Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
симболизују жељену промену, трансформацију (у субјекту или објекту љубавних чини) јесу: кување/печење, додиривање, једење и пијење, дрмање, пробадање, обношење, а средства су: извесне биљке које се у току раста трансформишу (конопља) или
Брашно и хлеб се такође користе да би се спречио нежељени додир бабице и детета. Обредно једење хлеба који је породиља сама умесила („ја родих, умесих, испекох и бабице претекох“) на магијски начин (збуњивањем)
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са места, већ знаним и нарочитим за те вечере, „за слатко једење“, дугим, тихим, монотоним, које човека умирују, заносе, као успављују, те се може спокојно, са насладом, полако и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Чак се и обедовање описује тако да - како се то једном изричито каже - „личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.
смежурана, без зуба, црном шамијом стиснута уста, те то цело једење њено личи више као на неки ред, адет, а не на једење, храну.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
То је, по свој прилици, био разлог што су Питагора и орфичари забрањивали једење пасуља: ,Ако једеш пасуљ, исто је као да си појео главу свога оца̒« (СКГ, 11, 1924, 40).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама тому свему криво је много свакојако слатко једење и Много лиће, јерно из тога се коти и множи блуд у човеку и догод од њега не истече напоље не може своме срдцу