Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је горео и без сунчеве топлоте. Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И љубав што чезне, и јед што се гнуша, Све је само песма: док мре у дубини Сва у чудну светлост обучена душа — Као звезда што се распада у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Или можда?... Којешта! И ту ноћ сам сањао. Сањао сам: а ја као идем неком ливадом. Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!
Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као од совуљаге. Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Само ти је до анђарања, несрећо маџарска! — грди је гђа Перса не знајући на коме да искали свој јед. — Али, мама! — умирује је Меланија. — Уф!
Има још, фала богу, недеља, па ето може и код нас доћи. — Ху! Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па зато тако и говориш.
Један јед само. Видићеш већ! — А, то ћемо тек видети! Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира. — Та... сад и ја мислим да је
— Да се нисте и ви тукли с ким гођ? — запита је гђа Габриела. — Нисам, слатка,... него с овим шегртима: сâм један јед кад није мајстор ту... — А, тако штогођ!
И’те, молим вас! О Јесус-Марија! Со шенес кинд унд со, со... А а а! Само један јед! Ето ви’те, већ плаче фрајлица!« вели Габриела показујући на девојчицу која се, пошто јој је фрау-Габриела отворила
А, и’те молим вас... само један јед!« вели и одлази даље. — А сутрадан, тако око фруштука, метне у цегер двоје маказе, велике и мале, напрстак и још неке
Теодосије - ЖИТИЈА
А они, чувши од старца ово, за одговор ништа не налажаху, него их обузимаше јед и зубима својим гризући усне говораху: „О, невољо! О, ти, Петре, тврда стено!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти. Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела. Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Збогом, оче, збогом, мучениче, Мало ли ти босиока ниче, Па тек јед(н)ог што претуриш јада, Ето опет другог изненада.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Нећу, нећу! ЉУБА: Ти си се од пута разболела. СТАНИЈА: Од јед, од чудо. ЉУБА: Ајде да ти наместим, па да легнеш. СТАНИЈА: Мани се, кјерко, да си ми по богу сестра.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Звони. Персида дотрчи.) Начини ми лимунаде да ме прође овај јед. (Персида изиђе.) Или ћу бити госпођа у кући, или ћу све растерати. Нисам ја као печурка из ђубрета израсла.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
душу молију и тела да им не скврне вештице Друзи да буду слободни од беса Страва Убијен је господар наш иде глас и јед плачу сенке сузе виногради убијен је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи... И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш!
Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. — Хехе! Двеста шесет и шест динара! Малко паре!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Угрејана плоча пекла ју је. Али њој је било хладно. У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе. Што да јој је сада овако? Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар, лимун; зелен као јед, јогурида; шарен као детлић, лептир; и динамичка, изведена од истих: побелео као овца итд.
Лак је испод капе. Лези, хљебе, да те једем. Мртав да је, а за новце да чује, скочио би. На језику мед, а на срцу јед. Накратко (накриво) насађен. Накитио се без цвијећа — (тј. опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј.
— Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се.
(Конопља која даје и која не даје семе) 180 — Жуто је, — смиљ није; зелено је, — јед није; црвено је, — крв није? (Дренов цвет, грање и плод) 181 — Звоно, а не звони?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну? Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Што ја могу мислити од јед|ног човека који ми вели: теби није допуштено ни мислити ни расуждавати, или: ако се кад усудиш што мислити, да не
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајало да стоварује на земљу и кровове свој бели јед. ... .Само му се очи виде између обода дубоко навученог шешира и подигнутог астраганског оковратника.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако лаж која беше глупа и дрско понашање Секулино разјари команданта у тој мери да га је, позеленио као јед, тукао до крајне малаксалости своје одмор не снаге. Тада му одузе коња и најури га.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ниједно није задовољно, а живе заједно, јер су на то навикли, и не може друкчије да буде. Он се јед нако мучи да их све прехрани, и нема у њу вјере, а она, ради дјеце, трпи његову жестоку и загрижљиву ћуд.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце.
ствара Нечитак свет Певамо не бринући за смисао и ред Болест нашу лече поређења смела И тако побеђујемо горчину и јед Док смешан цвет и неопрезна пчела Претварају време у опори мед Не требају нам мисли да живот ублаже Ко пливач низ
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
а у језику који се просто распада од периферијских дијалекталних унакажења; његова љубавна лирика познаје пре љубавни јед но јад; то песништво је без крупнијих мисаоних и осећајних доживљаја и идеала, приземно и неозвездано, и стилом и
Дволични језик пријатељства лажна За тобом није бацао јед, Нит љута стрела душмана силних Нанесе теби вред. Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост,
У затвор стеран, осећао ниси Тавнице тугу и злед, Све горке, несташне обиде света Нису ти мутиле јед. Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке беде стран.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ још не видиш? Е, Ђурђе! Ђурђе!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô. Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, шта је ујед, отров твој, змијо, шта, самоме себи кад излучим се у сичан. 2 Пазите, чудно сам вичан: јед, пелен ли ми од вас, или мана; мртав од ваше руке, или жив — не зацели се, не озледи ова рана.
Змија се у срце увукла И мамила и мамила... У целов јед... Гини ми гинуло мало! НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА! Нина ми нина, спи, Бела!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Стаје више [ње] и надноси јој се. Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. — Хајде, нане, зашто... Она, већ не могући, одговара: — Болна сам, синко.
Шта мајка дочека! Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу. Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ко једе вреле л. (које су стајале на сунцу) добиће грозницу (СЕЗ, 40, 229). Л. сањати значи јед (љутину) и болест (СЕЗ, 32, 1925, 119). На дан Светог Јована Главосека (29. ИX) не једе се л. (СЕЗ, 14, 72; 19, 65).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
смилуј му се, прими овога човека који ти иде у сусрет намрштена чела и стегнутих вилица, опрости му за његов чемер и јед. Опрости му што је пригрлио усамљеност уместо да прими твоју заповест о доброти, праштању и љубави.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
твоје идоле позна лукави људски глед; Јер ће ти он у безумљу да слатке оскрвни наде И превратиће радост у горки само јед Отровом лукавих речи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Учитељ и сакупљач славонских народних песама, Ђорђе Рајковић (1825–1886), године 1858. издаје шаљиво-поучни Јед и мед, дело сложене замисли које уједињује педагошко-теоријску расправу (обимни Предговор) и антологију поезије и
Гле миле трешње – осула цвет И бадем цвета – како је леп! И чела леће, па купи мед Да медом заслади зимски јед. Пролеће сијну на дољу, брег, Да стопи с њега и лед и снег! Лето је жарко понело род По врту, њиви, осуло плод.
Благослов је у зори, Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Кошнице ће пунит' мед У жељеној сласти: Медљаћемо сваки јед, Да нам не порасте! Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...
Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме) 1858. Ђорђе Рајковић: Јед и мед. Шаљиво-поучни чланци за србску младеж и њене пријатеље (преводи и изворни радови) Јован Суботић: Дела Јована
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме
Ти би навукао епитрахиљ, очитао молитву, и шума би израсла! — дира га Лука. — Пре бих ја очитао молитву да се теби јед ном завеже језик. — А-ха... Кипислцауф, попе!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
– обећавало веће Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду: Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, Но само псујући показиваше ми прси од
сваку нову Реч задрхтао бих блед У узбуђењу страшном да она скрива Тајну Ја не трудих се никад ништа, нит спутах своју јед, И само скривах поглед на светлост Његову сјајну Ноздрве беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне
нову Реч задрхтао бих блед У узбуђењу страшном: не скрива она л Тајну; Ја не трудих се никад ничим, нит спутах свој јед, И само скривах поглед на светлост, Сунца, сјајну.
Ни спустити поглед свој, премда стрепи да ћу проклети: Не повери узбуђења јед покрету провидном ни звуку. Зна да верујем у халуцинације, крвоток, ране и у јад, У једног себе истинитог и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дочекати; а ти узе једно сирочади, узе њега на лијеву руку, друго узе на десницу руку, однесе и у дворе за столе: „Јед’те, пијте, господски синови!
Све јунаке по имену знадем. Што је напр’јед девет коњаника у црвеној чохи веденичкој, а под њима коњи алатасти, оно ти је девет Томковића; што је напр’јед јунак
је напр’јед девет коњаника у црвеној чохи веденичкој, а под њима коњи алатасти, оно ти је девет Томковића; што је напр’јед јунак на алату, што му риђи по рамену брци, необична ока и погледа, оно ти је Томковић Илија; оно су ти све браћа
Што за њима до пет коњаника, све у црну, на вранијем коњма, оно ти је све пет Мркоњића; што је напр’јед јунак на вранчићу, црни брци пали до пушака, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз
чохи веденичкој, у бијелој, а на ђогатима, оно су ти сва три Кулишића, оно су ти три брата рођена; што је јунак напр’јед на ђогату, што му плави до рамена брци, оно ти је Нико Кулишићу; оно су ти приморски хајдуци, све изгинут једно код
Напр’јед прође од Задра Тодоре, пред сватов’ма уђе у отоку и за њиме кићени сватови. Нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Шара
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко мрак неголи свет? Ко ли воли рит више бистрог извора планинскога пити? Ко ли воли јед неголи мед? Ко маћеху него своју рођену мајку? Оца и очуха? Трње и лепу, чисту земљу? Ко стрњиште или пшеницу?
Не буди лежак, него бежак. [Не може се] јести, пити и у рају бити. Чемерну срдцу и мед јед се у грлу претвара. Ниједан хрт не хвата зеца који се силом у лов води, а ни слуга право служи кој се силом држи.
То ми нисмо из прста исисали. Наш житак ка у сланоме мору свакад плава. Јести мед претварајући се у јед. Вешта беседа свакој тузи брижљивој разговорно је облакчање.
Куд доспели да пристали. Да се сам обгрне с благом, а други нека оскомине гризу и јед гутају! Обоје, о, богоје, бит не може! Не стоје ли исто коме уста ваздан, ако мед, ако јед гутао!
Обоје, о, богоје, бит не може! Не стоје ли исто коме уста ваздан, ако мед, ако јед гутао! Нит му ваља боља капа ни лепша хаљина. Закон стојећи гори, ал' слабо га тко види.
БЕЛИ АСПИС Јест Христос и камен бели аспис и аспис такву јакост има те змијин јед раствара, у ништо га чини. Тако и Христос прогони једовиту силу од човека.