Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче... Сироче: И моја је мама тамо... Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.
доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете јединче, и колико, до ког времена плакала; како је била обучена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ко видио није како Црногорци, уопште, дјецу милују особито дјецу познатијех јунакâ, а особито пак ако је јединче, тај појма нема о њежности тијех (по изгледу) окорјелих брђана! „Па ћемо те оженити, је ли де Милуне?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа... И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... — Јединче мој !... куку несрећници !... кућо моја!... — Еј, црна мајко! — чује се из народа. — Доста, бабо, не помаже!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Жена оде до хаџинице, па јој паде по ногама и стаде је молити: — Ми више немамо ни паре, а жао нам је јединче пустити да оде другоме, но те молимо, не намећи се.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (која је дотле нички лежала, скочи, Младену): Не, човече, јединче нам је! МЛАДЕН (одгурну је, хоће ногом у главу да је лупи): Петом ћу ти главу разбити!
Док сам био у брдима, међу својима, ти сваки дан: »Хајде да сиђемо у варош. Видиш, Ташану, јединче, у какву ће се лепоту развити, па зашто овде, у селу, да вене и суши се?« А сад? С невером...