Употреба речи једвице у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— О, боже... боже! — проговори једва једвице мати. — Шта сам ти згрешила, чудни боже, да ме вако каштигаш!!? Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па...

Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле. Једва једвице изговори: — Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ПРВИ СЕРДАР: Давно је било то. ДРУГИ СЕРДАР: Давно! ТРЕЋИ СЕРДАР: И сад се сећам — али једвице. — ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Кô што се вече сећа зорице. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда.

Ћипико, Иво - Пауци

Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању... А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава. Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности