Јакшић, Ђура - ПРОЗА
позледише, затим ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће заплакати — него ће лепо подићи оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима
оно тешко гвожђе којим су му руке и ноге оковане, па ће се њима ударити у своју седу главу и стропоштати мртав поред јединца свога...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година. А и време је већ да га ожени.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
До његовог ћефа стоји ти живот!... Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе. Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!... Али дође и њему!... Нађе се чова па закла из пушке!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„А у ствари, чак ни она блага баба, светитељка она што су јој сина јединца исекли на парчад. сумњем да је од мене несрећнија.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Најпотоња што бијаше мука, Беше синак Нетен-бегов Нука; Јединца га мајка је имала, На војску га стара не пустила. „Немој, аго, остави Нукана, Не води ми мога бела дана.
Ти заштеди, е Турчина згуби, Да не даје изговора љуби, Што од мајке јединца отео, Па за срце кукавну ујео... Ал' одатле два до три корака Гледни оног турскога јунака, Црна ока, крвава
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и продужи, више као за себе: Највише мајку Јована! Закла ју сина јединца. И тако из дубине, тупо, оштро, поче целу песму: како је, кад је заклао Јована, оца његова нагнао да га пече.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ Био један човек па имао јединца сина. Овај син рече једанпут оцу: — Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав
ВЕЗЕНА МАРАМА Био један човјек, па имао јединца сина. Живио је срећно и задовољно, али на своју несрећу потеже те му умрије жена.
СНАШИНА ПЕСМА Имала мати јединца сина па једва чекала да га ожени. Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да спава са снајом и са
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Она је молила Бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Нисам ти ја мајка! (Улази Благоје. Филип му притрчи.) ФИЛИП: Дођи, оче, да видиш како се мајка сина јединца одриче! БЛАГОЈЕ: Јеси ти луда? Да га се одричеш сада, кад му је најтеже? ГИНА: Ама кога се одричем?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био сам блед као крпа. А.О.К. * У Сегедину сам становао код једне старице која је у рату изгубила сина – јединца. Хусарског официра.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину — жену и сина превео овамо. Купио ову кућу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
К’о добра мајка без јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити Тела и духа, с
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. Био један човек па имао јединца сина. Овај син рече један пут оцу: „Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
у вечну своју славу због многе његове и неисказане доброте, нека усаврши све вас и утврди у светој својој вољи, због јединца Сина свога Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа и Пресветог и животворног Духа, коме припада свака слава, част и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Крушка под крушку...“ — говори му капетан. „Никада се нисам слагао с њим, сина ми јединца.“ Ја не верујем ушима да то Ђорђе Катић, чувени трговац, говори, и крстим се.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пратили су њега, Симу Нешића, терџумана са сјајним изгледима на успех, храброг више но што и легенда захтева, јединца, тумача који је говорио седам језика, лепог, пратили су изрешетаног Симу и, такође, изрешетаног Нишлију, плач и појање
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Она је молила Бога Да јој бар место каже на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и отац одступају с војском испред непријатеља кроз Арбанију само, како су говорили, ради тога да сачувају живот сина јединца. Малишан, иначе слабачак, прозебао, изнурен у одступању разбољева се и умире седмог дана марша крај пута.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У први час затајили су је од мајке: нису знали како да јој кажу. Била је удовица, лудо заљубљена у јединца. Бојали су се: свиснут ће, сићи ће с ума. Тајили су јој читаво то поподне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање. То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца. Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху... И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији!
старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина... У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН Био неки цар, па је имао сина јединца. Отац би био јако рад оженити својега сина, али овај се није никада ни у коју цуру хтио да заљуби.
ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ Била је тако једна удовица и имала сина јединца који био тако слободан да се ничега на свијету бојао није.
ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ Био један човек, па имао јединца сина. Овај син рече једанпут оцу: — Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав
Дедина жена одлеће плачући деди, па му исприча како јој је кадија јединца одузео и Бошњаку га претеслимио, па стаде нарицати и деду клети.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Све ћеш платити! Јединца мога муке несносне Сржеви свеже твоје младости Помоћ ће срцу моме сносити; Образа твојих кожа увела, Упале очи,
А, вјере ми, махнита је! ДРУГИ ТУРЧИН: Луда је, честити пашо, те од нас тражи јединца свог. СУЛЕЈМАН (види Стану): Дошла си зар?... А шта ћеш ту? (У себи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Буји, паји, мој соколе лепи, Нека ти се мишица окрепи, Твој бабајко другог чеда нема, Па јединца већ на бој отпрема, Да с’ вратите, -— ил’ да погинете, — За слободу да соколујете.
Ћипико, Иво - Пауци
А једне ноћи премишља: што би од јединца Раде било по његовој смрти? У брата четворо је дјеце, љути као вукови, а разуларени. Што би од Раде било?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она је молила бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Миланко је оставио иза себе јединца сина Нићифора, званог Нићета. Њега спомињу, на једном месту, како ми причаше један мој рођак, записи крштених у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка јединца Станоја, и Сека мајстор Костина. Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио
Али је пио прекомерно, и није ни средњи век дочекао. После смрти другог сина, Марко је, за срећу свог јединца, добар део имања преписао једној српској установи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Када би му успело да Смрт превари!« помисли мајка. »Да ми јединца сина спасе!« упорношћу траве ухвати се она за живот малишана, не дозвољавајући Смрти да прекине кончић тањи од паучине.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И многе мајке уцвилио, расплакао, у црно завио, а највише мајку Јованову? Сина, јединца, Јована јој заклао. Па... мајку, оца, сестре, све их натерао да играју и да певају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стари Ђурађ, забринут за живот свога јединца, обраћа му се као што би се обратио човеку пријатељу: Дору седла, испод гриве љуби: „Ао доро, врло добро моје!