Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та ни у најроднијим годинама нисам видела толико слаткиша, колача и печења, као баш те несрећне ноћи. „Грлице, једи!...“ рече ми Алекса нежним гласом.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
светац, и од подне може се радити; и који је сав окружен, то је велики светац, и ништа се не ради, него вас дан седи и једи а не ради. А зашто? Да те Бог не покара!
Да овај прота рекне: Ђорђе, једи месо у петак и среду, — ја ћу јести, а камоли нећу Турке тући”. (То вам само напомињем да видите, колике су онда Срби
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Иде Тиосав навише, и сам се једи што га је Цинцарин тако преварио. Кад већ зађе у село — сустиже га Витомир, његов први комшија.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: »Кад једеш-једи, а не разговарај ни с ким«. Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.
« а ти к’о да ништа није ни било! — Па знате како се једи тáта кад није вечера на време?! — А што ниси говорила? — Па говорила сам, — вели Јула. — »Па говорила сам«...
— Па шта каже онај паор? — запита већ мало љутито поп Бира. — Па то и јесте што ме једи! Потпустио ону бештију, а он се извук’о: отиш’о негде на пут, а њу оставио да газдује.
Била је тада љута целога дана. Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе. — Хе, слатка моја фрау Габриела! Лако је њој сад да се прдачи!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тамо, оно што је напросио, раздаје сељацима грдећи и њих, сељаке. — На, бре... на, сељо... Узми, једи... у твом веку овако што убаво, месено, ниси изео... и никад нећеш да изедеш... Једи, сељо...
— На, бре... на, сељо... Узми, једи... у твом веку овако што убаво, месено, ниси изео... и никад нећеш да изедеш... Једи, сељо... — И све што год је напросио ређа пред сељаке да једу.
— Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица. — Хлеб сама једи! — одбија он увређено. И, с рукама остраг, још јаче набијеном шајкачом над очи, уноси се у њу љутито: — Шта ће ми хлеб?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Знате, читала је ноћас много. Сирота, сад се начита, кад јој отац није код куће, јер се он једи на много читање, а овамо опет му се допада кад кажу да му је кћи васпитана, — рече мати.
Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује. Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.
Још по часа па је време ту, а хиљаде никако нема. Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже. Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку.
Свилокосић, кад из цркве иде, сад прати кући госпођу Мицу, сад госпођу Алку, сад је код једне на ручку, сад код друге. Једи то Мицу што Алка прави хаљине истом тек што је Марко њој нове хаљине направио; Алки је опет немило што Марко толике
Сви се чуде. Мица се једи. Ипак је Свилокосић мудар човек. Зна да ће то Алка добро примити. Алка, кад то чу, одмах је начисто.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Сам си лебац изио? ЈУЦА: Па изео се у кући. ЈАЊА: Српско хондрокефалос, не знајш граматики? Како ћи лебац сам да си једи? Ко је лебу дирао? ЈУЦА: Шта ја знам, зар је мало у кући? ЈАЊА: Не знаш, шкиљи, а што си газдарицу?
ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!³³ КАТИЦА: Слатки папа!
Донесим ова кеса да избира. Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим. Видим да све једи карталцетли из џепу, е, мислим, боле га срцу. Кад плати и отиди, броим моја кеса, нема двадесет форинта стребру!
Црњански, Милош - Сеобе 2
– Видиш ли овај прут? Тебе матору ћу умлатити бијући само ако му још једном даш! Комад у шаке па једи! А он онда већ плаче ли плаче, жао му мајке, умлатиће је Гоша.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
рекла је да ће бити спремна? Је ли спремна? - Једи као човек, Слободане! - рече отац. Био је у праву. Кад журим, једем као свиња.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”.
Доста то да после смрти Угљешине ништа није остало, само једи а кућа, и та мала. Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А Бог њега овако дочека: „Чу ли, чоче, чу ли, дете моје, Што год видиш, све је ово твоје, Ватај, руши, чупај, једи, пеци, Боди, гуши, натичи и сеци, Туци, гули, пали, дери, кољи, Царуј, сине, по својојзи вољи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нећу ти ово, нећу! — И поче да баца и гура од себе. Он се сагао, па оно што она баци скупља и поново јој пружа. — Једи, једи! — нуди је. Стрина лута што он и онако нема, па још сада купује, троши; срдита и не гледа га. — Нећу.
— И поче да баца и гура од себе. Он се сагао, па оно што она баци скупља и поново јој пружа. — Једи, једи! — нуди је. Стрина лута што он и онако нема, па још сада купује, троши; срдита и не гледа га. — Нећу. Не гледаш себе!
— Како после? Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се. Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА: То је најлепсе сто. СТАНИЈА: Кад је најлепше, ти једи. ЉУБА: Еј, мајка, ала си проста. СТАНИЈА: Нека, волим овако проста, него да печем језик. ЉУБА: Оћеш ли слатко?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Оћеш да ме начиниш последњом у вароши. ТРИФИЋ: Та, забога, ти си сама изабрала. СУЛТАНА: Тако, јошт ме гризи и једи, доведи јошт кога да ти помогне. Зашто ми ниси ти, као муж, избирао, него си напустио да ме други варају.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Стижу Тројко и Треперко. Зло је мени гугутало кад ми руку усукало: Једи књигу - гутај слова, трепет-лиско јасикова.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Он је пензионирати обрштер. ЈЕЛИЦА: Обрштер? То ми није казивао. МИТА: О том радо не приповеда, јер га увек једи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Ја не знам збиља шта да радим? МИЋА: Будите спокојни. Једна тако лепушкаста девојчица не треба да се једи. ДАНИЦА: Није, него ваљда равнодушно да гледам све ово шта се дешава. МИЋА: Равнодушно не.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А да ли би ти хтео мало? — Ја би, ако би ми ви дозволили... — Ако имаш, једи слободно. — Па... да одем у оно село испред нас... — То ли је? — и Александар се замисли.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
очи два драга камена, Обрвице морске пијавице, Ситне зубе два низа бисера; Залажу га медом и шећером: “То нам једи, па нам пробесједи!“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: — Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зато тих дана кромпир не једи, него у шетњу ти га изведи, далеко од града, у топлој њиви, закопај га, да би мого да живи.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
по поретку некоме сљедују. Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једи но још „ефенди-Митина“ кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга. И не превари се.
Да идем и донесем штогод? — Нећу! Не! — врати је Софка. — А да пијеш нешто? Узми, мезети макар штогод? Узми, прво једи нешто, па онда пиј... — Нећу, нећу да једем! — одсечно, чисто гадећи се при помисли на јело, одби је Софка.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је добро, јâ ништа мање од леба!“ „Добро је рекао, богами!“ умијеша се сердар, смијући се. „Е, те ја једи од онога. Шта ћеш! Свако јутро бјех тањи у пасу, док не побјегох!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ — Нећу! — Причекај се, једна козо, Ја ћу на те вука довест’, Нека тебе вук изеде. И доведе једног вука: „Једи, вуче, ову козу!“ — Нећу! — Причекај се, један вуче, Ја ћу на те село довест’, Нека тебе село бије.
“ — Нећу! — Причекај се, једно седло, Ја ћу на те миша довест’, Нека тебе миш изједе. И доведе једног миша: „Једи, мишу, ово седло!“ — Нећу! — Причекај се, један мишу, Ја ћу на те мачку довест’, Нека тебе мачка једе.
“ — Нећу! — Причекај се, један мишу, Ја ћу на те мачку довест’, Нека тебе мачка једе. И доведе једну мачку: „Једи, мачко, овог миша!“ — Нећу! — Причекај се, једна мачко, Ја ћу на те хрта довест’, Нека тебе хрт изједе.
“ — Нећу! — Причекај се, једна мачко, Ја ћу на те хрта довест’, Нека тебе хрт изједе. И доведе једног хрта: „Једи, хрте, ову мачку!
Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи!
Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
или ћемо јести и пити или ћемо терати?” Коњ му одговори: „Једи и пиј, стићи ћемо их, не старај се.” Кад змај руча, онда седне на коња па терај за њима, и за тили час их стигне.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Овај устав устављам у ћелији тој да га се држи онај који хоће живети у њој. Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш.
Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВАСКА (окрене се лењо, окуша јело): Оди, једи и Ти. МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама. На, бар узми, пиј ово.
ВАСКА (окрене се лењо, окуша јело): Оди, једи и Ти. МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама. На, бар узми, пиј ово. Не могу, јако је то вино за мене. Што ми ниси донео оно друго?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Рече л', старче с'једи, На ког мртва ћерка помишљаше онда Онај горки осмјех кад јој уста следи? И да ли га прокле да у часу туге, И
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Лежи он тако блаженог израза, поднимљен на руку, па му се искривио и набрао затиљак као у вола, и једи пуковника: — Је ли, је ли, има ли жаба реп?... А зашто жаба нема реп?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што? — Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим. За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа. Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда он стане говорити коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати? Коњ му одговори: — Једи и пиј стићи ћемо их, не старај се., Кад змај руча, онда седне на коња, па терај за њима, и за тили час их стигне.
Али рече Оштар Дан: „Нећемо“, и отиду у другу собу, и тамо све постављено: само па једи. Сад спреме коње, па сједну вечерати. Пошто су вечерали, царев син леже спавати, а Оштар Дан остане сједећи.
— рече везировић. Мало потраја, донесоше им ручак. Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром.
— Ама ходи једи и ти са мном, бо̓ не био! — Не брини се ти, господару, са мном, нећу ја гладан остати, једи ти. Пошто везировић
— Ама ходи једи и ти са мном, бо̓ не био! — Не брини се ти, господару, са мном, нећу ја гладан остати, једи ти. Пошто везировић вечера и још се мало проразговараше, леже те заспа, а слуга се измаче те сједе међу товаре и
— крвник кахва — кавана каштига — казна кеса блага — 500 гроша (око 18 златних дуката) кијача — батина клади (па једи) — носи клафтра — некаква мера за ширину кличак — петељка кљука — кука, врста мотике у планинским крајевима
Ћипико, Иво - Приповетке
— Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?... Ето, можеш се похвалити да си била у Америци... Једи и пиј! Немој послије да се тужиш на ме! — говори јој он у очитој узбуђености коју залуд настоји да сакрије.
Нека прекинута улица. У њој порушен град. Пред двоструком капијом, турски званичник, црномањаст Анадолац. Једи—Кула! Град од седам кула.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А ја му се покорити нећу. Међу нама је све свршено. Теши ме само што замишљам да се он сада још више једи од мене. Ако... Нека га! Шетао сам по уском простору земунице два корака напред, и исто толико назад. Застао сам...
Не окрећући се више, наставио сам пут, и мислио са извесним задовољством како се она сада једи што сам јој окренуо леђа. У главној улици срео сам једнога свога школског друга.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. — Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не једе се ништа, па онда једи сарамсака — бијелога лука — што можеш више«, БВ, 16, 1901, 280); зна се, међутим, да метиљ код стоке наш народ, иначе,
Ћипико, Иво - Пауци
Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо замичу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Болесна сам. СТАНА (Кати): Зготовим најлепше, најбоље јело, и донесем јој; молим је: узми, једи. Дао Бог, има шта јој душа зажели. И велим јој: једи, пиј, окрепи се, и изађи!
Дао Бог, има шта јој душа зажели. И велим јој: једи, пиј, окрепи се, и изађи! Ено (показује на башту): кад год је лепо, а особито кад је лето, кад сунце зажеже и жега
(Шета се, сама себи): Да, »једи, пиј, добро се храни«, а овамо, само гробље, само покојник. Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш —
Не знаш како је лепо, како је испечено. (Одлазећи): Једи, снашке. ТАШАНА (клечи, узима са софре тањириће са печеним бубрезима и показује): Хајде сад, дедо! Узми, једи.
ТАШАНА (клечи, узима са софре тањириће са печеним бубрезима и показује): Хајде сад, дедо! Узми, једи. Мораш, дедо. Ево чак сам и земљани тањирић наредила да се купи. Исти онакав какав смо имали некада, као деца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Израстао доста увис, на оца, али у мршавости превазишао и фрау Розу. — Павле, једи, иначе ћеш остати у директоровом кабинету за костуре — шалили се другови.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Вадите, господо, једите! Да ли је још тада била рођена ова књижица у мени? Божији син је ипак, ма и само мени рекао: Једи овај крух јер је то моје тело! И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— одлучи Хоботница да и четврти пут постане удовица. Али, сети се како је Белутка стекла и намршти се. — Једи и играј! — нареди. — Сада си припадник племена Хоботница! Белутак поћута, па рече: — Играј сама!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Виђели смо Аџи-Костантина, Костантина, славна игумана, ђе Србиње јунак причешћује без канона и без испов’једи, јер Србиње на бој опремаше; заклиње их крстом и законом да брат брата у боју не изда.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Једи свој улар, а ово је кров за моју главу! Само је сад невоља била у томе што је тај Стричев сламнати „кров“с једне стран
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јерно, жена те дражи и на зло подбада, син и кћи те брижи, слуга, слушкиња, момак једи, враг наскаче, коншија немири, друг завиди, ортак невери и заноси, достапут и судац прети и глоби, штета, сиромаштво