Матавуљ, Симо - УСКОК
И стара катунска орлушина, којој бјеху оба крила сломљена, сакри сузе. Све три женске нарицаху једногрлице, па двије ућуташе, а чу се Миличина запијевка: Куку, браћо, Добро моје!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А они јој одговоре: — Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: „Дај, попе, руку! Дај, попе, руку!“ и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и утолико се утопи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако нам свечева инџила и божјег џенета а небеског сифата! Сад сви једногрлице завичу: — Истина је, честити везиру! Ако не буде истина, ево нашијех глава а твоје сабље!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А они јој одговоре: „Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: „Дај попе руку! дај попе руку!“ и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и у толико се утопи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сјевер је јако дувао. Прије но што ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А они јој одговоре: — Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: „Дај, попе, руку! Дај, попе, руку!“ И он могаше ласно дати, тек да хоћаше, ма не даде и утолико се утопи.