Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XВИИ Не бежи, ноћи, отпочела сетом И танком мрежом једноликог ткива, Јер кô у бездан, у те се улива Дах стрепња, што ће уздахе да броје. За сваком зимом и за сваким летом.