Јакшић, Ђура - ПРОЗА
као... као вршачки владика!... Тек, хвала богу, здрав је, а апетит му је и сада добар; једе, једе, е, знате, појео би вам и живог курјака... Нећете ми веровати, ал’ баш је човек тај мој побратим!
као... као вршачки владика!... Тек, хвала богу, здрав је, а апетит му је и сада добар; једе, једе, е, знате, појео би вам и живог курјака... Нећете ми веровати, ал’ баш је човек тај мој побратим!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Она је добро знала да орао зецове и лисичиће радо једе. Ко јој рече с њим дружити се и у комшилуку стајати? Но холо славољубије!
δίκη εστίν επ΄ αυτοίς, ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Рибама и зверовом и птицам летућим дозвољено је да једно друго једе, зашто нејма правде над њима, а људма је дао правду бог”.
Што слепо не чини сујевјерије? Жид, ако ће најзгаднији бити, он из суда из којега христјанин једе и пије неће ништа окусити. А зашто? Беда га знала.
Кажу Филипу, македонском цару, да се находи један човек који једе за шесторицу: „А може ли он и радити за шесторицу?” упита цар.
Курјак, однекуда на то сматрајући, рекне: „О, јадни ми курјаци, несрећни ли смо ти на свету! Врана му једе живо магаре, а он се смеје. А нас како од далека упази, стане га вика као да се помами”.
Бог и свеци за новце чудеса чине! Што ћу на други свет, гди нити се једе ни пије? И тако одвећ сластима предат човек рад би као Метусал живити, само да се више наслади.
” 99 Медвед и мајмун Медвед се хвалио да је он добре нарави, зашто никакву животињу мтрву не једе. На то му мајмун одговори: „Ако 'оћеш ти да си добап, у живе ти не дирај, а с мртвима чини што ти драго.
и избрана народа у Славонији, Хорватској, у свој Далмацији до Албаније злослове се и мрзе само за бездјелице: они једе жабе и корњаче и пуже, а печеном прасету нико и невешт, јер га сви радо једу.
Ништа зато, он на сваком поточићу пере се и метанише, једе до ситости кад једно кад друго воће, као у неком восхиштенију восклицавајући: „Боже, благодарим ти што си оволике
а навластито кад упазе којега да је сув као угарак, неочешљан и издрпат, и кад чују да не само месо него ни рибу не једе, онда већ мисле да из њега све знаменија и чудеса лете, држе га за прозорљива и његове речи за оракулум.
са алтара узимати што је он пророк; или га зато за пророка почитују што он посвећено месо, ником не питајући, носи пак једе.” Наравоученије Преводећи ову Лесингову басну, дође ми на памет нешто куриозно што ми се је у Далмацији случило.
није свеће ни чистије од овце”; — веле наши Далматинци — „и њејзине брабоњке исцеди човек из млека, пак једе млеко, нити му се гади.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кажу нама, који знамо да је већ било. БАЛАЧКО ВОЈВОДА Једе, гледај га како једе, не једе само рукама, него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним,
Кажу нама, који знамо да је већ било. БАЛАЧКО ВОЈВОДА Једе, гледај га како једе, не једе само рукама, него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним, печено с куваним,
Кажу нама, који знамо да је већ било. БАЛАЧКО ВОЈВОДА Једе, гледај га како једе, не једе само рукама, него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним, печено с куваним, прекувано с
него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним, печено с куваним, прекувано с пресним, једе заклано, једе удављено, одерано, ошурено, рашчеречено, поховано, барено, чорбасто, недосољено, пресољено,
с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним, печено с куваним, прекувано с пресним, једе заклано, једе удављено, одерано, ошурено, рашчеречено, поховано, барено, чорбасто, недосољено, пресољено, пребиберено, једе из
једе удављено, одерано, ошурено, рашчеречено, поховано, барено, чорбасто, недосољено, пресољено, пребиберено, једе из свих тањира, сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе,
једе из свих тањира, сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе! ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом.
свих тањира, сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе! ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом.
сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе! ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом.
сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе! ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом. Глув кројач концем нишани у иглу.
јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе! ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом. Глув кројач концем нишани у иглу.
3. Као да никад није кусао купус из порције, калајном кашиком. сад, златним ножем и виљушком, једе јаребице, кечиге, кајсије и ананас, из златних тањира!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
оцу Алекси и каже му: да је прешао преко Љига некакав Петар Мутњанин са 20-30 момака и по боговађској нурији бадјава једе, пије, и замоли га да он тамо оде, које ради Мутњанина, које ради и други̓ сеоски̓ послова.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић. Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе
Позадуго врљаше око плотова и потока, док га нађоше у неким кукурузима; узабрало један, па једе. Салетеше га ту и ухватише; али једнога од њих добро огребе. Опет га везаше неком узицом и доведоше општини.
Весео поп, шали се с Бошком, задиркује домаћицу, Стамену, снахе Бошкове... Вуја само ћути. Нуде га да једе, а он се ни руком не маши. Често се осмехује; ни сам не зна зашто.
у камењару, искрчени део шуме лецати се — осећати се нелагодно логов — трећи коњ у колима локмаш — човек који радо једе за туђим столом лотиња — неваљалство лотра — решеткаста ограда горњег дела кола Ље — одиста (за појачање одречне
који ветар носи приват — незванично привулати се — привући се лагано присмакати — појести неко сочно јело које се једе умакањем хлеба у њ происходећи — који бива због прокењкати — искривити лице на плач прокопсати — имати успеха у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце је повуче за њим. Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па још пуши! Ништа му, каже, не шкоди! — Па дабогме! — Само то ми се не допада што проси. — Па мора да једе! — Знам! Али он кад је у рату изгубио ногу, треба да му се плати! Лепо да му кажу: Нâ ти, брате!
Човек је, у неку руку, то се види — како да кажем? — изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је...
Бре, да је мени власт, ја бих знао шта бих радио! Ја бих лепо из куће у кућу. Уђем унутра — седи газда и једе питу од ораха — „А, ти једеш пите?” — „Једем!” — „А је ли крв јефтинија од пите? А камо ономе онде с ногом?
Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго. Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије.
Другога дана изишао учитељ у механу. Сједне сам, намргоди се, па ћути. Поручи штогод да једе, па опет у школу. Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста не хтјесмо
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А господин попа седне тако у прочеље, отпева једно »Глас господен на водах«, а затим само захтева и изволева. Једе ревносно и залива још ревносније, а капарише најревносније; тек ће рећи: »Брат-Мијо, не буди вам заповећено, додајте
Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири),2 да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све, не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје поверене му пастве, него седи као станац
а затим се смирио, легао је и продужио спавање »лењштина једна, што бадава једе хлеб« (да се послужим речма којим га је попадија често грдила мрзећи га и замерајући му нарочито што је постао
Каква благодарност?! Нема ту ништа од тога! С народом сам, вели, стекао па нека сад тај народ и једе! Ваљда ћу, вели, понети дудове на онај свет?! То ти је све што на земљи учиниш!
Ваљда код оног Швабе да руча што му је куварица Чифутка, како кажу! Што баш у нашу недељу да тамо руча, да једе леб с кимом и друга чифуцка јела?!
Звао се Марко, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него лоповом. »Лопов један, што ми једе век!« — рекла би љутито. А и он сам као да је добро знао да га поред имена Марко још и тако зову.
Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна! — Па каз’о је још и то шта воле да једе — наставља Ержа свој рапорт. — Па, мора да каже сирома’; види и сам ди је запао међ паоре! — вели гђа Перса.
Та би вам заборавила и да једе и да пије кад нађе какву такву књигу. — Е, ви, мамâ увек преувеличавате! — брани се Меланија.
Али је село к’о свако село: свој хлеб једе, а туђу бригу води. Није тако стајала ствар с поповима. Код њих није важило то правило да свако чудо за три дана траје.
руке, па између осталога почешће месити савијачу с маком, коју он, као сваки Бачванин, од свију теста најрадије и једе.
тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе, а он опере руке у истој чаши,
зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе, а он опере руке у истој чаши, као што сем велике господе још и Чивути
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Обиђи, кусни од овога. Највише ово узми. Добро је то. Слатко је. Покојно моје чедо, највише ми је то волело да једе. Узми синко, узми чедо! Па да и остале просјаке зове, и њима да раздаје.
И зато је она једва дочекала тога Манасију и толико га трпела да јој се он чак и по кући вуче, једе што нађе па и на њу саму се истреса, гунђа.
Хоће ме. — И почела да наводи доказе. — Ете, још од кад га ја чувам, раним. Све ја за њега радим, дајем му и он једе, узима, прима. Воли ме. — Па добро, добро, узмите се. Ко вам брани? — прекину је поп одобровољен том њеном љубављу.
А од свега што је најбоље, пробирала је и давала своме „чичи“, Таји, метала му у скут, да он једе. А и варошанка. Она опет да би се пред Тајом као показала, гласно се здравила са женама које су их даривале и с
И лаже: како се он разболео, па лежи болестан. А и не једе... Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му. А после од тога се она напије.
И чист. Као да није радио, заједно с њима сукао ужета. Очистио се, опрао и склоњен од осталих, једе само хлеба. Пред њим ништа друго до тестијица воде. Питате га: — Зашто само сува хлеба?... Шта друго не једеш?
А док тако не једе, пости, вреднијег, мирнијег нема. Увек чист, утегнут појасом. Рукави му, и ногавице, ако не дугметима а оно врпцама
А пред светом је то значило: да она намерно није хтела да му дâ да једе, те како би он, мучен глађу, што пре умро...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад тек поче Алка Мицу претресати свакојако. Свилокосић једе од баклаве, па јој каже да је она друга много боља и заиште кришку две да понесе да је покаже Мици.
Ипак Миливој Алку сваки дан посећује, из цркве испод руке прати. Мица кад то види, онај дан не може да једе, мука јој, мора да узме „хофманише тропфн”, Хофманове капљице. Бабоња, кад је чуо да је умро Јефта, ражали се.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
девојке седела је друга баба, са очима као у сове, чији је изглед подсећао на ону огреѕѕе, оно чудовиште из гатке што једе децу, — права сатана. Она је, широко раскречених колена, седела подбочена на високу, црну дршку од амрела.
А после проналазач наглашава како разговор сматра за свршен, али га ипак продужује и једе своју саламу некако огорчено и осветнички, са лицем страшно свирепим.
Африка
На нечему што је пијаца, углавном продаја вуне, коле (светог плода који се једе, којим се чисте зуби, врача, лечи итд.), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф!
Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан. Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу.
не испуњује увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.
Црнац, иначе страшно алав, не мисли много на своју храну; он нема редовног оброка. Његова породица ретко кад да једе окупљена.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
) МИШИЋ: Чудан старац, како се он за сваку маленкост заузима! ЈУЦА Тако ме, видите, по цео дан чангриза и једе. КАТИЦА: О, он је врло добар човек, верујте! ПОЗОРИЈЕ 5.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је могао да проведе недељу дана у седлу, а да, тако рећи, и не силази са коња, не спава, не једе, и не тражи воду.
– њене би се крупне очи затварале, и неки срећан осмех јављао се на њеним лепим уснама, повијеним при крају, као да једе трешње. Капетан јој се беше допао отпрве.
Ракољи се само својим пилићима, које храни. Шта има да прича да ћемо се селити? У последње време нити једе, нити пије. Није шала свој дом распродати, напустити, ни за половину цене.
Зар не би, и да крене сам у Росију, имао да гледа, кад једе и пије, тамо, како га прекорно гледају шест пари дечијих, тужних, очију. Деце коју је оставио.
Била је стидљива у загрљају, али је од почетка имала та румена уста, узвијена ујутру, са осмехом, као да једе трешњу.
Његов нос је био крупан, као и подвољак, човека који много једе, и, при јелу, много времена проводи. Уста су му била подбула и груба, од многих, набуситих, заповести.
Јесте, рече тужно, кад је престао да једе, Василије има за собом само мањину, за селидбу, али, кад се врати из Росије, претвориће је, сигурно, у већину.
Питао се: сања ли? Где је? Куд је то отишао? Ко су тај Божич и та жена, која га посматра хладно, а једе као што тице једу?
Ко су тај Божич и та жена, која га посматра хладно, а једе као што тице једу? Исакович је био навикао да једе као што сељаци на својој земљи, после рада, једу – мирно, ћутке, залогај по залогај.
Чело те лепе појаве било је бледо и ледено, а уста, међутим, весела, као да једе црвену трешњу. Очи су биле тамне, толико, да су се, под дугим трепавицама, чиниле да гледају укосо.
Сећао се како је, са њених усана, које су имале тако љупке, узвијене, крајеве, као да једе трешње – док јој је брисао зној са чела и лица – уз последњи шапат да је све тако кратко, кануло неколико капи крви.
Изгуби Хунгарију и оде Турцима, да једе горак хлеб изгнаника и сузом га залива. Па ето, прође много година, и, једног дана, кад Јоан оде путем у Турску, чу да
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ево, вазложише на ме зло за добро и мржњу за љубав. Онај који једе хлеб мој подигао је на ме пету своју, и да ми запне замку да паднем жури се̓.
и ноћном стојању, уздржању непрестаном, јер када и на трпези са самодршцем Стефаном сеђаше, само је изгледало да једе, док је уз држањем цмишљено спасење своје крао, тако да се и Стефан, који је ово разумео, дивио његову мучењу и много
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Само се храбро држи! ДЕВЕТА ГЛАВА Вал страха пред медвједом — Продрмусане реченице: Бјежи, Кнеже! Мачак лав једе мјесец — Насмијана крушка — С неба падају мачке Гломазан, тежак и зловољан, примицао се Крушкотрес Кукурузовић
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Љубивоје Ршумовић ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ Садржај НИ ПЕТ ПАРА 2 АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ 3 ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА 8 БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ
ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА Мала ала може да смаже из цуга малтене пола Малог Мокрог Луга. Није реткост видети алиног клињу како се
и када је мајке ухватио очај оне су селе и попиле по чај, затим су нашле једну здраву алу да им једе децу неваљалу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У тој кући има много златног посуђа. Чак и сетерка, по причама Каранова, једе из златног тањира. Осећао сам како ме обухвата дрхтавица при помисли на то. - Не заборавите рибњак!
Било је ту и колача и меса, па чак и боца с вином. Атаман је укопчао за секунду, али му се, очигледно, гадило да једе храну са гробова. Чекају га на ручак, рекао је. Још једном нам је махнуо и испарио. Ја нисам имао извињења.
Ниси ли? - Јесам. Али ћу се задовољити овом корњачом овде. Једе ли она још нешто сем граматика? - рекох смејући се, а Рашида одговори да то није за смејање, данас је важан дан:
Мој стари је мислио да ја њему не понављам довољно често то хвала. Неко ко једе његов хлеб морао би да има више љубазних речи у устима.
Изјавих како не верујем да корњаче једу крушке. Грета је ову њушкала читаву вечност, затим почела да је једе. За пет минута била је готова и са семенкама, а онда се довукла и легла поред мене посматрајући ме својим блиставим
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ту је и Пера. Катица седи до Шамике, „малог фикала”. Јело се носи, вечерају, „мали фишкал” неће да једе, барљија, Катица га кори, инате се, а старији у разговору на њих не гледају.
Кад уђу у собу, али јело се носи. Чамча им каже како је до тога дошао и смеју се. Господар Софра неће да једе матору одерану гуску, па неће ни Кречар; то даду момцима.
Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире. У жагору и певању, без сваке замерке, једе се виљушком, кашиком, како који хоће, стојећи, и то нико не примећава.
Први је већ у дућану, па већ једе из џака зоб. Профит га истера. Пера се смеје. — Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе.
Већ је далеко преко седамдесет година. Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима. И сад га још једе невоља. Два сина, две дубоке раке. Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.
елеганс) — отмен, изврсно одевен ен бандоулиèре (фр.) — на кајишу ентремент (антраман, фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа еспап — роба Естер, Естира — по старозаветној књизи: жена навилонског краља
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца
Тако, на пример, у околини Бољевца, за време свадбеног ручка „бака доноси зету печеног петла и он мора од тога да једе“ зато „да би зет вршио своје брачне дужности као што их петао врши“.
Трудница, на пример, не сме да једе: сувише зачињена и љута јела, да јој не би дете било по карактеру љуто (напрасито): главу од рибе, да дете не би имало
„Не ваља се“ да трудница једе зечетину јер ће јој дете, негде сматрају (околина Шапца), бити разроко, а негде (Скопска Црна Гора), имати „дрхтавицу“.
⁴⁰ Трудница такође не сме јести „начето“ место. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином дјетету кад се роди, изиђу некакве ране које се зову
“⁴¹ По истој логици, бременита жена не сме да једе „наједено“ или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају.
⁴³ У тимочком крају верују да трудница не треба да једе овчију главу јер ће детету бити црни зуби, нити мозак јер ће дете бити слинаво.
⁴⁴ „Тешка жена“ требало би да избегава да једе загорело јело да не би детету изгорео језик, а такође ни доње коре од хлеба што остане у црепуљи, јер ће детету испод
А ако гледа када убијају змију, онда ће јој дете „плазити језик као змија“.⁴⁵ За трудницу је чак опасно и да једе храну која је дошла у додир са змијом (коју је змија угризла) јер ће дете имати ране на телу (змијоједине).
⁴⁶ За њу је такође опасно и ако јој зец пређе пут, ако види зеца или једе зечетину, јер јој дете неће дуго живети, односно спаваће с отвореним очима.⁴⁷ Птице грабљивице (нпр.
Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл. храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд.
⁸⁷ У Херцеговини верују да трудници не треба „ништа крити што јој пане на ум да једе“, с обзиром да је „то пожуда дјетиња, па ако она не окуси, могло би дијете врло лахко остати неразвијено“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
грла потапа тамо пет ноћи, па ако га змије и траве не удаве, да се у тамницу мемљиву баци, да грки пелен уместо хлеба једе, да му кувају чемерике старе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Патили смо обоје. Последњи пут видех је како једе пон-чипс у »Доручку код Тифанија« Помислих да је ипак добро што нисмо отишли предалеко са нашом везом.
Све је наопачке! — Али, код мог деде се једе обрнуто? — чуди се Макијева ћерка. —Зар овако није лепше? —Шалабе! —Шта значи »шалабе«? —Кад је неко шашав.
који су се попут риба пирана обрушавали на свако место за које се прочује да се у њему »добро једе«, па ипак, играјући се кључем на чијој је кугли писало златним словима Апартман 1, он рече: — Овде се сјајно једе!
једе«, па ипак, играјући се кључем на чијој је кугли писало златним словима Апартман 1, он рече: — Овде се сјајно једе! То је чудно, помисли, како изнад рамена извесних жена увек лебди нека чаролија!
—Удала се... Има двоје деце. —Још је онако лепа? —Не. Угојила се. —Штета за Тап-Тапику! —Увек је волела да једе... —Ти, не? —Не… – рекла је Азра, одгурнувши с гађењем тек растворену пастрмку из које се пушило.
му се догодила та несрећа, њихов главни кувар радио је десет година код француског конзула, а тај је, ваљда, знао шта једе! Али човек никад не зна шта га чека у животу...
Зажмури од болне жеље да је додирну те преплануле руке, дугих кошчатих прстију. — Хлеба! — рече мајка. — Не једе се без хлеба! Сада је излазио носећи на уздигнутом длану пладањ затрпан месом које се пушило.
Како је мрзела тај удобни ресторан и сва места »на којима се добро једе«, то гастрономско легло — излетиште, пуно умножених уста што су озбиљно жвакала храну као да обављају неки важан
А, што је најгоре, и поред свега, ухватила је себе како са уживањем једе! Непроспавана ноћ у возу и предуги дан у коме је попушила безброј цигарета и попила десетак црних кафа, учинили су
Помисли још: каква је човек животиња, а рече: — Овде се заиста сјајно једе! —а онда се згрчи од бола: »Осам година, боже, осам година!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их. Затијем се опет једе. Затијем викне стари сват њихов: „Ха, на ноге моји дјевери, дјевојку под руку!“ И иште дјевојку.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Отац му даје корисна упутства и неопходна обавештења. Зец мора пазити шта једе; може се надути од детелине, нарочито ако је луцерка матора и натопљена кишом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
још исте године, дошла је овећа историјска »прича о ослобођењу шест округа« Јурмуса и Фатима или турска сила сама себе једе (1879), педагошка прича Село Злоселица и учитељ Миливоје (1880), збирка Летње вечери (1880), Десет пара (1881),
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. »Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!
могла сазнати: да крава има четири ноге и пети реп, два ока, и увета два, и уста; очи да види, уши да чује, уста да једе, и ноге да иде, реп пак да се брани од мува.
Да једе траву, да има виме и даје млеко, и да од ње добијамо телад, сир, и кожу за опанке. Да се, даље, женка зове крава, мужја
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му осванак!
сунце зађе веће поодавно, И нојца беше, и бијаше тавно; Он с драгом својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од
“ Па у вино соке врже. И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи. Ал' у изби свећа гори, Он са драгом седи, збори.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
је сваког јутра чашу ракије и читав дан проводио у блаженом беуту, и не знајући у којој царевини живи ни чији крушац једе.
Шта ћу с дјететом у канцеларији? А треба то, вјероватно, и хранити. И де ти сад погоди зна ли један оваки сȃм да једе. — Не зна — увјерљиво рече коњокрадица. — Ја сам их седморо досад отхранио, то ти мене питај.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
На шта ћеш да личиш? Човек треба да једе, пре свега. Да знаш, то ти је наопако: два-три зрна бадема, орах, зрно грожђа! И врапцу треба више!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже: како ништа не „печали“ већ једе готовину. Мати ми скоро за оцем умрла. Зато сам бабу звао увек мајком.
Ја га истина... али ти знаш боле. Обиђи да видиш! Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме да
Обиђи да видиш! Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она То једе само из доброте те тиме да твојој матери учини по вољи — милост.
— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ... Она може и после, што остане од њега, да једе. И затим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш. Опереш сахане, да се не би познало.
Нисам могао да једем. Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. — Што не једеш? — упита ме. — Не једе ми се. Мати ме погледа. Из тог њеног погледа видех да она све зна. — Кад ћеш у школу? — упита ме кратко.
Чак нисам хтео ни да једем. Она је била полила двориште, прострла постељу и изнела у тепсији вечеру. Али, ко ће да једе! Пред нама тепсија, вечера недирнута. Месец сија као растопљено олово. Сенке велике, мрке, таласају се и шире.
Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи. И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво. После? — Мирно је, тихо.
да зна да то није истина, већ да се шале, ипак иде до свакога, пита га, пробира му из чанка најбоље и нуди га, куми да једе, окуси. А она? — Заситила се од готвења. И не може ништа.
Снашка Паса поче као увек око њега: да му даје јела, точи вино, запиткује га, пецка... Он нешто једе, нешто не. Крупан, кошчат, црвен, а лице му јако чворновато, пуно убода, али здраво и чврсто као камен.
— Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. — Ништа. Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. — Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач.
А нама он ништа неће да каже. Ни „болан сам“, ни „ох“, ни „овде ме боли“, ни „ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко...“ Ништа, ништа, синко! Само тако ћути.
Обично су ручавали отац му и мајка, али већином сâм отац, онда мати му, а после њих он, тобоже да једе што од њих остане, а овамо кришом, да он не види, сами су му пробирали и остављали што је најлепше.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ох да сиромах Зеј! У страху Зеј са стрепна колена свог орла шиле глађу морена, да једе роба, да му вади плућ, нек с' онда смеје богу с' ругајућ!
а камо л' крвник у плашту сиву, а камо л' паук, а камо л' црв! Па нек и твоје срце прехладни, тек да те паук не једе гладни, тек да ми ниси стрвини стрв! ПАРИЗУ 1867 — 1870.
Сећа се тужан кале у несвести, сећа се своје ропске заповести, осећа грижу у грудима гује, ох, ала једе, ох, ала трује! Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!
се тужан кале у несвести, сећа се своје ропске заповести, осећа грижу у грудима гује, ох, ала једе, ох, ала трује! Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести. Шњима и царевић једе, ама им очи завараја па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер
рече ова тица: — Кад буде на трпезу, господару, немој износити ни ожице ни пантарула ни ножа, него онако нека цар једе рукама.
— Па то је наш татко! — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?
Његова маћија почне се чудити и главу лупати: откуда је и како је то да дечко напредује, кад код куће ништа не једе. „Други ће ту морати враг бити, — помисли маћија — њега неко потајно храни.
Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош па погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од
Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све: кокош, погача и чанак, претворило у корњачу, што је сакрио од свога кума. — И тако постане корњача.
Кад се горе попнем, а то моје просо узрело па га бог пожњео и умијесио од њега хљеб па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му ја: „Помоз бог!“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ — и да ми водицу.
Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица па вади мозак из моје главе те једе; а ја полагано хајде, хајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу а она се уплаши, па од страха
КЛИНЧОРБА Дошао солдат баби у кућу и искао да му дâ штогођ да једе, а она му казала да нема ништа у кући за јело. Онда солдат рече: — А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним
га међу нама овдје у планини испечемо и брацки поједемо, а да нико не казује кутњој чељади, јер није право да од њега једе ко је дома лежао, него ми који смо се около зеца мучили. Је ли овако, браћо? — Добра ти је!
Пода њ се може све село окупити и у хладу спавати и радити шта хоћеш. Све живо, што зеље једе, од њега се храни и ништа се не познава, колико да из морске пучине зацрпнеш чашу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Него она. КУМ: Размишљавао сам и о томе, и свакојако: шта је боље да човека једе: „стеница или „жена“; па сам мислио: стеница једе ноћу, жена једе дању, кад се пробуди.
КУМ: Размишљавао сам и о томе, и свакојако: шта је боље да човека једе: „стеница или „жена“; па сам мислио: стеница једе ноћу, жена једе дању, кад се пробуди. Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако.
сам и о томе, и свакојако: шта је боље да човека једе: „стеница или „жена“; па сам мислио: стеница једе ноћу, жена једе дању, кад се пробуди. Обдан можеш како-тако и побећи, а обноћ никако. Но сад видим како сам се преварио.
ЉУБА: Зашто? То је добро. Ево са земичком. Умачи само. СТАНИЈА: Кафа се не једе, него се пије. ЉУБА (смеје се): Пробај само. СТАНИЈА: Не могу ти, кјерко. Него дај ми кафу, ако оћеш.
СТАНИЈА: Аратос ти Београда и кад дојдо овамо! ЉУБА: Не бој се, мајка, то је врло добро. Узми само. СТАНИЈА: Нека једе ко оће, ја ћу да идем, кад ме тако мучиш. ПИЈАДА: То је најлепсе сто. СТАНИЈА: Кад је најлепше, ти једи.
ВЕЛИМИР: Свиња је поганија од коња. СТАНИЈА: Свиња није погана, зашто се једе; а коњ, ко ће коња јести, кад је поган. ВЕЛИМИР: Остави, Мајко, ове ствари нису за тебе. (Опет почне читати.
Ако узмем сас прсти, ти викаш „не ваља“; а Велимир, куку мајци, не једе ка човек, него сас леву руку. ЉУБА: Е, па таква је сад мода. СТАНИЈА: Убио ти гром ту несрекну моду!
СТАНИЈА: Јес’ да кажу твоји гости: каква је то матора! Пи! Ала је безобразна, неће да једе сас леву руку, неће да скине мараму, и да вата момка под руку.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
дана, више нема, откако сам у ову кућу доведена и чини ми се да се четрнаест пута мозак у мени окренуо, тако ме свако једе. Гди станем, ту се морам једити. Не госпођа, него канда сам последња у вароши, тако ми се реч слуша.
ТРИФИЋ: Мајстор Срето, познајеш ти добро твоју жену? СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе. Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у скитњу.
СУЛТАНА: Орјати, ја сам у мојој кући. СРЕТА: Видите, господине, тако ме по цео дан једе. Али сад ћу ја начинити разлаз. (Извади каиш.) Кући! СУЛТАНА: Слатки Срето, буди барем ти паметан.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“, па онда џоња по ћошковима и чаврља ни о чему — бла, бла — да се једе хлеб намазан машћу и посут алевом паприком; а после ће доћи пролеће, носиће се опет кожни виндјакарци и замирисаће на
капу, заборавља рукавице на сваком божјем месту, криви потпетице према унутра, никада не опере за собом каду, чита док једе, а његов сто је потпуно затрпан судским позивима због неплаћених књига узетих на кредит ...
Ефектним ударцем. избија ми новине из руке: — Ко јој је дозволио да чита док једе? — врисне. Тако и ја одлазим за бакутом на клупу за играче са пет личних грешака.
— Тако је један учио магарца да не једе, па кад га је научио, магарац црко! — бави се бакута фолклором док изводи предње упоре.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Далеко је Купиново. Није девет него осам. У сну ли сам или што сам? Није лудња — Реч је ово. Звезде једе Купиново. Труле сињи сни изнутра. Са мене се свлаче јутра. Као Ново свето слово расцвета се Купиново.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
вису расте чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе. Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?!
А Жућа, опет, сазнао давно како је тамо забрањен пост, поваздан, каже, једе се славно, и у сну глођеш прасећу кост. Онога ко се на јело дури, печени зеко по селу јури.
Показах Ћоси, а он ће гласно: „Ко једе мјесец, сад ми је јасно! Мишу би укор због торбе рекȏ, али је мјесец много далеко. Е, баш је мишић скитара права ...
млину у том шкринуше врата, ево ти Трише, веселог деде, угледа кости па истом дрекну: „Без мене, је ли, риба се једе?! Овамо колац, овамо прут, овамо пушку, страшно сам љут!“ „Бежимо, Жућо, батина ево! — повика мачак фрчући брком.
Е, кад је тако, ставићу тачку: продајем Жућу, купићу мачку! Другар је маца, душица права, нек са мном једе, пије и спава, нека ми преде и чува кућу. Бришем из душе ждероњу Жућу!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Долазимо баш сад од њега. Прозире се сав као цвет. Доктор је рекао да треба мало да једе, све док се не придигне, а он је већ узео меса. Постао је као дете. — Диван младић.
— Баш љубазно. Поздравите Пипа. Жена је моја ишла јутрос код Лоње и донела ми о њему вести. Боље је да много не једе. — То кажем и ја. Најзад, зашто мени сви то кажете као да га ја храним! Довиђења, Армандо. — Довиђења, наш стари.
Озепшће, тата, боље затвори. — Добро, добро, ево затварам. Али паметније би било да има ваздуха а да не једе још меса. — И доктор је рекао да треба да су непрестано отворени прозори. Треба ми чистог ваздуха.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Нађу га у самом рају... Он се попео лепо На рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу светског доба настаје равнотежа између унутра и споља
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јанкуљ остави ашов, и обрати се Александру: — Господин потпоручник, је л вам се једе прасећина? Александар га погледа намрштено и осорно запита: — Шта се то тебе тиче!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију. — Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се. Али треба зарађивати хлеб. — Хлеб ?... понови он ; какав хлеб !
— Како не, како не!... Зато сам и дошао. Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!... Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем... Нема више никакве зараде. Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Дадоше ми тог болника да лечим: Ја му шаљем с мора смокве да једе, А он неће с мора смокве да једе; Ја му шаљем шећер-шербе да пије, А он неће шећер-шербе да пије — Већ он оће с
Дадоше ми тог болника да лечим: Ја му шаљем с мора смокве да једе, А он неће с мора смокве да једе; Ја му шаљем шећер-шербе да пије, А он неће шећер-шербе да пије — Већ он оће с једне руке на другу. 163.
једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус торминалис) брод - пловно средство; место на води где се може прелазити или се превози скелом, газ, плићак,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Нису мени потребни ни краљ, ни гробар! ЈЕЛИСАВЕТА: Нисте разумели... Филип, на пример... кад га видите да једе... он не једе, него глуми да једе! И не чита, него глуми да чита! ВАСИЛИЈЕ: Једном речју, он није сасвим читав!
ЈЕЛИСАВЕТА: Нисте разумели... Филип, на пример... кад га видите да једе... он не једе, него глуми да једе! И не чита, него глуми да чита! ВАСИЛИЈЕ: Једном речју, он није сасвим читав!
ЈЕЛИСАВЕТА: Нисте разумели... Филип, на пример... кад га видите да једе... он не једе, него глуми да једе! И не чита, него глуми да чита! ВАСИЛИЈЕ: Једном речју, он није сасвим читав!
СИМКА: Шта да пије, кад нема шта ни да једе? БЛАГОЈЕ: Нисам ни слово разумео! ГИНА: Мислиш да ја јесам? СИМКА: Он то бунца нешто из разних представа!
Лечи од запаљења дебелога црева. И лечи од јектике. СОФИЈА: Зар коприва? Чула сам да може да се кува и да се једе, али да лечи... ДРОБАЦ: И од најгоре травке има вајде. СОФИЈА: И од корова? ДРОБАЦ: Па коров од бубрега лечи!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— пита четвртог. — Да интерпелишем министра војног што војска гладује. — Шта ће он рећи? — Нема шта да једе! — А ти? — Потпуно сам задовољан. — Седи. Тако преслиша и остале опозиционаре, и онда пређе на скупштинску већину.
— Па шта учини? — Луд човек! Шта има да учини?!... Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.
— Па шта му ти кажеш? — Ништа! Шта да му кажем? Гледам га, па се смејем. Знам њега; нема хлеба честито да једе, а знам му оца и фамилију. и он ми прича шта је устав и слобода? — Можда зна човек?! — рекох.
Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста. Човек доста имућан, живи од прихода; једе, пије, задовољан, и не трпи никог што ради, а он сâм ништа не ради.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
) И са мном већ не може боље бити: као да нисам ђакон... И све ме пита, једе ли ми се што. Ја поменем грожђе из туршије, знајући да је оставио јесенас пуну качицу, а појка врдне очима и промени
ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ Мала Коса необично воли своју тетицу. С њом једе, пије, спава, забавља се... проводи целе дане и ноћи.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И у другом свету може чиновник да поједе акта, али нигде у свету нема да војска једе цркнуто месо. ЈОВИЦА (корсем диже се): Е, па да идем ја! ЈЕВРЕМ: Ама, што да идеш?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра. Пуне оканице и главе.
Наклопио се, па једе ли једе! Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином.
Наклопио се, па једе ли једе! Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином.
Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. Пије и једе свет, а све на Сретин рачун.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Вести не чита, нити га занима шта има ново; Он једе, ред по ред, и гута, слово по слово. Слике великих људи мрви малом вилицом, Мучи се с латиницом, бори се с
Једног јутра — врт бејаше процвао — Веска реши: „Напустићу посао, И поћи ћу, куд и цуре толике, Тамо где се хлеб једе без мотике...
У јулу се чини да се једе све што лети, А у јануару се грицка што се уистину стекло. У августу бескрају опипавамо било, У децембру се
У крајеве које нико видео није Даље од Нове Каледоније, Даље од предела из дечје маште, Тамо, где се жива риба једе наташте! Напред звиждук, а за њим лупа Расклиманих дрвених клупа.
„Ту би сад требао Робин Худ Па да доведе ствари у ред. Свако се прави слеп и луд, Следи свој след, једе свој мед. Проклет час кад у везу с њима ступих, Не има краја мојим мукама!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика. Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове. О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те
“ „Ђе изјести, ако Бога знадеш, кâ човјек изјести човјека?“ „Ма сам чуо — опет ми говори — један народ тамо змије једе“. „Какве змије, честити принципе? А гадно је на пут погледати — све се длаке најеже човјеку!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Поносио се што им је род, што може и он са њима за софром да једе и пије. А свима је био неугодан, сви су га нерадо гледали, не што је са њима седао, него што их је подсећао и био жив
А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред осталим члановима породице, стоји
Што толико парче, готово пола тепсије да ти дâ? Нема ни она да једе, а камо ли другоме... — Па нисам могла, снашке — поче да се брани | Магда.
Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.
монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и раскомоћено да једе и пије...
— Дај, да окуси штогод. — Ко? — погледа га у чуду ашчика. — Софка! Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. | — После ће она! — увређена што јој се у њен посао меша, одби га ашчика.
— увређена што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она. Са девером заједно да једе, кад гости буду јели... — Како после? Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако да ова умуче.
Са девером заједно да једе, кад гости буду јели... — Како после? Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако да ова умуче. И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.
једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како Софка узима и једе, захваљивала јој је: — Хвала, снашкице! Окуси, узми још! И Софка је, њој у хатар, узимала и јела.
Узалуд јој је Софка од свакога јела, од ручка, вечере, увек остављала да, кад дође, има шта да једе, свекрва ништа не би окусила. Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе.
Нећете је никад видети да једе. Готово никад ништа. Само што пије кафу и увек везује чело марамом, стежући јако на слепоочњачама колуте црна лука,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор, куга...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја бих и да је црње прошло а некмоли кад се онако дивно уреди све ово јутрос.“ „Ајде ти, ајде! Мени се не једе, но ми је милије сунчати се. Кад је овако лијепи божији дан посједићу, да ми се старе кости утопле.
“ „Богами гомољиће нечесове, као јабуке. Шта је ово, браћо, запитах у чуду? — Кртоле ја! одговори ми домаћин. — Једе ли се ово? — Те како! Господар је набавио сјеме с мора. То је добро, јâ ништа мање од леба!“ „Добро је рекао, богами!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Иде као да јаја носи на леђима. Извукао се као тарана из лонца. Јак као земља. Јако вино као гром. Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо.
— (Рече се кад се што приправи болеснику за понуде, па поједу здрави). Што ће богу говеда кад меса не једе. Г) ОСТАЛЕ ВРСТЕ ГОВОРНИХ ИЗРАЗА 1) ОДГОВАРАЊА И НАДГОВАРАЊА Била ми је боља мати.
— Злу човјеку свак је дужан. — Човјек је човјеку ил’ анђео ил’ ђаво. — Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма. — Није толико човјек зао да се неће наћи гори. — Човјек је човјеку вук.
— Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину. — У опорој љусци слатка језгра. — Не једе се све што лети. — И пањ је леп обучен и накићен. — Није толико ђаво црн к о лико га молују.
— Богат како хоће, а убог како може. — Ко има да трати, ко нема да пати. — Богатству је мати сиротиња. — Богат једе кад хоће, а сиромах кад може. — Богата Влаха и штета помаже. — Ко има у прочеље, ко нема за врата.
— Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити. — Зид руши влага, а човека туга. — Туга, невољи друга. — Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља.
— Жена је врагу с удице утекла. — Женска је суза пасје храмање. — Зрело зрно — готово стрњиште. — И бел коњ једе зоб. — И празилук има белу браду — ама реп му зелен. — Ја ага, ти ага: ко ће коња водати?
— Зато је тако дубоко. — Лијепа је кисела погача у кисело млијеко. — А окле ти знаш? — Виђео је мој отац ђе једе попов ђак. — Одакле си? — Одакле ми је и жена. — О Турчине, за невољу куме! — А ти, Влаше, силом побратиме!
да говори бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе. Остави ме без друга, родићу ти за два друга. — Казао кукуруз, јер што се у копању ређи остави боље роди.
— Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа. — Казала лисица кад се је претворила болесна, па ју заиста болесни вук морао носити.
А зашто шиче на свеца? — Курјак се зарекао да не коље више ништа и да не једе меса, и пошао у пустињу да се посвети.
— Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче. Још да ти платим и жвакалицу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се горе попнем, а то моја проја узрела, па је Бог пожњео и умјесио од ње љеб, па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му ја: Помоз' Бог! А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу.
Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из моје главе, те једе; а ја полагано ајде, ајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а она се уллаши, па од страа
100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103. Сави злато, разви злато, а то злато к'о и злато.
160. Шта кроз воду иде, а воде се не довата. 161. Шта на воду иде, а воде не пије. 162. Шта на себе живо месо једе. 163. Шта на тавану бити не може. 164. Шта о клину висити не може. 165. Шта у гори без мозга лаје. 166.
” У томе ето ти ђевојке с ручком. Како ђевојка ручак постави, Међедовић се одмах руком хвати да једе, а чоек му не дадне него му рече „Не! док се не прекрстиш овако као и ја.
чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе; овоме чоеку повиче он: „Помагај, брате, за Бога! ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити?
снаха удели једну трпезу, онда ће јој се пола греха опростити, и не ће више морати на овај свет долазити да са свињама једе.
Кад дође у кућу, старац га запита јели намирио коња и једе ли коњ траву, а он одговори да јесте и да једе. Онда старац рече: „Добро, да видим и ја.
Кад дође у кућу, старац га запита јели намирио коња и једе ли коњ траву, а он одговори да јесте и да једе. Онда старац рече: „Добро, да видим и ја.” Па изиђе у коњушницу, кад тамо, а коњ није ни такао.
Пошто се поп испече, зове дивљан ђака да с њим једе, а ђак јадни не шћене, већ му одговори да није гладан. „А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.
„А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.” Так шта ће? већ сједне с њим, дивљан проклети једе, а ђак меће у уста па опет баца у крај. „Јеђи” стане викати дивљан, „јер ћу и тебе сјутра овако.
Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га Бог пожњео и умијесио од њега хљеб, па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му ја: Помоз' Бог! А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу рибе, и сир и све друго, и двапут дневно једе се. А за пост Рођења Христовог — као и у друге дане што установисмо, нека и тада буде исто.
се много причешћивати божаственим светињама, јер много је причешћивати се и живота, као што рече и сам Христос: „Ко једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у њему“. (Јн.
Хтели бисмо, дакле, као што је ово и речено, али због људске немоћи и дела тешког не заповедамо, „јер ко недостојно једе тело и пије крв Господњу, крив је телу и крви“, (И Кор.
Ушавши сви у трпезарију и пошто се оконча речени псалам са малом молитвом, седа се по реду који је одредио игуман и једе што је постављено са похвалом Богу.
Слично овом — ко тајно једе и пије, ако се не покаје, и савете ко прима од пријатеља и рођака, и отписује им. А онај ко украде нешто из манастира
ГЛАВА 29 О томе да нико не кува засебно нити да једе у ћелији После овога и ово вам пред Богом и самом Владичицом нашом Пресветом Богородицом Наставницом заповедам:
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Једино су ти друштво бубашвабе... ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе.
Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе. Ако има нешто јадније од човека који вечера сам... АНЂЕЛКО: Ниси ти толико на крај срца.
Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе. Ако има нешто јадније од човека који вечера сам... АНЂЕЛКО: Ниси ти толико на крај срца.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Јест, моји су сви. Али, ако су моји, ако сам их родио, ја сам се сваком и одужио. Сваки има да једе и да живи. А Васка, она је моја и хоћу да је моја.
АНЂА Ако, од оца му је остало и очево а не туђе једе и троши. МИТА А, тако! Тако ти! Баш ми је мило. Тако. Бар ето и сам бата нека то види и чује каква си.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Што веле? Моле се богу за нас. Е, моја браћо, тешко оном ко хоће да се за њега други богу моли! Да за тебе други једе и спава, ниси рад; а оно што ти је најполезније и најпоребније, [х]оћеш да други за те ради.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно што он жели а да једе оно што ми газде једемо. Она ми очима измери снагу и виде да сам крупан и здрав, па јој не беше право.
Јесте: у Србији се и коле и псује, гази по блату и живи у мраку, и једе хлеб са софри на којима су некад хајдуци урезивали своју жетву, истим ножем клали Турке и секли хлеб али...
Клонулост, јача од желе, спречавала га да устане и најури ташту из куће. А та змија сада спава. Мирно. Моје једе, моје пије, под мојим кровом се греје, а оглави ми ради. И Аћим сада хрче. Бог треба само због њега да постоји.
„Срески батинаш са седам дугмета и својим керовима ено га у кафани једе вешалице, пије, и хоће лопужу кафеџијску Левића да нам постави за председника.
Аћим се присећао разговорâ с Вукашином док га није видео у зеленом реденготу, за столом док једе, како с књигом под мишком одлази на ливаду поред Мораве где је некада била воденица његовог ода, чуо Вукашинове
„Код нас, ако се не грбачи, не може да се једе. Ено ти будака“, још истог дана рекао јој је брат. Хтела је да врисне, заплакала Је и пошла у поље.
Смирио се. Боли га... глава. Глава жене боли. Пробада га с десне стране, не може ништа да једе. Зима је. Шта је лакше него да човек назебе у путу? Одбио је да руча. Поручивао је само топао липов чај.
Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску свећу и једе хлеб што његове њиве рађају.
У бакрачу што Виси на чађавим веригама певуши вода пуна свакојаких трава. Већ је неколико пута прокључала. — Мачке једе Роза. Не видела децу ако не једе. Ђорђе јој сваки трећи дан доноси из Паланке — говори Анђа, Толина жена. — Лажеш.
Већ је неколико пута прокључала. — Мачке једе Роза. Не видела децу ако не једе. Ђорђе јој сваки трећи дан доноси из Паланке — говори Анђа, Толина жена. — Лажеш.
Није на вас, Катиће. Бацио се на неку другу сорту.“ „Боље да буде висок.“ „Право збориш. Газдински хлеб једе. Не ваља да је коњаник мали, па да се не види од коњске гриве.“ На кога ли ће, боже, ово дете да буде високо?
— Сад можеш да идеш — Аћим му руком показа одшкринута врата. Кад остаде сам, Аћим као да тера некоме инат, узе да једе бајат хлеб и сув, посивео сир. Па се згади: у празној и великој ћелији чује се само његово мљацкање.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта ли је са Татагом? — питала су се деца. — Шта једе? — Једно за другим искрадали су се малишани у снег и односили старици зделице с храном.
Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде. Већ им је и перје пробијало, али шта је са најмлађим? Једе као и остали, чак и више, али је стално малени го као и оног дана кад се родио, а још му ни кљун не чврсне!
— бранила га је мајка. Трећи син је ћутао. Али, кад га, једнога дана јато младих галебова нападе да узалуд једе храну, он се усправи и рече: — Видећемо да ли је тако! Мајка од среће занеме. Малишан се усправио! Проговорио!
Није му било до такмичења. Чак је и ловио само онолико рибе колико је односио мајци. Сви су се питали шта једе, камо одлази кад му се у висинама изгуби траг? Он је ћутао. — Гле ти њега! И тај ти се прави важан!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нађу га у самом рају. Он се попео лепо На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сте гладни, али мој сиромах Исак увек се скањера при јелу, јер размишља без престанка о својим научним проблемима, и једе као од беде. Како се мршав вратио из Кембриџа! Но - јеси ли приметила?
И ову рибу купила сам, јер знам да је радо једе и добро сварује. А данас је његов рођендан!“ Добра мајка мишљаше без престанка како да угоји свог сина првенца.
Заузет стално својим послом, заборављао је и да једе. Често, кад бих ушао у његову собу, затекао сам ручак или вечеру, што сам му их донео, недирнуте.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А, шта знам, можда и нема разлога да сумња, можда је и она као и он ружна, незграпна, само једе и спава, тешка нека жена као вагон.
Онда су га вратили, дали му да једе и пије опет воде из трбушасте неке земљане тестије, па га преместили у заједнички бетонирани подрум, где је пуно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Глупост! „Моја” благоваоница! Свака благоваоница! Свака затворена просторија у којој се дуго сједи, једе, пуши. Ваљда си се и сам каткад зажелио звјезданог неба над главом! Ушла је госпођа Миззи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. — Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео.
Један нам је крај, шта има да мисли!... Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више ?!... Шта треба човеку друго ?...
Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли... Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...
И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана... Што ти је жив човек!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Па то је наш татко. — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?
Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести. С њима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер
Кад унутра, али столови намјештени, тањири накладени, само да се једе. Али рече Оштар Дан: „Нећемо“, и отиду у другу собу, и тамо све постављено: само па једи.
Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром. — Бре, прођи се ти тога хадета, ми ћемо заједно путовати, па треба да заједно и једемо.
Кириџије одведоше коње да пасу, а везировић отклања акшам, те вечера. Зове он слугу да с њиме једе, али он неће, те неће. По вечери леже везировић да спава, а слуга се измаче у товаре па стаде мотрити.
Његова маћија почне се чудити и главу лупати: откуда је и како је то да дечко напредује, кад код куће ништа не једе. — Други ће ту морати враг бити, — помисли маћија — њега неко потајно храни.
Кад дође у кућу, старац га запита је ли намирио коња и једе ли коњ траву, а он одговори да јесте и да једе. Онда старац рече: — Добро, да видим и ја. — Па изиђе у коњушницу.
Кад дође у кућу, старац га запита је ли намирио коња и једе ли коњ траву, а он одговори да јесте и да једе. Онда старац рече: — Добро, да видим и ја. — Па изиђе у коњушницу. Кад тамо, а коњ није ни такао.
А ЗАШТО ШИЧЕ НА СВЕЦА? Курјак се зарекао да не коље више ништа и да не једе меса, и пошао у пустињу да се посвети.
Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га бог пожњео и умијесио од њега хљеб, па удробио у вруће млијеко те једе. Назовем му ја: „Помоз̓ бог!“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ и да ми водицу.
Онда се брже-боље вратим натраг. Кад тамо, а то лисица дошла па вади мозак из моје главе те једе; а ја полагано хајде, хајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а она се уплаши, па од страха
— А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе. ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, —
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А сад? Ко смо сада? И где је наш дом? Ено, по кланцима један народ цео Ради слику пакла — кожа је и кост. И корење једе као хлебац бео, А смрт му је радост, добродош'о гост. Гле његовог дома! Глад израсла свуда.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Није ме понудио ни кафом ни колачима, вероватно зато што му слабо здравље није дозвољавало да једе између оброка, али ми је обећао да ће ми помоћи кад год ми то буде требало.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тих мутних дана мисли убише Цвету. „Није друге, треба се повратити кући”, одлучи чврсто. „Једе се и троши, а не добива се” . — Захвати је жива жеља за својим домом.
Поред њих марширају војници, а он се не миче с пута, једе свој крух и гледа. Дјевојка се пак журно уклони с пута и зађе међу грмље. — Што се бојиш? — насмија се.
„Мора да је јако гладан”, помисли Миливој гледајући га како халапљиво једе. И сети се своје глади, кад оно њих неколико другова остадоше у пустој планини за два дана без залогаја.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А нама он ништа неће да каже. Ни 'болан сам', ни 'ох', ни 'овде ме боли', ни 'ово ми се једе, пало ми на ум, дај ми, мајко. . . ' Ништа, ништа, синко! Само тако ћути”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!.. Ех, ех, море, Новица: што не знадох да се не једе све што лети!.. Питај, море!.. — Не могу, у мојој си кући... – Онда, слушај!.. ...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад је већ на дну био, Десницом пипа шпаг, Погаче комад налази, У меден једе кус. Било му довољане За слаба тела глад, — Ал’ већ му ваља ићи, Пало му на ум сад Да голубове своје Није
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Та чекај, кад ти кажем. Кажи ми шта је то решконта, једе ли се? Како изгледа, да видим. ВАСИЛИЈЕ: Не знаш, она плаветна артија што сам ти је дао у мајстор Митровој кући, кад
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници су на окупу, поседали под заштитничком сенком стења. Већина отвара конзерве и једе; после неће бити за то времена. А горе грми све јаче, телефон све чешће звони, а стари мајор се све више мешкољи.
Петровић, Растко - АФРИКА
На нечему што је пијаца, углавном продаја вуне, коле (светог плода који се једе, којим се чисте зуби, врача, лечи итд.), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф!
Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан. Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу.
не испуњује увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка. Горда чврстина младе дојке савршенога облика носи исту мрљу на себи.
Црнац, иначе страшно алав, не мисли много на своју храну; он нема редовног оброка. Његова породица ретко кад да једе окупљена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада. Видим да има много ларме, трке, мувања, галаме, много формалности, али
Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком. Мој коњ привезан за крушку једе у сласт своју зоб и потреса зобницом. Штаб ево га недалеко од мене у другој авлији, само ђенерала не видим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас. Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне. Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах!
заједно за асталом седе, И по дану и у зимној ноћи, Рекао бих да немају моћи (Нит, тко збори, нит’ пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано чаме Замишљени, намрђени, ружни, Укочени, заслепљени, тужни, Као да су све авети саме.
Уз конфект се једе Из Земуна сир, А флаше се реде Баш к’о да је пир; Ту се скаче, море, Чардаш, котиљон, И урла до зоре: — Живио
Труди пута, слаба храна И даљина сродног стана, Сећај мајке, муке њене, Пропаст брата — све га једе, Удваја му пута беде, Ал’ он иде, ал’ и вене!...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
— 1877. КАЛУЂЕРИ Гледô сам вам метаније Кад варате бога жива; Гледô сам вас где се пије, Где се једе и ужива. Слушô сам вас кад кунете Своје стадо, своје верне; И кад тајни призовете, Лицемерни, лицемерне!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг. Једе, а поједене неманска већ утроба их вари зле у гору крв.
Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг. Једе, а поједене неманска већ утроба их вари зле у гору крв.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати... И Младен је тако и радио.
Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом. Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од
старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред,
Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ.
Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. И Младен једе као што треба. Ни мало, ни много. Умерено.
И Младен једе као што треба. Ни мало, ни много. Умерено. Пазећи да случајно не узме из чанка парче меса или друго што је на страни
онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.
Младен се осмехну. — Зашто? Зато што си луда. Што мислиш да се све једе што лети. Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...
од сваког мало бољег јела, одвајала је у сахане, и испод бошче кријући, сама носила код прије, да јој снаја има што да једе, окуси. Као што је, опет, било и обратно. На све то баба једнако се држала одвојено, повучено.
Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он,
Поставе. Чекају. Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе. Зову је: — Хајде, нане, хајде да ручамо. — Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
). Занимљиво је такође народно веровање да б. л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да метиљ код
Нарочито се од њега плаше вештице и сви који стоје у вези са врачањима и гатањима (упор. Вук, Посл., 974: »Да не једе бијелога лука, био би врач«, са објашњењем. »Који не једе б. л., сматра се за вештицу«, СЕЗ, 32, 41).
Вук, Посл., 974: »Да не једе бијелога лука, био би врач«, са објашњењем. »Који не једе б. л., сматра се за вештицу«, СЕЗ, 32, 41).
Најбоље се види религијски значај б. л. из чињенице да се он ритуално једе и да се њиме људи у неку руку причешћују о покладама (Караџић, 2, 1900, 100) и о Бадњем вечеру (Караџић, 3, 1901, 64;
Б. л. пече се уз божићне хлебове, »ради здравља« (ібід., 81). О Бадњем вечеру једе се б. л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б. л.
Од малог зеленог лубенчета, нарочито међудневичког, даје се да једе ономе који пати од сушице и врућице (СЕЗ, 7, 110; 13, 1909, 380).
О дану Светог Јакова (25. јула) сазревају л. и зато тог свеца зову свети Јаков пипунар (ЗНЖОЈС, 23, 318). Ко једе вреле л. (које су стајале на сунцу) добиће грозницу (СЕЗ, 40, 229). Л.
Л. сањати значи јед (љутину) и болест (СЕЗ, 32, 1925, 119). На дан Светог Јована Главосека (29. ИX) не једе се л. (СЕЗ, 14, 72; 19, 65). 2. Зуцкермелоне. Диња. Бадњиданска д. лек је од водене болести (СЕЗ, 40, 228).
дрвету: сва друга пробали су, па се ломила, а б. је издржала«, <и> зато се плод њен не једе, али се ни гранчица не сме употребљавати ни за шта (Ст. Димитријевић).
Броћ се једе против костобоље (ЖСС. 307); такође је и лек против »поганице« у оку (ГЗМ, 12, 1900, 150; СЕЗ, 14, 229); б.
Бундева, тиква. Не ваља да их деца једу, јер ће им расти гуша (СЕЗ, 13, 1909, 405); ко једе њихове коштице, добиће ваши (ЗНЖОЈС) 19, 202). Ко б. украде и једе, добиће водену болест (СЕЗ, 40, 228). У кору од б.
Ко б. украде и једе, добиће водену болест (СЕЗ, 40, 228). У кору од б. меће се жара и тиме каде рубине на прагу, да се не издеру при
Ћипико, Иво - Пауци
Добра је она као крух што се једе, радишна као пчелица... До тебе је, сине, или до твојих у кући, што јање побјеже својој мајци...
Божица и милокрвна, мајка као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек: — Није но као крух што се једе ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чим су се вратили кући, разгласили су по селу да смерни Прохор пустоши шуму, једе живе птиће, та невина божија створења. Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере.
печену јагњећу плећку, врућу и сочну са моцом која капље низ подлактицу, друга му је закрчена топлом белом погачом. Једе и ужива.
Срећом и подвижник мора да спава, да једе и да празни црева. Бадава се он упиње и пропиње као раздражени ждребац, благословени умор га призове да мало, макар за
А грбо је наставио да једе кријући шаком, у којој је држао парче овчјег сира, свој неодређени загонетни смејуљак. Доротеј устаде са троношца,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нађу га у самом рају . . . Он се попео лело На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе. А кад румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у сиње,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Као да сам ја од јучерке овдек, те не знам како се овдек једе и пије... Идем си ја да си наточим, шта ми ти ту... СТАНА Наждерите се! Никада друго и не радите. Од увек сте такви.
Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије... КАТА (уплашено, са страхопоштовањем): Е, за то »покојник«, »гробље«, знаш, чедо, ја за те ствари не смем да
И ви сте сви моји! И сви ћете као и ја земљу да једете, као што ће и вас земља да једе. И ја ево, ја једем земљу, једем земљу.
Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе. ТАШАНА (враћа Стану стајући испред ње): Чекај и види да ли сам као што треба закопчана.
ХАЏИ РИСТА (побеђен): А, јест, и то је било. Јесте, било је, било. И зашто? Видим: и он као и ја: једе, пије, па неки пут и више и горе од мене. Дакле, и он грешан као и ја.
МИРОН (устаје, потресен): И ја, и ја, Ташана. И хвала ти на томе. Хвала, тако ми је сада то драго. (Одбија да једе): Али, да једем, то не могу, нећу. ТАШАНА (мазећи се, као љутито): А зашто? Па ја сам то за тебе, само за тебе...
Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам, слободнији је, и онда више једе, више пије и више се подаје срећи, наслади. (Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било.
Него, и онда, леже и изваљује се где стигне. Из руку морам земљу да му отимам, јер хоће да је једе; од сваке баре да га склањам, јер неће ову чисту воду, са чешме или из тестијице што му хаџика донесе па још и лишћем
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Па онда узе скоро кроз плач говорити: „Нећу да ме савест једе, нећу да чиним неправду и силу, нека ради шта хоће, нека иде куд хоће.
Госпа Нола га мирно премери, па ће рећи: „Сам себе једеш, Коста, и твоја Ката саму себе једе. Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина.
у доњу кућу, где се хлеб меси и где млађи спавају, ту јој испеку комад меса, донесу салату, само мало посољену, једе је лист по лист, из руке, напије се воде, доврши своју униформу, па хајд у штајервагн...
У таквом једном моменту госпа Нола устаде да донесе послужење. Протиница ћути, једе колаче, маше лепезом од палмова листа, и чека да госпа Нола одговори на њено као узгред бачено питање: о стању у кући
„Пази, каква је, к'о да је гром опалио.” — „Издржаће све, сила је то. Ради као и пре, једе као и пре, а кад за нешто приђеш, сече.
Па су шегртићи прснули куд који, а јуродива је прешла у полицију да пере апсане, спава у кули ватрогасаца, једе што полицији не треба, а уопште се канда не одева.
” Свршило се најзад просто, и као неочекивано, са општим изнурењем. Болесник је утихнуо, побелео, престао да једе и да се чисти, сасушио се до костура. Умро је једног јутра док му је жена спремала неки теј за апетит.
Каже господин Јоксим: „Онај Каленић има нос за историју, то је несумњиво, Али је јунак његов малчице као досадан. Нит једе, нит пије, нит девојке гледа. Сад је ред на Чајновића, на нашег лиричара.
Меланхолија код Јосифа изби сад свом силином. Седи на неудобној клавирској столици, ћути, не једе, неће да спава. Све „житејско” је у толикој мери ишчезло било из потреба Јосифових, да се просто није знало како и од
Лекса га служи срдачно. Свим силама је запела да спасе брата и Влаовића. Заварава га да једе. Одобрава му што је све старо избацио из куће, и што не воли више ни да свира.
обоје одмах виде читаво поље једрих, плаво-зелених, увек као росом умивених купусних листова, које човек и пресне да једе. Прођоше две године, комшилука нема. Сава се онда осмели и закорачи у „пусто”.
Не оно време што тамо на Балкану тече, хуји, носи, него време које се припије на једном месту, и само једе, једе. Основно становништво варошице било је у то време, пре више од осам деценија, шездесетих година прошлог века,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са системом Буридана, како магарац између два пласта цркава од глади, а не једе ни од једног ни од другог, будући да обадва равним нагоном к јелу вуку итд.
госпође, то јест слушкиње се толико брину као и госпође, јер тамо се кокошке и патке саме пеку и једва чекају да и тко једе. »Ја сам чула да се већ нека машина изнашла на којој се може у месец ићи.« »Г.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по брдима ветар ватроносац Његовим речима псује Смешка се И полако једе Књигу господара света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Одговор: Мој старији брат не говори француски, али он има један перорез. Питање: Једе ли ваша сестра радо сира? Одговор: Да, моја сестра једе радо сира.
Питање: Једе ли ваша сестра радо сира? Одговор: Да, моја сестра једе радо сира. Као што се из ово неколико примера може видети, ова је Олендорфова метода необично подесна и добра за
Тако је, једном приликом, папскоме нунцију, који је седео с његове десне стране, рекао: — Једе ли ваша сестра радо сира?
се мути чело бригом и обраћа се родитељима, као човек који је већ поставио дијагнозу, овим саветом: — Дајте му да једе куване суве шљиве, упишите га у какав спортски клуб и будите измирени с тим да ове године падне на испиту.
И она се реши и пружи одлучно руку. Ја откидох главић са палидрвца и дадох јој дрвце. Она узе и поче одважно да га једе. Појела је три, па јој ударише сузе на очи. — Ја не могу више! Никад у животу нисам јела дрва, не могу више.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О, па дивна је та Скадарлија! Два војника крај друма седе, Говоре о вашкама и о сељанци, Затим о оном што се не једе Бар у војсци и железничкој станици: О кокошци прженој на кајмаку...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Онако, како га оне виде сунце је велика мутножута кугла која увече поцрвени и пада у таласе. Та кугла се не једе, не можеш је обухватити пипцима, ничему не користи. Зашто би оне размишљале о њој?
А Варалица? Насмеја се на сав глас и наручи буре вина. — Ко је гладан нека једе! — рече. — Ко жедан — нека пије! Трговац части...
на сваку казну, али нема тог затвора из којег не умакне већ након пола дана, објашњавајући да није за њега да бадава једе царску храну. — Ваше је да ме јурите, моје је да бежим! — каже, пун презира за подмитљиве судије и стражаре.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Устреми се Магди): А ти? Тако ли се стари газда поштује? МАГДА (понизно): Ох, газдо! ТОМА Тако ли се мој хлеб једе?... Него као велиш: »стари газда стар је, умреће, а ми младога да чувамо«. А, то ли? МАГДА Ох, газдо, зар ја? Ја!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
под греду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена
ја скинем одијело дивно: с мојих плећа зелену доламу, под доламом токе од три оке, којено су у Млетке коване, оне вр’једе пет стотин’ дуката; под токама од злата кошуља, нит’ је ткана, нити је предена, ни у ситно брдо увођена, веће ми је
умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ Одакле су делије Из вароши Велије Где се једе јелије Где се жели желије Где се седи селије Где се воли врелије Где се мисли челије Где се прича зрелије Где се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стој — повика Мачак. — Знам ко је крив. Вирио сам иза дрвета и мислио да то тебе једе вук, а кад оно Сивац... — Једе мој шешир! — запањено додаде Стриц. — Еј, црни Сивче, зар не нађе бољег доручка?!
— Стој — повика Мачак. — Знам ко је крив. Вирио сам иза дрвета и мислио да то тебе једе вук, а кад оно Сивац... — Једе мој шешир! — запањено додаде Стриц. — Еј, црни Сивче, зар не нађе бољег доручка?!
— Видиш, моја Жуја не једе цртеже — похвали је Николица. — А ни ја још не знам да цртам. Посао на колиби настављен је са истим жаром као и
Ово је било јело које се спрема у слободној дивљини, у шуми, једе се кад хоћеш и колико хоћеш, нико те на то не гони.
Николица је дијелио своју порцију с кујом. Жуја једино није хтјела да једе лука, само би омирисала свој дио и оставила. — Боји се да не поквари њух — тумачио је Стриц.
Спава гдје стигне, једе гдје га ручак затече, пере га и крпи свак помало, а сви његови путеви воде га у крчму. — Дедер ти сад њега нађи тамо
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У неко доби, поче му војска ручати: један му официр узе сомун хлеба, разреза га с ножем да једе, и потече крв из хлеба!
А хлеба тај човек ни мало и не једе. И сами не знамо како се живи.« Их, кад зачу цар тај глас, дор поплаветни од срдиње горке.
А и сам отац му тако чинећи, из постеље виче има ли што да пије и да једе, и још устајући виче и псује се. Те то ви је вера и закон и Бога спомињање.
Туђу штету мнимо него ли наш који добитак, да је бољи. О НЕПОТРЕБНОМ КИЊЕЊУ ТЕЛА Ако ли се ко хвали, јер не једе меса ни вина и ракије пије, што се о томе има чим дичити? Сотим од травоберчад нимало утекао није.
Сотим од травоберчад нимало утекао није. Свака то марвија нити меса једе а ни вина пије. Јоште грози се и њушити то. Ни во ни коњ, магаре, овца, коза и камиља.
и другу болест, те нити буде за коју хвајду себи ни људма (по томе ни Богу), — или ни мало не спава, пак полуди, не једе, не пије, радити ништа не може со тога у великом сиромаштву живи, проси ли, — то је мухтоједац и туђоизелица!
Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу! Слезена му гњије, а врло слатко једе и пије. Мој је јарам гладак И товар ми је лагак. На мејданском харцу не може се нико одмарати.
Може ли то бити, кажите ми, да се један пореже ножем, а другога да боли, или један да једе киселе дивље јабуке, а другоме да трну зуби? У зао час пошао и на зло се намерио...
Слабо хвајдише коју злу рану споља лечити кад се она изнутра позлеђује. Један што трпко једе, а другом зуби трну. Туђ трун свакога више боде у очи него своја глогова грана у трепавици забодена.
Оно једе и пије и носи се и поноси се, краде и лаже, и блуд твори и лењи се те лежи и спава и с другима се вади и бије се, — а
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Боже здравља! Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! Тако мисли Поте и једе печену бундеву, и теши се и ужива већ сад. Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.
И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.