Употреба речи једнолики у књижевним делима


Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

се регрут само каткад сети, за гробља без суза и без хлада, са гдекојим знаком твоје поште, где споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка, где певачице нема да слети, куда заљубљени не долазе да сакрију од људи

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У околним барама разлеже се једнолики и успављујући крекет жаба. Пирка ветрић носећи мирис сасушене траве и понеки топли талас запахне људе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Изгубили смо потпуно појам о времену. А о данима већ нико и не води рачуна. Сви су једнолики и монотони. Испред земунице утабанали смо узану стазу, куда с времена на време исправљамо ноге. Онда заћутимо...

Из земунице је допирао једнолики глас телефонисте. У ово глуво доба ноћи они разговарају међу собом, да не заспе. У близини чекао ме ордонанс са

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И подне и поноћ једнолики, мукли. У тој јези као и богови сами Да су се пред болом у амбис повукли. Само бели бездан пахуљице веје.

Ћипико, Иво - Пауци

Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Поређани тако у клупе по величини, изгледали смо као семенке у лубеници. Сви једнолики, сви безизразни и сви балави, па ипак — ко би то тада рекао — ту су, један крај другога, седели: будући министар и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности