Употреба речи једнако у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело. Децу је више љубио и миловао него обично.

сувоњав, лице коштуњаво, испрекрштано разним борама, које су се све усређавале око малих, црних очију којима је једнако жмиркао док би с човеком говорио; глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао би на грчки, и тек сам доцније

“ „Лепо, џанум... А да нисте род?...“ Питао га је архимандрит, једнако својим жмиркавим оком мерећи мога побратима. Баш му се из погледа видело да се премишља како и на који начин да га

— Добар вече, господо! — Бог добро, господине! И он, сасвим умиљато осмејкујући се, седе до нас; смешио се, а једнако је погледао на наш швајцарски сир... — Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати...

Бејах још млад, дете, али и сада... Ах, та ко би жалио за њу крв пролити?... Од оно доба једнако ме полази, дође ми на сну, на јави, у по ноћи и по дану; седне до мене, па ме лепо разговара, пита ме како ми је...

А зар бих и могао? Онај је давно умро што је дланом својим хтео сунце од света сакрити, а моја љубљена једнако са сунцем сјаје; јест, сјајна је она, божанствена, лепа сестра сунчева, владатељка кугле Земљине, а дивно јој је име:

кроји и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто бумбарају, а први ђак стоји код табле, па их једнако опомиње на тишину.

Попа довео свога нећака чак из Старе Србије. Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука!

Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све што се од бога пожелети може. . . . . . . . . . . . . . . .

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

33 Два пса Један човек имао два пса. Једнога од њих научи ловити, а другога пренебреже дома. А кад би било до јела, једнако би давао обојима. Онда ловац почне укоравати и жалити се на другога пса, говорећи: „То је баш наопако!

Патријаршески престоли и епархије епископске, једнако како год провинције и пашалуци, оном ко више да почеше се продавати; а епископи у својим бедним епархијама цркве,

Крајња глупост и просто|та и чрезмерно славољубије соједињено с лукавством једнако су општеству вредовите и погибелне. Што су језуити чинили, јоште мислили (да су могли), томе је узрок њихово зло

Леност, дакле, и беспоредак једнако су штетне и вредовите, од којих јуност, како мужескога тако и женскога пола, из младости ваља да се чува и убегава.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ми дотерамо из села четнике, али како се набирају ексера из пожара, они онда оду опет кући. Говорим ја једнако Мијушку: ,Пиши нека ћесар шаље што пре своју војску, пак ћемо лакше и наше војнике у скупу држати.

Тако стојали су кнезови читава два сата, а он нити говори да седну ни да иду, већ једнако ћути и пуши, а кнезови такође ћуте и чепоре ногама.

̓ То сви кнезови одобре, тако да се везиру представи, а сви једнако да вичемо: нема новаца и нема се откуд давати.” „Сутра одемо везиру, пусти нас одма у арзодају, где везир седи,

Они на то сви се поклоне, а опет једнако стоје, неће да одлазе, а сви ћуте. Аганлија опет рекне: „Хајдете, хајдете сада, како сам рекао”.

” — А мој отац једнако виче: „Не дај, Јакове, не дај паре, не остављај ми деце под дугом да робују. Он ће и новце узети и нас исећи.

— Фочић оде у Шабац, но ми опет не повратимо фамилије у кућу, но једнако у планини Посову седе. А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег.

имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да буде везир на очино место; он је, откако су му дахије оца убиле, једнако код цара просио да му изун и ферман даде да покупи војску и на дахијама освету за оца да учини; и већ му је сада цар

; али то све бадава, Веса неће да пристане него једнако пита: „Шта је то, и нашто ће то изаћи?” Опет ја сирома почнем му с почетка говорити, како цар хоће да намести у

Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”. Чекам Живковића, али га нема да дође.

Међутим, ми једнако бијемо Шабац, ваљевска војска и шабачка Тавнава и Посавина. Пред Тавнавом био је кнез Станко из Бошњака; а пред

Турцима Шапчанима једнако смо говорили да они не трпе муасере (опсаде) за хатер Фочића Мус-аге и његови̓ субаша, но нека и̓ протерају из града,

Кленак, где је до̓одио обрштер (Андра) Стојићевић и капетан Коста Јовановић, и они су наши добри пријатељи, и Турцима једнако говоре: „Истерајте Фочића, пак мирни будите”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Само је мало тром и једнако чмава. Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу.

— Који лопов? Какве свиње? — Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!... Затреше ми сав кукуруз. — Е, е, затреше?... — Затреше, јакако!...

— па љутито изиђе из механе. Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета. Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића.

изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако. Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: — Јеси ли сустала, Маро? — О, кљусино матора!

— Право кажеш, Стеване — прихвати потричар Срећко — нека му да две вреће, па збогом! Газда Рака једнако виче, и не чује колика се потра осече.

« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува! Најгоре ми је осецати те потре! Али шта ћеш?... Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа! Него одсад ћу и ја друкчије...

— А чекај ти, знам шта ћемо — поче Спасоје — па прсну у смех. — Шта? — упита Ђура. Спасоје се смеје једнако и све више. — Шта ти је, море? Кажи, шта ћемо... — Нека стоји, казаћу ти после — рече Спасоје прекидајући смехом.

— Та однесох оном угурсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати. Једнако чангриза... Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!...

Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре. Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако... О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена. Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ!

А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... А он једнако загрће, док се већ не утаја. Још натрпа озго дрва, да добро сагори. Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...

»Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња. Дете плаче једнако. Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро.

Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још. А не знају они, јадни, шта би било од нас!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

и он, по првим знацима, потера одмах даље. Видео је да је у жицу дарнуо. — Богами, јест!... Шта ми је и то: једнако попуштати!... Ја, славе ми, не бих дао! Да је што друго, на хајд’... Али таке се ствари човеку главе мећу!...

Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!... И шта га се тиче Станко!...

А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!... Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...

Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка. Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени. Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав.

Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... — Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. — Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне...

— Хвала!... И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... — Баш си неким послом? — пита га старојко.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава. Али је зато и било свашта. Било је батина, па, богме, и разбијених глава.

Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда. Од то доба једнако су лепо живели. За то време много се штошта променило, само је вредност њихова супружанска остала она иста, она стара.

са два реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до трипут шарену цицану мараму, и кашљао и једнако јео жута шећера, а бркове увек поткресавао и дотеривао, — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су

у реду, и сравњује и дотерује дуварски сахат са својим џепним, и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне једнако држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па не сме да

Од тога доба поп Спира очима да га не види; и једнако је због њега било речи у кући с госпоја-Сидом, која је, као добра домаћица на којој кућа стоји, имала у виду само

Попа наредио да се патак закоље, а попадија одлаже смрт једнако: »Јао мене жалосне! — говорила би попадија, — а куд би био виртшафт без пáтка.

— О, ни најмање — одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче, јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном

Неће баба у труц да умре!« Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас тим пре иде што ће њен

— Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате. Ех, таква ти је садашња младеж! Па онда се чуде што толики умиру од апцерунга!

— вели Јула, збуњена и румена. — Питај га ти. — Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида, која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву. — Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера. — Ју, слат — ...пардон...

Клавир у селу у оно доба! У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар. Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у

Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди. Обе попадије подметле шнуфтикле под шоље па пију кафе, а једнако испод ока гледају на девојке и на учитеља. Госпоја Перса била је задовољна, блажена!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво. Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код куће. И то ваљда зато, што има много да се плаче. Много се накупило.

Ако му ко удели — добро, ако не — ништа. Лежи једнако. А откада почела она, Наза, да му од свога одваја и даје, отада још мање је просио а још лење, упорније лежао.

Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају. — Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи.

— Умре. Зими, у селу... и тамо вуци ли? пси ли? растргли је. Ко зна? И гегајући, блатњав, продужи пут једнако скупљајући се испод оне своје поњаве и масне кошуље. ИВ ТАЈА Од свих просјака он је био најлепше обучен.

Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега. Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје.

Сад је само гледала у Тају и служећи га, дрхтећи од страха, ишчекивала шта ће јој он рећи. Таја је међутим једнако јео, мљаскао, и гледао испред себе. Видело се да је и њему тешко да се реши. — ...’ајдемо си!

Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час изређа цело гробље. И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан.

Али, нико не би од њега узимао. Сваки зна да је он за себе то једва напросио. А он једнако нуди, плаче и моли пролазнике: — За њину душицу, за њину душицу узмите... Ни попа не сме да зове.

— Дêдо, и ове моје... И ма да поп одмакне далеко од њега, неки пут оде и из гробља пошто све препоје, он једнако плаче, виче за попом. — Дêдо, и ове моје препој!

Пред њим ништа друго до тестијица воде. Питате га: — Зашто само сува хлеба?... Шта друго не једеш? Он би, једнако загледајући се и чистећи се, изговарао се како нема.

И за чудо како је био леп, наочит. Само кад иде, иде згрчено, кријући се, све уза зид и једнако трепћући и шмркћући као на плач.

Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе. Што даље да су од њега. И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ту се сад о трговини почеше надметати. Љуба је једнако својим речима онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“.

Љуба их угошћава. Доноси свакојаке посластице, али му се једнако хиљада форнити врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером руку.

Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге. Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.

— И сам се радујем, — одговори Љуба. Тако сад у задовољству ручају. Вино још остаје на столу. Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га искушава да ли радо и много пије.

Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак. После ручка иду сви у шетњу у башту. Љуба се једнако врзе око фрајле Јулке.

су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.

Она му најпре лако каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се опет на њу расрди, па оде готово ни са збогом.

Срећно је све текло, срећни пар лепо живи. Но, шта ће Алка девојка, другарица Мицина, сестра Маркова? Око ње једнако баје Јефта Ћирковић, а мати га добро гледа, јер има „состојаније”. Отац ће му предати трговину, а јединац је.

му је Свилокосић, а коса му је свилена у цркви он чита „Оченаш” и „Вјерују”, и то са великим афектом, а лево око му једнако с бока у женску цркву стреља; а кад из цркве изиђу, срећна коју Свилокосић испод руке кући прати.

Пријатељи хоће да верују, али Мица са својима не; она једнако тера своје да Алка мора бити затворена, па ма један дан. Алка, пак, бориће се, ма је колико стално, само да не буде

Африка

Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу. Река се једнако цепа у рукаве, обљубљујући острва кроз чије нас густо биле љубопитљиво посматрају мајмуни.

То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.

А да се дресира треба да га или једнако песничам (што би ми сломило и другу шаку, а што на њега мање делује, јер му је лобања као од камена, мишићи као од

И тада бих закључио да се они још једнако шале и задиркују, да Н. свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу.

“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала. Њамкоро тврди да је то знак да је уз нас велика срећа.

Теодосије - ЖИТИЈА

Сад опет, када смо дошли, од наших руку сакристе нашега господара, и једнако се понашате својевољно. Шта вам сад паде на памет: да нам се наругате?

божаство и изобличавајући јерес, као што су стари у Јордану исповедали грехе своје када моје очишћење Исус једнако са грешницима безгрешни крштавајући се очишћаваше грешнике.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

године, после гозбе су се Цинцари у антеријама или европском оделу ухватили у коло, и ти људи, који све своје крију и једнако рачунају, подигравали су, скакали, цикали, натерали жене да с њима играју, пали у „ћеф“ и севдах, и, изишавши из куће,

То су уједно и једина историјска предања централне области. Али нису у свима крајевима подједнако жива или једнако сачувана, понегде су штавише скоро ишчезла.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

путника, један шарен, а други сив, кренуше у сусрет новим доживљајима водећи са собом своје вјерне сјенке, обадвије једнако немирне и тамне.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не плате, па да нас адвокати, прокатори и

Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут. Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви

Путују читав дан; све нова села. И други дан; опет нема оних села, Чамча их једнако умирује. Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл.

Чамча је све испричао шта им се догодило, па сад код њега пуна кавана, и једнако приповеда. Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову

Господар Софри долазе пријатељи да му честитају. Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо.

Перу једнако поучава, кара, али се ништа не хвата. Од Пере, вели, никад неће бити добар трговац; он је коњушар, карташ.

Ту после једнако се о трговини разговарају. Тако више пута га на ручак звао. Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после

Чамча пак једнако своје старо тера; његова нарав не зна за озбиљност, увек весео, све за светско уживање, иако није Сибарит.

Није веровао сам себи. Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа. Три дана не може да се разабере, док му се око на тај чудан свет не научи.

— Стрпимо се малко. Договору је крај; стрпиће се мало. Шамика једнако долази; лепо га примају. Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити.

— Стоји. — Дајте руку, држим вас за човека од речи. Сад морам брзо натраг. Збогом! Оде одважна Матилда. Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне. Дође кући.

Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав. Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио

Туп удар копита, међутим, као под земљом, чује се једнако, у близини, под сном. Често буђење што га обухвата, пролази као неко љуљање у тој помрчини, која му продире под плећа

се, тако, њеним рукама, вукући је нехотице за косу, својим везовима на клобуку, који се заплитаху и у њено одело, једнако је, љубећи је сад, за растанак, у уста, понављао слатке речи, на које је била навикла у првој години брака.

Пошто му је у глави био непрестано говор који је имао да одржи, једнако је вадио из џепа велики омот упута за одашиљање војске, који му је, сав излепљен великим, црвеним печатима, био послао

Тај брат, огроман, тежак, у колима, сав у плавом сребру, са белим пером, ипак му је једнако био пред очима. Измучен несаницом и грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода ни једним

и грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода ни једним погледом, покретом, дахом, он се једнако надао да ће се то десити некако без ичијег знања, скривено, као у сну. И, нарочито, без икакве несреће.

Крај све ужасне тежине околних планина, међу јелама чије су гране, издалека, једнако се причињавале као раширена крила, са дубоким стрминама под собом, чинило му се све то врло лако и готово да полебди у

Ни златно доба, што га беше проживео у турским ратовима, није хтело да му се изређа у памћењу, него се једнако мешало са успоменама на разна места у којима је живео са женом и у којима му се родише деца.

свом позоришту, не дотичући се чистим рукама тих ствари, и чувајући тон веселости и увиђавности према Двору, бојећи се једнако да му у посао не умешају заменика, грубог и праскавог графа Баћанија, који је био жедан крви и славе.

Све то прошло је тако бесмислено да се Вуку Исаковичу чинило једнако као да постоје два Вука Исаковича: један који јаше, урла, маше сабљом, гази реке, трчи по гунгули и пуца из пиштоља,

При крају лета, у страшној запари, Исакович је живео, тако, тешким животом, од данас до сутра, једнако уверен да се из овог рата неће вратити.

лежећи у својој јазбини, најпосле коначно увиде да је постао смешан и узалудан, као неки матори, одебљао поп, који једнако попује, али који у ствари није више ни за шта.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Вук, бр. 4554) — Што дикла навикла, то невјеста не одвиче (што чоек у младости научи, оно једнако чини). (Вук, бр. 6249) — Добро се прољеће из рана познаје. (Вук, бр.

Док је још мало дете, она је у великој мери изједначена с мушким дететом, односно њихов статус је мање-више једнако низак. Касније, као девојчица, она почиње да осећа свој мање вредан статус у патријархалној заједници.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тврдило се да је пуковник главом цару одговоран за племенитог осуђеника, а да несрећни млади човјек једнако снује како би умакао; тврдило се да њекакви великаши, „онамо из Тудешке“, прерушени долазе у Боку да га ослободе!

Кнез, једнако у се удубљен, пружи Крцуну чибук да му по други пут напуни лулу и укреше. Њих тројица старијих не бјеху силазили у

Тако наизмјенце поиграше њеколико пута на једноме мјесту, он све јаче кликћући и размахујући рукама, она једнако смјерно и као плашљиво, само што ће каткад и она затрептати рукама и подвикнути: ха.

А-ну, ђеде Мргуде, што ти шћаше рећи — обрати се Мргуду, који два-три пута хтједе да заусти њешто. — Ваистину то да једнако жалим, што ме не поведоше на Вранцеза!

То се врзло по глави Јанковој, који једнако непомично лежаше. Све што доживје те ноћи, бјеше углавном боље него што се могао надати, али, зачудо, кад се већ

О томе ће се видјети на Цетињу, сад о Васиљеву дне. Ускок изиде из куће. Снијег падаше једнако крупнијем меким пахуљицама кроз топал ваздух.

Разговор се поведе о томе обичају црногорском — о вјеривању дјеце. Рако рече Јанку да је и владика противан томе, да једнако настоји да то искоријени, али да није прилике е ће успјети.

“ — пита Свети. — „Молим те, свети владико, да ми кажеш шта сад ради бог?“ — „Ев’ ово ради бог!“ рече владика, једнако пребацујући кутију. „Све овако, све овако, из руке у руку; од једнога узме па другоме дâ.

Уговорише да ће сићи једном доље, ако буде могуће, и возити се по језеру... Углавном, Јанку се ређаху дани једнако и брзо, јер не осјећаше досаде.

Све то Јанко пробра и складно наређа по стијенама своје ћелије, а како је о томе једнако говорио, најзад наведе владику, духовнике и ђакона да дођу прегледати.

Реци му да сам ја рекао. Нека узме коња. Крцун отиде у Јанкову ћелију. Јанко бјеше једнако мрзовољан пошљедњих десетак дана; он се усиловао да то прикрије, али се то опажало, а сви у манастиру прописиваху

Сад, је ли из своје главице, или по науку њечијем, дијете те једнако помиње! И пријети тобом, кад год му њеко нажао учини, вазда пријети: „Казаћу ја Јанку кад дође“.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Фала богу! МАТИ: Баш приповедам како смо сами, а толики посао. ОТАЦ: Е, шта ћемо! Човек док је жив све се једнако мучи: мало рāном, мало око стоке, трговина — ти, Боже, знаш. Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара.

МУЖ: Е сад, или да се човек туче с њима, или да побегне. МАТИ: Кога ћеш ти тући? ЖЕНА: Све ми тим једнако прети. МАТИ: Зар немаш шака да му покажеш како се туче (подбочи се), дед почни, да те видим!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

И полуслепи старац, који само наслућује сунчев сјај, изриче похвалу голом току ствари. Свуда сунце једнако грије старост и свеједно је гдје ћеш склопиш очи, примиће те увијек иста добра земља.

То је једина естетика тзв. дечје, тј. елементарне поезије. Она је једнако блиска и деци и одраслима зато што је основна мера свеколике чулности и осећајности.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Само да ти одбор не стане на пут. ЖУТИЛОВ: Сваки од њи има своје, а Гавриловића, који једнако режи, ми ћемо напоље. НАНЧИКА: И тако је мађарон!... Послао ти је шнајдер конту. ЖУТИЛОВ: Какву конту?

ШЕРБУЛИЋ: О, већ. је доказано да је Гавриловић мађарон! СМРДИЋ: Заиста. ЖУТИЛОВ: Такав Србин који једнако прориче Србљима зло, не може се више трпити у одбору. ШЕРБУЛИЋ: И не може! Ми требамо честите људе.

ГАВРИЛОВИЋ: Кад нема одбора. ЖУТИЛОВ: Шта, шта? Ви се усуђујете кварити одборе? СМРДИЋ: Тако нам једнако прети. ЖУТИЛОВ: Мрав један, да се усуди у одбор дирати! ГАВРИЛОВИЋ: Боже сачувај!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»То је највећа разлика између човјека паметна и између простака, што паметан човјек једнако жели и труди се да што боље научи или измисли, и да он буде паметнији од својије стари, а његова ђеца од њега; простак

Милићевић, Вук - Беспуће

зауставио је у њезином уживању, задобио њезине симпатије, заузео њезине мисли, показао да му није равнодушна, и остао једнако мрк, неприступачан и затворен.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« једнако откако памти за себе. То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.

Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас, једнако пијуцка из њега. Стога је још из ранога детињства постао песимиста. Од неправде је много претрпео и у гимназији.

Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће »рингишпил«: све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.

Посл’о ме од куће да му не сметам. Пише, само седи па пише! Пише, пише, боже, па једнако пише! А кад се задуби у то проклето писање, а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!

Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се овајдио онако како се надао. Остао је једнако где је и био. И он увиде да је исте среће и судбине које и остали српски књижевници — неблагодарни народ не сећа их се.

Владе се мењале, и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар ВИ класе; запао ту као дилижанац у макишком блату, па никуд одатле.

А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по. Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.

— »Е, Јоване, Јоване, тек ће ми рећи шеф, много знаш, много ћеш и патити.« »Ама, и патио сам и патим једнако, господин-шефе« — велим му ја.

Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако. А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу; храбри га осмех

« пева. Понављали су једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе. Уморни попадају сви на столице, куцнувши се

После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче: На те мислим када зора свиће... а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу. Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој?

« Од то доба једнако лепо живе. Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; понеки пут је пала суснежица на

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ гњеван покликује, Муња сева, гору осветљује, Ал' све заман, клета нигде пута, Он једнако по беспућу лута. Буре неста — ноћ је — ведро — тио — Давно данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи —

А поред села легла густа шума, Те пружила се једнако крај друма, Кроз лишће густо пирка ветар тио, — Ал' ко се оно уз дуб наслонио?

узе табак и писати стаде, Написа брзо и младићим' даде; Још њима рече: „Боље умрет тако, Нег тужним срцем умират једнако.

Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57. А ја опет, ка и досле, Удри гуди све једнако, Док не догна понајпосле, Те с' опрости са мном вако: 'Видим

Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57. А ја опет, ка и досле, Удри гуди све једнако, Док не догна понајпосле, Те с' опрости са мном вако: 'Видим да ти несам мио Кâ до сада што сам био.' 58.

5. Ох мој драги Богосаве, Де ли си ми сада, брате? Јер тако ми моје славе, Све једнако мислим на те. Што л' сад чиниш на уранку? Да ли градиш каку Нанку? 6.

39. Већ се на јад заборави, У коло се вата свако Пева, игра, славу слави, Дању, ноћу све једнако, Докле пусти топ не рикне, „На злотвора!“ момчад викне. 40. Ал' тек њега што избију, Опет одма ох милоте!

— све једнако, То га мучи, то га мори. Веће сунце нагло јако, Коњиц му се веће смори, Вања дома да се врати, — Заш баш данас,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А он код сваког застане, даје му цвећа, којим је увек закићен, једнако смејући се и гледајући мило, тихо и понизно. Ко њега није познавао?

Отпоче се чешати. Остале жене узеше га грдити. — Говори, што си зинуо соме? Он једнако ћути. Тода му приступи ближе и упита га благо. — Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш?

— пита га она. А он само дрхти, уноси се у њу и пружа јој час леви, час десни образ да их она чисти. Једнако дахће и гледа је широким погледом у коме беше срећа и вечита, ропска понизност. — Кажи, Димитријо?

А ти беше увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена. Твоја мајка иђаше једнако у сељачком оделу, али тебе кићаше и гиздаше као најбогатију. Каква ли беше тада!

— Што не чекаш? — велиш ти набурено. И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре. Ја те не слушам већ једнако узимам и једем. Ти се љутиш. — Немој. Сад ћемо заједно да једемо. Ако ли не? — нећу ни ја! Ево, чекај!

Ви две ишле сте као сенке не дишући, не дајући чак ни муви да зуји. И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми желе. С тобом сам се разговарао врло ретко.

Ја мало окусих. Нисам могао да једем. Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. — Што не једеш? — упита ме. — Не једе ми се. Мати ме погледа.

— викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. Уђох, стадох. Чудна и тешка туга обузе ме. Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша.

Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело. Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла. После бризну у плач.

Ти си стајала погнуте главе. Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба. — Зима, Стано — рекох тек што да кажем.

— Цвето, справљај те бразде — рече њој која једнако копаше подалеко од њих. — А ти, газда, чекај; ето мене сад, одмах... — Е-е-хеј! — растегну он весело и изгуби се у ноћ.

Међутим, песма једнако брујаше. Стојан певаше тако и изразито и тужно као никад дотле. Његов јасан глас трепераше и гроташе, уз носећи се у

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

све би муке на ме селе. Ал' овако, све једнако, док се млађем пехар пени те му збори: „Жен' се, жени докле ти се свет зелени!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Он их пробуди а не каже им ништа. Отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближивати, стану они једнако говорити да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом

Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то

их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.

Пошто то рече, узме жену па је одведе, а царевић опет остане сам мислећи све једнако како би жену своју избавио. Најпосле сам себи каже: А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што

Царевић видећи да против ове силе не може ништа, пође кући но једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: —

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не плачи, злато, не бој се ништа.

Сутрадан како зора забели, они поустају и стану путовати, и путујући једнако управо у подне стигну пред град. Одмах царев син да слугама да носе шта треба, па пође пред њима у град.

СТОЈША И МЛАДЕН Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад напоље излазиле. Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло.

Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се оданде отргне него је све у њ гледала.

Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала, и пошто наточи воду никако није могла да се откине оданде него је све у њ гледала.

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Није него да разглави вилице као ти. СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете? МАГА: Богами, јошт једнако страда; пишти, пишти по целу ноћ. Ноћас сам двапут морала устајати; — тако сам, ето, ломна.

КУМ: Ко се не узда у песму, нека звижди. На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико

Али залуду, кад јој не иде ништа од руке. МАКСИМ: Опет слуша барем, и даје се исправљати. НИКОЛА: Од десет година једнако је исправљам и злопатим, па шта сам добио? 4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ КУМ: Помози бог и опет!

МАНОЈЛО: Да л’ би ме хтео учити? ИСАЈЛО: Стани код њега у службу, пак ћеш све научити. Зашто он, једнако којешта говори; само ме мрзи слушати. МАНОЈЛО: Тиме већ показује да је човек учен. Мора да много чита.

МАНОЈЛО: Тиме већ показује да је човек учен. Мора да много чита. ИСАЈЛО: По дана иде с књигом по соби и једнако таре руком чело и свађа се с косом. А по дана седи на огледалу. МАНОЈЛО: Ваљда гледи колико му нарасло чело од науке.

ШАЉИВАЦ: И једућа се гњизда. Знате, гњизда се могу сама јести; јер изгледају као уста. ДОКТОР: Овај једнако свој цалајући језик у подсмеј умаче. ШАЉИВАЦ: да намаже ваше Заведеније суђених с памети.

Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци! (Устане.

И мој баба није имао другог посла, него да је доводи. Вучко (који једнако чита): Ја! ЉУБА (окрене се): А шта ти ту радиш? ВУЧКО: Читам. ЉУБА: Шта си узео тај чибук? ВУЧКО: Па чибук је наш.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Кад вам је тешко од мене, а ви ме отпустите, ја ћу мени наћи службу. СУЛТАНА (ћуши је): Оћеш да ми једнако идеш уз нос. Је ли ти изишло време, а? Хијено женска!

ТРИФИЋ: Али кажи је ли пристојно? СРЕТА: Милостива госпођа, ја сам био двапут цехмајстор! СУЛТАНА (једнако се отима од Трифића): Молим те, као мога оца, пусти ме да му само два зуба избијем. СРЕТА: А, то је млого!

ПЕРСИДА: (Срце моје, шта је то?) ПЕЛА: Зар ти мислиш да се ја не могу сама обући? ПЕРСИДА (све једнако чудећи се): Ја знам моју дужност. ПЕЛА: Ти си добра девојка. ПЕРСИДА: Боже, је л’ могуће? Милостива госпођа,...

ПЕРСИДА: Зар ти ниси отишао, Стеване? СТЕВАН (крстећи се једнако): Овде човеку мора памет да стане. Најпре по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате,

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

О хватању слатке птице младости, о старом кечупу и писању без везе. Анаволимилована — три речи које се читају једнако са обе стране, или нешто слично уводу у касније догађаје.

им рђа — замислите само, Мишелино већ одавно одслужио човек војску и отишао из тог гарнизона, а они га још чекају; једнако гледају у она врата иза којих нема више ничег, ни топова, ни тенкова, ни гарнизона, који се већ одавно некуд одселио;

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Дишите са мном - бићете сити. Творчева школа лако се учи. Прост је алфабет: Слово је једно, срезано, слито - једнако звучи. С тканине ведре круни се штедро Његова светост - грумен суштине. (Гризу се, ждеру силе мрклине.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Чуј, Алекса, моју невољу: од јутрос како ми је трбу почео музику прави ти, па једнако траје; а ти знаш да ја на музику горе мрзим него на чуму.

То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим. МАРКО: А с ким би овде говорила?

) МАРКО: Шта? МИТА (тајно Алекси): Ето ти твоја шпекулација! БАТИЋ: Свуда сам лопова тражио, и јошт га једнако моје слуге траже, но бадава. А није ми толико ни за цену, као за то што је спомен Јеличин од покојне матере.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Да се уселимо, Проко, дабоме, да се уселимо. Биће ми некако туга и, што кажу, једнако ћу се сећати покојника... (Заплаче.) САРКА: Ама, прија-Гино, зашто сад плачеш зато што ћеш да се уселиш?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Радећи то, чича једнако објашњава сваки свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. — Е, ти си се ту згунторила...

Неки му се ломе, а неки остају цели. Са њима је он једнако рачунао. — Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава. Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали

— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно. Сва деца из тога круга, у који је она гледала,

— Ви, одмор... да. Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити. — И не журим се. Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви... Некако то ви радите друкчије, живље. — Хм... кажем вам...

Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар. А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он

— Баш добро што дођосте. Ишчекујем вас од јуче једнако... — Зар?... прекиде је он. А ја био у Београду, неким малим послом...

И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажарен очима. Прикачи га на груди да види како стоји, али мука : нема у школи огледала!...

Сад је већ прошло. А ти, јеси ли се намучила у путу?... Камо вас досад, за Бога! Тебе сам једнако погледала. Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.

А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном. Једнога дана вејаше снег.

Не може још да се прибере од страха. Ноге, му дрхћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло. »Шта је ово ?... Има ли у свету правде и истине!...

Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти пред децом.

Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости. Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа... О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке. А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја.

Њихов говор се састојао од беспрекидног јаукања, тужакања, причања повољних новости и обећања. Саопштавајући једнако једно другоме цене хлеба, шећера, рада, они су једнако додавали понешто новог, доброг; повољну могућност за зараду,

Саопштавајући једнако једно другоме цене хлеба, шећера, рада, они су једнако додавали понешто новог, доброг; повољну могућност за зараду, селидбу у Америку, и дизали главе и питали: „Ки говори,

“ Знали су унапред да ће до смрти, и они и њихова деца и њихове погрбљене жене, јести поленту. Пролазимо једнако крај стеновитих и голих увала, под кршом Повиља, где има тунолов.

Пода мном једнако видим собу и четири дашчана кревета у мраку, откуда допире смрад. Једне издеране ципеле остављене на столу.

Тетурам се по палуби, јер је брод почео да се љуља. Ветар душе. Мада ме је Блажевић једнако покривао, јер се бојао да ми месец „не шкоди“, мени је хладно и дрхтим.

Зелена брда, као острва над земљом, нестајала су још у свитању. Био сам заостао иза осталих. А моје мисли, једнако су још пратиле мог друга на оном његовом путовању о којем ми је, безбрижан, са горким хумором, причао.

Плава мора, и далека острва, која не познајем, румене биљке и корали, којих сам се сетио ваљда из земљописа, једнако су ми се јављали у мислима. Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене.

И онда настаје рачунање, са гротескним смехом, све у стотине. Ипак су одрпани. Једнако прелазимо преко мостова. Тежак и огроман мрак Арсенала задржава кола и коњи полазе у корак.

Доле, у дубини магле, осећам воду. Све је мокро. Он ми се међутим једнако јада. Мирним гласом. Броји. Говори о хлебу и не мрзи никог. Њему је свеједно. Нема деце. Ја га једва чујем.

да будем тврд и да горко волим, али сад су ме чађаве станице, плач, и, особито, приповетке тих старих људи који ме једнако шаљу у туђину, где ме чека нешто ново и боље, разнежили.

Оне јављају да долази пролеће. Ишао сам по позориштима, школама, изложбама, скупштинама, и једнако размишљао шта да вам све јавим.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Прави мудрац! Он једнако седи оборене главе, ћути и мисли, и ако тек пљуцне покаткад, то му је све. Али му је баш због таквог држања

— Мудар човек! — Гле, какво је њему чело! — И намрштен једнако. — Озбиљан! — Куражан је, види се по њему. — Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши.

Ето, сад, нека виде критичари да се у свету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности; личности као да су пале с Месеца (а не виде како и поред њих и поред нас пролазе

Али ствар се, на жалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда водили. Јавно мњење окрете фронт према младоме песнику.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. — Па јес', жешће но Дуле на Пандиралу. — Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва.

Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити. Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу. Ништа!...

свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун, препун сто свакојаких ђаконија...

Очи му напрегнуто и пажљиво разгледају свако сумњиво место, и глава му се једнако окреће на све стране. Љубиша и сад иде тромо, али му је покрет смео и одлучан, а поглед, рекао бих, веома неодређен и

Али сад беше мука пењати се уза страну. Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да гледаш где стајеш ногом.

— Знам, знам, чича Перо, рећи ће који дечко — али ти се ваљад’ не молиш Богу једнако ?... — — Хе-хе, како би ти хтео много да знаш. Благо вама, децо, док мало знате!...

не приону за светињу, нити му се душа могаше узнети у небеске висине и предати се правој искреној, топлој молитви. Једнако му на ум излажаху обичне земаљске, грешне ствари, које расејавају човека, кваре му побожно расположење и удаљавају га

Али како ће онда тата?... Како то... да не буду сви заједно једнако?... Како ће то бити?... И потекоше му низ обрашчиће вреле сузе, — весници прве горке туге, која полако обавијаше

И сад ми изгледаше да ћу видети нешто ново и необично страшно. И видео сам... читаву локву крви... Лежим код куће и једнако се чудим чуду: како то Бог милостиви преметну срца моје старије братије, па су сад тако добри, тако услужни и пажљиви

Дође мени па ме моли и куми за вашу Кају, она му је — вели — једнако у памети, он зна да она нема пара, нити он то тражи, њему треба само добар друг, а ласно ће се стећи само кад се хоће.

И он је најзад дошао са женом и са осморо женске деце, и тада се у ч’а Глишину кућу усели некаква ужасна свађа. Једнако су се свађали он и Јула.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈОВИЦА (корсем диже се): Е, па да идем ја! ЈЕВРЕМ: Ама, што да идеш? ЈОВИЦА: Па кад ти једнако наврћеш на увреду! ЈЕВРЕМ: Ама, није ја, него ти једнако наврћеш на шпиритус.

ЈЕВРЕМ: Ама, што да идеш? ЈОВИЦА: Па кад ти једнако наврћеш на увреду! ЈЕВРЕМ: Ама, није ја, него ти једнако наврћеш на шпиритус. ЈОВИЦА: Остави, бога ти, то, па да разговарамо као људи. ЈЕВРЕМ: Па седи, де!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. — Море, ти си писмен?! — Ама нијесам, господине. — Ама да ти мене не лажеш, море?

Заустави се на фамулусу. Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла.

« — Е, то ти је, вала! За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу.

Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).

!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче. Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове.

Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш!

а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!

Ђаво од човека! Свако му ђаволство падне на памет. Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита

год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?

Од то доба једнако је ту у селу. И, боже, што рекле бабе, што ти је човек! Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости

А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве

Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје. Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Док је Бетовен, на миру, стварао Хероику. Рат и мир, живот и уметност, Запад и Исток: Јаз свуда једнако дубок и подједнако широк. Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Свака наша шест путах одјекне, а џефердар Томановић-Вука девет путах једнако се чује. СЕРДАР РАДОЊА Видите ли чудо, Црногорци!

мора и приморја, равне Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне, — све је облак притискâ једнако, свуд се чује јека и грмљава, свуд испод нас муње сијевају, а нас једне сȁмо сунце грије.

Жалиш нешто, а не знаш што жалиш; с Турцма ратиш, а Турке својакаш, домаћима тобож да с' умилиш, а једнако, немој се варати!

Леополдов храбри војевода¹, Собијевски, војвода савојски саломише демону рогове. У ћитапу не пише једнако за два брата једноимењака². Пред Бечом је Бурак посрнуо, обрнуше кола низа страну.

ВЛАДИКА ДАНИЛО Све једнако, тада али данас; вријеме ће својим током ходит, а ово су стари уредили. ИГУМАН СТЕФАН Ко је да је, није угодио.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробове. Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу са запаљеним кандилима.

Али зато је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.

све време док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.

и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им: — Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он.

„Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи Трифун“. И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.

од њега, манула га и оставила, да и даље наређује, заповеда и грди слуге и чивчије, а она се сва окренула сину и једнако њега само пази.

старац, више љубоморан, а и видећи како син, због тих њиних улагивања око њега, бива све више нежан него што | треба, једнако се на сина дурио. Није могао да га гледа, како је говорио.

А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и

љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели.

Чак, као у инат њима, а највише својој жени, када се разболео, није хтео да каже, да се потужи, већ једнако лежао горе, на доксату од куће, и само општио са слугама, те га тако једног дана тамо затекли и мртвог.

И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини. Једнако се гледало да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утуткани је,

Једнако се гледало да се живи што тише, лепше и у што већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утуткани је, намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске халине; да се виђају лица

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

вечери влажне заборав нам носи; — Заборав што иде к’о утеха нека, Што стабљике среће и болова коси, Што нас све једнако, равнодушно чека.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Зима је, Владико свети!“ рече ђакон клечећи једнако и пошто је пламен распирио. „А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се.

Он ружно погледа клисара. Игуман Пахомије, напротив, бијаше окошт, црне просједе браде, смирена изгледа. Стеван, једнако решетајући главом, врну се на свој посао; испод ока стари поглêдаше на Господара, неће ли овај опазити како је он

“ викну Крцун, те једним скоком стани се украј торбице. „Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха. „Остави тај поклич, дијете, за доцније“, рече озбиљно Оташ.

„За мном!“ рече им. „Један за другијем ајте; не грајте, кад се ја сагнем, сагињите се и ви!“ Киша је једнако падала и вјетар дувао. Четници насукаше се за четовођом.

Мјесец грану и затече их гдје полажу у гроб Мишана. Кад тужну дужност извршише, забавише се око Јанка који једнако онесвијешћен лежаше. „Бог ће дати, али прилике није да ће ови зоре дочекати!

“ Јан не мога до касно да заспи, но му се једнако наметаху чудне приче о Павлу, којима он, по својој дјетињској нарави, наклон бјеше да вјерује; а с друге стране

Обори главу, па набраним челом стаде тепати своме псу, јер овај једнако режаше и отимаше се. Цурица, видећи е се гроф забавио око пса, повуче брата за руку.

Дјеца се збунила. Јан једнако држаше капицу у једној а ножић у другој руци. Човјек мирно и смијући се узе му нож а капу стави му на главу, па узев

“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише. „Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!“ примјети њеки старац и погледа сердара.

“ „Богами, и мене!“ дода бркоња Радоје. И још двојица тако се потужише. „Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!“ примјети њеки старац и погледа сердара.

Јанко, можда бјеше све чуо, а може бити што га ране бољаху, јаукаше доста гласно. Она, једнако плачући, дрмаше оца. Сердар се нагло пробуди и сједе.

“ „Бог ће помоћи!“ рече Владика на мах утољен, па мирно сједе. Ђакон једнако у страху, забобоњи: „Ја мњах е...“ „Ја знам што си мнио, синко!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Код касалове куће. — Кад ко за што пита, па онај који се пита неће право да му каже, него га вара, тј. да каса једнако узалуд. Кокша из Дивоша. — Одговори се, у Срему, кад ко запиткује: ко? Крвав испод коже.

Црној Гори и онуда по околини приповиједа се да је цар Дукљан у виру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а Циганин сваки по једном удари маљем (великијем чекићем)

пећину у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под треду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па

Уза њих је ишао човјек један с бубњем, те је у њ једнако ударао. Они су излазили први пут на Сретеније, и по томе свакога свеца до часнога поста; први дан су пролазили и кроз

) излазили су и пред кнеза. Идући по улицама, гдјешто би се устављали, те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима.

(Овако му говоре и за сестру, и за шћер, итд. а он све једнако чини знаке устима да не мари ни најмање, а све једнако пјева, па најпосле): — О ђеде Елезе, болан!

(Овако му говоре и за сестру, и за шћер, итд. а он све једнако чини знаке устима да не мари ни најмање, а све једнако пјева, па најпосле): — О ђеде Елезе, болан! Не пјевај, умрла ти је жена!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

и љекарице; попови, калуђери и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у кућу

да умијесимо колач од твога брашна.“ Дијете једнако држи у памети, што му је отац казао, да не меље у воденици, ђе нађе ћосу; али сад већ мисли: што је ту је; па рече

како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.“ — Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: „Ајде море шта ћеш дати, да те пренесем ја на леђима?“ — А што иштеш, господару?

Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Вла једнако теше и ђеља држалицу. Онда ја, незнајући да је крмак пијан, | сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се

Осим тога Ви сте мене још од 1823 године, како сам имао срећу у Каслу с Вама се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех приповиједака: ево Вам овом књижицом испуњујем ту жељу.

Пошто дијете мало поодрасте, жена се некако украде и утече у село кући својој. Међед је једнако којешта доносио и дијете хранио, као му прије и матер.

Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, и пожар се једнако к њој примицао. Онда змија повиче из пожара: „Чобане, за Бога, избави ме из ове ватре!

Најпосле јој човек рече: „Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.” Она опет ни за то не марећи једнако навали говорећи да друкчије не може бити него да јој каже. У том дођу кући.

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

Паунице више не дођу на јабуку, и за то је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда

око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба главу.

Кад буде у вече уседне он на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео | на кобили једнако, а кад буде око поноћи он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јер ово је равно првом, као што увек изгледа, и једнако је кривици пред Богом. Слободан говор, колико је могуће, пресецајте.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео. Колико већ година како ниси дошао?! Има већ читаве две године како си једнако на путу, по трговини. И како ти се не досади већ то и толико путовање?

Да се излуди. Не смем. Борим се. Шта ја знам, и откуда смем да помислим на то?! Газдарице су ми, снашке! А морам једнако са њима да сам, да их служим, дворим.

Лети, ако се оде у село, на чивлук, и тамо једнако са њима сам. И кад се купају у реци, хладу, оне — као да нисам жив, нисам мушко — неће да ми кажу ни да се окренем од

Она, та Циганка са Васкиним очима и врачара што му сваку ноћ баје и гата на кост. Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Искључавам оне који, пре|дати неким страст’ма, све им је остало једнако, та ишли покрај рита, та покрај ливаде, та слушали жабе, та славује; говорим за оне који имају срце чувствително сваке

Свуда од Турака и христјана Албанеза једнако смо били примати и чашћени и од места до места праћени. Поп Ђика и два Хормовита с њим били су, како ваља, вооружени;

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу. Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“ — Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне. — Ма ја... онај... као...

Јето какви су видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача. — К врагу сви! сви! сви! Уф! — стењаше једнако фратар. У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше.

Седам фратара извалило се на клупи под орасима. А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи.

А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац?

Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац?

Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње. Фра-Брне једнако пркелаше погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки. — Јето тако!

— Боже сачувај, дуовниче! — Таа-ко. Свакога боговетнога јутра Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.

— рече фра-Тетка. — Али, шта сам ја крив? Шта сам могâ учинити, за блажену Дивицу? — кука једнако Чимавица. — Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив? — тјеши га фра-Брне. Сад сви почеше тјешити ђакона.

Гвардијан смјеста исплати најам Стипану и изагна га. ФраБрне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато што му је добро пазио кулаша.

бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр... — Али, може бити да баш њему утрнуше зуби стога што си ти ија незрила воћа?

Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе. Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити да ће исте вечери на сијело, он плану: — Дабогда

То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело. Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке. Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Оплетоше око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он лудским главама и језицима у долини што наличи на липову корубу.

ако дође до неке несреће, нека је сви искусе, ако пред властима мора да се одговара, нека сви одговарају равноправно, једнако.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио

Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио испред себе.

Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други намрштено зурио испред себе.

Ти дечаци су једнако високи, једнако смеђи, али један се стално мршти, а други не престаје да се смешка. ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани

Ти дечаци су једнако високи, једнако смеђи, али један се стално мршти, а други не престаје да се смешка. ЈАСЕНОВ ЛИСТ Треперио на грани лист јасена,

А једнако, и на ове доле и на оног горе, сунце је бацало своје јесење зраке, док се ветар лоповски шетао између грана. ЗЛАТНА КР

— рече цар па нареди да се освајају суседне земље, али принцу су и победничка славља и гунђања потчињених била једнако досадна. Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

присећања одгуркивана у непамћење, неисторијска су, ваљда сачувана у оној светлосној прашини што је, као нит, једнако измицала Позоришном улицом, повремено искрсавала.

младе липе, калдрму је заменио асфалт а светлосна граница, невидљива оку оних који се никад не окрећу прошлости, једнако је промицала.

више певао, изнакажена телеса гомилала су се и у шанцу и ван шанца а под тмастим и нелагодним просторима, над Мачвом, једнако су грували турски топови. Прота Матеја и Милош Обреновић покупили су своје преостале ратнике и отишли.

То плетиво га је све више прожимало и будило у њему сјај неке несазнане ватре, мада је досадни Велестинац једнако опомињао да у свему томе, могуће је, има мала замка судбине. Рига од Фере није слушао Ригу Велестинца. У лето 1796.

речи које су погађале у срж: говорио је о Милошу, о самовољи која га је сасвим узела под своје, о осионости која га је једнако гонила да изазива туђу освету а да слуша само тај глас пусте моћи у себи.

који ће, готово век после Кочине крајине, 1885, у дубокој старости умрети у свом стану у Букурешту, а Пиринчана је још једнако опстајала у улици која се више није звала Дуга него Дунавска, па Видинска, па Душанова.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Враг небесни са сл'јепом јарошћу све једнако битку продужује и све жешћу и очајанију. Он ужасне примјере храбрости казиваше на попришту бојном; око њега

с благоговјенијем од вишњега одоше престола међу вјерне небесне полкове, који страшну и крваву борбу с царем ада једнако вођаху; у бој хучни и они уђоше.

бој крвави на небу прекиде; сви војници, вјерни и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невјерни све једнако хуле име неба и славе Господа; док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

о... ој Мораво моје село равно, кад си равно што си водоплавно, или Сунце јарко не сијаш једнако... Само што је та срећа мало трајала, јер је дошло време да се активно посвети војсци.

завесе млазева од пахуљица, како се меко и некако фино спуштају и слажу пред његовом кућом, размишљајући све једнако о томе како људи, а по некој урођеној несрећној навици, воле да замршују јасне као дан ствари и да од питања савршено

Човече божији! Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако. — Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику. Немојте, људи. Не дајте!

5 Није Васић Илија припадао оним људима који обично међу безбројним путевима живота изаберу један једини, па све једнако гурају њиме, и само њиме гурају.

или шимију, док не набаса и не упаде у некакву „Српску кујну“, пуну оних незадовољних Срба и детектива што су се све једнако љутили на онај фронт који се никако не помера и мотрили на оне сумњиве што понекад с фронта наиђу.

обожавале и никако га на фронт нису хтеле пустити, крвећи се непрестано са његовом нестрпљивом командом која га је све једнако натраг позивала.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

и у свему другоме, стриц је просједио свој вијек у тој просторији а да никад није осјетио ни журбе ни дуга времена, једнако као ни она стабљика филодендрона која у углу већ годинама безгласно живи, у устајалом зраку и духанском диму,

Уображавао сам да један јединцати, сам по себи, увијек једнак и увијек једнако неосмишљен тон, може да изрази много тога, сву силу разноврсних ствари.

Гледам је. Збиља је лијепа, изузетно лијепа. А изузетне физичке љепоте, једнако као и изузетна умјетничка дјела, побуђују у нама поштовање. Неко поштовање које је сво шутња и контемплација.

Немогућност посвећује његову борбу, неуспјех крунише његово дјело, једнако онако као што за добричине „конац дјело краси!” Не, није то измишљај малаксалих, изрођених.

Али, као што смо рекли, одређени круг људи — оно црначко племе — вјерује да она постоји. А то је други факат. Једнако факат као што је факат и онај први. Сад, ти „други” факти знаду бити важнији од оних „првих”.

ти би народи прошли и нестали у мрак не обиљеживши свој пролазак кроз хисторију ничим и не оставивши за собом ништа, једнако као ни она друга племена и народи који су се, ваљда у инстинктивном сазнању неутјешне коначне „истине“ , задовољили да

И то се мојим детињим очима чинило чудо, дивно чудо. Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким циликом

Помишљао сам: зашто се не би могла тако негдје на рубу живота, устројити и једна колонија мислилаца? Зар нису и они једнако безопасни по човјечанство као и сликари?

И тако се Густе једнако хитно и једнако са зебњом и под грдњама ујутро журио у маурску магазу као што се о подне из ње враћао.

И тако се Густе једнако хитно и једнако са зебњом и под грдњама ујутро журио у маурску магазу као што се о подне из ње враћао.

Али ето, једнако као и она врста слободе, и ова врста снаге једина је коју прихваћам. Него, с временом бих се сасвим вјероватно био

оне стармале, несимпатичне озбиљности дјетета: то је био заметак будуће озбиљности човјека, коју у дјетету разабирамо једнако непогрешиво као и клицу оне особене неозбиљности која не припада дјетињем добу него индивидууму и која никад неће

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. Кмет га ослови без поздрава: — Где ти је мајка?

сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу. Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.

— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. — А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? — Па виђи ’вамо, болан.

Људи се чуде, зевајући и протежући се. — За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«.

— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја...

Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. — Доста је било чекања, треба да се ради. Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...

Тако скиде с реда прву бригу. Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати. Ово га необично наљути и изненади.

— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем... Шта то би с тобом, Ђуро?... Ја сам те крстио и једнако си ми

Шта то би с тобом, Ђуро?... Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.

Него све због њих... Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат. И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после...

— Што, Стале ? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. — Не знам, али ја овако не могу. Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. — Па ја сам ти говорио да није лако...

Чујеш, да поведемо и њу на похару. Ђурица се насмеја и погледа Станку. — Она то и тражи једнако — рече он. — Па лепо, болан. Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— И с тим враг отиде. Кад прође већ близу година дана, врага никада кући нема, а стари једнако ложи ватру, па и не зна кад му је година.

Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свију страна било запожарило, а пожар се једнако к њој примицао. Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре!

Најпосле јој човек рече: — Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети. Она опет, ни за то не марећи, једнако навали говопећи да друкчије не може бити него да јој каже. Утом дођу кући.

Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити — што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.

Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе; па онда

око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу.

Кад буде увече, уседне он на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и

Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на

Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу па хајде у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па седи на њој и

Онда га баба стане одвраћати: — Како би ти узео онога губавог код таких красних коња! Али он једнако остане на своме говорећи: — Дај ти мени кога ја хоћу, тако је погођено.

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: —

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не плачи, злато, не бој се ништа.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Реч ”сила” увек ме подсећа на призор како Галилео баца тешке предмете са кривог торња у Пизи и посматра њихово једнако убрзано кретање, проузроковано привлачном силом земље.

Ћипико, Иво - Приповетке

Дигоше се. Цвета иде прва, а за њом Марко с напрћеном торбом на леђима. Он сада, када се дохватио краја, једнако мисли на свој мирни комшилук и бесвесно иде за мајком.

Спасоје, упознаје га боље и мисли: „Сигурно је он; чини се невјешт и пренаша мирно камење, као да ни за шта не зна”. Једнако се страхиво погледају, све им очи бјеже на њ.

Потресен, изиђе пред кола; види се, напреже се да се смири, али залуду: очи му звијерају на све стране, а горња усница једнако дрхти. А кад се нађе лицем пред оцем, погледа га страхиво и истисне разговјетно: , —Убио сам га!

мекоти времена и питомини код мора, и одредили да остану док год радње буде, да не дође овај наручени скитач, од кога једнако стрепе. —Што си замишљен? — пита млађи брат, с намјером да чује што ће Спасоје рећи.

Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена. Једнако слушају корачаје чељади што улицом пролази, вику дјечурлије и неразумљиве гласове мрачнога града и шапатљиве ноћи.

Извади из џепа новине и стави их на сто. Затим, наоко једнако једак, рече као у вјетар, не гледајући никога у лице: —Дошао је одговор од Спасоја; пише за њу, — погледа испод ока

Задовољна, једнако се надвирује, а кад маче свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице задрхташе на исти начин као када за ведра дана,

Па наново прихвати се посла по кући. Ради као и обично, али узбуђење једнако се јавља, издваја се и не да јој да се у мислима смири.

кад увиди да ништа не помаже, додија му се још грђе; пита је зашто бјежи из добре куће, а она, мјесто одговора, јеца и једнако вели: „Ја ћу с тобом!

Чељад је дозива, али се она не обрће, већ једнако трче. Увече, поочим, носач на обали, нађе је пред вратима са завежљајем у руци; круха није окусила, а када га угледа,

А киша једнако пада и отиче низ јаруге. У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и цијукање.

—А како си га докучио? —Плитко; засукао сам гаће и загазио, па ето! — одговори он, а очи му једнако играју, веселе су и свилетле као да у се купе ведрину дана... Девојка се враћа кући смирена, и свега се лијепо сјећа.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Од средине шездесетих година у први план улазе Борислав Пекић и Данило Киш, који ће све до краја века једнако заокупљати пажњу критике и давати подстицај млађим српским прозаистима.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Не може једна класа да ти исплати дугове. ЧЕДА: Што ви мени једнако те дугове натичете на нос? Нисам их направио од беса, него кад човек узме жену без мираза па почне кућу кућити...

и кажеш ко си, а телефонискиње покрхају се која ће ти пре дати везу; па клањају ти се чиновници, па чиновничке жене ти једнако праве визите.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Софка није згрешила, као Ташана у причи једнако као и у драми; нити је попут ње кажњена. И Нечиста крв није роман о греху и казни.

Оно у извесном смислу само себе приказује. Једнако аткивним чулима оно - као ниједно друго женско тело у ранијем српском роману - саздаје сопствену слику, повремено, и

необичан опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он онда узме цигарету коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто,

Течину собу у коју је уведен, Миле једнако описује као топлу и светлу, јер „пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамњаном и димом

Сада неће бити тешко да на основу обављене паралелне анализе истог књижевног поступка у два романа, једнако као и у њиховим верзијама, реконструишемо у Нечистој крви једну невидљиву звездицу, тј.

” Свуда се, сем интерполиранога ауторовог коментара, једнако чује Тодорин глас, њена забринутост колико и радост. Али у роману, премда се тај Тодорин говор доиста даје, даје се

себе од срџбе и немоћи, тренутак пре но што ће разгрнути минтан и згранутој Софки посведочити страшно сиромаштво - једнако понавља: „- [. . . ] Зар ја не знам колико је то што ја то морам! И то ја ја! Ох!

испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба”.

Једном Софка види газда-Марка како прилази Тодори, и то се одмах одражава у метаболи: „Гост, газда Марко, једнако устручавајући се, рукова се са матером. Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку”.

Тренутак затим види га како гледа у кућу, што се такође одражава у метаболи: „Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу [. . . ]”.

„Само њему, госту, чинило се да - а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе - отуда са њине, Софкине куће, једнако гори свећа и осветљава овамо испред њега пут”.

И када се, после венчања, нађе међу самим Марковим сељацима, она ће једнако запажати не друге, него чудновате навике, односе међу људима, понашање и одевање.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: Мон фрер, ви ништа не одговарате на артигкајт госпоје Миричке? РУЖИЧИЋ (једнако оди, никога не гледајући). ФЕМА: Он се ваљда штогод срди. САРА: Зашто би се срдио? Ко се срди на венчање?

ФЕМА: То је гурбијан! Може бити да је каткад и пробирао, ја вам слабо за то и знам, јер сам вам све једнако у соби седила код мога штрикераја. ЈОВАН: А, баш погодисте! Колико сте реди боси и са мном заједно растезали коже.

Краков, Станислав - КРИЛА

” Душко је седео на сандуку пуном нарезаних и округлих бомби, и писао на лискама малога блока. Телефон је једнако звонио. Пуковник је непрестано питао о препаду. — Нема извештаја, реци му већ једном...

Телефон је помамно дречао. Румени начелник штаба је једнако говорио да се треба кренути на осматрачницу. — Сад никако, можемо положај открити, — доказивао је артиљерац, који је

Један обријани је љутито пискао што је пита прегорела. Посилни су једнако долазили. Около су пламтела у сунцу прљава солунска поља, и дремали дугачки ангари.

Већ читав сат га вуку по мраку, а проклети куршуми још једнако их стижу и звижде. Трза се несвесно. Његови ордонанси га носе.

Из суседне собе се ускоро чуо пуковников глас. Протествовао је што их једнако кљукају сардином. Ипак је неко задовољно звиждукао под липама.

А сви тако једнако јаучу. И овај кад су му заболи бајонет у груди, и онај кога су вукли за преломљену ногу, да му је глава ударала по

Није видео бледо Сергијево лице, мада се овај једнако окретао. Бора се смешио. Тамо је у станицу улазио воз уморно стењући, а путевима су једнако јурили камиони.

Бора се смешио. Тамо је у станицу улазио воз уморно стењући, а путевима су једнако јурили камиони. У селу се јуначили певци и посилни из ескадриле дирао румено, босо девојче.

Уморили се од мозаика, пољубаца, тишине цркава и прљавих чувара, који су једнако пружали руку, па су бежали на улицу, дуж којих су Турци гонили веселу магарад, и јахали енглески возари на гојазним

Петровић, Растко - АФРИКА

Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу. Река се једнако цепа у рукаве, обљубљујући острва кроз чије нас густо биле љубопитљиво посматрају мајмуни.

То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом. Европа изгледа бедно кад се гледа одавде, и ја је не желим.

А да се дресира треба да га или једнако песничам (што би ми сломило и другу шаку, а што на њега мање делује, јер му је лобања као од камена, мишићи као од

И тада бих закључио да се они још једнако шале и задиркују, да Н. свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу.

“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала. Њамкоро тврди да је то знак да је уз нас велика срећа.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Скелеџија од времена на време виче: „Брже!...“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру.

Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?... (Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!...

А некака баба, бог је убио, рањена, а једнако крешти за њом: „Удрите је, Турци! Вежите је! Ту кују! Ту јараницу хајдучку...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

страшно изрешетана и изнурена многодневном борбом, а пред њим је стајала трипут јача турска сила, која је уз то још једнако довлачила поткрепљења од својих резервних батаљона, што су остали на путу између Ниша и Грамаде.

Ејубову Војску да поврате натраг Нишу, ту да се сједине са приштинском Али-Сајибовом војском и ојачају резервама, које једнако преко Софије стижу из Цариграда, па онда да продиру у Србију моравском долином (можда једном, а можда и обадвема

Док сам ја тако оборене главе пушио моју цигару, отац прота једнако ме је запиткивао: — Је л' те, молим вас, а јесте ли се ви јутрос чим год прихватили? — Не знам, нисам, чини ми се.

Е нема нигде нашега попа Јове. Тај је гинуо за сиротињу. Сад нема таквих попова... — Говорећи ово, једнако је оправљао кола. Упитам га одакле је.

— Не иска ми срце да јем — тако се једнако одговарао, а пошто је попио З—4 чашице ракије, те тиме ублажио онај сувишан бол који је испијао сузе у оку и није им

Турска артиљерија једнако се кретала: видиш тек једну батерију где дојури на какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу батерију

Наша полубатерија, што је била уз ово одељење војске, једнако је била турску коњицу и принуди је да сврне лево у један шумарак.

Уз то још страже јављају да с те стране једнако чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме,

тра ти.. тра ти..., нашто је наша труба одговарала пуним, развученим гласом: та.. ти.., а уз то се једнако мешао грохот пушака: тррр!

Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама. Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили.

Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили. После једнога часа, на коси, где смо угледали осам симетрично растављених предмета, указаше се густе, црне

уз: вис уверим се и сам о томе, јер ми је ваљало протрчати преко простора који је сав био изоран гранатима које су још једнако туда падале.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

мимоићи оне „играчке ума“ Вукашина Радишића, онај Приказ плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи; бе:генише те све живо дру Же;

Слава Богу јединому који влада све тако, в небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати многољетно: О златоје пролеће! 1765.

Гле Мехадије пут! Како болни јатама спеше, Болести лече с’ једне, друге да жертва буду. Брда из старих јошт једнако куља целителна вода, Људе, ах, свака година друге води.

место међу првим нашим списатељима дојакошњега и данашњега времена, а да је којом срећом, од како је почео писати, једнако писао и књиге издавао, могао би бити први српски класически списатељ.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Бој једнако траје. Турци вичу. Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП. ЂУРАШКО: Шта је, војводо? Озбиљом кобном шта ми доносиш?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом. Рушим ти ја крметину, пијем вино, а 'оџа једнако учи. Учи, 'оџа и ја сам учио! Ту сам 'нако кесеџијски ручô и покупио нешто намета.

Кад доведо' коње, а они већ изишли пред авлију, па 'одају и једнако се нешто договарају. Ја да вам је било видити Симеуна, по Богу браћо!

Устави, болан; доста је! Симеун и не 'аје, већ једнако пуни и подврискује: — Стан', курвићу, црни калуђере, данас мени измакнути нећеш! — Устави, Симеуне! Устави, болан!

— Устави, Симеуне! Устави, болан! стадосмо и ја и Партенија викати. Не помаже. Пушка једнако прашти, не престаје. Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два мјеста.

— Стој, калуђере, губу ти твоју! — подврискује Симеун и једнако пуца уз луке. — Ето га, Гавро! Спасавај! — Бјежи, оче, у кошару... у сијено! Ми се завукосмо у сијено.

Изишли ја, покојни Партенија и Исаија у авлију, па 'одамо и једнако погледамо у Гомјенице и ослушкујемо. — Шта ћемо, браћо? Да бјежимо? — узврати се Исаија. — Шта ти велиш, Симеуне?

Свијетли се и шкрипи оружље, а чаша иде од руке до руке. Турци се све више примичу. Пушке једнако праште, не престају. У'ватила се, Боже мој, она барутна думагија од неба до црне земље!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА (он није ни слушао говор капетана, већ се неиспаван бори са очним капцима који му једнако падају): Ја? Ја не мислим ништа! ЈЕРОТИЈЕ: Како не мислиш?

ЖИКА: Не пуштај више никог! ЈОСА (повлачи се). МИЛИСАВ: Стегло нам се срце, знаш већ како је, и једнако шапћемо и договарамо се.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.

Али зато мати је морала бабу једнако да слуша. Исто онако као у почетку, када је била доведена, што није знала ништа по кући па морала свашта њу да пита,

Оне излазиле и стајале на капији, оне се виђале по славама, свадбама, док она једнако била унутра, у кући. И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна.

дућану, тако и код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба.

По њој и отац, па чак и он, Младен, »баба-Станин Младен«. Тако су га звали. И тако је било једнако, годинама. И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као

да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће. Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.

Горе, опет, на горњем боју, чула се такође лупа. И он, још у мраку, већ је био осветљен. Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба.

Младен не седа, већ стоји једнако гледајући како слуга ради док не би сунце одскочило и обасјало ред дућана готово све подједнаких, са подједнако

И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи. Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.

је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед. Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком. Вечито се сунча, пари и лечи. Не зна ништа, нити може ишта.

И што је најглавније, као увек, сваког дана, једнако долазећи к њему у дућан да га види, надгледа, чинила је то вазда околишећи, као бојећи се да га тиме као не увреди, не

— Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја. Само ти да си нам жив... И једнако чисто као умиљавајући му се, остављала би га. Одлазила би натраг кући. А тамо већ се знало шта ће радити.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Од те б. чобани начине свирале, и из њих се после једнако чуло: »Спремај (девојко) дарове« (Софрић, 49). У околини Сокобање забрањено је сећи брекиње — »све сеци, само брекиње

може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г., па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломно. Тако настаје земљотрес.

(или: Магдалене и Јелене), па је заклела свако чедо, и гору и воду да ћуте, и све је заћутало, осим јасике, која је једнако треперила (Вук, Пјесме, 1, 197; Караџић, 2, 1900, 142; Врчевић, Помање, 10).

Са брашном има једнако посла, по цео дан га сеје и меси, и »дивија баба« у својој јами (СЕЗ, 32, 1925, 378, № 112). Упор. и чињеницу да је п.

»па једнако ко кад се је и наио посвећења« (ЗНЖОЈС, 11, 271). У народној медицини т. има сасвим ограничену употребу. Теј од корена

Ћипико, Иво - Пауци

— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу” и вели Војкану:

Раде не може дуго да сједи уз ватру: најео се, напио и запалио. Диже се и отвори кућна врата. Једнако снијег пада; захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати.

Док свану, као да се дана зажели, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан. Стакне запретану ватру да је оживи, а с њоме оживи и кућа, покривена дебелим слојем накијала снијега.

Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о нечем премишља. Плативши порез и гдјешто још у вароши, не да му се поћи кући, већ најпослије сврне у господареву

Војкан, посрћући, свали се у јаругу. Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи једнако, с натегом извуче се и, тетурајући, упути се из вароши.

—'Ајдемо! Идите са мном! Пођоше за њим. Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а

—За сва три дијела дајем оволико. Старац погледа у Петрову сестру. — Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици. — Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли. —То вам је као да сте на путу нашли!

Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем ... Једнако ум ме к теби носи!... Хтједох ићи кући, жени, знаш... Али, ето, што бих тајио, потражих тебе... И нађох те.

Не будали: са мном си!... Вода је то: протиче .... А бог зна гдје навире! Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље. — Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.

Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани. Вели: — Не да ми мира; а ја га једнако варам ..... Јуче ме чекао на уреченом мјесту, у огради иза цркве. Чека он тамо...

Ја карах што неће да својој мајци каже ... и питам је насами у четири ока, а она једнако одговара: „Не могу да кажем, — стид ме, мајко!

А Маша, ђаво, једнако га дражи. По слуги поручује му да је чека у огради иза цркве: доћи ће на урочено мјесто око двије—три уре ноћи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' опростите, госпођице, Што дирнух руком жицу ту. Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај.

Векови минуше тако. Древни се идоли скрише, А разврат једнако живи и груба сила с њим, Ја се колебам снòва, и ја се не смејем више Над смрадним гробом тим.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

него што сам овде изложио, то је да време што га Сунце употребљава да обиђе своју стазу, еклиптику, није једнако оном времену што га Сунце треба да, полазећи из пролетње равнодневице и обишав еклиптику, стигне опет у ту

Данас је време његове ротације у простору једнако времену његова обилажења око Земље, па и сада, када се већ потпуно скрутио и охладио, остао је издужен у правцу према

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Змајеве песме је, с друге стране, по речима А. Јовановића, потврдила сама култура; оне једнако живе и међу данашњом децом, што сведочи о њиховој естетској мери.

Слава Богу јединому који влада све тако, и небје њему предивному благодарност једнако, а жели се свима срећно воспјевати многољетно: О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама. Као свака, веома рано удата, а једнако негована, тек сада, после мужевљеве смрти, пуна сазреле лепоте.

Знаш ти њих, они кад год дођу и донесу берићет, онда да им је само што више да једу и пију, и једнако траже: »дај котличе, дај котличе«. ТАШАНА (равнодушно): Нека их. Је ли долазио ко? СТАНА Нико, снашке.

Ташани): Како ти? Добро? (Брижно): А деца, јесу ли здрава? ТАШАНА Јесу. Само ми онај мали као увек једнако по мало болешљив. ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа! Одмах да се види, шта је. Само деца нека су здрава.

Сви ви тако. »У својој си кући, своја си газдарица«, а опет сваки на своју страну, сваки себе гледа, а само ја овде једнако сама, једнако пуста, па да се излуди! КАТА (пренеражено, уплашено, прилази јој): Како да се излуди, чедо?

»У својој си кући, своја си газдарица«, а опет сваки на своју страну, сваки себе гледа, а само ја овде једнако сама, једнако пуста, па да се излуди! КАТА (пренеражено, уплашено, прилази јој): Како да се излуди, чедо? Како да си сама?

Докле ћеш и ти и сви ви мислити како ја једнако не могу ништа знати, ништа видети, чути, осетити, и да ви зато онда можете вечито да ме лажете.

(Показује на Ташану.) Знаш, од неког времена једнако ми се тужи. Знаш, Станко, синко... (Трза се.) Ох, ја сам опет заборавила, опет те зовем као некад, као кад си био

МИРОН Ако, ако, не љутим се. Чак ми је мило. Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да јој је...

МИРОН Ако, ако, не љутим се. Чак ми је мило. Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да јој је... Па да не треба каква молитва, какав парастос?

страх... Ох, чекај, дедо... Не знам како да кажем. Само то, дедо, ево, не једна година, већ две, три, увек све једнако тако. И то како, дедо? Ни жива ни мртва! Умро он, одавно покојник, а свуда је он.

по чаршији, од њега нема ништа, одавно се на њега заборавило, као да га никад није ни било; док овамо, у кући, он је једнако ту. Ту је он, ту му оружје, ту му соба и постеља, ту вино, које је пио, јело које је најрадије волео.

И онда, и то годинама, једнако се само гледа: да се први цвет њему на гроб изнесе; прва крушка, јабука, у покој његове душе разда; први грозд, прво

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Шор је одмах поделио улоге. С једне стране се расклиматала даска на плоту; с друге стране, једнако прелеће мокро рубље у мајстор Костину башту, и мора неко да иде да се извини. Мајсторици Ристани све то мило.

Тај тутањ, та бука, тај тресак, то треперење и вртење, е, мало је рећи земљотрес. Неке гвоздене шипке једнако излазе из неког ваљка, и пружају се као живе, као неки дуги прсти. А увуку се, а истуре се.

Све је ишло брзо. И младић и Сека пристадоше. Паланка је пронашла адресу вереникову и поштено јавила да „девојка једнако иде на гробље”, али Срећко је успео, кад је младић опет дошао, да чак и њега одведе до Станојева гроба.

То му је Ристана оставила некако у аманет. Болесна од водене болести, сирота жена је једнако фантазирала о лековитим снагама воде. „Не заборави да сваке године узмеш доста богојављанске воде.

Држећи је једнако за надлактице, разбојник је госпа Ноли мирно заповедао где да му у џепове ставља новац у хартији и у металу.

Кад, једно салашарско дериште узело гранчицу, па једнако њоме бику под нос. Ја опомени, па попрети и повијај, али бадава.

Чист, уредан, учтив, послушан. Све му иде од руке. У школи први; богами, и овде код мене, први. Једнако нешто измишља, и све неко добро 'оће да чини.

Обадве имате дугачак шлеп, и у коси перје, злато и сребро. Ваша лепеза је била дивна; од цветова, живих, који се једнако отварају и затварају, као да вам из руке цветају. Па онда, и керуша Нера пошла с вама на бал.

Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице? Је ли ко долазио? — Једнако пада киша, нико није био, само је пекар донео мокре переце...

А у цркву не долазим просто зато што сам немирна. Ниједно место ме не држи. Једнако ходам. Не бих вам сад могла стати у онај сто и отстојати на једном месту службу, пошто је цео свет.

Морам је добро осигурати, и што пре. Старим нагло. Једем, срце ми у салу, вели доктор Мирко, и не ваља, вели, што ме једнако у потиљку боли глава. Крв притискује мозак. каже мој доктор Мирко... 'Ајд нека притискује; свако свој пос'о зна и ради.

Дамјану. Вас двојица сте Кузман и Дамјан у математици. — Добро, за математику. Али има друго. Тркунић ме једнако прогања: „Ваш је задатак из српског језика опет био о б р а з а ц Милану Марићу. Милан просто пише као ви.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

(Шта је то критикер, то ће најбоље знати онај који једнако туђа дела одговара.) Она заиста оштри усна, и с неким смешењем које ми није баш ласкало, овако почне перорирати: »Г.

Будући да је врло акуратна била, то се нико неће зачудити да није тако скоро жељи својој сходно наћи могла. Међутим, једнако запеваше и дрва апострофираше, тако да је заиста нико не би од Аријадне разликовао.

говоре, таки са числом ми почињу, као: »Ми божију милостију зецови«, пак зашто и ја, који од петнајсте моје године једнако пишем, и папиропродаватељма, књиге издавајући, продају чиним, не би ту радост имао да и мене бар једанпут у животу

мушко нит’ женско није како ваља углађено, и тек у том своје блаженство находе што примечавају да је једно као и друго једнако Блажа. — Неки напослетку при женидби све презиру, и при бирању сопутника будуштег живота свога само на лепоту гледе.

је, напослетку, велико и мало писмја О из азбуке живота нашег; сирјеч, заљубљен човек, по мору страсти своје летећи, једнако мало »о« у устма носи: »о, како је лепа; о, како би срећан био; о, кад би се судбина смиловала!

»Тко си ти?« рекне му на то Роман. Но овај, не отварајући очи, једнако руком мајаше: »Ах, даље мач од мене.« »Мајчин сине«, рекне на то Роман, »гди је Бурјам да те види каквог јунака земља

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Како?! — учиних ја изненађено? — Да. Ми смо знате хиљадама година очекивали, били смо већ нестрпљиви и једнако смо се питали: „Хоће ли ти људи доћи већ једном да нас пронађу?

Али, и упркос те њихове одлуке и упркос свима прашковима које сам једнако гутао, ја се никако нисам знојио. Најзад, покојна мајка, стрепећи пред опасношћу пред којом сам био, позва неку

стихове, да читам оченаш, да бројим до пет стотина, али све то није помагало, реч натрчак ми је лебдела на уснама и једнако сам је шапутао.

да је ова теорија капларова врло тачна и да се човек одиста целога свог живота не може да откачи од војске, већ да га једнако зивкају.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени.

Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако. Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: ”Има много мостова до раја!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чу ли ико Белутково опирање! Ако и чу, прећута да је чуо: Хоботничина трпеза и пипци били су једнако славни. Поче се спремати свадба на дну мора.

Понекад, гледајући у небо веровао је да је види. Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне. Над језером је, као ветром ношен лист, летело време.

Понекад, гледајући у небо веровао је да је види. Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне. Над језером је, као ветром ношен лист, летело време. Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Овде ми на старо, на мољци мирише. У башчу, на ава, на зеленило искам! (Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако? И оца, и мајку, и кудељке и све газдинство остави, сал уз њума да си!

МИТКА (гледајући их): Такој! Мој брат катил, мој брат крвник, мој брат — никад срећу да не види. Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући! (Седа, вади и меће испред себе јатаган, фес, кесу, муштиклу.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима својим. Гдје си?

Само, као сенка тупа, Низ пртину уску, са штапом у руци, Погрбљена, бледа, једна жена ступа. Ступа и једнако испод борна чела Погледује тамо у костуре ива, Где се на домаку реке, у дну села, Сеоскога уче стан самотни скрива.

Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако с обоје мрео. 22 И кад би љубице мале Бол мога срца знале, Са мном би плакале оне Да ране блаже ми боне.

Још преда мном лебди њена слика блага; Очи јој љубице, а лик руже ране, Она још једнако цвета у све дане. Па да се удаљим од такога цвета, То највећа глупост беше овог света.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

пећину, у којој и сад обојица живе: он, забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад

граници Црне Горе, на Рудинама, на Грахову и другде, где су била многа стада, све торина до торине; где су та стада једнако била отимана, са стране турске као и с црногорске; где су власти турске (спушки капетан, никшићки чувени капетан

А Филип Вишњић, од 1809. Ао 1813. године, „једнако је живео по српским логорима око Дрине“. Старац Рашко, други веома даровит народни песник, — по свој прилици — испевао

„А кад ђогат под њиме сустане, он се онда ев' у град поврати, ђога сјаше, дората узјаше, па изгони дора на капију, све једнако Милош с'јече Турке.

Ненаде: „Ој старице, моја мила мајко, покрој на ме све ново одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, да ја идем браца да потражим, да ме жива моја жеља мине“.

не слушаше, већ он чини што је њему драго: он покроји на себе одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, пак уседе на добра коњица, и диже се браца да потражи, да га жива жеља мимоиђе.

А по народу највише разносе песме слепци, путници и хајдуци. „Слијепци ради прошње иду једнако по свему народу од куће до куће, и пред сваком кућом испјевају по једну пјесму, па онда ишту да им се удијели, а ђе и

године, кад се српска војска онога лета испреко Дрине натраг вратила и после тога до 1813. године једнако је живео по српским логорима око Дрине (1810.

“ „На Омира“, каже он другом приликом, „човек се једнако сећа кад их чита“; „све је као у Омиру“, каже даље; или, 1827: „од Омирових спевова наовамо нема у целој Европи

да јаше коња и да носи копље. Гаревица је измишљена планина. А ократко, с горицом једнако, тј. а ократко и зелено као гора. Да ме жива моја жеља мине, тј. да испуним жељу. Од мене се оженити нећеш, тј.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И то ће ти се здесити... Како ли многи с овога света С невидом, зли и добри Једнако пропадају; Мудрице и суклате, Бољари и богаљи небоги. Спомени се худниче, што си собом!

А земља, те земља: ципом једнако стоји; Сунце је сву сјајући оптиче и пак до свога му хатара дотиче на меру излазну, удиљ тако, једним окретом!

Знамо те јасну и светлу кано сунце, сјајну једнако на зле и на добре људе. Знамо те хубаву како луну и добру; у наших бедних ноћи светли нам.

« Кроме свију, један је финик надвисио дрвета својим узрастом: Лист му је сврха бео, а гране управе од сред стабла једнако му до врха скупљене ошиљасто стоје. Оздо, ко корав је и храпав; гране му усукате, — Врло га је мучно покрасти.

Не знам ако и по реду стојећи Једни за другима, И оним из даљег једнако достиже просветљивање, Ил' му даљни од предњих се С мером сјакају?

Мало после тога, глад голем наста по свој земљи: има до седам година што једнако држа. Неста му браћи хране у Ханамској земљи.

« (Сотом указује како је врла издавна непресахућа она вода: близу две хиљаде година откад једнако траје; до Христово доби студену и лепу воду имадијаше у себи изобилно)... »Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала?

Друге јеретике једнако су прогонили и проклињали их. Од оно добине, шездесет пети папа започе жећи и изметати из цркве православне књиге,

И на што ли ове беседе излазе? Каде која злоба и пизма каримна једнако усели се међу људе, и међу свештеници, онда духовни кораб, света црква, голему беду пати и потапља се.

А то, јецати и уздихивати плачући а узалуд стајати, — слаба је хвајда! Него, деде сви удундар једнако навалом излазите овамо на мејдан, те се бијте вичући.

Ама по договору и обојица окрут — справу за узимање града, како ће бедене са суха и с воде собарати, једнако хићњом приготовљаху.

по мору своје чунове наређиваху туштене да би заједно с Перси морем у једно доби и једним часом грохнули сви под град једнако по мору и по суху.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. Паша већ унемирен. — Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!... — Па... питај ме, пашо, па ће си зборим!

не носи, јер је изишао из моде — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби... једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби прилику да се искраде од очију укућана...

— Лелеее!— узвикну тетка Таска кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!

Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници пашачаирски, преплашени од нарушитеља

ли што, приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан Цибулка; да, пан Франћишек и сад компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...

А како и не би кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи а камоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.

И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и

“ које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и

Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!“ И зато није ни чудо што није уз пут приметио

Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао... И то је охрабрило Манчу.

Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао... И то је охрабрило Манчу. и први пут кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.

Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, поглêда свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике: Бре, бре, бре, бре!