Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— врпољи се нестрпљиво огреѕѕе. — Где сам оно стала? А ја, јесте. Док једног дана ње нема кући: десет, једанајест, дванаест, — Ју, ју, ју — свану лепо, а ње нема. Куку мени ојађеној!