Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та сви су осуђеници на крвавоме суду признали да не могу сносити маџарскога насиља, сви они исповедаху јединога бога... бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Христос спаситељ христјаном заповеда да просе од бога всеопште согласије и соједињеније у познању јединога преблагога бога творца, у правди, поштењу и добродјетељи. Ево какав је христјански бог кога Христос проповеда.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
зато да их, узјахавши, узме гвоздена рукавица и рука; да се руке, везане наопако, дреше да би везале брата јединога; да се од ђавола ослобађа тако што се црњи ђаво прогласи за бога.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тако ми Бога јединога само је оно добро, а све ово друго је ништа. А ја не знам управо шта је све она радила, само осећам: да је неко
Теодосије - ЖИТИЈА
његову свету главу говораше: — Да, господару мој, да, срце моје, и ја сам ради овога све оставио и прионуо за те јединога. Шта ћу Ти дати што си ме отргао од сујетнога света, и тако за душу моју болујеш и трудиш се?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Седите! РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите! АНТА: Видео сам га! РИНА (цикне престрашено): Кога? АНТА: Њега! РИНА (очајно): Кога, забога?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Даничићу! тебе сад братимим, Да са срца мало јаде снимим: Ја имадох брата рођенога, Рођенога брата јединога, Црна земља менека га узе, Ја за њиме пролих горке сузе, Ал' све заман — ништа не помогох, Из гроба га подићи не
Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48. Затим рече: „То је лако, Јер имадо јединога; После њега све дојако Не погледа баш никога. Ох, он беше —“ ту ми узе Од очију трти сузе. 49.
Може бити сина свога Осети се јединога, У туђину ког отпрати, Па јој нема да се врати. Може бити... Ма страшило Оно грдно и немило, Што толике удри
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
5. Фалила се звијезда Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
“ Што се фали звијезда даница. Што се фали, то јој и Бог дао: Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Из све ове књиге бог говори к свим људма: „Познај, чловече, творца твога, творца вечнога и јединога, праведнога и милостивога.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Слушајте ви, чика Мишо — рече он кочијашу дрмајући га снажно — за Бога јединога, зар се бар ви не можете толико савладати?
за првога као и за последњега, био само и једино Лазар, Лаза или Лазица, али господин Лазар Пардон никад, ако Бога јединога знате, никад.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Одређеније речено: стално објашњавање новога језика поезије као њенога јединога правог и прастарога језика, језика на коме је она некад говорила о битним стварима културе и духовнога опстанка, то
и тако често скривену премису: поезију примамо осећајним делом свога живота, јер поезија и извире из њега као из свога јединога и правог источника.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јер већег проклетства за песника нема но што се десило њима: остали су без свога језика, без главнога, заправо без јединога инструмента песникова. Многи од њих су зато одиста летачи подсечених крила. Од почетка, били су осуђени на смрт.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куча и Братоножића, и лијепе варош-Подгорице, и Жабљака, твоје постојбине, и Жабљака, и око Жабљака: да ожениш јединога сина, и да нађеш за сина ђевојку, проћу себе главна пријатеља; но те сила сломи преко мора!
“ Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана јединога сина. Њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића.
благо, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, брата немам, а сестрице немам, већ: тако ми бога јединога, десница ми не усала рука, добру коњу грива не опала, и бритка ми сабља не рђала, — ни у мене више нема блага!