Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Распуштеније и растљеније нарава нипошто ни од кога народа међу се не примај. Само и једино божествено благородије, то је с просвештеним умом добродјетељ.
Ништа друго није вредно никаква човека до толиког безумија довести развје само и једино сујеверије. А како ово не смета, свака словесна душа природно жели што добро чути и научити, уразумљавати се и
Кад се о човеку по делом његовим суди, ово иде својим путем, и ово је једино најизвесније и безгрешније правило по којему можемо закључавати о живима како и о усопшима, о праведници како и о
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено! Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он је наш јединоверни и једино кровни, он ће нама помоћи. У месецу јулију (1804.) пређе нам и Петар Новаковић Чардаклија, аустријски ритмајстор, кога
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Симица опет вози на својим »кочијама« путнике и другу кирију. Све ствари иду својим редом. Једино што се десило за то време необично — онај дугајлија практикант, што је узимао на протокол Симицу због његова мркова,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио... Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила. — Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...
„Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи... Једино врчи на Алексу, њега не мари. Неће да чује речи о њему!... Попу прекипе. — Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао?
Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!... Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути. Једино је небо куда погледа... Он од бога само смрти тражи. Станка облише сузе. — Јадни мој бабо!... Јадна моја мајко!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али те стигне дух који те слути; Небо и земља не могу те чути, А у нама је твој глас од постања. Једино ти си што је протуречно — Кад си у срцу да ниси у свести...
ти што сазда сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји безгранична.
ПЕСМЕ СМРТИ И Једино си које нисмо измислили! Над свом игром духа сама стојиш смело! Стварнија од саме стварности; у сили Своје
Општа, свеобимна; и сутон и зора, Ти си у свемиру једино чег има! Ти си и Да и Не; а у тајни мора На врху си светлост, мрак у понорима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави! Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив. Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.
А тамо ћу ти све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит. — О, о! Та шта говориш! Шта говориш! — чуди се поп Олуја.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Од целог гробља, старе цркве, околне зидове који су на неким местима већ били срозани и капије, једино је та клисарница била јака, здрава. Подигнута на диреке с кујном и собом.
Али од владике никако не долазило одобрење. Док било лето Наза и не досађивала попу толико. Стид је било. Једино, кад би он дошао на гробље она се увек налазила око њега, услуживала га само да би му пала у очи те да се он сети ње и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
одговорности, па је тражио да гнушање пред том оптужбом изрази на начин који би оставио утисак да је задовољење једино што се њему дугује да прибави.
Слути, она, на пример, да је од свега овога што се ради у овом грозничавом кртичњаку доле, једино добро оно што је она наша велика сеструшина Русија, свршила.
И око тога се развила помамна свађа, и ако су сви тврдили једно исто: да се Христић могао опрати једино на онај начин који је сам изабрао.
Тако је, седим ја овде и чистим се за Наташу, једино моје, једино што имам. Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој
Тако је, седим ја овде и чистим се за Наташу, једино моје, једино што имам. Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој будем рекао на
„Трећи је месец од кад сте дошли овамо а он ни писмо једно једино не написа, а камо ли да је дошао да види оца и мајку, него све од другог чујемо о њему.
И опет ја не могу а да не слутим: како је једино добро оно што је она наша велика сеструшина урадила, јер једино тамо невидим оног старог црвљивог намештаја и соба ми
И опет ја не могу а да не слутим: како је једино добро оно што је она наша велика сеструшина урадила, јер једино тамо невидим оног старог црвљивог намештаја и соба ми се њена чини чудом изветрена.
Африка
Са њима су жене на асурама, ликова окренутих увис и стегнутих песница. Рекло би се: какав египатски цртеж. Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом
Све би било скоро иреално, и тако би остало и у успомени, да једно једино острво, најмање, није се одједном сасвим приближило броду, још зелено, још конкретно у овој вечри, иако потпуно у
зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).
и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно. Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с
три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.
Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село.
Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела. Враћамо се између бенгалоа кроз густину тропског расадника који се, не знамо на којој
и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића. Једино кад говори црнкиња, кад се види влажно црвенило унутрашњости њених уста, што човек јасно бива свестан њене нагости.
на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати путника кроз Африку, све до његовог поновног укрцавања. Једино што остаје то је привићи се на жеђ, као на несносног друга.
као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено, капале на руке једино што сам се растао са једним старим господином који је, покривен белом колонијалном капом, стајао далеко на друму.
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
Око бедара имају кратку плаву тканину коју саме израђују, од чвршће материје — ишарану једино мирним пругама. Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен је патио од маније кречења и санитета. Као и карбола. Он је био закречио и Команду места. Једино су на њој, црни, остали двоглави орлови Хабсбурга.
павиљона, који је био истесан у предвечерје параде, официри, кирасири, аудитори, све је стајало немо и укрућено. Једино је Енгелсхофен остао седећи, па се накашљавао. Непомично су стајали, око павиљона, и хусари, са исуканим сабљама.
Кад се оженио, није осећао никакве разлике, једино што се трудио да се према жени учтивији покаже. Сад, на његово велико изненађење, он се сети своје младе жене, и би му
за другу децу вожња по мору, па су била сретна и радознала, а нису ни сањала, да им мати оца, можда заувек, оставља. Једино је плакало најмлађе, које је било још на сиси, а које је сад, у колима, била узела дадиља Трифунове деце, Стаменка,
Као што им је командовао у војничком послу, Трифун их је саветовао и у породичном кругу. Једино биће које, уопште, није Трифуна слушало, била је госпожа Кумрија. Она је, у свему, имала мишљење супротно Трифуну.
А да ће се онда и он, Божич, појавити, у Карловцима! Павле је то, једино, запамтио, из дугог разговора. Божич је сад почео да испитује Исаковича и о његовом имовном стању, и о неким рођацима
Неоплатенси, и виноград у Варадину, и мајур у Футогу, и паре, и музиканте, и пиће и јела, да може позвати целу Бачку. Једино га моли да му шизматичког попа не доводи у кућу. То није дозволио, ни кад је ћерку удавао.
хусарима, ни он та имена није био научио добро, иако је био стигао не само до Прага, него је био и у Оландији. Једино име које су, Исакович, и његови хусари знали, тачно, било је име ђенерала, који је у Сервији командовао, у рату.
Пале их, палеж не чека, а не надају се више, ни Аустријанцима, ни Венецијанцима, ником из Хришћанства. Једино им је још помоћ Дрекаловича сигурна. Исакович онда запита чичу: зар нису могли у Вијени да нађу неког рада?
служила уједно и за трпезарију, путника – да легне, тако, умивен, и отпочине, на постељи, која је у тој соби била једино што је било раскошно, широко, францеско. У том тренутку, међутим, неко се, изненада, појави, у вратима.
Била је то лепа, успаљена, слатка жена. Једино што га је вређало, у сећању, на њу, било је да се све то, што се догодило, између ње и њега, није догодило по његовој
Петар је, исто тако, видео Беч, са коња, у галопу, Ана га није видела уопште. А Варвара само у детињству. Једино га је Ђурђе знао, али он је најмање за Беч марио. Исаковичи су, зевајући, слушали о Бечу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Бог жели спасење: отац мој и ја из земље народа нашег јерес зловерја одагнасмо, и православна вера расте и множи се. Једино нам недостаје што немамо свога архиепископа, да у нашој земљи освећује и учи у Господу.
Оче, у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду“. Јер не даде се благодат Светога Духа једино апостолима него и свакоме који живи по благодати.
А он рече: — Не знам, оче. Бог зна! Једино знам да су јуче дошли они странци и с љубављу ме довољно нахранили и напојили, тако да нисам могао допузити до моје
краја свега жељеног који сви богољубиви да стигну у жудњи труде се, то јест савршену љубав према Богу, која је прво и једино блаженство.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
о жени, њена се лепота описује са особито осетљивом резервом: опевају се само драгине очи, ход и гипкост њеног стаса. Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација.
Овај родољубиви жар није им дошао ни преко школа ни из књига. Једино се у Србији он развијао и ширио преко школа. У другим областима су, напротив, школе стојећи под туђинском управом
На Балканском полуострву само динарски људи имају гусле, којима се прате народне песме, инспирисане једино народном историјом.
Задруге се непрекидно деле или распадају; инокосне породице се множе. У почетку су једино деца војвода и трговаца, нарочито посрбљених Цинцара, добивала више образовање.
То је била маса сељака од којих је сваки имао властиту земљу. Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад народа.
Код њега се констатују једино премештања из једног планинског предела у други, али је то било међу људима истог психичког варијетета.
Прва је реч турско-источњачког порекла и она се једино данас употребљава. Реч поносници је имала исти смисао у неким српским средњовековним споменицима.
Сви одрасли, без стварног занимања, одлазе на катуне (летња села) по планинама, готово једино из задовољства и да би провели лепо летње време на чистом и свежем ваздуху.
Људи су стекли особиту извежбаност у вештини борења и у неговању јунаштва. Што се тиче сточарства, они су се готово једино старали, да спрече крађу своје стоке од суседних племена или су напротив то сами чинили, понашајући се као ратници и
и простране ливаде Рашке; земљиште је голо, кршно, а траве има само у пукотинама кречњака и у шкрапама, а ливада једино по дну вртача и увала.
Човек се развијао само у духу јунаштва, кадшто, изгледа, до себичности и окорелости. Постојао је једино јунак. Јуначка сујета, јуначки понос и охолост су, ако се тако може рећи, безгранично истицани.
Као што нису имали народних осећања, тако их није ништа трајно везивало ни за Турке. Они су једино знали за верско осећање и за идеју да они чине виши друштвени ред.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Зар ти мислиш да ћемо ми пјевати у овако лоше освијетљеној дворани?! Једино је планина злослутно ћутала. Њезиним тамним стазама већ се шуњао и кукурузима се при- мицао мрки медо.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
онакав какав сам Без корена без гране без круне Стаћу ослоњен на себе На своје чворуге Бићу глогов колац у теби Једино што у теби могу бити У теби квариигро у теби безвезнице Не повратила се 13 Не шали се чудо Сакрило си нож под
свет ЉУБАВ БЕЛУТКА Загледао се у лепу У облу плавооку У лакомислену бескрајност У беоњачу се њену Сав прометнуо Једино га она разуме Загрљај њен једини има Облик његове жеље Мутаве и бездане Сенке је њене све У себи заробио Слепо је
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Идиот! И то идиот који није стигао да види како у том граду једино градски делују црква и затвор пред којим један милиционар стоји тек онако: овдашњи лопови исувише су вешти да би себи
Могао сам да га видим једино у соби пуној мачака, како гледа у слику младе, плаве жене и говори: - Оно је дошло тек после!
Све женске руке биле су подигнуте. Једино је Неда седела бележећи нешто у сваштару, а очи су јој биле одсутне и насмејане и меке као што понекад знају да буду
прошиштао нешто кроза зубе, али то је било тек онако: по спретности са женама он је сматрао да је Влада његова крв. Једино што није признавао као своју особину било је Владино двогодишње стажирање у општем списку на медицини.
који је употребљавао француску читанку место дописнице сигурно је већ отац породице, ако није говедо са свих страна. Једино што је сигурно: Соња ни други пут није дошла, а лаф је опет написао: „Чекам. Дођи! Дођи. Дођи!
- Имаш ли ти или немаш? - Рашида је настављала да говори о новцу. Поновио сам јој да немам и да нам преостаје једино путовање ауто-стопом. Кад завршимо разред, наравно. - Ако завршимо? - рекла је.
Километар и пô даље, у Каранову, светла су горела једино у фабрици мог очуха и у платнари. Градић се чинио као заспало дете, али то је било погрешно поређење.
и љубавници почињали су да се шуњају између гробова и све је изгледало као у енглеским филмовима рађеним по Дикенсу. Једино што није било магле и сутон је био тамномодар као море у колорсинемаскопу, а љубавници ходали ослобођени страха да би
Није се видело да је то допирало и до ње. Лице јој је изгледало срећно и занесено, и то је било једино такво лице у тој башти, ако изузмемо Атамана док је играо с њом.
Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава. Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком. - Убеђена сам да спава!
неког да скаче у неких пола метра дубоку и пуну муља Тису, могли сте се опкладити да је прешао четрдесет година. Једино такви имали су потребу да покажу како им мишићи још раде. Код оних од двадесет то је било очигледно.
Била су глупа али нису ни могла да буду другачија. Даћу Нобелову награду ономе ко ми напише и једно једино паметно љубавно писмо!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
верозаконско чувство не допушта ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави.
Црњански, Милош - Сеобе 1
То му је, уосталом, било једино занимање, месецима. Са мекошћу влажне земље и траве, са шипрагом који је у априлу почео да пупи и мирише, са зеленим
Аранђел Исакович остаде јој једино, са својим чудним рукама, којима се први пут предаде као од досаде, али којих се сад радо сећаше, сваким даном све
Сељаци, које видеше при пролазу, на пољима, орали су јашући. Једино још овце, сећаху их на њихове овце на дому и понеки коњ, мрков, на понеког њиховог мркова.
У њеним великим очима, једино, остаде још притајене, тамне лепоте, али су и оне биле упале у јаме од кожица, кесица, бора, белих крпица и свакојаке
Тај поглед му остаде једино, и његову боју никада више није могао да заборави. У издисању његове снахе, која више није могла да говори, њему се
уверен да ће се одселити са децом и својим слугама тамо, грабио је да овако, несметан, још једном промисли како је то једино што га може спасти од свега тога, неизмерно бедног, ниског и тегобног што га на дому, и идућих година, чека.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Често се као једино објашњење забране у нашем народу једноставно каже „не ваља се!“. Табуисане радње чији је циљ да се избегне неплодност
често сасвим потисне право име, па нико, чак и од најближих пријатеља, не зна какво је право име особи коју зна једино по надимку.
“ Лечење од вештица изводи се помоћу неких трава као што је вештичин избљувак. Како пише Братић: „Једино сигуран и свакому познати лијек јесте ’изијеч’ а то је онај комадић усирене и избљуване крви, коју мора вјештица
Мало дете, како се у загонеткама појављује, јесте превасходно пасивно биће; оно немоћно лежи повијено у колевци и може једино да сиса и плаче.
Моба се купи „ради свршавања хитних послова, који не трпе одлагање, а који се не могу свршити на време једино радном снагом кућне чељади“, пише Влајинац.
оно што је дисфункционално у задрузи једино „стварно“ а да су све оне позитивне одлике задруге једноставно идеализација и фикција.
; „Ко није тучен није научен“; „Дијете небијено слабо одгојено“. Родитељи су уверени да једино претњама, грдњама и физичким казнама могу дете натерати да буде „добро“, што значи послушно, уредно, марљиво итд.
Како каже један извештач, „деца се овим начином једино и упућују“.¹³ Родитељи мисле да несташно, немирно дете најбоље и најбезболније могу научити реду и послушности ако га
, то је за саму игру мање важно, већ једино прати ову невербалну комуникацију. Њихова првенствена функција јесте да побуде пажњу и радозналост детета, да га
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
нетакнуте као целац јануарски, за човека који залуд очекује да се пријатељи крај њега скупе, за онога чија зла се једино памте.
и фреске, ковачи кују двери манастира, у кадионице тамњан точи смрека, златна кандила ти искивају тује за жир ти се једино молим, жира у шуми под гранама нека да му се, кад га под зиму нађе, изгладнели отрок обрадује.
колибу од глине ни од сламе, нису низ поток пуштали сплава, ни имали барке поломљене, нису никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били насамо ни са једним морем огромним ни воде, ни наде, ни очајања, који не познају
За мађионичаре, којима је само садашњост дата, за њих, за све што за собом остављају једино куле од карата. ЗА ИСМЕВАЧЕ Тражим помиловање за исмеваче који све изреда извржу руглу: месечеву главобољу, и сунчев
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у убацивању шибице у чашу, које се одржавало пет година узастопце пред кафаном »Три грозда«, где сам имао неке шансе. Једино што сам успео да сачувам својој деци била је вера у Деда-Мраза. Све остале бајке биле су сумњиве.
Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме. Успева да буде млада једино у полутами Кинотеке, на представи од три. Ујутро то не успева. Ујутро, има подочњаке.
– Не вреди... — процеди Пуфко. — А и одакле нам лова? – Једино би нас чудо могло извадити! – Само чудо. – Чуда се дешавају... Знаш ли када? – Када?
Сестра ће више него икада личити на њега кад мрзи себе, док их буде уводила у кућу у којој се ложи једино у кухињи. Видеће свог оца огрнутог избледелим официрским шињелом, оним истим у коме се демобилисао 1947.
Клавир је био велик и добро се ложио. Црн. Блüтхнер. Ђавољи! На пролеће му би боље. Једино му није пријала вода из пумпе. »Смрдјела је по ђавољој нафти...« После се и на њу навикну. Ишколова децу.
ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама мојих предака успевају добро једино дуван и корњаче. Дуван је сваке године млад; корњаче су све старије...
За старце, опет, то је једино место у њиховом крају где се нешто догађа. Оно им замењује седење пред градском већницом — затворена је оне године кад
Ипак, осећа да је прва рунда изгубљена и да му остаје још једино исцрпљујућа туча на поене. Није вредело чак ни то што је пре доласка по кћер скинуо метални носач са натписом ТАXИ, ни
Маки је поносан што је она једино дете из сале које изблиза може видети свет из снова. Али, када се врате у гледалиште да виде други чин, сузе се
Пешачио је једино уз степенице, а и уз њих ретко — само у случајевима кад би се покварио лифт. Догоди му се да на раскрсници код
Ко сад води посластичарницу'? —Продали смо је. —Много се тога променило у међувремену... — преведе са француског. — Једино ти не!
међу белим келнерским блузама, како излази из полутаме, види њену светлу косу и зна: само њих две дишу истим ритмом, једино њих две међу овом светином, овим олошем што звецка виљушкама и ждере месо.
Матавуљ, Симо - УСКОК
најприје к њему зашао, тај лични и питоми човјек учинио би на њега јачи утисак, али се ипак губио према средњем брату. Једино што сви Петровићи могаху завидјети Тому Маркову бјеше красно мушко дијете од три године, кога зваху Раде.
Готовио је и за духовнике и за млађе. Био је вриједан и вјешт, а уосталом, владика је љубио проста јела, једино је малко гаман био на морску рибу, а ту је Лазо изврсно спремао.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Русо је из васпитавања деце изоставио књиге као оруђа наметања ставова; ауторитарни пореци за ту функцију књига једино и знају, или највише до ње држе.
публике, о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете ваља задојити, па се чини да дечја књижевност једино зато и постоји.
Иако нас занима једино ово последње, принуђени смо да се бавимо и осталим, пратећим појавама, јер оне сачињавају главнину која се не може
Све то спада у предвидљиве послове. Једино значајна, а непредвиђена и непредвидљива дела дозвољавају могућност заснивања теоретских претпоставки једног стила,
Попут одраслих, и деца уживају у лошим песмама и безвредним романима; разлика је једино у томе што се она могу навести и на читање вреднијих текстова, и што притом не дају онај скоро начелни отпор који
штива за најмлађе, и потврђују наше мишљење да несвесна, унутрашња упућеност на дечје осећање и доживљавање света, једино она, може да дадне привлачно делце, док свесно настојање, углавном, унижава књижевну уметност.
Зашто бисмо давали предност једној форми уметничког исказивања, зашто бисмо је сматрали једино вредном, једино достојном да се назове 'књижевношћу', зашто бисмо је узимали за основну меру упоређивања, кад оно што
Зашто бисмо давали предност једној форми уметничког исказивања, зашто бисмо је сматрали једино вредном, једино достојном да се назове 'књижевношћу', зашто бисмо је узимали за основну меру упоређивања, кад оно што је доиста битно
књижевне уметности, десиће нам се да дечју књижевност ставимо ван важећих општих закона, чему лоши писци и васпитачи једино и теже.
Уређен и осмишљен свет могућ је једино као тежња, односно конструкција наивне свести, на коју је дете природно упућено.
За одраслог, пак, то је једино утешно сагласје до којег успева да се вине. Зато одрасли с посебном наклоношћу прихватају дечју песму; она им је, на
Незлобива и безопасна, она је и код њих прихваћена са симпатијама: камо среће кад би уметност емитовала једино те, добродушне поруке, кад се не би кидала и раздирала оне којима је упућена.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када су Срби прешли у Угарску, једино у Римнику, у Влашкој, могле су се штампати српске књиге. Српски пресељеници су увиђали велику потребу своје
Цело дело је без књижевне вредности, и има значаја утолико што је то први путопис српске књижевности и једино забавно дело српскословенске школе.
Догме и обреди, цела форма разних вера нема везе са правом религијом, религијом људске савести, која једино почива на еванђелској истини.
Доситеј истиче науку и општечовечанску просвету као извор мудрости и једино средство не само напретка но и опстанка српскога народа; романтичари место свега тога истичу народну поезију; траже у
У том расположењу свога озбиљнога духа он је написао религиозно-алегоријски спев Лучу микрокозма, једино своје дело »чији предмет није из историје«, епопеју стварања света и човека, борбу Сатане против анђела, — најмање
« Тек доцније он ће у њима видети »највећу драгоцјеност« српскога народа, »једино и вјечно украшеније литературе наше«, и истицаће их високо због »најдрагоцјеније чистоте и сладости нашега језика...
И наместо угарскога Српства, које је дотле једино представљало српски народ и држало српску књижевност, он ставља балканско Српство, Србију, Босну, Херцеговину, Црну
види у свом делу, чува се личних излива, избегава лиризам, само по ретком изузетку улази у моралисање и тенденцију, једино, с времена на време, допусти себи нешто хумора.
У поезији његов утицај је био више негативан: успео је да ућутка слабе песнике и једино Јаша Томић је по његовом прецепту испевао известан број социјалистичких песама, док су »реалистичке« песме Владимира
Он има својих мана и недостатака. Он је пре свега једнолик, доста уског видика, своди свет и људе на једно једино осећање, на љубав, и у свету види само љубавнике и љубавнице, севдалије и болнике од љубави.
Милићевић, Вук - Беспуће
Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.
тим спокојним животом; обилазила је мајка више пута, задржавајући се кратко вријеме, свраћао је и отац да је види; једино, преко празника, кад је одлазила кући, мада се родитељи сада уздржаваху пред њом од свађе, она осјећаше све шта се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
вели, посматра рад свију политичких странака, и досад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао, једино стога што је хтео да их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно што је
и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отечества, и која је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Уграбила ова рака клета, Та од свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе
Ој Карловци, место моје драго, Кô детенце дошао сам амо, Игра беше једино ми благо, Слатко зва ја мед и смокву само.
76. Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино? Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио! 77. Кад га види, тада живи, Тад јој јарно сунце сјаје.
Шта ће соко без свог крила, Моје срећа сапалила, Јест крваво перје било, Ма је опет моје било — А једино што остаде, Што ми срећа јоште даде, Што л' сјаји саде?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Међутим, једино је према сату одувијек имао неко посебно страхопоштовање гледајући у њему тајанствено биће које живи својим загонетним
Дјед само подиже руке задивљен овим блаженим говеђим незнањем. Ваљда је једино оно могло да сачува момка од свега што се види и не види, и од бога и од рога.
у слику насред софре, а нико и не погледа у аутора, брадоњу, као да он с читавим тим послом нема баш никакве везе. Једино је калајџија Мулић, муслиман, трпко мрштио лице као да је појео зелену оскорушу, за њега је свака цртарија била
— Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри. Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се нипошто лаћао свога посла.
Овако, Раде је њихов, па таман ако се и посветио, лакше ће се с њим изићи на крај. Једино брат Сава као да се није узбудио због читаве те наклапалице око дједа.
Хм, једино ако онај чупави широња не носи нешто у својој обилатој торби. И тако, нешто због торбе, а више из радозналости, ја сам
Примише га чак и наши укућани, наравно, госту иза леђа. Једино је мој дјед, с наглашеним поштовањем, у свакој прилици помињао камарата само по имену: — Што ово нема Дане из села?
Свак је тражио мирно мјесто да се скраси под благотворним сунцем, које је још једино остало неизмијењено и свачије. Није га било који је прошао за дана, пред старчевим очима, а да га дјед није испратио
Шта би му на то казали његови стари, честите, поштене калајџије. — Их, Отпадник Мулић. Једино се усудио да се пожали свом коњу, Урагану, тај му се, ваљда, неће подругнути.
Чак и кад је у близини прорадио привремени војни аеродром, биртија остаде иста као што је и било. Једино се мећу сељачким гуњевима и кожусима појавише модре униформе авијатичара и два различита свијета продужише да и даље
Ни сам рат није донио неких нарочитих промјена у свакодневни живот крчме. Једино су с блиског аеродрома авиони чешће полијетали, а кад би над предграђем забрујала нека нарочито гласна формација,
— покуша он слиједећих дана да лови и ословљава све ређе госте авијатичаре, али се нико не показа оран за разговор. Једино му, једне касне вечери, неки пијан пилот, Босанац, показа мрачне крваве очи и прошкргута: — Некад смо били небески
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Можда и грешим, није ни чудити се, али ме барем саслушај. Још сам се једино теби од јутрос надала. И Хасанаги се треба смиловати. Ако се помео, није се ниодчег помео.
ХАСАНАГА: Шта каш на ово? ЈУСУФ: Не разумем. ХАСАНАГА: Да га пустим да уђе? ЈУСУФ: Једино тако можеш нешто да сазнаш. ХАСАНАГА: Ајде, уведи га! Али не жури, мало га задржавај! Измисли нешто!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он ћути, трпи, и кад га овај пусти, Димитрија се повлачи, чеше и гледајући га мило и понизно — смеје се. Једино што му беше као нека страст, то је: песма и кићење цвећем. Кад пукне пролеће, замирише зеленило, њега нестане.
— Што, Николо, не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди, већ моли. — А? — промуца он. — Идем ’аџике!
А од свих другова једино се тај Аритон оцу му и мајци свидео. И то зато што је тај Аритон, тада момак, сâм, са села, ипак већ био свој човек,
После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види да ко улицом иде,
Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други. ИИ А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала. Нико њу није звао њеним именом већ „сестра на Рибнички“.
Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. Само су једнако мотрили на њих две. Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се случајно као
Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични. Једино тај Ита није био као они. А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио да преко браће јој
Доцније је Аница и мужа познала. Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо. Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом роду. Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Два бела медведа из Зоолошког врта и ја тонемо у зимски сан. Толико ми се спава, немате појма! Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам!
углавном испродавали по комисионима, бакута постала прикривени класни непријатељ, матори аполитичан, маман нервозна — једино мени ништа не фали! Спремам се да пишем жалбе Уједињеним нацијама и Управи водовода и канализације.
Ма, погледајте како корачају, како блазирано носе своје једино свечано перје, као да уопште имају још нешто за облачење у ормару, како зрике полусклопљених очију кроз трепавице
Молим, само се ви лепо забављајте, то је једино што ћете имати у својим једноипособним животићима, тога ћете се једино сећати док се будете неутешно гојиле, килограм
Молим, само се ви лепо забављајте, то је једино што ћете имати у својим једноипособним животићима, тога ћете се једино сећати док се будете неутешно гојиле, килограм по килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из
Само се некако сва увучем у себе као мачка, а једино се примећује да сам узбуђена по томе што као малчице пребледим и што ми глас пређе потпуно без икакве везе у фалсет,
“ (Мишелино 1973. у јануару.) Што се тиче његових слика које је поређао уоколо, ни оне ни купци нису били богзна шта. Једино што се видело на тим платнима, мислим, било је то да је Мишелино невероватно дрзак, кад се са тако мало талента упушта
“ радујући се као убоги ђаволи што нас на врху Кошутњака чека добро осветљена Голфијана, једино отмено место које сам до тада познавала, звекет виљушака и бели келнерски блузони, стари камин и аутомобили стрпљиви
да живим на Сави и да Дебиси није компоновао своје Одблеске на води, али Чарли, па ми сиротог Баха можемо да слушамо једино кад неко важан одапне или изгине маса света у каквој несрећи, па се прогласи свеопшта народна жалост, Чарли само онда!
Нарочито недељом! Он је чак разрадио и своју сопствену теорију да је совисање једино нормално људско стање, а да бити будан значи живети у потпуном кошмару!
Већ смо се помирили са чињеницом да никада нећемо да будемо отмено прозирни и лелујави од виткости. Једино нас још теши матори, који каже да једнога дана, сигурно, али сасвим сигурно, морају у моду да уђу и дебоси и дебосите,
Подсети га само на његов такозвани егзистенцијалистички период у коме се купао једино лети, и то у зноју! Приупитај га, молим те, колико је тада имао кошуљу, а о доњем вешу и да не говоримо!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Што не огране Слово једино усред осаме!... Гргољи пољем божур-кланица. Празни се Месец: шупља му здела. Чије сам небо, чија травица?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
старом тишина, лед, смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти плавичаст пламен, застао жрвањ, вечита чигра, једино ватра дедина игра.
одјек низ реку пође, испуни хука предео вас, опет су срећни код млина старог дедица Триша, мачак и пас . . . Једино, друже, у моме крају, на реци Јапри, код чича-Трише, скривени живе другари мудри, Жућа и Тоша — и нигде више.
Тај ти се свуда десио први за зецом где се мајало, кад смо јурили мачке и врапце, на вука кад се лајало. Једино кад би дошао млину било је среће лоше, ту би насео подвали некој лукавог мачка Тоше.
КОЊ: Проклета јесен! Шта има горе? Вози се, вуче, поваздан оре. Вечито цима уздама Сима. Ах, кад ће зима? Једино тада одмора има.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Са стране је још једино велика једноспратна зграда која није никада завршена. Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене
Очи уживају у све тамнијој боји шуме прекопута, груди у дисању ваздуха освеженог мирисом биља и воде. Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак. Вода је сад светла и звучна.
Код недовршене грађевине сусрећем оне рибаре, који су се ту близу искрцали. Више их апсолутно не разазнајем. Једино што примећујем јесте да један од њих носи нешто велико и као плетено од трске. Видим кроз то комад неба.
— Али дотле, док то не дође, једна земља не може допустити да је друге угњаве, једино што чека да дође време правога мира. — Сигурно...
Оно што је изненађивало, беше лево од стола зидана пећ за кување; од рђавих старих цигаља, олепљена једино око огњишта. Димњак је излазио кроз горње окно на прозору.
Решавам да останем још пет минута. Рибари на језеру сигурно ме више не чекају и вечеру нигде не могу тражити. Једино ми је рука са сатом испружена на месечини. Пет минута свршавају такође. Треба да се дигнем.
Акватични сусрет у ноћи на чамцу. Сусрет двеју судбина. Свуд око мене, до у бескрај, једино вода, ваздух, земља и небески огњеви. Птице и слепи мишеви који лете између тога. Рибе које пропливавају.
Чујем животињу кроз шевар, чујем шуштање гранчица у дрвећу. И цео би свет то назвао тишином. Једино зато што се ништа људско не меша својим гласовима у жуборење предела у ноћи.
Чак ме не занима ни шта је ту, ни што сам ту. Једино: ја сам ту дошао и сад сам ту. Свакако да је страшно доцкан. Неко долази иза куће носећи нешто тамно и велико, с чега
Биће леп и млад и вероваће да може шта хоће а у ствари може само једно једино, а то је оно што су сви могли. Ништа боље ни више. После ће бити, стар, стар. — Као ти, рецимо!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Под небо се стење диже. На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. — У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под кров склонимо и прехранимо. једино коњи су нас верно носили из мање у већу даљину и птице нам летеле над главама размичући облаке.
првобитни говор природе у стварању; ми само понављамо нејасност која је у природи језика, мада је у нашој природи да једино јасност разумемо. Не постоји ништа више од оног што се може знати Не постоји ништа што се не може знати.
Дух и Светост но измислилац је био Дух и Свет Можда не постоји ни једно ни друго али непостојање није никакво зло једино треба да се зна чега и кога нема и шта нам значи немање то Нестварност не може да буде побеђена стварањем.
расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде испод микроскопа о томе хоћу да слушам приче дугогодишње то ме једино занима! Планина никад није била голија.
од којих се нико не трезни веселост се жарила у свакој жили колено трзало низ обронке преци су враћали венце једино добро беху метле које снажно расту на свакој њиви.
мозга чији се напон више не сагледа одоздо а са неба једва да неко гледа мека га гоне слова дуж завијутка једино пуж у свом кутку зна даљи пут и наслов читавог уздања пуж који је у наше груди склања испред мрака испред
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: А Прока? САРКА: Он је тамо, из дворишта, а Трифун у оној малој соби горе. МИЋА: Па где ћу ја? САРКА: Једино још није заузета покојникова соба, она где је умро. МИЋА: Па мени, уосталом, та соба и припада.
АГАТОН: Е, то ми је мило. Нас двојица и треба да разговарамо о свему, јер једино смо ја и ви онако људи од закона. АДВОКАТ: Ви сте, дакле, човек од закона?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Овчарски пси се разместили по околним брежуљцима, скотурени али начуљених ушију... Једино се чуо зричак и лавеж паса из долине. Овчари, увијени у јагњеће коже, спавали су по земљи.
У почетку је и сећање на жене и породицу било као нека болна рана, а потом као чежњива и слатка мисао. Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи.
У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави. Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је дигао негде уз пут.
Ја, када се нађем у висини батерије, за мене рат престаје... Посилни, дајдер ону ракију... Ето тако, једино освежавајуће и окрепљујуће средство у рову... Охо-хо! Дедер, наредниче, натегни... Знаш, скотски живот проводимо.
Александар га извештава да је разорно хаубично зрно ударило посред заклона. Једино је случајно остао неповређен нишанџија. Двојицу су већ однели код првог топа.
Командир се обрати мени: — Не сме се Ни помислити да изводимо овде наше запреге са топовима. Остаје нам једино да се ти сјуриш у сусрет батерији и наредиш да послужиоци поскидају затвараче са наших топова, па да их наместимо на
— Ама свеједно... Реч је о људима уопште, о том Човеку, који се сматра као једино свесно биће на овој планети. А они се убијају као зверови. Ко може да убеди ову мајку да је њен син требало да погине..
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој
Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може. Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче. Онда и она тебе оставити на миру...
најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја вам се дивим како издржавате! СОФИЈА: Ако хапсите људе због дрвених мачева, на којима једино може да се испржи јаје или скува чај — наравно, под условом да имате јаје или чај — шта ли тек радите са онима који
БЛАГОЈЕ: Питам се чему ли служи толика лепота! То није само зато да се грли... СИМКА: Једино што на њој вреди то јој је коса! ГИНА: Да ја обучем њено, а она моје, не би се видела крај мене ко ни пачавра!
ФИЛИП: Ја у ту стварност не могу да уђем, и да у њој учествујем, сам! Ја у њу могу да уђем једино са целом својом уметношћу којој припадам!
СОФИЈА: А шта ако та гранина може да постоји једино као избрисана? ВАСИЛИЈЕ: Ако је избрисана, где је онда позориште? На пијаци, у ковачници, у апотеци?
Секула Бабић! МИЛУН: Онај атентатор? ГИНА: Ухапшен је ни крив ни дужан! МИЛУН: Знам, такве једино и апсе! ГИНА: Мого би да ми помогнеш! МИЛУН: Оће ко звати те глумце? СИМКА: Господине Василије!
И због чега онда да се плашим? ДРОБАЦ: А мене се не плашиш? СОФИЈА: Зашто да вас се плашим, немате рогове! Једино ме уплашило што вас нисам чула! ДРОБАЦ: Ово су опанци, капичари, телећа кожа. Не чује се кад идеш у опанцима.
Молим, једино, да моја глава не подели судбину са мојим телом...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта му то значи? ВАСИЛИЈЕ: „...и да се моја лобања
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оста нам једино крв. Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир.
За наша срца ништа не оста. Док један од нас на земљи дише: да ни један врт не замирише. Да живи гробље! Једино лепо, чисто и верно. Да живи камен и рушевине! Проклето што цвета у висине. Ми смо за смрт!
Отишао сам да се упишем на медицину. Надао сам се да ћу бити лекар – једино занимање које је песника достојно. Ујак ме је на то избацио. Неко време, тада, имао сам тежак живот у Бечу.
Теретило ме је једино то да сам у џепу носио мараму, од свиле, у националним српским бојама, са сликом Скопља. Те џепне мараме биле су,
Што је било још ружније, ту тезу је, доцније, и Богдан Поповић преузео. Тих година, једино нас је Скерлићев ђак Милан Богдановић бранио.
Кад сам стигао кући, била је поноћ; нисам могао да заспим; читао сам. Понео сам са изложбе штампара и књиговезаца, једино лепе, једну књигу велику, румену и жуту.
Али су им болнице сјајне, улице чисте, железнице препуне и тачне. А жене раде. Једино је дамама свеједно. Оне неизречно презиру политику. Не, не може се ништа предвидети шта ће овде бити.
Треба бити начисто са тиме да, данас, само Париз зна да слика. И да су, треба рећи, од ренесансе амо, једино Француска и њени ђаци знали да сликају. Оживели су француски петнаести век, и не само авињонску школу.
Ипак, мало су претерали. Знају све то већ у ренесанси где је и он учио. Зашто га правити генијем? Једино се може рећи да је он све то преместио из Италије у Француску, али то није тако важно.
Један мајор, Црногорац, са финим цртама лица, неће да скине темњак Николе И. Вели, у рату га је добио. Једино је командант пука (Живковић) нормалан у мозгу. Он ме је, међутим, дубоко, разочарао.
Никад ми нико лепше о Мостару није причао, а није ни помињао литературу. Једино што је причао било је како је са Дучићем био калфа, у једној радњи, и како се био заљубио и верио, а како га је његов
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а
како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о бајаги, неког смисла. Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. — Хууууу!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Како то одједном остаде сам? — И у делом овом великом догађају њега потресе једино то, што он одједном остаде сам, што му смрт поквари дугим временом усвојени и навикнути ред у послу...
И она је горко и горко плакала, а сузе су се потоцима лиле. Та оне су оно једино, што је добро у тузи... Ч’а Глиша већ је почео да се улагује око калфица, за које мишљаше да ће скоро своје госе
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Поверење које смо ти ми, твоји бирачи, данас овако сјајно манифестовали, оправдаћеш једино радом твојим у скупштини, радом који на првом месту треба да посведочи твоју и нашу љубав према отаџбини! Живео! Живео!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не волим оне који мисле како једино да ућаре, Ал зато дубоко штујем крпе и обућаре, Који, у овом гадном времену, кад су сви дани сиви, Помажу народу
А како треба, измеђ Суботице и Пећи, Једино ће ти Хаџија са поуздањем рећи. Синиша име две године? Јадниче! Од родбине Имао је само две тетке кад му је било
У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд иду.
Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти. Ал од свега Ми разумемо једино наду. МАРТ То сунце зврнда изнад кровова У дану пуном старих послова.
Годи му кад се мало искоси. (Од тога јачају менискоси). А да је прав ко храстов пањ Ко би уопште марио за њ? Једино су криви занимљиви, Па накривите се зато и ви! ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ Шта човек треба да учини Кад се изгуби на пучини?
А Паскал ће: „Смртни ме хвата немир, Кад се загледам ноћу у Свемир...” Једино је Ајнштајн, ко овца сед, У васиони открио заносни ред Тврдећи да је свакој честици усуд задат Обрасцем Е=мс2
Одоше једнакост, јединство, братство, Човек нам је једино још богатство. То је суштина овог призора, Ове лакрдије и спрдачије; Авакум Пантић је лишен избора, А ни бабе не
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Изобиље ларви у Месинском Заливу, где су дотле једино те ларве и запажене, учинило је да је такав закључак изгледао потпуно оправдан и био је уопште примљен од тадашњих
Разуме се да се при таквом објашњењу појаве не улази у питање о интимном механизму свега тога а што би једино могло дати интереса и значаја таквој врсти објашњења.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту | и снагу негују, да су што беље, што страсније. И циљ живота да им је тај: која ће од
Још мање их је било на чивлуцима и виноградима. Једино што су одлазили у чивлук код Доњег Врања. Али тамо се ишло више шетње ради.
За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене. И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у
На саборима, славама са њиме морала да се појављује. И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити. И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.
И она, када остарела, никада овамо више није долазила. Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу
Горе, у гостинској соби, морало да му се поставља и нарочито за нега да се кува, толики је био пробирач. Једино што га загрејавало, чиме се поносио, било је то што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше
као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће; или да пробира и узме лепу,
једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.
сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уби|јена, а то све зато што је једино она све знала.
Оно мало новаца, што јој почео да броји, хтела у лице да му баци. Али зар она, Тодора, пред њиме да се покаже! Једино, када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се што сад мора да их остави и предузме свој
А од целе лепоте њена тела, која јој је била стала, као скаменила се, да се не би трошила једино коса, како јој је још у почетку почела расти, тако јој је и тада једнако бујала и расла.
Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби. А пошто је с тим у почетку била измирена да никада
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино благо Кад за нас куда бедно срде једно.
У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим. Једино зимске руже још што цепте Страшћу, и ја што у сну своме живим Опет, и звезде што нада мном трепте Бледе и сетне.
При заласку сунца и зора кад гране, Остављен, тужан, у истом је ставу; Једино црне походе га вране И гракћу пропаст и срушену славу.
То је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди; То је стара буна, вечита и иста... Не знах да још живе ти мртваци бледи...
У животу овом ми једино знамо Да нам због ње бива и горе и боље; Да смо, и крај нашег разума, још само Играчка трошна њене круте воље; Да
Између очаја самоће и беде Живота у друштву, живота без боје, Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
продају; а до јунакâ бјеше доста и невјестица и дјевојака, све по двоје, по троје, шћућурило се под једном струком. Једино озбиљно бјеху „пушке! дуге пут небеса што се коче“, пушке, вјерне друге Црногораца (а у оно доба и Примораца).
Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље. Једино, на рубу тога поља, у заплећу врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога камена; здање
Започеше разговор. Његуш му је причао како су кренули једино да освете Милуна, а не хтјели казивати оцу му, да га изненаде. Мишан је опет причао њему све што чуо бјеше од Крцуна.
Гроф Венцел, отац му, бијаше једино дијете својијех родитеља, који га не хтјеше мородовити наукама нити га од себе одвајати, но га повјерише домаћем
Тако му протекоше једна за другом, четир године. Једнолични његов живот и досаду му, прекидаху једино грофова писма, који га је соколио и тјешио будућношћу.
?“ рећи ће Адолф. „А зашто не? Кад већ и без наше приволе бива оно што мора бити, а весеље је једино до нас, тј. како узимљемо ствари!“ „Но, но!
Кажи ти мени!...“ Сердар настави даље да га пита, али залуду. Једино што је могао постићи то би, да ће остати до Петрова дне. До тога дана ријетко је ко виђао Јанка.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
врста пригодног говорништва, — онаквог, каквим је патријархални човек, уз вршење својих обичаја проткивао свој живот и једино и могао да га до те мере и оствари.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
додати мало поучење оглашењем отачаских речи, које ће прочитати игуман, као што примисмо од пређашњих наставника, што, једино ако синаксар не забрањује, не треба никако изостављати.
треба игуман, ако ли не буде игуман, онда економ, или когод буде од првих у манастиру, да спреми госту како треба. Једино због тога нека код игумана буду различита јела.
Једина, једног од Тројице родила јеси у два суштаства, у лице једино видљиво, Дево, коме појемо: Благословен Бог! Песма осма Ирмос Седмоструко већом силом халдејски мучитељ љуто распали
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
аутобус триес три, шофер уморан, а кондуктер придремкује, седиш, возиш се кући, а каква је то кућа кад је празна? Једино су ти друштво бубашвабе... ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам.
(Одлази до гроба, узима пушку и одлази за капетаном) Ем не пуца, ем богме није ни лака! Једино што ми служи као штака! (Затамњење) Завеса Београд, 1974.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене које ће настати и своја надања. — Једино ми је за мисâ какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас
Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао. Већ су три мјесеца откад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде да се
И сељаци одлажаху задовољни. Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан „женско уво“ гдје им дође фратар каквога нема
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Питао сам јуче (као да сам мали) Једно дрво: где се ова глава лечи? Ћуте дрво и море. Само шýме Као што нем то зна и једино уме. У глув свет сам зашо: у сиво и сиње...
Песме — исказане из грла да их чује Велико уво света — ево натраг хује. Зар је ту јужни крај и једино им жало? Близу је празнина и руб се приближује: Речи ове песме издржите још мало Док вас смрт ил ћутња скора не
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир. А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож.
Ја не кријем да нисам. Нисам ни зато што, како и сами рекоше, једино срце крупније од дулека или лавеж за петама могу по првом леду да споје две обале.
“ „Аћиме, веруј само себи, и то кад си сам. Синови треба да те се плаше и помало да те мрзе док не остариш. Једино они и мајка могу да донесу несрећу човеку. А унуке воли“, сети се очеве опомене.
Симка седи на ивици кревета и замишљено гледа у пламено и коцкасто око ниске пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом, убијено помрачином што се измешала са облацима, јер је Милунка
Један за другог више не постојимо. Вукашин дрхти. Одрекао ме се... Зар сам толико увредио њега, суровог и снажног? Једино у животу што је поуздано било моје, био је он, отац. Нешто што није имало обала. Отац сигурно сада плаче.
у очима му остаде ред високих, голих јасенова. Понижавајуће, и сурово. Не, не, тако се и мора у животу. Једино тако. Од горчине и жалости магли му се страх и осећа неко болешљиво задовољство собом. — Стој!
Ти ниси никакав отац.“ Ликовао је над пленом под шапама, тако малим, јадним, копрцавим пленом. „Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу.
“ Ликовао је над пленом под шапама, тако малим, јадним, копрцавим пленом. „Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу.
“ И једино је она то смела. Кад би то причала, руке би раширила, грлећи ноћ и топољаке у које улазе, подизала их увис, к небу и
Од страха је зауставила дах. Чула је срце, њега није могла да утиша. ...До удаје нисам више ништа згрешила. Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала. То је мој највећи грех.
дете, једно једино дете. Не тражим много. Толико их се рађа у свету. Многа, јадна, умиру од глади. Многа се рађају само да би слуге и
Било је то прво и једино „живео“ у његовом политичком животу које га је заболело. Аћим зажмури и кроз трепавице виде удаљеног и смањеног
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жао је било 3латопрстој да се растане од помајке, али није смела да одбије владаркину наредбу. Једино што је покретима руку замолила било је да је повремено пусте да види старицу.
Још дивље гуске нису ни кренуле на југ, а градом је завладала болест. Читаве су улице изумирале. Једино је мржња била жива. Рогати и репати мрзели су једни друге, а. још више оне без рогова и репова.
У сутон је још само један репати рогоња стајао насред трга, а онда и њега нестаде, али нестаде и руже. Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он ишчезе.
Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град.
— Можда би деца могла да испитају шта то Татага ради? — сети се неки брадоња. — Она једино малишане пушта к себи... Одбијање деце да уходе старицу изазва још веђе запрепашћење. — Откуд то?
Нарочито су му се деца радовала. Али, када су се луди прозлили, он је ишчезао и нико га више никада није срео. Једино још Месец тврди да га виђа како скакуће са звезде на звезду, за ноћ обигра читаво небо. Зато га и зову Звездан...
Те вечери леже у кревет пун питања. Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака.
За тренутак му се учини да све око њега шумори, шушти, певуши, поздрављајући га. Једино је стена ћутала. »Можда ме није чула?« — помисли талас и поново назва стени добар дан, али се стена и не маче.
— Ја тебе? — стена презриво набра уста. — Зар не видиш да си тек локвица воде? Стена може пољубити једино неког јачег од себе!
Можда ће од његова меса мали ојачати? — предложи једна од најмудријих галебица, али суседа с врха стене рече да би ту једино могло помоћи месо морске корњаче.
— Или га оставите на миру! — Нека ти буде! — рече вођа јата. — Али знај да од њега никада ништа неће бити! Једино је мајка веровала малишановим речима. — Биће од тебе летач! — шапутала је доносећи му храну.
Гипка и моћна крила била су му прекривена сребрним перјем, а кљун и канџе руменији од корала. Једино му је перје на грудима било бело с лаким седефастим одсјајем.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Изгледа, само, да је доброте увек мало, или се једино она скрива.) Ни псовка се није изменила. Не, неће да уђе. Господар Јован убрзава корак дуж тихих, сивих зграда
Истина, можда га је све хтело и стога што он ништа није баш хтео. (Бар у почетку.) Једино што је желео то је да му живот не прође ни у шта. Зато је и мењао занимања.
Понекад јој се чинило да у томе успева, најчешће је знала да не успева никако. Није јој сметало што је једино у очима странаца Господарева жена, док је у очима свих других само Кнегиња; све чешће, била је Господару и сарадник.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој Карловци место моје драго! К’о детенце дошао сам амо; Игра беше једино ми благо; Слатко звах ја мед и смокву само.
И нашто клетве! Нашто ружне речи? О срећи својој човек вазда снива; Бол, јад и патњу смрт једино лечи. Проста ти била моја љубав жива! В.
Попа, Васко - КОРА
трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу неба Дигнута псећа нога Руга му се Прекуваним пљуском Обрадује га једино Бескућни поглед шетача Који му у круници Преноћи И тако Догорева пикавац На доњој усни немоћи На крају
предмета На благим падинама ветра Хвата Чисте летове Без одласка и повратка Испод веђа годишњих доба Кида Једино лишће Верно гранама одсутним Узалуд БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Од многобројних списа Демокритових није се очувало ниједно једино. Све што о њима знамо, само су одломци, каткад тек које реченице, како их прибележише други грчки писци, већином
„Материја је, у њеном облику и кретању, у то не сумњам, једино стварно и истинско биће, а цео духовни свет сматрам само за једну врсту огледала те стварности“.
излазе и залазе звезда и томе сличне небеске појаве, већ оне који су открили небеске сфере и њихову хармонију, што је, једино, достојно човека, просвећеног духом богова. А у такве астрономе убрајам и Еудокса“. Аристотела обли блажен осмејак.
бити поразмештане и подешене те небеске сфере да при равномерном обртању сваке од њих, какво је правилно обртање једино достојно неба, произађу све неправилности кретања планета.
Он сматра материју, у њеном облику и кретању, као једино уистину стварно, а цео духовни живот као стварност, изведену из оне прве. „А баш је обрнуто случај!
„А баш је обрнуто случај! Облици праве стварности су појмови, категорије, помоћу којих се једино може упознати права стварност која, чиста по себи, једнострана и непроменљива, непостала и вечна, чини свет за себе
је Анаксагора то учинио пре непуних стопедесет година, оптужише га због јеретичке науке, и он се спасе смртне казне једино заузимањем свог пријатеља великог Перикла.
То остварити могао је једино Архимедес. Својим законом полуге и правилима равнотеже, Архимедес је створио нову науку, статику, главну грану
Она је садржавала откровења, дата божјом милости и показивала пут ка спасењу душе. А једино то било је од важности. Драговољно узе црква на себе дужност да своје верне поведе у небеско царство.
арапским кулама и кастелима, са својим градским зидовима и капијама, она није изгубила свој некадањи маварски изглед; једино златни крстови који се светлуцају на витким торњевима некадањих џамија показују да су Толедом овладали хришћани.
Те вештине служиле су једино томе да славе Бога, па су од наука обухватале само оно што служи том једном задатку. Граматика се учила због знања
Распитивао сам се на све стране где бих то могао учинити и дознадох да је то могућно једино овде у Толеду. Оставих своју отаџбину, одрекох се сјајне каријере коју ми је широм отворила благонаклоност великога
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
рећи потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних ужасних речи, није пала у несвест, као што смо сви с правом и с неописаним
Знаш ли шта кажу ови јадни људи? „Ми још једино живимо из радозналости за судбину овог несрећног нараштаја. То је нова хаљина егоизма, истина, али главно је они хоће
И с племенитим сећањем на своју љубав: — Ја волим своју жену и с мојим дететом она је разлог мога живота. Хтео сам једино да ти укажем на живот. Ето, хоћу да кажем да живот није оно што смо ми мислили.
Осећао сам да му је једино потребно било да га нечија рука, ма и најмање, подржи у повременој душевној клонулости. И кад сам му трећега дана, на
Биће русваја. Јест, једино чекам да се снајка мало смири. Јер не би било лепо, части ми. И жалост има своје време. И цело моје морално биће
само му је лице и даље званично-озбиљно, јер зна да га погледају са разних страна реконвалесценти, којима је ускратио једино задовољство да се препиру. — Бре, живићеш сто година. — Па, лепо, ево кажи сам: шта ми вреди да се ждерем као ти?
Као једно једино биће, одвратне, немилосрдне, злокобне, страшне, слиле су се оне биле све у један једини гест, у један израз, у један
И тада осетих, ја тада чудно осетих да је оно једино које ме жали, једино које ме са пуно бескрајне доброте и нежности гледа, милује и воли.
И тада осетих, ја тада чудно осетих да је оно једино које ме жали, једино које ме са пуно бескрајне доброте и нежности гледа, милује и воли.
А зашто? А шта сам? Из чега сам? Где ћу? Боже, ништа сам био, знам; идем понова тамо, остаје слика, једино, једино слика остаје човека. И кукавичлук, снебивљивост, повијане — зар моја слика? Зар то?
А зашто? А шта сам? Из чега сам? Где ћу? Боже, ништа сам био, знам; идем понова тамо, остаје слика, једино, једино слика остаје човека. И кукавичлук, снебивљивост, повијане — зар моја слика? Зар то? Зар само то да остане моја слика?
Али је он, убеђен да је ипак једино тако може окрепити, упорно настављао: и подсећао је на најмилије и најслађе успомене из прошлости, читао најлепша
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
моја неспособност да добро, лијепо, радост, хармонију схватим чисто појмовно, без примјесе представнога, већ увијек и једино као представу свјетлости; и обратно, све тужно и ружно, све мртво и ледно, као закриљено сјеном.
Само је једна ствар јединцата и ненадокнадива у свемиру: то је ја. Доиста, у читавом свемиру постоји само једно једино ја. И, уједно, (гле чудна случаја!
И мислим да је то била прва исходна погрешка у читавој тој ствари. Јер држим да баш то, и можда једино то, није прави пут којим се улази у сферу музике, или било које умјетности уопће.
То су творевине за које не постоји половични успјех. Најбоље рјешење уједно је и једино могуће: или савршенство у запасају који је дјело само собом обиљежило — или потпун неуспјех.
Круг се сужује и сужује, а затим — ништа. Једино велико, безмјерно ништа. Као и оно које је било прије почетка... Само, питам се: какво ништа? Какво?
Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи. Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу!
да буде пука једна фикција, једна страсна игра у загрљају бунила, једна усијана илузија просањана на рубу стварности. Једино смрт је реална. Она је једино што нам се у животу стварно догађа. Па опет — непојмљива. Непојмљива и невјероватна.
Једино смрт је реална. Она је једино што нам се у животу стварно догађа. Па опет — непојмљива. Непојмљива и невјероватна.
То ме питање увијек занимало. Јер религија је једино подручје гдје су се људи потпуно и чисти од задње мисли предавали у наручје фантазији и ирационалноме, без стидљивости
Луњао је улицама без краја и конца, до мртвог умора, до потпуне изнемоглости тијела, у којој као да је једино налазио нешто смирења. С времена на вријеме опет би га кљуцнуло под десним ребрима.
столице из опћинске вијећнице са строгим равним наслоном послужит ће за престону дворану; нарочито је направљен једино позлаћени трон с необично високим забатом и с црвеним баршунским јастуком.
Жена готово није ни излазила из куће у друштво, у кавану, у цркву, већ једино на тржницу, а и тад неуредно и аљкаво опремљена.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне. Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не
XИ Станка не могаше више да мисли. Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.
А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...
Ово га необично наљути и изненади. Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.
Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем. То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема
Станка угаси свећу, али не леже. Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор
И сад, кад приђу моји дани стари, Дани велики, ал' мртви за мене, И твоје очи, и усне пламене — Једино што се крв моја зажари.
Моји су дани данас једне боје. Видим да данас више немам неба, Да моје очи за њим и не маре; Видим да мени још једино треба, Да губим мирно све навике старе У ветру трулом што ми дух колеба.
Данас нам не блиста Као некад, пређе, Победа и љубав и будућност чиста. Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе. Светлост, боја плава Сад су израз неба У коме се тужно и уморно спава.
Али слутим, а слутити још једино знам. Ја сад слутим за те очи да су баш оне Што ме чудно по животу воде и гоне: У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам. Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад И те очи, и ту љубав, и тај пут среће; Њене очи, њено лице, њено пролеће У
Обишли смо места световна и света, Развалине славе, изворе јаука И домове, камо страх једино цвета; С буктињом слободе прогнасмо баука.
Столећима Србин у тој земљи живи, Ал' Немац и Мађар вечито га гоне, Једино се Србин тој земљи не диви, Јер његова звона само на плач звоне.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Знам да ће те то проћи.“ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача.
дошао је до прибора за пецање, што је изазвало право узбуђење у селу и следећег јутра су сви кренули у лов на жабе. Једино сам ја остао сам и напуштен, пошто сам се посвађао са тим дечаком.
Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у шибље. После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што она успе да се
Био сам духовно срећан, тако срећан као никада у животу. Идеје су непрекидно навирале и једино сам имао потешкоће да их брзо шчепам.
народних локала овог великог града где су служили укусно 12%-но алкохолно пиће које би сада човек могао да добије једино ако отпутује у Европу у неку сиромашну и опустошену земљу.
Једини лек је систем који је имун на сметње. Он је усавршен, он постоји и једино је потребно да се пусти у рад. Још увек страшан сукоб обузима духове и вероватно ће највећу важност имати
не уклони узрок његовог поновног јављања а то је по последњим анализама огромно пространство планете на којој живимо. Једино уколико избришемо раздаљине између људи у свакоме смислу путем преношења вести, превоза путника и робе и преноса
Мир једино може доћи као природна последица свестраног просвећивања и стапања раса, а ми смо још увек далеко од тог сретног оствар
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У једној је било моје рубље, а у другој храна, једна печена гуска и велики бео хлеб. Једино одело које сам имао, носио сам на себи, а сестре су ме убеђивале да је модерно и да у њему личим на правог варошанина.
Недостајали су ми хоризонти банатских равница у уским улицама у Прагу. Моја мала спаваћа соба на тавану, једино што сам могао себи приуштити, тешко је одударала од живота у бескрајним банатским равницама, где сам читавих шест
Та помисао ме је тиштала док сам слушао разговоре исељеника. Охрабривала ме је једино живост која ми се указала у Њујоршкој луци тога сунчаног мартовског дана.
Али он је то урадио и имао је успеха. Једино што сам поуздано знао то је, да није било човека који би могао са више воље толико трчати и трагати за послом као што
Како ће се неко снаћи и осећати у оваквом друштву, зависи једино од његове снаге и борбеног духа. Мађаризам у Панчеву и германизам у Прагу изазивали су реакцију која је деловала и на
Хелмхолц је био прилично затворен човек и његови студенти нису могли лако прићи. Изузетак је био једино када је било речи о неком физичком проблему или питању које је несумњиво заслуживало његову пажњу.
Јер има часова у животу када једино љубав према богу и пријатељство људи могу да утеше човека у тренуцима велике туге.
је била та прича: Немачка гвоздена руда увек је имала доста фосфора, па чак и она које су Немци нашли у Алсас Лорену. Једино добро гвожђе које је Немачка имала до 1880.
и Виларда Гибса и свих других отаца физичке хемије, нестали су из мојих мисли као да их тамо никад није ни било. Једино питање које се тамо налазило било је: хоће ли пристати?
године. Али желео сам да живим јер сам имао малу ћерку коју је требало одгојити. Ово је, у ствари, било једино због чега сам желео да живим. Све друго изгубило је за мене интерес, или ми је било сувише далеко да бих га домашио.
Опоравио сам се и не знајући. Једино побољшање које сам запажао, односило се на моје ждрепце, али је ипак мој лабораторијски асистент Кашман приметио у
Ћипико, Иво - Приповетке
Од утисака из дјетињства, из привидно једноличнога живота на шкољу, послије с насладом сјећаше се Антица једино дјетињих састанака.
и не могући у себи затајити своје прирођене осјећаје, одговара на жупникове упите, а кад крене из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред прозором од свода и падала на слику светога Антона; — и док
трагика у живљењу, и проти вољи живота све јој је ситно и смијешно, а само смрт јака је да јој живот уништи, — и она, једино, старичина је трагика...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и несвесно практиковали, јер увиђамо да културни круг у коме се крећемо и који представља нашу другу природу није ни једино могућ ни природан, него један између више могућих и заснован на конвенцијама колико и сви други.
Овде, дакле, није довољно ако једино полазимо од уопштених добрих намера и голе добре воље према другим, ближим и даљим суседима по култури, него се према
Ту не помаже позивање на добру вољу, него једино довођење до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две различите
Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о уметности уопште, него једино о књижевности. У ствари, све што сам досад рекао има једну једину сврху: да ме приближи оном доста уском аспекту или
А поезија је, у ствари, тада једино кренула према елементарноме језгру језичкога комуникационог система. Она је, наиме, кренула – као и оне на почетку
На то сам овом приликом једино и желео да вам скренем пажњу. (1987) БАЛКАНСКА КУЛТУРА Познато је да су општи судови – а они су углавном и
То би био други и много тежи задатак. Желели цмо једино да покажемо да српску, као и сваку другу националну књижевност, боље разумемо и боље ћемо је проучавати ако је
и претходна три, синоптичка (Матејево, Марково и Лукино), у овој је прилици за нас углавном и важна, па ћемо се једино на њој и задржати.
Оне лепоте за коју верујемо да нам је једино поезија, једино уметност може дати. Али не можемо а да у исти мах не приметимо да та објављена песничка лепота има
Оне лепоте за коју верујемо да нам је једино поезија, једино уметност може дати. Али не можемо а да у исти мах не приметимо да та објављена песничка лепота има нешто тајанствено,
Овде, међутим, не само што се узима предмет из природе, него се једино он и описује, суздржано и у пажљиво одабраним појединостима тачно. А песнички се субјект сасвим повукао.
година Јусуфовог везировања, кад је пао у немилост, представља апсолутни почетак радње и почетну тачку од које се једино и мери време.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
? ЖИВКА: Јеси, ал' то ћемо да избришемо. Зар не видиш и сама да он није прилика за тебе? Нико и ништа, човек коме је једино занимање: зет. ДАРА: Он је чиновник, мајка! ЖИВКА: Море, какав чиновник! Час у служби, а час напоље.
ЖИВКА: Ама, казала сам вам, не брините. АНКА: Ако се млада госпођа наљути на мене? ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља...
ЧЕДА: Сасвим, сасвим, није ми потребна. ВАСА: Дабоме да није. ЧЕДА: Право кажете. Једино, питам ја вас, ујка-Васо, да ви мени објасните: шта ће Никарагуи жена? ВАСА: Каквом Никарагуи?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И једино се преварила, није знала ни слутила да ју је отац уз присилну удају чак и продајом жртвовао. Али управо та грешка или н
Јер се, по правилу, једино са ауторскога положаја може гледати не само уназад, на оно што се већ догодило, него и унапред, на оно што ће се тек
у верзији коју је писац објавио, звездица се налази баш после прве реченице, која је гласила нешто одсечније: „Увек, једино, целог живота, само је оно радио што човек треба да ради“.
Граматичка одступања, пошто су тиме одвојена од приповедних чинилаца који су их изазвали, могла су се схватити једино као грешке. 60 У приказу Нечисте крви Б.
Лазаревић, додуше, није објаснио у чему је неправилност; од најранијих критичара чинио је то, колико знамо, једино Владимир Ћоровић.
108 Нови лик који у ВИИИ глави улази у роман, газда Марко, не разговара с јунакињом; једино што јој је при љубљењу руке казао: „Жива била, кћери!
Сунца, светлости ниоткуда није било. Једино из олтара[. . . ] тако удешено да [...] овамо што свечаније, што јасније и потресније бивало”.
је ћерку из чисто породичних интереса не питајући је удао у сељачку газдинску кућу, али већ јесте тиме што ју је као једино дете продао Марку за малолетног сина знајући при томе за пчињско обичајно снохачество153, што се такође може узети као
Очигледно је да су то изворно Софкине речи „маму моју”, које Тодора (сама та „мама”) може преузети једино у облику „маму њену”, а онда се у том облику поново појављују у Софкиноме немом размишљању.
Јер зна се да сада само она, само из њихне куће, једино још ефенди-Митина кћи што може бити тако лепа, а ниједна друга. - И не превари се”.
И док је тако све уоколо „скамењено, мрачно и немо”, једино „отуда, са реке, а баш над оним понором, допире шум и то као од крила. Као треперење голуба.
већ постаде мајка Стојанова”, „она сада престала да је женска већ само мајка”, „чак и своје крштено име губи и једино се зна као 'тетка Злата', мајка Стојанова”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само кад ме одвише узнемири Мет Фираја, ја узјашем коња, који ми је једино из прошлости, па одјурим до Бабљака, до Липљана, и то ноћу, и разговарам пријатељски с њиме: „Не љури се, бре, Мето,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Воли те куца, воли те цица, Воле те пчеле, зналице цвета; За тобом трче пилићи мали, Канарица ти на раме слета. Једино тебе покудит’ не зна Злорека стрина, пакосна прија; Воли те моја старица мајка — Па што те не бих волео и ја!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Ајде не браним. РУЖИЧИЋ: Уже дјело совершено јест. ЈОВАН: Уж’ буђем ист’ достат пењази. РУЖИЧИЋ: Јешче једино. Да не уразумјејет никтоже, јако под лиховоју взајл јесм. ЈОВАН: Буђе, буђе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
верни остаје само лаж Ал на истинитом месту је хладно На истинитом месту нико не диже дом Ледена птица ватре је једино знање О камену који жваће свој пепео О пепелу који уговара нову наду О нади из које она излеће напуштајући је Чудни
Краков, Станислав - КРИЛА
У зраку се боје изгубиле, само је било јасно пијанство и радост. Град и бродови на мору бивали су све мањи. Једино је био велики магични, светли круг елисе. Радосно се нагињао напред. – Сергије, Сергије... Ни себе није чуо у хуци.
Душкове усне биле су испуцале и бледе. — Рањеник са Битоља? Ово га је већ љутило. Знају једино за Битољ. — Не, са Кајмакчалана... Жена га је смешећи се гледала, јер још није чула то тешко и дугачко име.
Ђорђу блештале су мермене плоче на месечини. Једино су била тужна дуга војничка гробља на којима су расле само ниске поворке крстача.
Петровић, Растко - АФРИКА
Са њима су жене на асурама, ликова окренутих увис и стегнутих песница. Рекло би се: какав египатски цртеж. Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом
Све би било скоро иреално, и тако би остало и у успомени, да једно једино острво, најмање, није се одједном сасвим приближило броду, још зелено, још конкретно у овој вечри, иако потпуно у
зелени жбунови, и у затишју уске кратке плаже, много жуће и много блиставије од злата (кад стављам реч: злато, то је једино да дам тачну слику боје и сјаја).
и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно. Једино је урођеник у стању да својим чамцем погоди тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с
три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.
Жене облих округлих рамена. Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село.
Одједном смо сасвим у мраку. Једино се још беласају наша одела. Враћамо се између бенгалоа кроз густину тропског расадника који се, не знамо на којој
и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и интимност тог бића. Једино кад говори црнкиња, кад се види влажно црвенило унутрашњости њених уста, што човек јасно бива свестан њене нагости.
на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати путника кроз Африку, све до његовог поновног укрцавања. Једино што остаје то је привићи се на жеђ, као на несносног друга.
као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено, капале на руке једино што сам се растао са једним старим господином који је, покривен белом колонијалном капом, стајао далеко на друму.
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
Око бедара имају кратку плаву тканину коју саме израђују, од чвршће материје — ишарану једино мирним пругама. Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја сам морао бити с артиљеријом, а артиљерија се морала повлачити путем преко косе, јер је једино туда могла проћи. Међутим пешадија је прсла по шуми, виноградима и кукурузима и сваки се посебице повлачио куда је
сад ће... сад ће! И неко страшно ишчекивање обузе ми душу. Ца овим осећајем можда би се једино могао упоредити осећај осуђеника на смрт, у тренутку кад привезан за колац чека кад ће грмнути пушке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И ма како се ратна техника у будућности развијала, ипак, у основи, остаје на бојном пољу само и једино човек. А ако су ти људи још и четници, добровољци, онда за противника веће напасти нема. Ништа се није видело...
Каже Бојовић: — Овде ти не помаже ни тактика, ни стратегија, ни правило о преласку преко реке. Једино што нам остаје то је да прикупимо војнике у гомилу, па да се изненада сручимо сви колико нас има и шта коме Бог да.
Чаше и флаше расуше се с треском. Вино прсну по нама. — Ура, ура! — повикаше Руси. — Једино те „шпасава“... ш’о сматрам да си погинуо при јуришу — правда га „Фикус“. Брана озлојеђен.
Сергије опруженим корбачем задржава остале. Сви гледају у уздигнуту руку „Фикуса“ и већ се нагињу за трк. Једино Пера „Ђеврек“ дигао ногу на предњи ункаш и привезује мамузу на босу ногу. — Кидиши! — раздра се „Фикус“ и спусти руку.
— За пешаке је главно да ја пуцам. Да могу, терали би они мене и дан и ноћ, јер су тада једино мирни. Они тада спавају у рупчагама као кртице. Зато ме пазе као мало воде на длану. Слушај — обрати се своме посилном.
Земља је прпорила од удара. Ракетла сину. Пољана је била празна. — Прекини паљбу! Нема пустош... Још једино у ушима нешто хуји од силнога праска. Телефон је свирао. Јављао се командир пете батерије. — Каква је ситуација?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
народа све недораслије вере у Српство нису могли примити на себе ни терет ни сласт одговорности духовног вођства; једино је још омладински део штуровским идејама запојених песника ове епохе могао да неповређено дочека нове дане омладинског
Наравно да се тако не ствара живо језичко море, ни клима једино погодна за поезију; тако се најпоузданије припрема смрт поезији.
Код Бранка, у његовим „траљама“, те старинске речи и облици су добродошли још једино као принудни савлађивачи метричких тешкоћа, у српском језику за изузетно сложене уметничке намере заиста великих; онде
Остаје ми дакле још једино да сасвим укратко објасним начела којих сам се држао приликом одабирања песама за ову Антологију.
још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино прилази: припремљени да их примимо и чаробном моћи осећања поново доживимо и оживимо.
83; тако ју је забележио и Шафарик у својој Геѕцхіте дер ѕербіѕцхен Літератур, Праг 1865, 380, додавши једино да је штампана „в. тип. Дим. Теодосија”; податке о њој Ст.
романа Благовони крин целомудренија љубве либо страдателнаја повест Велимира и Босиљки, Будим 1811, 175—6; онде је једино у ст. 2. строфе В одштампано флуру, што не мора бити погрешка штампарска, јер је тако и у Доситејевим Баснама.
И. П. Б. штампао у Подунавци 1844, 173а, песмицу Зумбул-момче, карамфил-девојче у којој иначе једино наслов подсећа на Суботића.
271). Песма је први пут објављена у Зимзелену за 1848, ИИИ, Суботица, 78—9; овде је оданде прештампана. Једино је, према М. Ћурчину, у ст. 3. строфе ИВ м. вриском штампано с вриском.
му издана целокупна дела: вероватно су и догађаји 1848/49, као и прилике непосредно после њих омели сва ова зарицања; једино је после неких 28 година штампано предавање Светозара Милетића о песнику Путника (Животопис Павла Поповића Шапчанина,
О свему томе в. подробније у одељку Напомене). Текстови нису мењани: они су једино транскрибовани на савремено писме, али су им сачуване чак и извесне карактеристичне одлике правописа и графије.
олакшицама за читаоце или можда другим ситним преварама нашу старију поезију представим бољом но што је уистини била. Једино сам допустио себи нешто слободнији однос према њиховој интерпункцији; ни ту, међутим, нисам ишао предалеко.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Прошћеш, домаћица тога му сина преуда се горе у Локваре и преведе са собом малог Стојана, једино унуче Мијино... Тако је он, кукавац, остô кô окресана грана сâм самдијан! Једва су га дигли са старог кућишта.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље! ВИЋА (чита): „...Тачан опис овог сумњивог лица непознат је властима! Једино се зна да је то млад човек.
Лични опис овога сумњивог лица непознат је властима. Једино се зна да је то млад чоовек. Учините све што је потребно да се ово лице у вашем срезу пронађе, списи и писма од њега
ЈЕРОТИЈЕ: Прескочи то! Одавде, ево, одавде читај! ТАСА (чита): „Лични опис овога сумњивог лица непознат је власти, једино се зна да је то млад човек.” ЈЕРОТИЈЕ: Чекај! Дакле, је л' му знаш лични опис? АЛЕКСА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Млад? ...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Карактеристично је да је у српским штампаним књигама из 15, 16. и 17. века заступљен једино црквенословенски језички израз. У ствари, турска владавина је конзервирала средњовековно стање.
Том притиску одупирала се црквена хијерархија, која је и у Аустрији остала једино вођство Срба толерисано од државе. Православну цркву је на мучан начин спутавао недостатак црквених књига неопходних
Међу песницима једино је Момчило Настасијевић (1894-1938) своје дело завршио као јединствену целину. Најпре Пет лирских кругова (1932),
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Истина, Младен није сасвим знао тај горњи спрат, јер никада нису смели да се тамо пењу, једино о слави, Ускрсу, Божићу.
да су тамо, у собама, најскупљи пиротски ћилими, сребрни зарфови за шоље, кондири, иконе из Рила, Пећи, Свете Горе, да једино то тамо баба иде, намешта, спрема...
Овако, само би болно лежао. Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан. Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи.
треба, спавају и одмерено рчу од срећна задовољна сна, не бринући се ни о чему, не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај
— као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! И само то. Ништа више. Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.
На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог. И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са
И да би све то пресекао, диже се са ручка. — Бесна је она. Камџија њој треба! И једино мисао да то спречи, да се не чује, не помисли да је због њега то учинила, само то му је било пред очима.
Час иду код ње, час се овамо враћају. Једино баба остаје мирна, прибрана, чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да
Она је, као гост, у челу седела и чекала да, што се изнесе, једе, пије. Једино што је била као нека пажња, чему се сва предала и помно пратила, гледала, бринула се, то је био — он, Младен.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
јако уверење у њену спасоносну снагу, види се и из веровања да од уједа зелембаћа, од чега иначе не помаже ништа, једино може помоћи девојачко млеко (дакле, нема помоћи, јер девојачког млека нема — то је типични αδύνατον ‹= оно што не може
, 174, Поповци). Водом са о. девојке перу косу — да би боље расла (ГЕМ, 38, 1975, 182, Буџак). Орах. Он је »једино родно стабло« коме се у Сретечкој жупи »приписује негативан утицај«: ко под њим заспи, мора да се онесвести; опасно је
Ћипико, Иво - Пауци
Домало ето и њих редом. Јуру и Марију прати мајка им. Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене. Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затим лагано клизи погледом преко површине распадајућег меса. У том тренутку изгледа као да га једино занима то место, па не обраћа никакву пажњу на грч болесниковог лица, који јежи кожу присутних.
Овима је стварно и преостајало једино то да криве вратове гледајући је како, онако накострешена и пркосна, мрси облаке.
одреду стрелаца пало је у део да пронађу јарца без белеге, да се брину о њему до ивањске ноћи, да га хране дуњицом и једино њоме, а Дадара је морао са својим копљаницима пронаћи негде у жупи моравичкој ту девицу којој је намењена главна улога
Јелена Видела сам га док је одоздо долазио пешице. Корачао је месечарски, одсутно, као да му једино тело савлађује узбрдицу, док му душа негде луња, далеко као утвара, али надохват ако је буде звао.
Не знам шта се то све ово време са мном дешавало. Знам једино да ме је нешто, изнутра, јаче од мене, присињавало да се правим накарадом, да чиним супротно од онога што сам раније
Ако ко мисли да је нешто иако није ништа, сам себе вара. Нека свако испита своје властито дело, па ће тада једино у самом себи наћи разлог славе а не у другоме. Да, свако ће носити своје властито бреме.
У долини су остали једино калуђери вратимљског манастира. Манастир се налази на малом узвишењу, што је било довољно да овога пута не буде
Преостаје једино да се посеју јари усеви, ако већ није касно. Можда ће ипак бити жита, са залихама које постоје у Кули, ако бог хтедне
Јер, тамо, не видим ништа добро. Преостаје ми да се уздам у Доротејев разум. Једино ће га његова трезвеност (уколико је још има, а ваљда је има) спречити да се не ували у какву несрећу.
Морам да издвојим једино обучене људе овде, да их пошаљем у сигурну погибију само зато што је тај усијани ветрогоња изашао у шетњу и поред свих
сви околни шумарци пуни разбојника, да Брзан то и хоће, да нас туче по издвојеним групицама ван зидина Куле, да смо ми једино јаки ако што дуже издржимо без губитака, јер време ради за нас а против њега.
Јер шта значи оно: „Ако волите оне који вас воле, какву ћете плату имати? Ако једино своју браћу поздрављате, шта изванредно чините?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На висове стења тога Не достижу живи луди, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи гране О вечите,
Он је напирô снагом, ал' спасти није се могô, Док најзад изгуби смисô. Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
увидели да се цело небо обрће око једне осе, која пролази кроз стајалиште посматрача и кроз једну тачку на небу која једино изгледа непомична. Та се тачка зове Северни небески пол, а налази се у непосредној близини Поларне звезде.
Промена дана и ноћи још је јаче упадљива него промена годишњих доба, и она регулише цео наш живот; једино код поларних народа стоји ствар друкчије. Промена дана и ноћи проузрокована је ротацијом Земље око њене осе.
Од свих зданија која смо, драга пријатељице, видели приликом наше посете у Александрији, не остадоше ни рушевине. Једино она два староегипатска обелиска очувала су се; један од њих стоји сада у Лондону, а други у Њујорку.
Однео је и онај дрворед округлих акација, засађен на два корака пред том тарабом; само још једно једино стабло његово виси, претурено, али придржавано за обалу својим жилама, и купа своју крошњу у таласима који ће га скоро
Не плашите се, драга пријатељице, нисам болестан. Могло би се једино помислити да болујем од лености, али та диагноза не би била тачна.
И коњ, једино ондашње саобраћајно средство, који се презао и пред трамваје, нестао је сасвим са попришта. С оне стране улице, видите
Позоришне и оперске претставе почињале су пре но што сам биро напуштао; једино приредбе Бечког концертног удружења на којима су се, сваке зиме, изводиле Бетховенове симфоније, редом од прве до
Па и онај мамут од којега видите овде његов зуб, дуг преко три метра, био је мали кепец. Једино бранхиосаурус, са овим својим огромним ногама и овим вратом, дугим дванаест метара, могао би се мерити са диплодокусом.
су се тицале његове теорије померања континената репликовао врло добро и својим одговорима задовољио све присутне. Једино када је познати берлински геодет Швајдар саопштио да је, извршивши потребне рачуне, нашао да померања Земљиних полова
Попели смо се на висину од преко 60 километара. Наша локомотива више се и не чује, једино слабо подрхтавање воза одаје његов лет.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала.
И то ће ме радовати. То ће ми бити једини разговор, једино пријатељство, јер ја од људи никада не смем да очекујем љубав, пријатељство, зато што морам да сам увек испред њих,
КАФЕЏИЈА Саг, саг, мољем. (Оде. Пева.) САРОШ (хвата се за чело): Шта учиних, шта учиних! Што се заклах? Једино место где бих осетио да сам човек, то би било тамо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад у једној породици почне да не ваља, ћутањем се бар одлаже оно што ће и тако доћи. Сека је сад једино дете у кући, јер је Риста већ трећа година у Пешти, у школи за машинске браваре и фабричку праксу.
Само је господин Јоксим, за другим столом, пецкао: — Предводи велике богаташе, и предводи сиротињу. Једино је наш Тоша могао то да састави, да буде и коза и купус. — Дупли претседник имао је ваздан посла.
И онда опет неки порив, неки глас нагона и позива, нешто јасно и једино лепо: постати пријатељ деце, чувар деце, ма чије, свачије.
Хајде, полако, даће Бог да буде боље, ако и не сасвим добро... Тако се једино и живи... Него, треба мало боље да видим и оног Србу. Чудно говори и много зна, тај балавац...
Изђикају људи као трава, и увену као трава. Једино, слично понеком бусену жуте траве који претраје и до Божића, у неком запећку кашљуца по једна рушевина, нека
(После се сазнало да је био пијан.) Вече је испало сјајно, приход друштва био какав никада. Замерало се Павлу једино што није свирао ништа српско, макар ван програма.
Какав је то љубавник који девојку гледа на стакло! Мени остаје да се заљубим, и узмем за струку једино историју древних народа, и да жмирим у далеку прошлост. — И тачно је тако било.
Ми Јевреји, тако бар ја мислим, откако смо напустили отаџбину и расејали се, најбоље смо се осећали, управо једино добро смо се осећали међу Шпанцима.
Причала ми је како се удала за Павла: из љубави и из рачуна. Она је једино дете имућних родитеља, трговаца, и за њу је потребно било да заволи онога ко ће пословима знати управљати.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
или ноге, или другу какову част тела дају трње провлачити, и проче, а то све само добродетељи и истине ради, која је једино благо и блаженство, и једна срећа на земљи живећи људи. »Почитајеми г.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
и сунцосеку И житоскврнитељу Из два царска угла под тобом Корачаш у правцу своје висине И високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Бакалинова тирада наишла је мање више на опште одобравање, једино је мој отац вртио главом, бавећи се упорно својом првашњом идејом, да би ме требало дати на какав занат који би ме
Ето, тако је то некако ишло, па ипак се гурало из разреда у разред. Како, то ни дан-данас не знам да објасним. Једино што могу рећи то је да се у ствари није прелазило из разреда у разред, већ се освајао разред по разред.
И једино осећање које сам имао када сам изишао од берберина било је то: да сам обријан и да имам докуменат о зрелости у џепу.
зуби као дирке од клавира и чак неки Сретен Алексић, који је сва „јотована“ слова (ћ, ч, ђ и џ) изговарао као једно једино, не могући да их разликује, правдао се учитељу да су му испала три зуба, као да би тиме хтео рећи да су му из
Тако смо и свакој другој десетици нашли одговарајући брачни пар и једино нас је доводио у забуну прота, који се због мантије није из далека разликовао много од своје жене, те су нам изгледали
Немачки језик већ нам је ишао нешто теже, а савладали смо га једино благодарећи околности што смо имали професора који нам је необично лепо умео да објасни многе ствари које би нам иначе
Веле да је ипак најбоље обратити се искуству, да је оно једино кадро дати одговор најближи истини. Отишао сам, дакле, једнога дана искуству и упитао га: — Шта је то брак?
да будем пристрасан и да немам никаквих нарочитих разлога ради којих бих пристао уз мишљење онога другога лекара, до једино тај што ми он допушта да нешто дуже живим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сви смо се прилепили за земљу. Једино је остао потпуковник Петар и гризао доњу усну. — Ах, страшно! — проговори Лука, па се обрати потпуковнику Петру: — Ја
Чују пуцњаву, и таман ми на пут, а и они. — И то јест — одобрава наредник. — Једино нам остаје још ово — продужи командир — да окренемо на рукама топове и каре уназад. Да се лагано привучемо опет друму.
Стоје на путу, распитују се за своје команде. Сматрају да им је команда њихова, у општем метежу и хаосу, једино уточиште, те да се тамо свију, немоћни и болесни.
Врата се отворише. Кад уђох у собу, затекох неколико младих Црногораца. Старији су сигурно у рату, а остали су једино ови дечаци.
Враћали су се гладни и седали тужно поред ватре. Још нам је једино уздање било у Исајла, посилног поручника Луке. Тај је умео све да „нађе“.
Они не знају шта је то глад, нити могу замислити да живи створ може месец дана издржати само, и једино, о пексимиту. А и тога је било понестало. Онда донеше неко слатко, као пекмез, и најзад воће.
Потпуковник Петар позива трупног лекара и пита: које су превентивне мере да би се зауставила страшна болест. — Једино хинин... — Или рат комарцима — додаје Лука. — У томе случају ти да преузмеш команду — дира га командант. — А, не.
Али ја те замишљам увек као голобрадо момче, које поцрвени кад погледа жену. А теби сам се једино поверавао. Иако ми се никад ниси одао, признај сада, волео си је и ти. Реци ми то.
Њен је осмех подсећао на излазак сунца. Друже, дозволи ми да ти се искрено исповедим. Само теби, једино теби. Она је моја прошлост, једина успомена мога живота, са којом, ево, већ три године разговарам, која ме једина
После дужег ломатања враћају се и веле да је позади нас прави амбис, према Петерском језеру, и да нам остаје још једино онај пут према Горничеву. Командант је нервозан и забринут. Кад је свануло, он појаха и нареди: — Сви за мном!
Опкољени смо са свих страна. Још нам једино остаје она јаруга. Без размишљања, појурисмо на ту страну. Боље је и таква смрт, него Бугарима у руке.
Горе над нашим главама одјекују пуцњи пушака... Људи и животиње су у пуном напону, готово на измаку снаге. Још нас једино задржава нада да ћемо се сад, наскоро, извући из овога пакла.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Нека им је од мене завештана прва мајска ружа, Док попови поје - то је још једино моје - упокој. А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави
нагло примио га и живот, А нагризаће га до зоре Тајанства, и сва та љубав замирише на јод. Једино због ових раздераних обала у рукама Кукавицо, задрхтаћеш зар опет! Нимало стрпљења да пркосиш мукама, Пљуни!
Неће ти поверовати ни да, ако си био луд, као што је неко рекао, био си увек оригиналан и тиме једино за природу моралан. Тако стижемо до идеје о одговорности: можеш ли ти да зајемчиш свој будући живот својим садашњим?
кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све већма Да извршим већ једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно
што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао
укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи Јер ја сам и њу, свету, вређао својом речју Опевао муке њене, не склопив очи
Ил да! Ох, да; да! не! Мене је још једино, гле, страх, Докле ће уз божански, божански, знати ићи мој дах! Не, не, не; ох, не!
ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио.
А пријатељ: ”Господе, он ти вели: Ти знаш да лице твоје штујем! Но речима погрдним које једино сада зна, Речима које чупа из муке своје и сна!“ Виках, виках: За ове речи једино ти смеш да знаш!
Но речима погрдним које једино сада зна, Речима које чупа из муке своје и сна!“ Виках, виках: За ове речи једино ти смеш да знаш! ”Господе, Господе, он вели: у савест своју пљујем, Ал колики ужас и колики страх!
Сунце, једино теби што сам жудео бити раван, Знати једну једину ствар и њоме знати све: И за вратима скривен чеках рођај ти вечно
сам жудео бити раван, Знати једну једину ствар и њоме знати све: И за вратима скривен чеках рођај ти вечно славан, И једино рад твога лика жртвовах оне Сне.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А траве? Спавале су и траве. Једино је у ноћи поток био будан, али заузет сопственим брбљањем није имао времена да види како маслачак, сребрн и прозрачан
На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте? Зашто му једино глава бива све већа?
видар, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију зури, уши му као локвањи расту, а очи освојиле лице. Једино се оне од читавог дечака виде. А старац Милија каже: — Или ће дечак напустити кулу, или ће у њој оставити главу!
Трже се дечак. Сакупи снагу и рече да тражи Месечев Цвет. — Месечев Цвет? — плану старац. — 3ар не знаш да једино добри и благи до њега стижу? Док не окајеш своје грехе до њега нећеш стићи!
је тако бежао док не дође до једне слепе улице, завуче се иза жбуна, отвори врећу и загледа се у њу: у врећи једно једино лице остало! Узе га Дрвосеча у руке, премеће, мисли, самоме се себи смеје. Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради?
Шта то од њега хоћеш? — Да ми врати моје лиде! — рече Дрвосеча, а старац се наглас насмеја и рече да човек једино сам себи може вратити лице. — Ниси га довољно дуго тражио! — рече старац. — Иди и наћи ћеш га! — Где?
Постаде славан дечак из сузе рођен, дорасте до младића, али је свеједно био прозираи и мален, као да једино себи није могао да помогне.
увек се изнова надајући да ће у току спавања променити боју, увек изнова с ужасом запажајући да је остао исти, да је једино још мајци добродошао.. Био је већ у узрасту кад се напушта родитељски дом. »Како ће наћи невесту?
Ах, како је слатко спавао Цар! Како су слатко спавали Цареви доглавници! Једино су шваље биле будне по сву ноћ. Зелена и плава свила бљештала је на Царевим доглавницима, с изузетком Првог и
Тајимице поче да плете старац челичну мрежу. Затим набави чамац бржи од ветра и ноћу, док су једино звезде биле будне, поче да прогања Сребренку. Читаву ноћ је ловио.
Сада се птица трже. — Не могу да те пропустим! — рече. — Дужност ми је да будем прва стража. Једино ако ме надиграш — пропустићу те. Али, надиграти ме нећеш...
— Па шта да радимо? — јаукну једна бакица. — Угушићемо се од ђубрета, ако умакне! Зар не видите да једино она чисти ту где све остало отказује. — А шта ако је и дохватимо? — присети се неко. — Не можемо чистити сви одједном.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
чим наступи уметничка производња као таква; у области саме уметности извесни њени значајни видови могу да се појаве једино на неразвијеном ступњу развитка уметности.
Не бити страшљивац, не бити издајник, не осрамотити се пред дружином — пред отаџбином, то је била једина мисао, једино осећање. С том мишљу и с тим осећањем Југовићи су стигли на Косово.
Деспотова земља, скупа са Сребрницом западно од Дрине, доспе у турске руке. Једино се одржала покрајина Ново Брдо... Зета је била поштеђена од ратовања.
су сада отворени били путеви за Босну, те је њихова коњица из Врхбосне долазила до Јајца, па и у Угарску, коју је још једино штитио Београд.“ Идућих година освојили су Турци Ново Брдо, Стјепан Вукчић планине Црне Горе, а Млечићи Приморје.
мишљења и Пријездина љуба, поносита Јелица госпођа, која једноставним речима — као нешто што се по себи разуме, што је једино природно и могуће — изражава најплеменитији хероизам: Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
У цик-цак Ал ми побеже за длак Же за длак Ја му рекох О РАЧЕ ДОРУЧАК НАМ ИЗМАЧЕ ОСТАДЕ НАМ ПЛИВАЊЕ ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николица је дијелио своју порцију с кујом. Жуја једино није хтјела да једе лука, само би омирисала свој дио и оставила. — Боји се да не поквари њух — тумачио је Стриц.
— набурено дочека Стриц. — Е, то не могу знати кад ми је тај увијек иза леђа — објасни Луња. — Па онда ће једино знати куја, она га је видјела — досјети се Стриц. — Ни она га није у мраку познала!
Крију се у Прокину гају! Тако веселу и вртоглаву трку-вику од стране једног старца ова је земља видјела вјеројатно једино прије пар хиљада година кад је оно славни старац-научник Архимед био пронашао нешто важно у науци, па појурио кроз
Лежали су око велике ватре док је близу њих било наслагано неколико гомила сандука. Будан је био једино стражар. Кад се вратила у пећину и друштву испричала шта је видјела, Лазар Мачак само прогунђа: — Гомиле сандука,
Причаће дуго и с љубављу, али само лијепе ствари. Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека и то је било једино богатство наших дјечака.
Причаће дуго и с љубављу, али само лијепе ствари. Само лијепе ствари, јер то једино остане иза човјека и то је било једино богатство наших дјечака.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дође — рече — туђин к богатому, пожали [овај] своје потрошити на њега, него оте од сиромаха оно једино женско јагње те закла!« (Чујете каквом приликом парницу издоведе Натан приговорну: у крпи завиту бритву ношаше.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
не би умела сама да иде и да се снађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза. једино кроз капиџик у комшијску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.