Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Што ти ту говориш, шкиљи³, море, знајш ли што је свет? Седиш како милостиво госпођа, чекаш дванаест сата да једиш, да пијш, да спаваш. Што ћиш да једиш, што да пијш? Што си стекла?
Седиш како милостиво госпођа, чекаш дванаест сата да једиш, да пијш, да спаваш. Што ћиш да једиш, што да пијш? Што си стекла? Кад је било рат, кад је било кугу, да мори мало толики људи?
ЈУЦА (одлази). ПОЗОРИЈЕ 3. КИР ЈАЊА и ПЕТАР ЈАЊА: Ту ти писму дао кир Диму? ПЕТАР: А? ЈАЊА: У, што ми једиш, једили ти пси!... Ама графа ј’ од кир Дима, му познаим слово. (Гледи у писмо.
МИШИЋ: Мало после изићи ћу да видим тај несрећни случај. ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи! ЈАЊА: Шта ми једиш, једили ти пси! Иди кажи не треба ми шпекулација никаква. (Ох, дјаволска посла!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ето шта ћемо, а шта би боље! — Не знам, крста ми, дијете, зашто се једиш! Надах ти се сјутра у ручано доба. А што рече за владику, хоћу радо његов благослов и гутљај његова вина, а све остало
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Па ја сам растребила. НИКОЛА: Растребила као тешко мени! МАГА: Е сад се, ето, опет једиш. НИКОЛА: Како се нећу једити на такву потрад. МАГА: О врага, не знам, како да ти угодим, да се не љутиш.
МАГА: Али немој да се љутиш, молим те! НИКОЛА: Иди, иди, па гледај децу. МАГА: Ето, жао ми је, кад се једиш, а ја ти желим угодити. НИКОЛА: Ено се и краставци покварили. МАГА: О врагу! Ваљда, ето, не ваља сирће.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
тешиш тиме да је можда и добро што ти се крчаг разбио, те сад нећеш имати више ништа што би ти могло дати повода да се једиш. — Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Па зашто да по теби он поручује? рекох ја, па се прекрстих од чуда. — Ма ето, жено, ти се једиш, а нећеш да ме чујеш до краја! — Не иједим се ја! — Мираш је брат, ако не знаш, покојног барјактара Радоја!...
Бог с тобом, друго, та јесам ли ја мати Станина! Што да ти мени причаш што напамет умијем... — Ето, ето, опет се једиш — рече она, па рашири руке као да ме загрли. Ја јој се измакох.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’ си дошла, злурадице, Да ме варкаш, да ме једиш? Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...