Црњански, Милош - Сеобе 2
Непрестано се чуо однекуда оштар звук оштрења коса, а над главом Петровом гукање голубова, једнолично, и без краја. Као да никаквог другог посла на свету нема, Петар је ту, седећи на јастуцима, као да су седла, седео
Милићевић, Вук - Беспуће
Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци. То једнолично лупетање навлачило му је дријем на очи, али му није дало да спава.
што су прошли и ишчезнули многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.
успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично пршташе Пијесак испод ногу, а по клупама се виђаху нејасни и зближени парови којима нијесу много сметали кораци самца
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи се кроз ноћ. Пред зору наиђе нека магла и захладне.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Гледао га је у дубину и истезао, једнолично, своје стихове о небеском знамењу и препаднутим дахијама. Најежен, Вук је схватио да га гуслар види и зове.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сваки пут кад сам слушао његово једнолично певање грчких текстова, замишљао сам да је Баба Батикинов дух прешао из малог сељачког места Идвора у велику метрополу
Професор Мерием је несумњиво био велики познавалац грчке класике, а Билхарц је био велики грчки ”гуслар”. Његово једнолично певање Илијадиних текстова, пропраћено музиком цитре, наводило ме је на мисао да је он био реинкарнација Хомера.
Ћипико, Иво - Приповетке
нагањају се преломљени валови; срдито ударају у чврсти зид, па, разбијајући се, савладани, немоћно кркоћу и тихо, једнолично жаморе. Бродице и чамци, привезани уз обалу, на махове се крену, гоњени наглим валом што о зид боље пљусне.
За кишних дана ослушкују једнолично падање кише, па их душа боли за пољем и кућицом, да се заклоне; за ватром, да се осуше и огрију, и за веселим
зида расту, оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим јединственим звуком. Младић, наоко замишљен, погледавши је, рече јој: — Када се кући вратим, оженићу се.
Ту се осетио као да је на жалу у своме селу. Испред њега таласи ваљају се мирно, једнолично, тек што му до ногу не допиру, а пучина блиста у сунцу.
Пред њим лежало је море. Гледао је таласе како, једнолично један за другим шумећи и котрљајући песак, прилазе к њему и ћутке губе се у пучини.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Одатле потиче једнолично али и ритмотворно сегментовање које налазимо у стиху Стражилова, на пример ово: „играћу, / до смрти, / скоком, /
Али је и без тога, разуме се, монотонија код Црњанског врло велика. Овде се под пуном монотонијом мисли на једнолично низање, све узастопно смењивање јединица у јукстапозицији, насупрот синтаксичкоме уклапању (субординацији) мањих
Ћипико, Иво - Пауци
С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу. Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу. Свјећарице лижу по морској пучини.
Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу. Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.
Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: — Никад се не зна ча нас
Блиједи траг допираше до на пут. Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. У дућан униђе млађи му брат Марко. Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу.
Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла. Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. — Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. — Задња је ово вечер!
По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.
Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. — Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Труди се и он, удешава да му говор буде свечан и достојанствен, али све то испада некако намештено и шупље, једнолично као црквено појање. Нема оне Дадарине раскошне ширине да човека подиђу трнци кад га слуша.