледала и женске послуге.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
трећи дан трећу јегуљу, наиједи се и рече: — Враг узео и овако рибање, кад се ништа друго не ухвати него по једна јегуља!