Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу. Свако писмо мора бити тако једначито, тако равно, као под лењиром.
По плаву небу сноваху тамо и амо, невероватном брзином, неки велики непознати ми предмети, машући снажно једначито великим и дугим крилима. Опазих на њима људе. Окретох се још једаред, па се тргох.
вију се по њој ројеви пчела раденица, фијучу косе и цакићу белегије по љуту челику, а косачи се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси и опија, те не можеш сит да га се надишеш.
Њему дође необично мило ово једначито звецкање у разним тоновима, које се још из даљине сливаше у један одмерени такт: трес... трес — трес...
чуваше нежна родитељска рука, чини му се да је још тада једаред овако исто лежао, а из даљине се чуло ово исто заносно једначито звецкање: трес — трес... трес — трес... Претвори се сав у ухо, а у очима сија живи пламен ненадне среће.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поноћ је. Светло и звездано небо је очекујући немо. Свежи поветарац брзо проноси равномерно, једначито хркање здравог војника, који је заспао чим се спусти на земљу и кога је умирило размишљање о ономе што се очекује.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина... Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне
млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...
Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава. По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.
Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију... Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и
Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...
Само пролећу као искре, понесене бесним ветром.... У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти...