Матавуљ, Симо - УСКОК
Оба барјака побошћемо пред вратима. За нама ће једанак уђи оба дјевера, па остали сватови, онијем редом којим су ходили путом.
Тада сви излазе, редом како су улазили, па када се одмакну, проспу огањ из пушака сви једанак. И потада се више не меће. Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви.
Тек кад наиђе четврти, кад коњаници приђоше пред цијеви Маркише Стевова и Пера Пурова, викну вођ: — Огањ! Једанак загрмје осам пушака, а за праском диже се страшна вика и јаукање, па Никшићи неједнако запуцаше у гору.
Ти си млађи и јачи, теби глава! Хајд, у име божје! Маркиша окрете Крцуна на бок и једанак га обојица дигоше, он наслони труп на раме, а вођ ноге.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Но, шта је сад? Каква је то комедија опет?“ викну војник. Господа, сва једанак освијестише се; сви у један мах „начаша глаголати“. „Станте!“ прекиде их конте, махнув рукама, као орлушина крилима.
Толико је било доста; то као да је био знак, који женске очекиваху, јер оне сад једанак и у глас закукаше све три. Ивана стаде нарицати за синовима, Стане за браћом а Милица помињаше само дјевера Шћепана,
“ одговори Мишан жестоко. Да је овај то упитао, онај би први тако исто одговорио, јер истовјетно питање заче им се једанак а и одговор исти. На те ријечи, у томе часу свечаноме, прионуше им душе једна уз другу.
У исти мах дуну сјевер жестоко, па предуши, па још јаче суну и повитла јеловим и боровим гранама. Људи поустајаше сви једанак, и стадоше гледати око себе и поврх себе, као у чуду. Пробудише и ону тројицу који тврдо спаваху. „Јесу ли?
“ Он пође први и оба му крила кренуше једанак. С десне му бијаше Јанко а с лијеве Мишан; тако се намануше, а не да их је ко намјештао.
Чувши чија су дјеца, обје једанак кликоше у највећем чуду: „Је ли могуће?“ Чувши даље сву повијест тога познанства, обје се најприје сите начудише, па
„А ето, имамо рањеника у кући!“ одговори она. „Рањеника? кога? ко ви је рањен?“ стадоше питати сви једанак. „Човјек један!“ „Који? откуда!
Јанко извуче наелак руке испод покривача и прихвати и одви једанак. Очи му синуше од радости. „А, фала му! Фала и теби!“ рече и диже благодарни поглед пут дјевојке.
Јанко обрну листић, а у томе поглед му се оте пут Стане, а њен пут њега, те им се погледи сукобише. Једанак обоје оборише очи, а лица им поруменише. А што! зашто?
Зашто баш једанак, та он је одиста мислио да она везе, кад му жеља дође да је погледа, а она опет мнијеше е он чита. Чудновато, заиста!
А кад троје по некоме маломе биљегу једанак нешто наслуте, е тад је по прилици слутња основана. Он се диже, па крену да се са домаћицом поразговори.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ђе му је невјеста спавала; јер царица обазна да је он отишао у лов, те некакијем штапом такне у вратнице те врата једанак бупише на тле.
овцу, повела би овој неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху, приспије у толико и ње син из лова те једанак се нађу на вратима од камаре.
на то пристане, да му тицу и пусти из уста некакав вјетар плаветан и задуну пут онијех окамењенијех људи, те сви на једанак оживјеше. Краљев син дохвативши ове се тице почне да је љуби од милине, и љубећи је прометну му се најљепша ђевојка.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би легâ, а ви засили... На то сви једанак поустајаше.
Вода га је носила попријеко. Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива. Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад ко има образа и ко је мој — за мном! Он потече, а сви једанак за њим; али кад дођу до воде, почну жабе на сву прешу скакати од страха у воду.
— узети јанџик — кожна торба јареби шучур — богу хвала јаспрен — новчан јаспреша — грамжљинац, који воли пару једанак — одмах једноничити — једанпут на дан јести каница — каваница (која је често и берберница) када (кадуна) — турска