Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Србо-Хрвати говоре језиком који је толико једнолик, да једнога Србина из Србије може без икакве тешкоће разумети Хрват са Истре.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Змај је, дакле, једнолик и баналан тачно у оној мери у којој је природан, неизвештачен. С првим наученим словима, с првом књигом која нам се у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Причање му је лако, просто и природно. Стил му је доста једноставан, каткада једнолик, без много боје и израза, али непосредан и јасан.
Он има својих мана и недостатака. Он је пре свега једнолик, доста уског видика, своди свет и људе на једно једино осећање, на љубав, и у свету види само љубавнике и љубавнице,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Слушали су га, без даха, док су вечери и године пролазиле. Улазио је међу њих као глас, једнолик и помало разваљен од патње али довољно осветљен да им, док траје, смирује страх и мржњу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Даница Марковић ЦЛВИИ ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се
Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далек
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И заиста код Станковића простор није једнолик, хомоген, без квалитета, него се разликује према степену затворености/отворености и близине/удаљености од средишта
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У опажању Станковићевих ликова простор није једнолик: он се јаче осећа, постаје „згнуснутији”, „активнији” нарочито кад се са улице уђе у двориште, па из дворишта у
извиру многи, танано стилизовани песнички преливи у интимноме животу ликова, мада је тај живот иначе - споља гледано једнолик, доста суморан, често и груб.
Госпожа Дафина, занимљиво је, већ у трећој глави а пред саму прељубу свој једнолик и досадан живот сликовито види као чисту реализацију фразеологизма „празан живот”, при чему се субјективно осећање
Краков, Станислав - КРИЛА
А у белој бараци је било увек исто. Мија је стално лежао уздигнутог кука. Бол је био већ једнолик и умртвљен. То је било тако обично, досадно, да га није ни осећао. Није ни мислио на њега.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
докопати се ситу лепа се јеџека најести, удес је, тако и желити наслушати се књижна разговора душевноме здрављу једнолик нишан је.