Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али није све до гроба Око суза пролевало, Јер и њи је благо доба Једанпута убрисало. ИИИ Опет гоне данци дане, И године годинице, Беле њему косе вране, Бразде њему глатко лице.
“ „Два детета, кô ви мала, Мајке своје не слушала, Па зато и Бог покара“, — Тако заче баба Мара. „Ишла шумом једанпута, Залутала са свог пута. Ишли поред грма, трна, Увати и нојца црна.
22. И наш јунак више пута Деклицама тим се вину, Ал' га пецну гуја љута, Да га жеља завек мину: Једанпута тако дете Даде њему и што не те. 23.
Кад старости сивој клисурини Једанпута будеш на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да