Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
То је било једно стварно откровење и значајан први корак ка расветљењу јегуљине мистерије. Око половине седамнаестог века Мондини је први запазио на јегуљи ухваћеној у океану трагове органа за
Граси 1897 г. и Фезерсен 1903 г. успели су ухватити у мору јегуљине мужјаке у полно потпуно зрелом стању. А Петерсен је пре тога 1894 г.
Дотадашњи Шмитови радови, његово откриће јегуљине ларве у водама острва Фероера и последице што су произашле из тога открића, учинили су да данска стална комисија за
пијани и одмах су видели како је до тога дошло: урођеници су попили сав алкохол у коме су брижљиво чуване ухваћене јегуљине ларве, прогутавши и ове, не знајући шта су прогутали.
Брод »Дана ИИ« је, наишавши на ту област, недељама по њој крстарио, хватао јегуљине ларве и проверавао Шмитово тврђење да се ту одиста налази оно о чему је он целога свога века сањао, а то је да је то
и одрасле јегуље обележене металним значкама, испитивани су рибари на које се успут наилазило, хватане су и проучаване јегуљине ларве у свима морима, њихово кретање, провераване су претпоставке о миграцијама ларви и јегуља, и т. д.
Ту је он нашао исте појаве као и у дубинама између Бермудских Острва и Саргаског Мора у Атлантском Океану: сићушне јегуљине ларве, њихово радијално распростирање са тога места, њихове миграције и метаморфозе.
У тај мах је ларва достигла дужину од шест милиметара. За то прво време јегуљине ларве улазе у састав онога сићушног органског света на океанској пучини, коме су природњаци дали име »планктон« и који
Кад се јегуљине ларве успењу над својом колевком до извесне висине, или кад уђу у састав планктона, оне буду подухваћене морским струја
Из слике се види распоред најважнијих струја у Атлантском Океану. Ношене тим струјама, а често и јаким ветровима, јегуљине ларве пасивно путују, немајући снаге да се и најмање одупру снази тих природних сила.
Од јегуљине коже ту се, на пример, израђују елегантне ручне кесе и лака јака обућа за даме, фине кожице за повез књига, бичеви најб
Неки од њих имају, јачине ради, јегуљину кожу само у средини, а споља је кудеља. Други су израђени од саме јегуљине коже, исечене на танке кајшеве и чврсто оплетене. Такви су конопци изванредно јаки и савитљиви.