Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ћесарским ђенералима потказиваху Маџаре, а маџарским насилницима издаваху Србе, те их тако и једни и други сматраху за мирне становнике и верне савезнике.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — каже им Албанез. — „Вала и јеси и бићеш”, — одговоре други, смејући се. Кажу за два просјака да су се пред једни врати инатила ко ће од њих пре искати.
себе у комшилуку мрзе, то по највећој части происходи из тога што су неки греческога и неки римскога закона, и наричу једни друге с којекакви ружни и презрителни именами; први фторе зову или „Шокци”, или „Буњевци”, ил' „Римци”, или „Латини”,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко у једначину, загледани у резу, мајмуни чешу темена и стомаке. Шта то, и кад су будни, и кад спавају, једни другима, у вреви и граји, доказују и оспоравају зелени и црвени папагаји?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у Београд, који и своју порезу трошковима дода и бурунтију напише по колико на једну ожењену главу долази, и тако једни̓ пута дође на мешћемску главу по сто а каткад и више гроша о Митрову-дну и о Ђурђеву—дну.
димове — у небо опрли — од десет кућа, пак се окрете на оне Турке, изврати кожу и повика: ,,Ви једне кесеџије, ви једни бунтовници свога цара, ви сте вашега везира убили, ви српске кнезове исекосте, и мене цар послао да народ склоним да
Кад близу будемо, поздравимо једни друге срећним путем. Запита нас Живковић: „Ако Бог да?” Кажемо да хоћемо у немачку Оршаву.
А и од Босне долазе гласови, да ће летос велика сила ударити на нас, а шабачка нахија збркала се: једини с нама, а једни с Турцима.
колима иде, кажем: да се врати натраг, и кога сретне нека враћа и нека бегају натраг у велике планине, јербо су Турци, једни од Београда а други од Шапца, Саву у̓ватили и од Цесарије пут пресекли, и који пође упашће у Турке.
Рано устанемо. И ̓одам неколико дана и дању и ноћу у недоуменију. Турке видим, а топове чујем, како турски топови, једни од Смедерева и Београда до Колубаре, а други од Шапца и ушћа у Саву реке Вукодражи, глас топовски гласом гласу
Видим и димове од запаљени̓ селски̓ кућа: једни од Шапца а други од Београда у небу се састају, у ведру дану облак начинили, и за свакога Србина који чује и види
мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓ људи, дуге пушке о шљивама висе, једни седе, други ̓одају. један седи те га момак чешља, велики перчин, све му се прси сијају.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци! Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни!
Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни! — Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи
Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. — А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе...
Стукнуше деца натраг, а поп Вујица их само као мало прекоре: — Што се тиче на прилику, тако ли ви моју капу, ђаволи једни, а?... — Па оде у собу учитељеву. У соби учитељевој стоји на једној грдној печурци већ напуњена јеина.
Жене се престравише, деца изјазбише. А људи као луди, једни верују, други се смеју и подсмевају. Неки ђаволани рекоше да су они виђали доста таких зверака по вашарима и да то
— рече Срдан. — Да чувамо сами! — виче Ћебо. — Аја!... Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. — Нећемо! — вичу једни. — Хоћемо! — деру се други. — Полако, људи, народе, браћо! — стишава их кмет. — Шта полако?
— Шта полако? — дичи чича Мирко, и сав се запурио. — У ову угарак! Другу гради! — Гради је сам! — довикују му једни. — Какав угарак? — Прво вели чича Мирко! — деру се други. — Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет.
— учини Пурко, па и нехотице опали пиштољ. Осуше се пушке и с једне и с друге стране. Дигоше вику и једни и други. Само се чује: — Држ' се, Пурко! — Ха, пас ниједан! — Овамо, људи, изгибосмо! — Не дајте, крв леже!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу. Царски витезови, кнежеви госпари, Једни према другим, кад се мукло зачу Плашљива реч Кнеза; и млади и стари Сви држе погледе на царевом мачу.
дизале се у сврдлу над житом, и као сјајне жице пролазили су њини гласови кроз ваздух пун пурпурне прашине и жагора. Једни су хтели конопац да би им оздравио болесник, други да би имали хлеба, трећи да му стада не сатре помор, а четврти да
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!... Но, ништа, ништа; шта је, ту је! Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице. — Хе, хе... деца...
»Срам вас било, бећари једни, грдила би их она тада, немате ни срца ни душе! А шта вам ради да га секирате тако!? Јао, наопако, а кака сте у другом
Куља свет из цркве; пуна црквена порта. Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ниједна ситница неће остати неопажена, а нарочито што
шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а млади момци и девојке пролазе једни поред других, али не говоре ништа него се само поглéдају крадом испод очију, само се поглéдају, али ти погледи много
Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други. Један га дочеп’о за рукав, па га вуче на ручак; а други за други рукав и крагн, па га вуче на јаузн и вечеру.
А они и једни и други удри фали сваки своју,... а он се само окреће час једној, час другој. Младић, наравно, има очи па пробира и
Знаду то и господа попе. Зар мислите, нису они к’о, на прилику, једни паметни и учевни људи, обишли све, па једва у зло доба нашли код Пере Тоцилова?
онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина, кога сад први пут и приметише гости, — ’оћете к’о једни путници да знате шта ће то, бити у недељу код нас овдекана. Е, па ја ћу вам, молим лепо, моћи то јешплицирати.
— Уф, уф, уф! Ал’ како ниси позн’о да је већи зуб? — А како и да познам! И ту су ми доскочили, обешењаци једни! Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира! Е, ко, ђаво да позна!..
— А све то, — заврши тетка Макра, — вик’о једни учени људи, к’о на прилику господин парок, можете се уверити да није никаква варанција, јербо можете у грундупу све да
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То су доиста зашкољице, но има од тог још нешто више. Мица лепа, Алка лепа. Једни уздижу једну, други другу. Лепа је и једна и друга, само је Мица кокетнија, јер обично су црнопурасте кокетније од
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Мој муж се доста одужио; нека иде ко се није одужио, то би било право. — Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић. — Видећемо.
— Мој муж се доста одужио; нека иде ко се није одужио, то би било право. — Одужују се једни исти, и једни исти се не одужују, одговори јој Јуришић. — Видећемо. и нешто као неки скривен, мрачан грех, сину у њеним очима.
и ето данас, све сам чинио... Али нека сваки да колико ја... Сви се извлаче. Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти. — Ја ти рекох што сам имао, то је све. И Јуришић намрштен и љут уђе у свој шатор.
Африка
Стазама се опојно шири мирис јасмина, што је овде мирис белога цвета кафе. Док једни расадници кафе већ зру, други тек цветају. Као миртин цвет, нежан и провидан, цвет кафе дршће у запаљеном предвечерју.
Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге. Он за време док разговара са мном издаје и друге заповести: управља својом краљевином.
Међ црнима, они су потпуно одвојени једни од других. Постоји човечанство људи, и постоји човечанство жена. Та два човечанства, савршено различита једно од
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зашто да, данима, месецима, чекају? Папири су им у реду. Волков је викао; да папире и Аустријанци имају. Папири једни друге потиру. И са уредним папирима може се завршити, у аресту!
је наслутио, шта ће Петар имати да чује, о тасту, Павле је неколико пута, при том повијању детета, мрмљао, нежно, како једни Исаковичи умиру, али се други рађају. И тако се настављају, вечно.
Теодосије - ЖИТИЈА
увек увесељавани, рекао бих, жудњом за Богом уздизани високо са земље, много богатијим од богатих сматрали су се. Једни становаху у раселинама стена и у пећинама земље, и на морској стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима
Храна је њихова била по могућству, како чија, једни мало хлеба н ретко узимаху, а други плодовима дрвећа и растињем биља дивљега потребу задовољаваху.
А велможе аримаде, видећи велику љубав султанову према светоме, тискаху се, једни да се дотакну његових руку, а други да се дотакну његове мандије, говорећи: — Тако љубазан хришћанин ппе овога не
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Услед миграција Срби и Хрвати су се тако измешали и једни у друге тако уплели да је данас немогућно оделити их, чак и са географског гледишта.
и племените покрете; утичу заразно на околину и на људе мање јаког темперамента: силином једне повуку, друге ућуткају. Једни „праведни као Бог“, други могу мрзети усијаном мржњом, јарост може доспети до белог усијања, а ови су главни носиоци и
То је низ весељâ, обеда и посета, и том приликом дају једни другима мноштво поклона који их урнишу. Ове су навике чудна супротност врло озбиљним навикама код православних, чији
И најмање се појединости ту јасно издвајају. Људи збивени по овим малим ћелијама ближи су једни другима него по осталим динарским крајевима: њихове су везе разноврсније и многобројније.
И код католика као и код православних је била врло знатна верска сношљивост. У средњем веку су мирно живели једни поред других.
И једни и други су основали велики број друштава за пловидбу и трговину, новчаних завода итд. Отпочело се са искоришћавањем вод
Међу овим пословењеним Аромунима једни говоре поред словенског још и аромунски, други говоре само словенски, али су и код једних и других начин живота и
Има још и других црта заједничких код косовског становништва и код старог становништва Шумадије и Подриња. Тако и једни и други имају иста народна назвања за поједине и најситније делове на плугу, на колима и на другим земљорадничким
Доскора су поисламљени Кокаји и Кокалевићи у Лазаропољу који су остали православни одржавали срдачне везе и једни другима долазили о великданима и свадбама.
Није било средстава које није употребљено да се Јужни Словени разједине — дівіде ет імпера — да се ставе једни против других, а највише употребљено оружје у ову сврху била је вера.
У току борбе за усвајање српско-хрватског језика за књижевни језик једни су били уз овај покрет, док су га други нападали, под изговором да је латински језик језик племства.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У свих пролазника уз пут Тришо се пропита нису ли негдје сусрели џак с мачком, али и ту је био лоше среће. Једни трком побјегоше од њега мислећи да је млинар луд, неки испричаше да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други,
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на кажипрст Или је уопште не дочека Нико се не одмара ЈУРКЕ Једни одгризу другима Руку или ногу или било шта Ставе то међу зубе Потрче што брже могу У земљу то закопају Други се
му изнутра обигра Главни је Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се
се на место игре Нигде змије ни траве ни парчади белутка Нигде ничег далеко у кругу Згледали се осмехнули И намигнули једни другима САН БЕЛУТКА Рука се из земље јавила У ваздух хитнула белутак Где је белутак На земљу се није вратио На небо
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
с нама, смејала се, на излетима чак и једрила, за време писмених слала цедуљице с готовим рачунима и ми смо се хвалили једни другима за време одмора кад би у WЦ-у пушили по једну, али ниједан од нас није успео да је пољуби, нити је то покушао.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Мало нас је, нек’ дође још когод. Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти. Једни су за „фрише фире“, а други су за „пунишака”. Сложе се за последње. И кафа се донесе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Косову, такође у младу недељу, пре сунца, дете метну на лопату, „па га три пута обнесу око куће, једни вукућ лопату, а други држећи дете и говорећи: ’Баци лесково, узми дреново!
¹⁷ Забрањено је мало дете ударити метлом. У височкој нахији кажу да „не ваља мушко (дете) ударити метлом: једни кажу да неће расти, а други да ће га замести зверад“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Доказивали смо непотребно једни другима да се у време док Париз није имао ни канализације по нашим средњовековним дворовима јело златним кашикама и
Луњали смо неко време улицама пратећи једни друге, у ствари, било нас је страх да останемо сами те ноћи у којој смо најзад постали одрасли — неопозиво помирени са
Плашили смо се за нашу малу сестру и питали једни друге шта ће најпре учинити када се после два дана и две ноћи вожње нађе на станици Гаре де Лyон. Куда ли ће кренути?
Њен Француз се звао Марсел. Помажући једни другима, а сви заједно Андреи, попели смо се на земљани зид текије и остали на њему, устежући се да закорачимо у тамни
Месец су повремено заклањали облаци, па се текија претварала у велики мрачни бедем. Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана.
својим најсвечанијим оделима, младићи су стајали уз саму ивицу те паркетиране пустоши, одмеравајући са непријатељством једни друге. Њихове претерано усјајене ципеле и посуђене кравате одавале су пажљиво скривано сиромаштво.
Што се свечани дан примицао, људи у тролејбусу су се учтивије опходили једни према другима. Није више било свађа, а све је више ситниша остајало у Лукином џепу, јер су нацврцани путници
Застиде се што је толико прорачунат да мисли само на каријеру, док су се сви други трудили да улепшају једни другима ноћ која стиже. Два сата касније у тролејбус угураше олупани контрабас.
бедеми, грмљавина и удаљени тутањ који се надима у сумраку режећи својим светлима и отровним парама; све су даље једни од других, а између њих на крају излета она уморна реченица-рампа, казана са уздахом пуним досаде: »Ружо, молим вас,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Игра је дуго трајала, па се надиграни подвргоше различитијем казнама: једни се морадоше огарити, друге побједници бријаху иверовима, њеки су морали лајати, њеки скакати на једној нози, на њекима
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Детињство, као занос у игри, као моћ домишљања и надограђивања стварности, занимало је многе писце: једни су га призивали, други опевали, или описивали; Ћопић кроза њ гледа.
кад је на позорницу ступао један нови књижевни нараштај, који ће у великој мери обележити нашу послератну књижевност. Једни млади, други не сасвим млади, стизали смо са свих страна, сами себи нестварни и нејасни, заглушени ломом који се у
Чак и онда када схватимо да у свету чудеса нема, да су закони битисања свуда једни и исти, зов тих далеких, нестварних пространстава не престаје да нас испуњава милином и тескобом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
О вредности ове збирке постоје разна мишљења: док једни, као на пример Јагић, тврде да је то слаб и несигуран посао, пун невештина и недоследности, дотле други, као на пример
Ново је што место витеза из прошлости долазе људи из садашњости, али и једни и други осећају и говоре исто. Карактеристично је да се писац обраћа жени, Српкињи, »српској деви« и »родољубици«
Они су, поред свих личних разлика, јако личили једни на друге и сачињавали једну идејно-књижевну целину. Данас није више тај случај.
Милићевић, Вук - Беспуће
Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са
Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора.
Ал' ниједан не вели колика, Само кажу да та света врећа Од наши је била млого већа, Још предиво неко чудновато, Једни гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било макар како, Морало је бити здраво јако, Јер у врећи одоздо до горе Сама
не вели колика, Само кажу да та света врећа Од наши је била млого већа, Још предиво неко чудновато, Једни гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било макар како, Морало је бити здраво јако, Јер у врећи одоздо до горе Сама брда, врлети
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал'
8. Ала, брацо, само гледни, Није л' тако кâ сам рекâ: Све ка врати гледи једни, Није л' канда кога чека; А то ко ће друго бити Него какав кицош вити? 9.
и ненаљубљена, Само, кажу, негде у сењаку Да се дала жељноме јунаку Пре сватова кад се сукобише, И то двапут, једни кажу више; Ал' како је за љубу узео, Одма другу Мејо пожелео.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Наши су то, еј, Грмечлије! — убаци неко с поносом. — Какви наши? Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити? — зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори,
Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела вило, ој давори, »од куд звуци, збори, збори!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
жене стоку музу, једне млеко разливају, једне скоруп скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео.
једне млеко разливају, једне скоруп скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео.
разливају, једне скоруп скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео.
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите колико ваља моја брада? Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља
ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА Био чоек неожењен, па га једни нудили ђевојком, други удовицом, трећи пуштеницом. Сад он није знао коју ће узети, јер су по себи све три биле добре и
Види спахија, па онамо потрчи па се развиче: — Скитачи једни, ко вам је дао изум да ту пасете? Па настави: — Не чудим се Турчину, јер је турска земља, нити Влаху, јер је он наш
А ови тако исто упитају срдито ове поћернике: — Ево ватре, ви сте га без нас изјели! Не вјерујући једни другим, почну се између себе тако тући да су морали многе кући на носилима однијети.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
неког филма у колору и у бојицама, где људи уопште не базају без везе улицом, већ непрестано степују и поклањају једни другим цвеће и осмехе.
не би се мушкарци, од којих се свих тих вечери очекивало да ураде оно пред публиком, у знак протеста и све, љубили једни с другима као шашави, него би били лепо ожењени Францускињама или Американкама и радили оно као и сав остали свет, у
имали среће да се вама не исподогађају лично, па сад кажите ви мени: зар не би био већи хепенинг да код нас људи почну једни другима да говоре добар дан и како сте, и да враћају лову коју су дужни; замислите тај хепенинг да вам неко уступи
— А зашто и да вас примају? — мислим се ја. — Идиоти једни, личите на добро увијене сарме, а из вас базди досада! Не прође ни минут а да не опсујете или не скинете сако; као,
Пред њим и његовим френдовима није било никаквог другог пића сем кофијановића. Ћутали су и нешто додавали једни другима испод стола. Као уклети. Да, баш тако некако.
И сад, како се зезају? Зову једни друге да виде како су и шта раде, да се чују преко жице. А њихове ћерке зову неке несрећне момке у које су заљубљене
Била па није. Седео наш физикалац илити мануелац на мердевинама, мажњавао пивчугу и гледао шта се около дешава. Једни одлазили, други долазили, а он стално намешта столице.
Ту почесмо да се грлимо и љубимо, да скачемо и да се „сликамо“ у снегу, да трпамо једни другима грудве за врат — који је то био провод!
То је било време, а не као данас! Свако у свом сепареу! Сепаратисти једни! — И како је само покојни Луленце, одапео!
то јест, моје рођене ћерке? Она је, значи, бунтовник? Њу су, дакле, оцинкарили? Лепо су почели, богами, тастери једни, лепо, нема шта! Добро ће да прођу у животу! Погледајте мало боље Анчи — моје рођено дете!
Па, ваљда милионери имају више лове од вас, мамлази једни чиновнички под платом! И сада наша Анчи — бунтовник! Систем: крстарица на „Аурора“, шта ли? Побуна вешаних? У реду.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Тек мислим да кад би сви у свету радили просто на томе да се има што више за јело, било би доста за цео свет. Овако једни кажу: ми хоћемо да једемо највише! а онда други кажу: ми не смемо дати да поједете што припада нама!
И цветови као да играју под летом пчела; као да једни дотрчавају под њих, да други у страху и ужасу беже. „Какав мислим у себи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
копај земљу и бацај горе! — рече Траило. Иако уморни, гладни и жедни, војници запеше да рију. Док су једни копали, други су чучали, држећи у крилу гранате и шрапнеле.
И та доброћудна лица сељака молила су се једноме Богу, да би, призивајући тога истога Бога, опет пуцали једни на друге. Свештеник је дизао руке небу. Војници приклонише главе тихо шапћући молитву. — Со свјатима у покој.
Средњи возар јечи са сломљеном ногом, а рудни возар је одскочио у страну. Док су једни распредали ову гужву, други су откачили задњак топа и трчећим кораком га одвукли на своје место.
Гађали смо тада ту расплинуту гомилу убрзаном паљбом, са кошењем лево и десно. Неки су заостајали, једни падали, али већина се растезала, бесомучно трчећи. Наједном се поставише у једну линију.
,. Они прилегоше. А отуда јуре предњаци и налетеше на њих. Једна за прега се сручи на гомилу, остали најахаше једни на друге. Аустријанци припуцаше у ту гужву и тада командир викну: „Вади затвараче!“ Дотле памтим.
Притрчавају војници, и дижући руке у знак чуђења и грозе, напуштају ову кућу смрти. На поду, једни преко других лежали су обезглављени и унакажени лешеви аустријских војника уваљани у дубоку локву крви.
— Дете моје, не говори тако. На крају, сви ћемо ми изићи пред лице Господње. Неко раније, неко доцније... Једни се рађају, други умиру. Али, чедо моје, не хули на Господа.
Не жели нико да буде први. Онда стадоше у ред, погледајући једни у друге као да се равнају, само да би избегли поглед наредников. — Шта је ово?
Отпочело је одмах журно укрцавање. За време утоваривања јурили су возови пуни војника, једни на северну, а други на јужну страну. — Ово неко као да ранжира кадрил — вели поручник Лука.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А други: богат, крезубав, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним женама. Једни су ишли у смрт – најбољи део становништва – а други – који су се богатили на рачун њихов – окретали су се још увек на
Међутим, кад се рашчуло да сам се вратио, нагрну у кућу гомила мојих рођака и Иланчана. Једни тврде да су побратими мог покојног стрица, други да су са Томом друговали од детињства, најзад, неке жене тврде да сам
Требало је београдским општинарима купити боље цилиндре, и рећи им какав се жакет облачи пре и какав после подне. Једни ће рећи да понављам старе ствари, а други да сам социјалпатриота.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама, поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба стоји око хотела велика рула, а кроз њу се мотљају продавци листова и књижица,
Кога све ту нема! Неки су елегантно одевени, са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама, са сабљама о бедрици.
Тамо пуно ђака, деце из нижих школа и младића из виших. Једни шеткају тамо-амо и читају наглас сваки свој предмет: ко историју, ко хемију, ко веронауку, и тако дале.
— Ето пута, ето пута! — ругају се гневно они уз вођа. — А ко ли зна куд води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боле и прече! Проваљујмо трњак. Навалише проваљивати. — А јаој!
да је предлог примљен у начелу да се уопште иде у механу, и сад дође претрес у појединостима: шта ће се тамо пити? Једни хоће вино и соду. — Нећемо, — вичу други — боле је пиво! — Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе.
— Доле с том матором рђом! — дрекну председник. — Доле с њим! — вичу једни. — Матора кукавица! — вичу други. — Место да млађе куражи, а он још плаши народ! — вичу трећи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле. Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни
Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака. Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...
Није се ни чудити: био је нежењен момак.... Има две врсте застарелих момака. Једни су од раног доба навикли на чистоту и ред; она се постепено тако урезивала у њихово биће, у њихову душу, да је постала
човек посматрањем појединаца, ова целина, ове стотине људи, које се отворено и поуздано крећу напред, чине јак утисак. Једни, готово војничким корацима, иду пољаном, други се пењу уза стење, трећи силазе у јаругу, они прескачу преко клада, ови
Људи га опколише, стадоше да га тапкају по рамену; неки му пружају руку да се рукују, а једни му пиље у очи и смеју се.
Приближи се групи железничара, који стајаху између шина у живом разговору. Једни трчаху к телеграфу, а други к згради где стоји резервна локомотива. — На сто тридесетом километру!
Болесник чује како једни упадоше у ћелије манастирске, а други у кухињу. Опет врисак, смех и неко потмуло гунђање. То се, без сумње, јавља
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СЕКУЛИЋ: О чему да проговоримо? ЈЕВРЕМ: Па добро, како то може да буде: једна пенџета и једни 'ерцлови пет стотина динара? Да кажеш да је мање... СЕКУЛИЋ: Па што тако не говориш па да се као људи споразумемо?
СРЕТА: Па хоћу, брате, да ти потпуно представим скупштину. после сваког значајнијег говора мора да се ларма. Једни вичу: „Тако је!” — други: „Није!” Па онда једни викну: „Ти си издајник! — а други: „Ти си лопов!
после сваког значајнијег говора мора да се ларма. Једни вичу: „Тако је!” — други: „Није!” Па онда једни викну: „Ти си издајник! — а други: „Ти си лопов!
ЈЕВРЕМ: Шта вичу? МЛАДЕН: Тако, вичу! ЈЕВРЕМ: Ама, шта вичу, побогу брате, шта вичу? МЛАДЕН: Свашта! Једни вичу: доле!... Други: горе! Једни: уа! Други: живео! СРЕТА: Одох ја да видим шта је то. ЈЕВРЕМ: 'Ајде, бога ти!
ЈЕВРЕМ: Ама, шта вичу, побогу брате, шта вичу? МЛАДЕН: Свашта! Једни вичу: доле!... Други: горе! Једни: уа! Други: живео! СРЕТА: Одох ја да видим шта је то. ЈЕВРЕМ: 'Ајде, бога ти! СРЕТА (одлази).
ЈЕВРЕМ: Па како то: пребројасмо, а ништа се не зна? СПИРА: Не можеш да му ухватиш крај. Једни веле: ти си изабран, други веле: ниси ти, него Ивковић. ЈЕВРЕМ: Ама, како то једни веле ово, а други оно!
Једни веле: ти си изабран, други веле: ниси ти, него Ивковић. ЈЕВРЕМ: Ама, како то једни веле ово, а други оно! СПИРА: Ето, тако. Не можеш да му ухватиш крај, па то ти је!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима.
Пивар Сантер.« Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде! По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПРИКРИВАЊЕ Да сачува главу глупу Свак је нашо неку рупу: Једни беже у Дрлупу, Ћопић у Босанску Крупу, А трећи се обезбеде Од несреће и од беде Само кад су на окупу.
Свак воли ловор, ал на свој начин: Једни као знамен, други ко зачин. Слава пролази хировито: Славан беше цар Хирохито, И његова жена, у скупој бунди ...
СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА У том свету где се на све начине Ка моћи и богатству човек пропиње, Где једни жуде хлеб, други зачине, У том леглу беде и сиротиње, На вашару трке и отимачине Од људске руке страдају и животиње.
Рат и мир, живот и уметност, Запад и Исток: Јаз свуда једнако дубок и подједнако широк. Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место!
Отиди у Токио, у Бостон, у Рим ил у Остенде, Свуд ћеш открити траг бар једног Србенде. Једни стигоше у Бихаћ, други у Ужице А неки залуташе у Лајпциг и у Лужице.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, како ће се згранути од чуда! Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари и ћате!
Бедници једни што нам љубав крате! И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ. И стаће песма ова. И кад, ко подсмех на ту срећу ташту, Вес
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
у љута гвожђа попутани, те грађаху принципу бродове; ту од плача и љуте невоље не мили се уљести човјеку. Једни сужњи бјеху приковани у путима на веље бродове, те возаху по мору бродове; ту их летње горијаше сунце и дављаху кише и
ОБРАД Ада што је него маштаније! Ја сам чуо од једнога ђеда, у Боку су једни доходили из Талије, или откуд друго, на наш пазар исти излазили, па викнули цијелу народу: „Погледајте онога кокота!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Гле ти пезевенци и ћопеци једни! И што је најгоре, Софка осети како се то: „пезевенци и ћопеци“ односило на све њих овамо доле, а особито на њу,
Цигани се ређали. Морали једни друге да одмењују. А „слатка“ велика вечера никако да почне. Једнако су горели и трештали огњеви по кујни, испред
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Но пошто не бијаху по двије одјелите стране, него гдје се ко нашао, бојаху се и једни и други да не убијају своје, па пуцаху опрезно. Мишан пуњаше своју шешаницу иза крша и звјераше на све стране.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала да је бог претворио у тицу. Једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео те се претворила у тицу, а једну кажу да се бог на
МАРКО КРАЉЕВИЋ За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ИИИ. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА Био човек неожењен, па га једни нудили ђевојком, други удовицом, трећи пуштеницом.
жене стоку музу, једне млеко разливају, једне скоруп скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.
једне млеко разливају, једне скоруп скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.
разливају, једне скоруп скидају, једне сир сире, једне масло топе; ту се начини и козара, једни секу, једни мере, једни новце примају, људи раде, село читаво. Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.
” Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: „Погодите колико ваља моја брада?” Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: „Царева брада ваља
) 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА. Био чоек неожењен, па га једни нудили ђевојком, други удовицом, трећи пуштеницом.
Састану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити једни другога, како од њих никад не може бити мудар као што у друга мјеста има мудријех људи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и води и као нека златна верига једни за друге везани, један другога држите се, и у једно саудите се тело, (Еф.
(Јевр. 13, 17) Но и један према другом јединство и љубав у миру чувајући проведите, једни друге распаљујући срдачном вољом, једни друге утврђујући, поучавајући молећи се, трпећи, разумевајући једни друге на
13, 17) Но и један према другом јединство и љубав у миру чувајући проведите, једни друге распаљујући срдачном вољом, једни друге утврђујући, поучавајући молећи се, трпећи, разумевајући једни друге на подстицање љубави и добрих дела, и просто
проведите, једни друге распаљујући срдачном вољом, једни друге утврђујући, поучавајући молећи се, трпећи, разумевајући једни друге на подстицање љубави и добрих дела, и просто рећи, на све што је добро, што је спасоносно, што је врлина и што
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега. Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу. ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Шчепаше ти ме четворица, повалише ти ме и протегоше на клупу. Држећи ме тако протегнута као воловску кожу, једни за руке и за главу, а други за ноге, стаде лупња двоструке камџије по голој кожи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге. Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде. Диже се велика вика. — Спасте дите!...
— чуди се он. — По свој прилици ушли још с вечера. И није и’ било мало. Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
МИ СТИЖЕМО ПАДОМ Усијана авет стакла и бетона Кружи нам над главом: трепте наши живци. Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се дуго с гласном мржњом причало, а ја се све слабије видим у диму казаница, оџаклија и дугих чекања по воденицама. Једни причају да сам био калуђер у Манасији, украо манастирско злато, нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер,
Аћим подрхтава и њише се, тако се њише и Ђорђе, обојица се њишу заплетених очију, рогова сударених као да су урасли једни у друге, и кроз њих осећају шта мисле.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло! Бацао је Ђаволак чичак, бацао, а људи су једни друге већ отворено под чичак гурали, кикотали се. Гле, како је Репати Рогатога зајахао!
— насмеја се Ђаволак. Како су се само људи черупали! Једни другима разбијали носеве и главе! Једва да је у болницама било места за рањенике, а туче нису престајале.
Читаве су улице изумирале. Једино је мржња била жива. Рогати и репати мрзели су једни друге, а. још више оне без рогова и репова. С радошћу у очима гурали су нове несрећнике под чичак, а Ђаволак се смејао.
Шта тек да се каже о дворанима? Ходали су и ходали, док им од глади нису закрчала црева. Онда су једни почели да гунђају, а други да се крадомице враћају својим кућама.
Још јача грозница затресе принцезе кад цар Пелетин рече: — Који ме је ђаво терао да тражим Земљу Ветрова? Али ни једни ни други нису хтели да одустану од тражења, и, коначно, стигли су до 3емље Ветрова.
— Ту се најлепше плива! — рекли су једни. — се најлепше спава! — одговорили су други. — Ту се најлепше јаши на таласима!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Чак и од људи, чинило се. Једни су мислили да је то због тога што га је поочим, неки Страхиња Чупић, имућан сељак из Салаша Ноћајскога у Мачви, кад га
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, како ће се згранути од чуда Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе, Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари, и ћате!
Бедници једни што нам љубав крате! И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ, и стаће песма ова: И кад, к'о посмех на ту срећу ташту, Вес
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Па рецимо дванаест дана“, рекоше једни, „петнаест“ рекоше други, а кад један од њих рече „двадесет дана“ почеше сви да се смеју. „Е па чујте!
„И створови природе такве су хармоничне целине, њихови органи налазе се у међусобној зависности, било да једни друге потпомажу у њиховом дејству, било да велики развитак једних иде на рачун других.
створене свака за себе, виде се јасно да су фосилни остаци двеју непосредно узастопних формација далеко сроднији једни другима но остаци оних формација које леже раздалеко у њиховом узастопном реду.
Тешкоће које се показују да се врсте и варијетети одвоје једни од других и постепене разлике које се показују у целим редовима организама довеле су Ламарка на идеју о постепеној
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У име онога који нас позива на мир, они нас воде у ратове. Ми сви ратујемо у име његово, једни противу других. И Немци за везу с Багдадом, и Руси за Цариград или ни они не знају зашта, и ми за море, и други за ово
Отаџбина је и Правда, и Управа, и Слобода и Сигурност и Благодет. И Правда. А је ли правда кад се за ту отаџбину једни исти крваве неколико ратова, док други исте те ратове искоришћују?
Боље главу да изгубиш, него секирације ове на себе да натовариш. У рату смо, каже, сви к’о браћа рођена живели и једни с другима парче пексимита делили, а сад се к’о жути мрави међу собом сатиремо.
Тада смо им ми отпочели претити, а они нам одговорише исто тако претњама. И како смо били тврдоглави и једни и други, а пушке нам беху о раменима, ми их поскидасмо једновремено, несвесно, као по команди, и на несрећу и нашу и
Тако су једни то одрицали, а други, напротив, заступали мишљење да је оно предузеће од велике економске важности и да ће допринети
Чим су га угледали салетеше ти га они да седне, па га понудише пексимитом и конзервом што је још било остало, а онда једни навалише да гласа у црвену, а други у белу кутију, пошто се пре тога сви сложише да и он има право гласати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Готово махом се побољеше. Једни добију упалу поребрице, другима се пробуди реуматизам, а сви прокашљаше и промукоше. Жене су наочиглед ружњеле и
И ко би право знао докле сежу једни а гдје почињу други? Глас тог клавира, уз који је бака пратећи се сама пјевушила Ј' аи перду мон Еуридyце и Сон тутта
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи. Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. — Ћут! Да се нисте макли!
— запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. — Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо. Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.
— Около! Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје : једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче
И једни и други вичу из гласа. Ова вика поможе бегунцима. Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера расте
Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. Беше тихо летње вече.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чим мене угледаше, скочише на панту, хоће кућу да сруше на ме, а једни кроз баџу да ми не дају побјећи, једва сам жив умакао од њих. ОЧЕВ ТРС Оно био у старо доба старац и имао три сина.
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите, колико ваља моја брада? Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља
То некако дочу игуман испред врата, па завиче: — Објешењаци једни, шта то погађате? Дао бих ја и све краве па и волове манастирске, кад би се могло.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Наши покрети и друге радње служе очувању живота и мада изгледа да смо потпуно независни једни од других, ми смо спојени невидљивим везама.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Зато није волео ни Русе ни Прусе, јер су и једни и други били представници те силе. (У то време Немци из јужних крајева нису много волели Прусе).
Шкоти и Срби имају много чега заједничког и одувек сам веровао да су и једни и други припадали истом племену. Чуо сам да су се шкотски и српски војници изванредно добро слагали на македонском
били су први људи у Европи који су ми помогли да заборавим да је Европа сачињена од много народа који су зазирали једни од других.
Шта више, колонисти су уживали да говоре по мало српским језиком. Једни друге су звали комшија. Срби уопште користе ту реч када говоре пријатељски о Немцима.
Ћипико, Иво - Приповетке
мислио је Иво Полић шетајући се испод аркада. Гледао је муслимански свет у простору храма. Једни се, у нешто бленући, одмарају, неки стари хоџа чита љубокрвној деци из Корана, други, у шареним хаљинама, као сене
Купе се правоверници на молитву. У храму светлост је блажа, бистрија. Обрнути према Меки, људи клањају: једни положише чела на земљу, а други гледају у своје дланове, као да из њих читају судбину.
Нигде као овде нису тако сљубљени живот и смрт. Нигде као овде нису тако верни једни другоме: прави друзи! Иза гробља ређај у се вртови грчки, турски са затвореним вратима, џамије испред чијих чесама
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нема сумње да и једни и други чине основ особенога ритма и, знатно више, особене мелодије и мелодичности Матићеве. Али док се паралелизмима
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Тек видиш, на жур ни родбина не долази; три шоље за чај довољно. Па једни вас избегавају, а други се праве чак да вас не познају. Прошла сам ја то па знам, а ви, – здравље, боже – видећете.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Но пошто је она насред собе, и једни и други прозори подједнако су од ње удаљени, па није јасно зашто су једни именовани заменицом они (као даљи), а други
Но пошто је она насред собе, и једни и други прозори подједнако су од ње удаљени, па није јасно зашто су једни именовани заменицом они (као даљи), а други заменицом ови (као ближи).
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
не беху обични: не лута сиротиња из села, нити обична раја из нахије, но све сами навикли на печалбу Колашинци. Једни су му читавих петнаест дана брали грожђе по многобројним виноградима и преносили у крбљама на својим јаким коњима, а
Сви, и Турци и Срби. Па им кадикад подвикнем: „А, бре, крвници једни, који вас нечастиви нагна да нам оставите оволико проклетство да с најтежом муком умиремо не као људи, но све као
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1892. (ХАЈНЕ) Јест, много су ме мучили На овом свету дивном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом кивном.
Хлеб су ми једом кропили На овом свету красном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом страсном. Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, —
Где је корен том имену, Где је извор, где је грађа? То се пита и на то се Одговара и нагађа. Једни ’вако, други ’нако — И без добре воље није — Ал’ се види е се хоће Нешто треће да одбије.
Један пије јер је весô, други пије јер је тужан. Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће. Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба.
Ено се Срби мире, Сви које ум и срце Ка једном циљу вуче, — Ал’ мисле једни ’вако, А други мало друкче. И то је ваљда зато Да буду светла лица Кад сване видовданска Петстолетница.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
а не смртни сунце ће проћи и кроз наше очи неизмењено В Узидали вас у зид невидљиви и сви сте били спремни да умрете једни у другима и било је тако здраво чудна реко спаса тражили вас залуд у мрачноме сплету онесвешћених чула на граници вас
реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни другима под челом смрти помножена са хиљаду гробова јој на кордуну облаци су узели цвет ватре из њихових руку које
Краков, Станислав - КРИЛА
Тако је било све до јутра. И зато када се појавило сунце мало живота уђе у њих И док једни изнурени, поспани потражише на варљивој топлоти јесењег сунца, ноћас не нађенога сна, и почиваху растурени, разбацани
Петровић, Растко - АФРИКА
Стазама се опојно шири мирис јасмина, што је овде мирис белога цвета кафе. Док једни расадници кафе већ зру, други тек цветају. Као миртин цвет, нежан и провидан, цвет кафе дршће у запаљеном предвечерју.
Доносе ми троножац да седнем. Докле год краљ говори, остаци његових зуба ударају једни о друге. Он за време док разговара са мном издаје и друге заповести: управља својом краљевином.
Међ црнима, они су потпуно одвојени једни од других. Постоји човечанство људи, и постоји човечанство жена. Та два човечанства, савршено различита једно од
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЈАЊА (иза бине): Тај влажан песак грћи лопатом! Бацај конопац!... Сад, Раде, сад! РАДАК: Лопови једни! Ви’ш како раде кад је насилу, Кад ханџар сева више темена, Животу претећ, цепа ветрове; Е, онда свега можеш
Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци! (Турци се уклањају у знак поштовања и гладе браде. Једни говоре: „Ожђелдум!...“ Други: „Чок селам!...“ Трећи: „Селам алећ!...“) ХАСАН: Добро ти бог дао!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Зар упалише Церје? — Упалише, упалише, проклетници проклети! На ноћ га упалише. Изгибе народ, изгибе, изгибе. Једни зашли, господине, те пале цело и секу што уфате, а други се нанизали око села као чавке, па кој навре да бега из село,
Зашто ћути турска артиљерија? Да није то каква забуна и погрешка? Да не пуцају наши једни на друге? Ђенерал заповеди да се свира прекидање паљбе, те да се види шта је.
О овом самоубиству пок. мајора Велимировића говорило се тада много у нашим војничким кругоговима. Једни су кривили и осуђивали ђенерала за прерану смрт једнога ваљаног официра; други су замерали покојнику за његову сувишну
Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се скупише око г. доктора и салетише га: — Ах, каква несрећа, господин пуковник (Руси из учтивости
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Око моје мишице нарастали су завоји. Огрнули су ме најзад шињелом. — А где су се Бугари разбегли? — пита Мишић. — Једни су побегли на ону леву хоризонталну пречагу, ка Сивој Стени, а други на десну, према Кочобеју.
Моји војници су били подељени у две групе, и окренути леђима једни другима. Скренуо сам нарочиту пажњу онима који су били према реци, да мотре кад наиђу наши.
О његовој болести било је ваздан прича. Говорили су једни да он аутосугестијом изазива температуру. И зато када „Позитив“ прилегне, потпоручник Бора, звани „Клинче“, умирује
Видите... Сви се они могу поделити у три групе. Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење. Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато. Наиђе град, и цео усев му потуче.
Шта мисле они? — Наравно, седе три године једни према другима, без смене, без одмора и размишљају. — Ништа није опасније за морал трупа него дуга рововска војна.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Заправо, а што је далеко горе, имали су чак два језика којима су, каткада једни те исти писци, писали паралелно, и често исте песме у оба језика, већина од њих подједнако непрецизно и непоуздано на
Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође.
би то к’о она знао, Папу све кроз слатке речи Приволети да не пречи Нигда кад је воља нас Уживати вес’о час! Једни мисле да то кошта И да здрављу често уди, Паметније о том Коста, Мој старији драган, суди: — У покладе нема поста
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ето и', кажу, кô на гори листа!“. Једни ће, чује се, ударити, под Дервиш-агом Поздерцом, преко Полоја, па на Бронзани Мајдан, па онда већ преко села доле на
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»момци и девојке стављају и ораха да се окрећу око ражња како би се девојке односно момци на исти начин окретали једни око других« (СЕЗ, 83, 1971, 174, Алексиначко Поморавље); мајка млади при опраштању »спушта у недра два ораха да би
Ћипико, Иво - Пауци
Са села наврвљели сељаци да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сви су се ужурбали, по цели дан се мувају по дворишту, галаме, једни одлазе, други долазе. Изгледа да Дадара попуњава војску младићима из околних села, које после искусни војници
Ови људи се иначе међусобно не подносе и знам шта мисле једни о другима, али то им не смета да се поваздан пренемажу и тај задах лажне слоге и љубави базди овде попут распаднуте
Јеванђеље је једно, живот је друго, у јеванђељу сви људи имају места под сунцем, у животу су једни коров, други цвеће.
Оно је као и увек благо зачуђено, помало радознало. Занима га очигледно ова распра која се међу нама води. Једни говоре како га ваља казнити, други — да би казну из виших разлога требало избећи.
с десне стране задригли војници, са леве испијени калуђери; и једни и други подједнако глуви. Зар су они слушали грбавог Димитрија?
изврнути на грбава леђа, панично су мицали својим танушним ножицама ту на сунчевој јари, далеко од тамне труловине. Једни рекоше да је господар Лауш човек захвалан, човек отмен, човек господствен, и да он никада не заборавља учињено му
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А како чујем, било је да су и они куповали српска имања, и тешкали се да је с тим један Србин мање. Једни другима добро не мислимо, а опет заједно таљигамо... Тако је ваљда и свугде у свету.
Разговори се дакле подгрејаше. Једни су бранили Јулицу овако: „Откуда одједаред каприси, кад их до удадбе није никада имала?
Што кажу тамо код нас: разјазило се и разлива се у сто рукава. Лекари су поделили мишљења. Једни су тврдили да код Милушића постоји тај свраб; други, да је то фикс-идеја лудака.
Шта сте се привезали за колац! Или тај Мирко, или... Има још сорти и фела! У животу, видите, једни су борци, а други су ловци. Ви сте били борац, и ваш доктор Мирко је борац, а Срба је ловац.
А Мија, дечко, дете... Чули су ту вест родитељи, чула су је и деца. Једни другима не смеју у очи да погледају. Некада касније, паланка ће препричавати: Нико није доручао, оџаци су престали да
било је у то време, пре више од осам деценија, шездесетих година прошлог века, углавном двојако: Срби и католици. Једни су се називали по народности, други, бројнији, по вери.
учини да се православље — иако се на обе стране много до њега држало — да се оно намерно није помињало, намерно се и једни и други звали само Срби и Грци.
Грци, и једни и други, поодавно су већ истиснули Цинцаре; а неке своје сународнике, због конкуренције у трговини, а и из приватних
Таква су ето људска посла! Свађе, сумњичења, горка сећања — а у ствари једни су другима корисни, једни другима додају од својих енергија.
Таква су ето људска посла! Свађе, сумњичења, горка сећања — а у ствари једни су другима корисни, једни другима додају од својих енергија.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Житељи се пробуде. Какво је впечатленије учинила речена музика, сваки ће погодити кога је у спавању — комарац ујео. Једни помисле да се тресе земља, а други да кућа горе, неки опет — да је дванаест сати, и срде се што јошт нису ручали.
столпу с капом у руци на једној нози по осам дана непрестано стоје, како други на глави стојећи затворене очи чувају. Једни с прекрштенима рукама усиљавају се мртваца представљати, други упражњавају се очима нигда не трепћати, гдикоји
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Код мога рођења није само датум био споран, већ и само место. Једни су биографи бележили Београд као место мога рођења, а други Смедерево.
Ја не знам како се код мене јавио тај нагон да пишем песме. Једни веле да се то јави код човека као свраб, што код мене није био случај, јер сам ја осетио свраб и чешао сам се тек
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Зауставио сам батерију, да видим може ли се проћи. Чујем где возари вичу позади „Стој“ — да не би налетели једни на друге. Сјахао сам. Али која вајда, кад не смемо светлост да палимо.
Нека сива, висока измаглица заклањала је небо. Земља је била влажна. Војници су наилазили са свих страна. Једни су растоваривали коње, док су други разапињали шаторе. Наједном се зачу фрктање аеропланских мотора.
И ћуте!... Умиру, свесно, као да им је угодно што се ослобађају мука. Изгледа као да подједнако жалимо једни друге. Не знамо ни имена места, ни планина, ни целога овога краја. Ваљда су напред извиђачи који то знају.
Грци су се свађали међу собом, потискивали једни друге и добацивали нам ужета, да извлачимо што хоћемо и колико хоћемо.
Сви су носили на глави неке старе шајкаче, сигурно од помрлих војника, да су им уши биле поклопљене. Једни су имали подеране капутиће, други војничке копоране, и шаке им се нису виделе.
Можда им због тога изгледам пркосан. Али у њима као да су утрнули осећања и сазнање. Једни су гледали тупо преда се, док су други лежали затворених очију, напорно дисали, отварајући уста при сваком удисају.
И, једно преподне, логор се заплави. Војници загледају једни друге, затежу нове блузе, прсе се и заузимају став „мирно“, лупајући новим поткованим ципелама.
Морнари су почели раздавати појасе за спасавање. Било је двојаких појасева. Једни су били састављени од комада плуте, и када се привежу око груди, руке су онда одмакнуте од тела, те изгледа као да су
— Јагње, господине капетане. — Откуд? — Кад се оно заглависмо у оно село, дадоше ни једни коморџије. Могу д’идем да га испечем? Командиру се развуче један крај усана у осмех.
нападе, затим су људи налетали на бајонете, док су артиљерије обострано тукле у масу и гранате раскидале телеса. Једни су са легендарном храброшћу гинули, освајајући стопу по стопу, док су други безумном упорношћу бранили сваки педаљ
Ту су им подишли и под стенама ископали ровове. Између ровова, под заклоном ноћи и облака, набацали су и једни и други читаве сплетове бодљикавих жица.
Ту, у пешачком рову, тражимо згодно место за осматрање бојног поља и управљање ватром батерије. Пешаци клече једни поред других у плиткоме рову, а пушке положили на избачену земљу испред себе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја сам битински чобанин, ал знам да је с ову страну Америка, и с ону Кина, Да једни трче за овцама и други за машинама, И да људи увече броје овце а ноћу броје бриге.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Но, када се пред зору утиша море причају рибари како виде да из мора излази једна жена, али приче су им различите. Једни тврде како виде старицу толико повијену да им се чини како ће се истога трена као бритвица преклопити.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' Кад ја сахрањен будем, Тад је крај ове приче. 47 Они су кињили мене, Гњеву ме гоне бледом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом.
Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад ме мрзила она И никад
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако и Момчило са своје стране прими борбу. И кад су се војници примакли једни другима, судар је био страховит. Момчило не могаше одолети; многи његови изгибоше.
У Илијади богови су одлучили да Троја буде разорена, али су и даље једни помагали Тројанцима а други Грцима. Код Константина Филозофа одлуку о „нашем“ поразу донео је „наш“ бог у складу са
је одлука остала мртво слово све до последњег (двадесет четвртог) певања, јер су и даље и после одлуке, као и пре ње једни богови помагали Ахејцима а други Тројанцима; у таквој ситуацији, разуме се, борба Тројанаца није била бесмислена, они
За његова Шарца једни приповиједају да му га је поклонила некака вила, а једни опет да га је купио у некакијех кирипија: прије Шарца веле да
За његова Шарца једни приповиједају да му га је поклонила некака вила, а једни опет да га је купио у некакијех кирипија: прије Шарца веле да је мијењао много коња, па га ниједан није могао носити;
За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци
па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет на свијет изићи. Једни говоре да је он у ту Пећину побјегао кад је први пут видио пушку и пошавши да је огледа (да ли је истина да је онака
А кад су је најзад заузели, нису могли у њој мирно да владају. Појавили су се нови ратници у земљи и ван ње. Једни, из западних наших области које су пале под Турке, ускочили су на аустријску и млетачку територију и образовали зид Од
Стереотипни почеци су веома чести. Они могу бити двојаки. Једни немају веза са садржином песме: „Боже мили, чуда великога!“ „ Мили боже, на свему ти хвала!
Пак потеже парним буздованом, буздован се земче у облаке. Једни веле: „Јесте претурио“. Други веле: „Није претурио“. Трећи веле: „Јесте, те високо“.
тавницу, и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу, па их води на бијелу кулу, па бербере хитре добавила: једни мију, други косу брију, а трећи им нокте сарезују; донесе им вина и ракије и лијепе сваке ђаконије, показа им што
је сачувано обиље аутентичних усмених облика из разних времена и великих лепота, у којој у току векова активно живе једни поред других усмени и писани облици, у којој многе генерације писаца налазе инспирацију, грађу и чак песничку вештину
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Звекну старудија. Сивац је и даље упорно ћутао као да у себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких крнтија, него ми још одозго додадосте Херцег-Босну!
искупише испред велике колибе, посједаше у круг и отпочеше да се договарају гдје би сад премјестили свој логор. Једни су предлагали да се крију у каквом густишу поред потока, други су били за неке околне шумарке, док су они
Распоређени у четири групе, они су се шуљали од једног до другог дрвета и примичући се једни другима, полако затварали круг око логора. Кад се обруч коначно затворио, кнез Ваљушко громко се продера: — Јуриииш!
Ако их је било више, некад би се на раскршћу и подијелили, па једни ударили на један крај села, а други у неком другом правцу.
Стиже међу дјечаке, огарављен и љут, и стаде да грди: — Пекао сам у пољу кромпире, а они, прасци једни, потегоше бомбом па посред сриједе моје ватре.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији. Сва ствар стрепећи се боји и дрхће. А само једни људи низашто не маре!
Које ли песме ћу испојати твоме излажењу штедре? ПОХВАЛА СВЕТОЈ ПЕТКИ СРПСКОЈ Једни људи себи воду с медом за пиће услађују, а она је своје пиће с плачем себи разблаживала; нису толико повише ни ветрови
До главе и крви и на храну ти једни предали се! Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има?
Не знам ако и по реду стојећи Једни за другима, И оним из даљег једнако достиже просветљивање, Ил' му даљни од предњих се С мером сјакају?
Ал’ то су тек једни масали: ветар у собе и у подруме дубоке залази, ама где уђе, ту се и стани, теке га нестане а не затреса с подрумом
И послуша их народ! Ђипише мало и велико, сви удундар са женами и с децом, једни углас вичући око цара молећи га, а други загнаше се и преотеше та из џелатских руку, те га и курталисаше од смрти.
Ама злочинцем сасма притужује и круто их се држи, који често падају у грех, тако да многи и полуде и из памети изиђу; једни и помаме се те се деру и по сокаци вичу.
Мојсеове књиге што узеше к себи, а пророке и остала им писма не примише, те кроз то Жидови тако и прозваше их именом једни Самарани, а не Израиљи, кано од Соморске горе именовати.
И једни су за поштење, а други за нечист. И то су све моја почрпала. Ако каква која била, људска срца, што се сасипа у њих, у к
За царства трећега Тиверија, али после, променом папа, пак једни првим су се начином држали. Зато од првашњих учитеља и нејма на њих које укорне списате издавна књиге, кано на остале
« А луди дурма унутра врве; једни излазе, други пак улазе. Дигох се опет с онога ми места, примешах се с људма, пођох тамо слободно и мирно.
Ал’ што сила, сила је у пољу. Где ће једни грађани надбити цареву једну целу арманду? Њино поље: они у граду затворени, помоћи с друге стране ниоткуд.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— старије на разговр, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају. Скупио се свет.
„Их, што је несрећник!“ веле једни. „Лелее, куче у чашире!“ смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.
Сви се тресу од силног смеха. једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!“, а други почели да вичу: „Уа, уа!
“ а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам“, или: „А ти си па нека девојка!“ и томе подобни разговори. једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно. Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.
да у пријатном рахатлуку проведу неко време, да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере. једни, а њих је већина, иду право кући, — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом
Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшијску таблицу, виче: „Мућни!“ Нацко одговара: „Мућкам“. једни вичу: „Мућни боље!“, други опет: „Добро је, добро!“ понеки додаје: „Добро је! Што да се мућка?
“ понеки додаје: „Добро је! Што да се мућка? Неје пљоска с ракију, та да мућка!“ Тако се једни смеју, а други љуте. Само Мане нити се смеје њити се љути.
Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!
Ено, гледам само... Узми само по нашим новинама!... Новине, новинари, бре брате, ако ко бога зна, кô једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, — па, ено, и они профанисани... Ено, узми по новинама!
Узми само по нашим новинама!... Новине, новинари, бре брате, ако ко бога зна, кô једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, — па, ено, и они профанисани... Ено, узми по новинама!