Употреба речи једном у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Изгледаше као чета дивљих Авара, с том једном разликом што у нашој гомили не беше ниједног ратника. Старци, жене, деца — из такога се друштва састојао наш табор,

Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! Чича Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сиромаха на његову сиромашну постељицу.

лица пружају дркћућом руком своје лончиће, да им се од те посне хране што удели, а кувар им, под надзором неких људи, једном голом варјачом сипа на сваку главу по једну кашику. То је све за један дан и једну ноћ.

И мени се учини да ме с неком особитом пажњом онај црномањасти господин од пете до главе мери... Затим се примаче једном од наших кувара, па му нешто пришапта.

“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. А може ли за овако сироче и бити утехе?

„Куда ћеш?“ питам га ја, а он ми збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца.

још једанпут видим колевку мојих јада и невоља, да видим тај шарени суд у који су текле сузе мога очајања, да се још једном нагледам те окречене гробнице у којој су ми младост и нада, љубав и туга сахрањени...

сам ја размишљала о унесрећенима у својој несрећи, а после сам узела два-три залогаја сува хлеба, напила сам се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспала...

Тако је и онда било. Али у један мах застадох, коњ ми ушћули уши, па ни да крочи унапред. Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање.

Људи који су га познавали питају га зашто тако чини, а он само слегне раменима па ћути. Једном сам га и ја, иако сам знао откуда толика промена, опет запитао: „Побратиме, шта је то с тобом?

“ После тога следовао је испит. Кад су се младенци даровали, архимандрит отвори једно орманче, које је у једном ћошету простране ћелије стајало, извади из њега на црвеном гајтану један велики грчки дукат од четири ћошка, а на њему

За живота бесте бич живима, газисте све што се усудило дисати, љубити... А сад у гробу тражите милости, чезнете за једном искрицом љубави!... Чудно!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зашто да сам гди нибуд пребивати с т о б о м изабрао, то не би могло бити развје у само једном месту, селу или граду, а сприопштава|јући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и дође, ту ћу се

Ова једном по обичају изиђе у лов, а орао, не имајући тај дан шта јести ни с чим своју фамилију нахраниши, и видећи лисичиће подеб

2 Орао устрељен Орао сеђаше на једном високом месту, обзирући се не би ли што себи за ручак уловити упазио. Но, — како се често случава — ко друге| лови, и

„Нашли смо Светога Петра кључе — рекне једном свом пријатељу који се овој премени чуђаше — не треба нам више сагнутим ходити”.

што не зна о том ни поњатија не могући имати, оно што зна чини му се да је то све што се може знати; зато што је себи једном завртио у главу, ако ће бити и криво и недостаточно, хоће да тако остане.

| 17 Курјак и јагње Курјак пијаше на једном извору. Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се.

А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање мрве ни памети, ни науке, ни добродјетељи,

И паки: Аνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Муж преизрјадни никад није неблагородан”. Зато благородни и имући у једном општеству колико више средства и удобности имаду, толико је већа њихова дужност добро и благородно воспитаније својеј

Сазове једном све граждане у једну велику салу, гди дâ поставити чанак меса и пустити једног зеца. Заповеди пустити и два речена пса

Мужествени и храбри народи без васпитанија и науке, шта су? Шта ли би могли бити? Али ко ће ово једном народу или општеству дати? Нико него њихови управитељи и поглавари. А кад |ће они то дати?

Ланцем за врат? Дакле начаст ти твоја господска храна, ја се томе нисам научио.” Наравоученије Ко би рад у једном општеству што добро уживати, потреба му је и своје дужности приљежно и верно исполњавати.

Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.” Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Па бар да једном заспах у нади, у сенци коња, док пасе! Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај

Па бар да једном заспах у нади, у сенци коња, док пасе! Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с

Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с листа на лице, с лица на њену сису! да ми још није ове луле...

А и нас каткад хвата зебња пред сан: нисмо бесмртни, неће то дуго овако, доћи ће једном и нама крај, нећемо издржати, и умрећемо од смеха.

узлове, где год који конац нађем подижем га, плав на зелен надовезујем, у клупче га намотавам, не бих ли га једном у иглу уденула, не бих ли једном, обневидела, почела да пришивам рукав за кошуљу, браћу за рођаке, земљу за

подижем га, плав на зелен надовезујем, у клупче га намотавам, не бих ли га једном у иглу уденула, не бих ли једном, обневидела, почела да пришивам рукав за кошуљу, браћу за рођаке, земљу за облаке.

7. Видиш ли како, на измаку зиме, она сива обала Дунава на једном месту почиње да се зелени? Може ли се то сатерати у ровове? Може ли то стати под ове капе?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље. Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему.

Ја почнем учити у једном московском буквару кога су зачална слова сва црвена била; и учио сам овако: „аз, буке, веде, глагоље итд.

Премда су сиромаси ђаци морали и на једном и на другом месту служити и попине и игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио

” Он им каже да је то мучна ствар једном човеку из друге кнежине у туђој кнежини кнезовати, „а кад баш хоћете за кнеза Јоку из Рабаса, онда ето вам узмите

Мајор љутит каже, да то не може бити и оде обрштеру, а ја и мој нови побратим Дел-Амет останемо под једном стре̓ом. Док мајор дође и полако нам рече: „Но, ћутите ту, док Турци из парлаторије оду; добићете кола, обрштер

” одговори Веса. — Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда је вера: ти ћеш погинути”. Затим га запитам: „А где је Живан буљубаша, Раонић и Живко Дабић?

— Ја рекнем: „Господине, та ја не знам ни једном попу написати писмо, а то ли ја да напишем митрополиту и принцу Карлу!

сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају стражњем од ћуприје.

Како везир и војска његова међу параде уђе, наши топови почеше пуцати, један на једном а други на другом крају; у јадни̓ Бошњака и у везира капи крви у образи нема, тако су се утрашили.

А кад виде Турци да ће изгинути, онда у једном селу утрче у један котар (сењак), почну се тући. Најпосле запале сено и потрпају све оружје и најбоље ствари што су

Ми смо се на једном брегу у планини наднели над турски шанац и тучемо у шанац, и добре пушке лепо у шанац добацују, а која згоди, убија.

Ужица стајала: од Поникава са запада кнез Милић Кедић из Суводања ваљевског и Хаџи-Мелентије архимандрит рачански са једном горњом части соколске војске; Јаков Ненадовић од севера пак с ваљевском на Татинцу, Крчагову до Крушчице; Милан уз

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим.

— О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто. Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран.

А Марица, те пред њих: — Ама, Ђуро, богати, привикниде ти оном Радовандери — нек ме се окани једном! — Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје. — Не могу никуд да се макнем од њега!

Док ће почети један између њих: — Ама, људи, што сам се ја једном хтео осрамотити. — А како? — упиташе га неки и окретоше се да чују. — Одем ти ја у Шабац нешто послом.

Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види. Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; бации опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.

што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање... Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...

украју седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим. Келнер донесе још две чаше пива пред њих.

Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута. Човеку притужила нужда. Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче. Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио.

Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!

— Што је?... Што га, сиромаха, снађе беда! Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...

Ђуко и Пајо одоше. Остали гости одавно се већ разишли. Газда дрема у једном крају за столом. Само шкиљи још једна лампа. Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.

' Аја, не даде мени ђаво! Баш, ако ће... Пре ми закиде три оке вуне, закиде ми једном две оке лоја, једном оку граха, сад четири воска!... Поган Цинцарин!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. — Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет.

имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио... Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. Али, као да од свега тога не може бити ништа.

А Крушка? И он је цањао сјајне снове. Није се могао скрасити на једном месту. Груди му набрекле, а срце игра од радости. — Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.

— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке. Повучем страну једном, и он добија... Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају...

Мира ради попуштао би па ма штетовао... Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би

Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. Али дарнута је клица зла. А она је буре барута.

Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? – Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам. У старом вајату, у једном сандуку. – Јесу ли под кључем? – Јесу. – Је ли и Станко знао за те паре? – Јесте.

И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео...

А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. — Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава.

Није био толико срдит колико зачуђен... — Најпосле — рече — ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!...

Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!... Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети! И зар није лепо бити хајдук?

Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели. у једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и цвећем од мака, Срео сам је једном, једног врелог днева. На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева.

Све је што живи на дну тмине С проклетством немим на свет пало — Све што не гледа у висине, И није једном засијало!...

Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали; Јер стократни живот проживи Све оно за чиме се жали. И срца мру, трошна међ свима, И ташта и

Док путић једном најзад мину Између сна и истине. Вај, ништа више да не прене Тај пухор сна и замора, Пењи се тихо, зимзелене, Уз

Сва гора паде... смрзну река... Али већ одмах, пред ноћ глуху, У шупљу трску залелека, И умре на једном листу суху. НОЋ Већ сја Кумовска Слама... Јејина, сва од свиле, И с ватром у зеницама, Диже се летом виле.

Јејина, сва од свиле, И с ватром у зеницама, Диже се летом виле. С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену...

И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.

Хоћу моја љубав, кад све једном падне, Да у теби умре, као у дан сиви Што мре грмен ружа: мирис који дадне, То је болна душа која га надживи.

Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само? И шта да икад жали срце јадно, Када је све наше, све што осећамо!

Ми смо се љубили мржњом у то доба, Чежњивом и тамном мржњом. Вај! што мучно Беше, када једном неста и та злоба Која нас држаше дотле неразлучно. Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан!

И то звучно срце када једном заспе, Свој бол откуцавши силним ритмом свега, Неће бити страшног престанка за њега: У звук и у светлост све ће да

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. Ајаох! Страшне слике! Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета.

— Па онда поче јецати. — А шта си ти узела мене заклињати децом и плакати нада мном живим? Шта слиниш за једном дркелом? Није он мене стекао, него ја њега! Сутра, ако хоћеш, да купим десет!

Једанпут: једне чизме, једну ћурдију; други пут: коњско седло; после, опет: туце сребрних кашика; а једном: пуно буре лакерде и — свакојаких других комендија. Једанпут доведе увече вранца, оног истог, нашег.

Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле. Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана, и

Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле. Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана, и црн дим мирно се уздиже и дохвата за таван.

Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије чекићем у грудима. Врата се отворише и мој отац уђе. Обрте се једном два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже.

Капетан, пак, по имену Танасије Јеличић, стајаше готово цео дан на једном месту, подбочивши се на сабљу. Лице му беше окренуто страни с које лађа долази, а очи уморно и нестално блудише око

А удари ли само једном и на њега слепа срећа, он цео свет уверава да је знао да ће добити, јер му се све баш тако чинило и никако друкчије.

Женама већ догрди, и кад Анока једном, кад је требала да буде редара, оде на вашар, оне се скупише у тајну седницу. — Ја не знам, друге, шта смо ми богу

А какав си ти, море, човек? Зар си се ти нашао с оном... оном... Малко ућута. — Оном... једном.. Зар ти да ми растуриш кућу? Арсен, туњез, скамени се кад чу да ђеда све зна.

подметнуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на „вендерима” и да се попу „не труцка зорли”. Једном у сумраку угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у Обор. — Куда ћеш то, Луко? — Благослови, оче!

Спопаде петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати „молитву од крвотеченија”. — Све залуд! Она отвори још једном очи. Показа својом жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: „Благослови ме...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог,

би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него друга два, и живели су у једном селу у Банату.

Она вели да га је поп Спира добио само зато што је једанпут у једном ужем друштву певао пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме,

А долазе још неколико капуташа и житарски трговци што једу путер и земичке кад одседну ту. Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије.

предлагала да се свакоме каже: ти, ти брате и ти сестро или: Србине брате, а свакој госпођици: Српкињо селе, а то ни једном попу није ишло у главу. Овим се умирио и помислио у себи: »Благообразан младић! Исти ја!

— О, молим, молим... — А ја ћу само да сврнем мало кући, а на ту ћемо страну и ударити, па ћете о једном трошку видети и моју кућу, да би је знали сутра наћи ако се ја, то јест, мало задржим после службе, јер се надам да

— А, баш напротив, госпођице: вазда сам жудео да се наслађавам једном таком сликом — рече мало збуњени путник, па се саже да омилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још

Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу: да удариш по једном, прснуо би онај други! То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и

Но што је крао по комшилуку, то би му гђа Перса још и опростила, али он је крао и по кући. Једном речи, није украо само оно што је о небо било обешено. Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати.

— Али, мама! — умирује је Меланија. — Уф! — хуче гђа Перса, па не може да стоји на једном месту, него се успропадала, па јој све смета по кући. — Ето, шта ја кажем!

Том приликом му је испричао историју једног маторог кусог пацова коме је пре толико година реп одсечен кад је касапин једном изненада бануо, па од то доба је ужасно обазрив и први бега с пања, иако би касапин не знам шта дао да га може укебати.

и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку, па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке, а упро свој благодарни телећи поглед у небо, па вели: »О,

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Чак је имао и као неку превласт што је само он могао до клисарнице, у једном заклону од стреје и прућа, да у тој, као некој соби, само он спава и довлачи та своја пустињска одела.

Видело се да је и њему тешко да се реши. — ...’ајдемо си! — још једном се, преплашено, усудила Вејка да га позове. — Нећу код тебе! — једва он промумлао.

Обилазио би манастире, црквишта, и тек једнога дана опет би се појавио у варош. И то увек на једном истом месту, улазу, долазио је у варош, исто онако занесен у говору, у дроњцима, висок, сув и ситна, црна лица.

Чак, млађи му се брат са женом развео због њега. И то зато што једном, кад није било по кући ко од слугу и слушкиња, није смела сама у његову собу да уђе и унесе му вечеру, те је тако он

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану. Ту се он тако владао да је сваком шегрту за мустру служио.

Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког помоћника у малој вароши. Љуба је свуд у друштво пристао.

Зато вашу фрајлу Савку, што ми се допада, узео би' са једном хиљадом; ал' кад би мање било, свет би ми се смејао, рекли би ми да ја као трговац нисам у стању да се женим ни као

Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба. Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.

Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.

А јурати, кад Алку облећу, један гурка лактом, други стане на ногу Ћирковићеву кад се до Алке утискује. На једном балу Марко и Мица заљубе се једно у друго. Ћирковић се, опет, заљуби у Алку, а Алка неће за то да зна.

Марко Рогозић кажу да је зјело учен, али је горд, охол, па ситније људе презире. Једном се тужи Марку Мица да јој Пера берберин досађује, меће јој букете у пенџер, и вреба је, само да се може до ње довући а

Ту је онда ружнија над лепом пријатнија, добродушнија, и све друго на свету. У једном су Мица и Алка изједначене, имају добре и благе мужеве, који им све по вољи чине. Ретка срећа за удате.

Алка, пак, бориће се, ма је колико стално, само да не буде затворена, па баш ни један дан. Једном после ручка разговарају се Алка и Јефта. — Ја не знам, Јефто, шта ће од тог процеса бити.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

на оном месту он се замишљено загледао у ону гомилу што се видно храбрила последњом париском вешћу и њоме оживљена, у једном дрском наступу, стала подизати главу, па осети како га та гомила све више и чудно дражи и како га спопаде једна сасвим

Па се она жена још јаче и страсније приви уз снажну мишицу човека и по оном покретном утиску на њеном лицу, што је у једном тренутку кадар да је изрази сву, Јуришић на једанпут осети да је она, сва од страшне неке змијурине, у стању да изврши

Још једном, последњи пут, баци поглед по соби, на своје грађанске рите, на књиге, на фотогоафије, на плакате и на табаке.

елан, сав у језивој страсти: дочепати се што пре команде, испунити дужност; све то незапамћеном снагом провале и у једном једином значењу: потражити смрт зато што се жели и xоће да живи, одавало је слику анархије којој није било равне.

Па затим у једном махнитом страху: како је ужасно жртвовати онаку младост и како њено кукавно и уцвељено тело трпи, гори и копни без

На једном од првокласних одсека, на коме се налазила пета пољска батерија, тачно у подне ситуација је била критична до највеће уз

А после, кад се и то једном сврши, отићи кући, одморити се до миле воље? задовољити и умирити љубљену жену, испијати сву ону невиђену цпећy што му

И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла. Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости, па засењеним

“ Нешто као пољски мишић шмурну мимо њега и ишчезну у трави. Још једном Христић се обазре око себе. Свуд је било мирно, крваво, замишљено, мртво. На кадифи неба дрхтале су звезде.

На кадифи неба дрхтале су звезде. Он јако зажмури, лице му се искриви и, стегнутих зуба, у једном жестоком, несвесном грчу повуче ороз.

Полупајте оно као цименту. Ја оценим и за трен ока нема вам онде ни мрава, све стоји „глат!“ Једном сам заробио целу коњичку батерију, па све нови камути и седла, цакле се.

Једно, у жутом, простом увијачу са три црвена потеза и печатом, било је из пете пољске батерије. Ту на једном табаку „преко целог“ тражио је командир: да капетан Ђорђе В.

Африка

Тражим од Вуијеа дозволу да се одушевим једном црнкињом која пролази; у пространим је широким огртачима, индиго и плавичастим, под прозирним огртачем од оног

Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.

Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне Конакријке. Познато је колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом

Она је изливена у једном једином маху и углачана чврстим ваздухом и хоризонтима. То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ

Јаснозелени, свежи пропланци, ниски загубљени домови, дубокоцрвених кровова. У једном удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над

Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини. Бенжевиљ, се налази на тридесетак километара у једном раскрченом терену, на брежуљку који га штити од мочвари. То је сасвим особита врста насеља.

једну земљу, с напетом пажњом, широко отворених очију, у ствари је боље упозна, боље схвати, но човек који седи на једном њеном месту годинама.

После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе.

У једном тренутку осврнух се да их фотографишем. То их баци у урнебесни смех, окован само том пажњом да не изгубе власт над чамц

Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај

стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.

Ја сам у једном крају тад био као какав краљ; тражио сам злато; овај црнац дошао је да ме служи и сваку моју реч слушао је као пророштв

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Што предстојеће шаљиво позориште на свет изилази, повод је највише овај, што сам једном с љубезним мојим пријатељем г.

Црњански, Милош - Сеобе 2

ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА КЊИГА СЕОБА И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ Било једном једно краљевство, у срцу Европе, које се звало: Хунгарија.

“ Затим, као да је хтео да их опомене, додао је вичући: „еx Цонсилио Беллицо“. Разрогаченим очима прошао је, још једном, пред њима и рекао им да сад могу ићи, кући. Био је сигуран да нико неће ни ланути.

Пошто се Енгелсхофен чинио невешт на сву ту дреку, он се обрте једном другом официру, из пратње, која га је пратила. „Гроф Гајсрук, гроф Гајсрук“, дерао се као џелебџија, „ето Вам

Сунце, које је Гарсули волео због својих дебелих, реуматичних колена, Енгелсхофен је осећао још више, јер је био једном ногом већ у гробу. Он је гледао та сунцем обасјана егзерциришта, свестан да их можда последњи пут гледа.

Е па лепо, чекајте да вам ја дам апшит.“ Док је то сиктао кроз зубе, Гарсули се био окренуо, да још једном погледа на утрину, где је био полк оставио.

Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа. У једном углу касарне, завијен у свој црвен гуњ, седео је на камену дворишта младић, косе смеђе као слама, свирајући уз дипле,

Браћа, Ђурђе и Петар, Исаковичи, при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру, који се налазио преко пута манастира фратара пијариста.

А њихов братучед, Павле, у једној кући, са баштом, изван градских зидина, у једном предграђу, које се звало Јозефштат.

се да испрате, и сам се, за то време, спремао, уморан и неиспаван, туробан, са ожиљком на души, који носи сваки ко је једном лежао у затвору. Официрски затвори, иначе, код Енгелсхофена, нису били страшни, нимало.

Њему се чинило да у мислима осећа како трава зелени, како дрвеће пупи, како се небо плави. Желео је да се још једном по тој трави вози, да буде жив са пролећем у тој својој самоћи.

као да је у некој диванани, и вирио је кроз пукотине дасака, док је Петар седео на клупи, наслонивши главу о дирек, са једном ногом на поду, а другом на клупи. Гледао је увис, као да, на дану, звезде броји.

Павле му онда каза да је већ раније послао у Беч своје талире. Да му кажу, сад, отворено, и једном занавек, хоће ли да се селе. Ако хоће, он ће од грофа Бестушева тражити пашпорт, и за њих, све.

Теодосије - ЖИТИЈА

О, ми, од немудрих безумнији! Како онога кога с толиким трудом кроз многе дане гонисмо, и у руке ухвативши у једном часу испустисмо? Како смо били безумни! Који нас сан грехова наших задржа, и тако уснусмо?

И не бејаху порабаћени многом спавању. Видевши да су сви ови једном засвагда оставили свет и оно што је у свету, нити се више брину за светско, и живот њихов беспорочан и безметежан,

Вративши се у свој манастир Ватопед, по пређашњој служби држаше се. Једном спремивши топле хлебова и натоваривши мазге манастирске, и узевши уз њих слуге као сапутнике, дубоко у ноћ пође на

“ И ови треба да разумеју најмилосрднијега и доброга судију Бога, да ни о једном греху није тако гневно говорио као о немилосрђу: „Идите од мене проклети у огањ вечни, спремљен ђаволу и анђелима

О ПОДИЗАЊУ РАСЛАБЉЕНОГ Једном, када је дошао са самодршцем да види оне који зидају Архиепископију, јер многе раднике зидаре и веште мраморнике беше

који су царевали у Загори много пута су од самодршца Стефана тражили Стреза, не да би био спасен него да буде убијен. Једном су велике дарове слали и љубав нудили, други пут су ратом претили, али су стално тражили, тако да се Стрез, када је

Слушали сте једном божаственог апостола Павла како говори свом Тимотеју. Чујте, дакле, и мене сада који попут онога говорим вама,

у свиралу и ударањем у гусле, колико ће це више устрашити и бежати од страшне трубе која исповеда Тројицу Свету у једном божаству?

И у једном и у другом случају житија служе на корист: слушатељима су већ сама по себи корисна, а списатељима следује награда због

Много због тога тужаше, говорећи: „О, како ми се велика напаст, ова жена, догоди!“ И пошто му дојади, уставши једном побеже. А сестра његова, осетивши, колибу без ичега остави и за њим пође.

Испод те стене иа којој преподобни стајаше, река С високих гора сходећи близу протиче. И једном, од снега и дажда великог беше набујала.

пред Богом сваки који се поноси у срцу, јер се без ума такав надима; и ако је што добро у току многих година чинио, у једном часу упропастити може, у своју снагу без помоћи божје надајући се.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

матици“: интересовало се за све догађаје на Балкану; многи су се досељеници надали, да ће се повратити у своју земљу, једном ослобођену од турске управе. Једна струја заједничког осећања и мишљења утврђивала се на обема обалама Саве и Дунава.

двојне монархије велики број тајних друштава из којих су потекли познати атентати, извршени у Сарајеву, Загребу и још једном у Сарајеву!

они нису раздвојени јасним границама: прелазе један у други прелазним зонама чије се становништво често може доделити једном као и другом типу. Ми ћемо редом проучити ова четири типа.

То је дијалекат већине народних песама и српског фолклора уопште. Изгледа да се он слаже са једном од ерских психичких црта. Многе речи постају дуге, премда и звучније; акцентуација је продужена и спора.

Тако су се развиле најтешње везе између братстава у Катунској нахији, која су се прва почела покоравати једном старешини.

Не треба ни ради чега живот ономе човеку који остане без образа. Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“ Народни идеали, јуначко име и част су драгоценији од живота.

Ни у једном се рату нису ови мухамеданци љуће били и никад није изгинуло више ага и бегова из најбољих босанских породица као у

На томе се Косову сви загорски Срби скупљају 15/28. јуна сваке године. У једном извештају млетачког гувернера у Сплиту, 1574. год.

А пошто су ти односи овде стални, они су се такорећи искристалисали, учврстили једном заувек. Као свеколико европско медитеранско становништво, тако и ово приморско, нарочито са далматинског приморја,

особина се услед мимикрије најпре развија понизност према беговима, према насилницима, према свима мухамеданцима, једном речи према свима који нису раја.

није само појам за физички рад, јер значи и трговање, продају или куповину, погодбу, уговор, пословну подвалу, једном речи све оно чиме се долази до зараде и добити; „работа“ значи и начине којима се измигоље или чувају од тешких и

Овакво је стање трајало још око 1860. године, и стари људи говоре данас о времену када су сви били везани једном вером („наша една вера, рисјани људи“).

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима је било само брашно, жито, вуна, а тек у једном неки рогови који су се читаво вријеме гложили и свађали.

Ево ме, дакле, успузао сам се до сланине, додирујем је једном длаком брка, канап ми се затеже око врата, а ја бечим очи и уздишем: — Дајем километар живота за два прста канапа!

Одлазе у госте у велико војводство Миша пророка и тамо под старом крушком воде дуге разговоре. Једном годишње на дан мачкова повратка, чича Тришо и крчмар Винко Шљивић састају се код воденице, пију као рибе и пријете

Тришо и крчмар Винко Шљивић састају се код воденице, пију као рибе и пријете мјесецу: — Чекај ти само, ми ћемо те већ једном скинути, да ти кажемо у брк! Кад већ не спаваш, ред је да пијеш или да бар причаш нешто смијешно.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ружу У срце је своје сакрије Ветрове се кћери појаве Угледају обрану лепоту И појуре ружокрадице Отварају им груди једном по једном У некога нађу срце У некога богами не Отварају им отварају груди Све док у једног срце не открију И у срцу

је своје сакрије Ветрове се кћери појаве Угледају обрану лепоту И појуре ружокрадице Отварају им груди једном по једном У некога нађу срце У некога богами не Отварају им отварају груди Све док у једног срце не открију И у срцу украдену

знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста земљом Стиснућу зубе да пресечем испилобањо Да пресечем једном за свагда Стаћу онакав какав сам Без корена без гране без круне Стаћу ослоњен на себе На своје чворуге Бићу глогов

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу. Ланац дугачак а госпођа стара, аждаја несташна па само трчкара.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Хоће да пође.) Ако дозвољавате? ПАВЛЕ: Та останите кад вам кажем. Затекли сте ме у једном тренутку узбућења... Уосталом, можда је то баш добро што сте дошли, ја...

(Потресено.) Младићу, моја жена ме вара! (Тргне се, јер му се учини непромишљено што је поверио то једном младом човеку, ућути, хода узбуђено.) ЉУБОМИР (са изненађењем прати га погледом).

АНТА: Е, па ето, видите, зато и морам ствар да вам саопштим пажљиво и издалека. РИНА: Добро! Само говорите већ једном. АНТА: Хоћу, али кажем вам, само пажљиво. Седите, молим вас. РИНА (седне).

(Новаковићу.) Молим вас, читајте дале! НОВАКОВИЋ (чита): „У Бечу сам одсео у једном хотелу у близини Универзитета и два-три дана сам седео у њему, обузет својом бригом.

НОВАКОВИЋ: Господине, ваша бивша жена преудала се легално за мене и ми данас живимо у једном срећном браку. Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се обраћате?

милионе!... СПАСОЈЕ (заносно): Милионе! ЂУРИЋ: У таквом једном часу кад већ догледамо те милионе... СПАСОЈЕ (наставља):...

МАРИЋ (с презрењем): Пожурићу, не брините, нећу пропустити воз. (Загледа их још једном све редом.) Да, пожурићу, идем, ја идем! (Оде.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Моја мајка тврди да је и она, једном раније желела да оде, али није отишла, јер сви ми са шеснаест година желимо тако нешто, па после заборавимо и не одемо.

Објаснио је да је то сигнал Ескима. - Сада ће из воде почети да искачу фоке! Подигао је руке увис и фркнуо још једном. - Пазите шта вам кажем! Покушах да му очима телеграфишем да се чисти, али он се правио луд.

- Нећеш прећи! - Атаман то испусти из себе у једном даху, а ја помислих да сам за два трена у води, погрешно као и увек.

Био сам на другом крају скеле, иако су се гаће на мени тресле. Пред једном таквом жабом као Рашида довољно је да се оклизнеш и сутра то зна читава школа.

- Сада више не! - рече кад покушах да је пољубим још једном и наслони се на ограду скеле. Чух крцкање, а онда се она одмаче у страну, тако да сам јој од читавог лица видео само

- То није ништа нарочито. Упитах шта није ништа нарочито, а она рече да се пре два дана опкладила с Весном и још једном другарицом да ће се пољубити ове недеље. Ја сам наишао баш на време. Нисам изгубио ништа и немам права да се љутим.

Тај ујак је већ двадесет година у извесној згради у коју Караново шаље све што штрчи. Једном сам, попевши се на дрво близу болничке зграде, видео његово лице близу решетака.

И није се мешала, бар овога пута није. Била је на конференцији до пола десет, јер је њен актив имао састанке једном недељно. Она је задужена за старање о мајкама и деци.

Зажелех да сам опет тамо. - Мислим да бих морао изаћи, мама! Обећао сам једном другу. Пристала је без испитивања. Волео бих да је питала бар нешто, покушала да ме задржи, али није ме задржавала.

до тога, Весна претворена у музичарку открила је своје карте: она није од оних који се убијају само зато што се то једном писцу тако хоће. Убио сам је, ипак. Гурнуо сам је под Оријент-експрес, у ствари, а онда сам почео да је сањам.

- Насмешио се још једном, али сам сада знао да не мисли на мене, него на фабрику мог очуха у коју већ месецима покушава да угура неког рођака.

- Тимотије салветом обриса тањир који ће употребити за следеће јело, иако је знао да сам га ја већ једном обрисао, а преко маминог лица пређе сенка. Ћути! Ћути! - рекох себи.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма. Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету. И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти.

Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао. Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи.

Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.

код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи. Једном речи, знале се држати.

У вароши је био један млад трговац, Нестор Чавић. Од детињства је био ваљан, постао је калфа, био је на једном месту шест година и стекао неколико стотина.

човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом. Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане.

Њега избере госпођа Матилда. Сад опет седи Пера сам, а фрајла Лујза са још једном. Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно. Шамика га само гледа па глади бркове.

Већ је пред зору, Полачек би кући. Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару. Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.

Не шкоди му; штавише, може се дичити. Али код толиких на избор, не зна којој ће пре. Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити. Боји се да се где не замери.

Држали су је за најлепшу. Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете. Кад дорасла, пала је у очи једном младом лаћману, варошком сину, и хтела за њега поћи. Отац не да.

Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину. Шамика не одговара. Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом. Они дођу.

Пера прими хиљаду форинти, али није с тим задовољан, иште половину. Шамика не одговара. Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом. Они дођу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију,

Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега.

Настаде мала гунгула у чамцима, и људи поскакаше да још једном погледају своје. Док су шајкаши дрешили конопе и газећи до паса воду, вичући, отискивали чамце од обале, дотле су неки

Ужурбан, он јој још једном, дахћући под њеним пољупцима, понови, без смисла и без реда, све оно што јој је већ синоћ и целу ноћ понављао: савете

Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких воћака колико их, код њих дома, никада на једном месту не беше. Што их се више стишало и примирило у логору, све их је мање желело да заспи.

Целим путем једва прозборише речи, сем што Комесар једном рече реченицу из говора, запрепастив се да се даљег, ни сад још, не може да сети.

Оба увета висила су му тада већ крвава и црвена као шкрге у рибе. Обливен крвљу, још једном паде, опустивши везане руке међу ноге војника.

То је врло пријатно. Соба је била тапетирана жуто. Осим Катарине Сијенске, на зиду је била и Света Тереза. У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино.

У једном троуглу старог здања, тако, на дну тамног парка, са великим осветљеним прозорима, у којима се црне крстови пречага и се

А – јер је Анђеоска. Р – јер је Расадница. И – јер је Изабрана. Ј – јер је Једина. А – јер је Анђеоска још једном. И Терезија је. Т – јер је Теодоичка. Е – јер је Евангелијска. Р – јер ће и по други пут бити Расадница.

као што се бежи од напасти, мрмљајући у љутини: иди, бедо, Као што се клонио бесних коња, тешких вина, као што је једном кришом побегао из једног хана, у Бруси, уплашивши се, тако је напустио и братовљев дом.

Тад, први пут, усуди се и да је додирне. Кришом упозна њену косу, и расплетену; пољуби је једном у образ, загледан дуго у њу; стискаше јој тврда рамена, несвесно, помажући јој једном да се закопча, мада га она није

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

оне биљке које носе мушка имена. У једном таквом магијском обреду жена опере своју сукњу и кошуљу, а онда окупа петлића у тој води, изговарајући три пута ове

се један друкчији поступак у којем није основно пребројавање, већ вршење извесне реверзибилне операције — прво у једном, а онда у другом смеру.

јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном јаком обрвом а другом слабијом.

⁹⁴ „Ваља се“, такође, да се трудница макар једном причести, да би дете било „здраво и румено“.⁹⁵ А ако је док једе гледа куче или маче, ваља се да им она баци по

³⁰ Према Успенском, приписивање противречних атрибута једном истом дану у недељи резултат је преплитања, односно контаминације изворног (народног) и позајмљеног (хришћанског)

) Према једном нашем средњовековном тексту, среда је срећан дан за рад: „аште ли в среде скроиши, буде ти корист и дође ти велико

Овде је место да се нешто каже о једном веома старом, чудноватом и широко распрострањеном, много изучаваном, а још увек загонетном обичају.

На једном нагло истргне сису из дјетињијех уста и пруживши дјетету јаје и жлицу, рече: ’то нек ти је од селе храна и забава!

Код купања се, пре свега, запажа да се дете за првих четрдесет дана купа изузетно често — најмање једном, а обично и два пута дневно, док се после истека тог „нечистог“ периода (до године дана) оно купа много ређе, а након

Кључевима дотакне дете у уста, па их премије и оном водом запоји (дете)“.⁶ У једном кругу магијских поступака проговарање се постиже и ритуалним ударањем детета извесним предметом који по нечему асоцира

Кад једном поведе коло, од тада се дечак у Крагујевачкој Јасеници рачуна у младића.⁸ 2. ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА Младић полно сазре

²³ Овде је, међутим, реч очигледно о једном сегменту обреда прелаза ка удатој жени, односно о сепарацији, издвајању из реда већ зрелих девојака, а не иницијацији

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ЦАРСКОМ СЕЛУ Куда прођу цар и царица или коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави пролећни гром с неба, само пошто још једном падне иње и њива се мраза зажели.

коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави пролећни гром с неба, само пошто још једном падне иње и њива се мраза зажели.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Многи од нас матурирали су само са том једном једином свеском, сваштаром, која је лако могла да стане у леви џеп капута.

Победа је, у ствари, личила на велику игранку од поноћи до зоре. Видео сам како су на једном тргу играли козарачко коло и како су се неком војнику откачиле две бомбе са појаса док је занесено скакао у кругу.

свет вољени и невољени, очајници и срећници, разбијачи и хазардери, лажови и сањалице, победници и увређени, разневши једном заувек своје успехе и поразе. Деца победе.

Уосталом, и ја сам се забављао са једном малом из седмог бе, којој су се непрекидно знојиле руке док смо се држали за време филма.

ГЛУВАРЕЊЕ Нисмо га видели двеста година, а онда се појавио на нашем ћошку са неком плавом мачком; једном од оних, мислим, што раде на златне полуге; шта се догодило, прославио се, па сад дошао да се покаже.

Заузврат, Вери је пријало да сваке ноћи, у једном досадном, провинцијском граду, седи окружена са каквих-таквих, али, ипак, брбљивих младића, као једина дама у друштву.

И, видите, на последњем слогу прст се зауставља на једном од тих малих људи, баш као што се зауставља руски рулет; прст се зауставља на његовим уским гладним грудима, прст

И не сањаш, Жужи, да ми улазиш у причу коју никада нећеш прочитати, јер ја пишем мале приче на једном малом језику, исто тако малом као што је твој, који не разумем.

Далеко си забраздила, Жужи! Како ће све ово да се заврши: дубоким ожиљком код њега—једном прозрачном сенком код тебе, која ће те учинити још лепшом н привлачнијом.

У једном тренутку видех лед у чаши белог вина и мицање келнерових усана, прамен нечије косе нервозно склоњен са чела, отварање н

Али, иза прстена аустроугарских грађевина постојала је плитка река на коју нам је било забрањено одлазити. На једном месту река је била веома дубока, и згодна за купање.

Пређе супериорно погледом преко идиотске галерије свога разреда — ко се од њих могао похвалити једном двадесетпетогодишњом студенткињом која тако вешто барата непцима, језиком, па чак и зубима када се љуби у тајанственој

Матавуљ, Симо - УСКОК

А кад га једном на обали ослови сâм генерал и подуже с њим остаде, тада се распламти јужњачка машта Которана, још више Которкиња.

На њеколико корака од њих стојаху двије дјевојке, иза њих момче једно, држећи једном руком угојено јуне, а другом оседлана коња; иза њега бјеше гомилица Црногорака.

пажњу привлачила, него просто очи плијенила једна од оних двију дјевојака, стасита, прсата, огрнута црном струком, с једном руком за појасом, с другом спуштеном низ стегно.

Главно је, е је сад доњи народ већ једном на чисто, неће већ презати од сутрашњега дневи, као што је презâ годинама! Као што знаш, додијало му бјеше мијењајући

распоред, три дрвена кревета при стијени, двије богате оружнице, полицу за стôне судове, два велика шарена ковчега, у једном углу разбој, у другом враташца, кроз која се доиста ишло на кулу.

Петровићи, особито господин Саво, радо се с њим шале. Владика најрадије с њим збори, али насамо. Чух владику гдје једном рече да је овај Стијепо једини Црногорац, у коме нема ни труна кичељиства, а гвозден је јунак, као најбољи!

Не бојимо се никога до бога. Ја сам кнез, а Рако Мргудов је барјактар; главарство нам је и једном и другом од старијех остало.

— Тако је и право. — А је ли што сестри отац дао? — пита Крцун. — Јест, двадесет хиљада, једном за вазда. — Куку! — учини Стане. — То је благо велико! Што она не би послала коју хиљаду!

Али најгоре је што се мисли да је шуровао с ћесаровцима и канда је једном ходио у Беч. Крцун додаде нижим гласом: — Зато се сад ради око тога да се ослободимо, те да више не буде

“ Лабуд, поштапајући се, примаче се, па час једном, час другом тољагом стаде ударати по капи, уза смијање и халакање гомиле.

Радоје бјеше као најбољи Цуца, а бјеше још од најбољих пријатеља нашега кнеза. Једном у боју кнез га је изнио рањена, а бјеше сила људска, ништа мањи од кнеза! Има и пјесма о томе!

— А-ну обиди се још једном с њим, па да он тебе удара како он хоће! — рече Крцун. — То нећемо — рече Јанко. — За данас је доста.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

дечјег писања не може се озбиљно говорити; од свих вундеркинда није остала ни страница која би се могла мерити са једном једином Флоберовом, а Рембо, ипак, није био дете.

Тзв. дечја књижевност настала је у освиту модерне ере: једном је излазила у сусрет детету као читаоцу, други пут опонашала добру вољу и предусретљивост, а најчешће је ишла за собом

Но, ни ту ништа није једном за свагда дато. Поједина озбиљна дела, као што рекох, с временом бивају прозирнија, док деца интелектуално напредују,

Алфред Броне, у једном подужем памфлету против бајки за децу, и дечје литературе уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне

Достигли су мајсторство на том нивоу; на једном другом, који се, с правом или без права, сматра вишим, мајсторства не би било.

Напротив, то значи нагласити, још једном, произвољност и нестварност те чисто друштвене вредности коју називамо књижевношћу.

Настојања заслужују и пажњу и похвалу: реч је о једном облику брижно негованог, продуховљеног новинарства, у којем се осећа звук књижевне речи.

Васпитна намера ограничила је замах и снагу и једном генијалном уметнику какав је био Толстој ( 1828—1910), у Кројцеровој сонати на пример, па се не треба чудити што,

Љубомир Недић, у једном проницљивом и зловољном чланку о Змају, вели: ако ишта код Змаја ваља, онда су му то дечје песме.

„Доста нам је маца, меца, куца и зека!” — ова парола је, у једном тренутку, избачена као чаробно упутство за осавремењивање дечје песме.

Са сигурношћу и убеђеношћу која им у озбиљним пословима тако често недостаје, одрасли су још једном проговорили у име деце, забринути због устајале, превазиђене тематике дечје поезије.

Уопште, ако је тачно да води рачуна о читаоцу, биће да су јој одрасли за то захвалнији од деце. Реч је о једном искуству уметности, једном схватању света: једно од тачнијих њених имена могло би бити наивна песма.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, пак да пошљемо Сервијанцима. СМРДИЋ: Како је Павловић једном приликом у кафани реко: дасу Србљи луди. ЖУТИЛОВ: Мађарон, да се запише.

ЖУТИЛОВ: Ево булетине од самог патријарха: Коморан је пао; Отингер долази с једном бригадом нама у помоћ; Пухнер добио вјест да ће толико Руса преко Оршаве доћи колико је нужно.

(Међутим су женске побацале оружје, Зеленићка побегла под кревет. Нанчика и Милчика шћућуриле се у једном углу собе.) ЖУТИЛОВ: Куд се знам окренути? Враг да носи и војводину и све! СМРДИЋ: Убио бог који је први започео!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Библиографија је давана према овом схватању. Изгледало ми је да није потребно читаоце упућивати на све оно што је о једном писцу писано — јер у библиографији о појединим писцима има и врло слабих ствари и честих понављања раније казаног — но

Исто тако Спиро Димитровић Которанин, један од најранијих српских преводилаца Шекспира, жали се, 1860, у једном отвореном писму уреднику новосадске Словенке што »браћа србска у Банату« тако мало знају и тако мало маре за богату и

Они су тражили непрестано да им се испуни обећање да се могу груписати на једном простору, у такозваној »Малој Влашкој«, између Саве и Дунава, и да ту уживају неку врсту политичке аутономије.

И они су горко жалили што су оставили своју стару домовину. То осећање нашло је јака трага у једном запису калуђера Михаила Раваничанина, писаном у Сентандреји 1695.

« Стари патријарх Арсеније ИИИ, 1705, у писму једном руском бољару, пише о стању пресељеног српског народа у Угарској: »Бежећи дан и ноћ са својим осиротелим народом од

Како нису нашле одзива, Сербскія новины престале су излазити у току 1792. године. Али тиме није пропала и идеја о једном српском листу. Стефан Новаковић, купивши Курцбекову штампарију, почео је од фебруара 1792.

9 Још 1735. у једном запису вели о себи да је »в старости« Од 1747. губи му се траг. Он је био пре свега вешт и вредан преписач црквених

Када се богу моли, вели он на једном месту, ваља писати »по књижному«; када се обраћа народу, онда »по простому«. Када долази у додир са простим народом,

Иако неизвеснога порекла, Жефаровић је радио као Србин, осећао се као Србин, и на једном месту пише: »отечество сербско наше«. Био је образован калуђер, и од њега је остало неколико дела.

има извесне живости, има и искрено родољубиво и хришћанско осећање; језик је врло чист, чистији и народнији но и у једном књижевном делу српском из тога доба. 1798.

Првовенчаног, Доментијана, Теодосија, Константина Филозофа, Цамблака, Пајсија; Душанов законик је површно читао у једном млађем препису. Он помиње и стране историчаре, грчке, мађарске, руске.

То није само програм књижевнога рада у једном часопису но цео један проглас историјскога значаја, у коме ће се први пут на српском језику изнети напредне и

Милићевић, Вук - Беспуће

зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.

Осећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.

И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло;

који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану стално вријеме, гдје

Он је сазнао у једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки

Он се трудио да не мисли ништа. Тек само једном натисну му се мисао: „Куда ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.

Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да

Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.

Спустио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему. И у једном тренутку застријепио је од нечега.

Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику. Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени

Занесен једном махнитом женом , везан дуговима , узнемираван вјеровницима који су пријетили да ће изнијети цијелу ствар на јавност

слику свога сина, оживила га, са хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, преживљавајући стотину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене

ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу. Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та што их он и не одриче.

Поштар је ВИ класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе, наравно) а да је правде или бар среће у свету за њ, како он сам вели, он би

»Нисам ја твоја шефовица!« А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину. На бадњи дан увече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћи на мразу.

— ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном! — Слушала сам већ сто пута те твоје историје. — Море, не знаш ти ни стôту чест, иако си слушала!

— ’Ајде, седај већ једном! — осече се на њ домаћица. — Ево, ево! Тако! — рече Јова и седе. Отпоче ручак. Ја нећу описивати шта је све било.

« пева. Понављали су једнако да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе. Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама.

Мастило је држао у једном дугачком и узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном и дугачком да се држаљица у њему

које држи у левој руца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси.

А није тражио ни реграцију од ђака. Откако је једном приликом насео с поклоном, не прима више никакав поклон. Лањске године добије он тако поклон од једног сељака, неког

Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.

Одело је носио као и остали сељаци. Кад је дошао у село, дошао је у једном пепељастом капуту, на струк, са ужасним пешевима; био је то прави рабинерски капут.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Што гроб ладни једном свати, Назад више он не прати. (1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну,

Ој сунашце, још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело,

Ој сунашце, још ми једном грани, О мој данче, још ми једном свани, Ој зорице, забели, забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш

злато менека назада, О донес' га само, стазо, сада, Само сада, само једареда Да га јоште моје око згледа, Боже, једном још је амо стави, Па ме онда, ако оћеш, смлави. Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она?

Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô Кâно оцу своме што би чедо, Јер да теде, могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у Води неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи,

пуна, Ал' месеца јоште нема туна; Доцне данас он ће обасјати, Ја не могу на њ'га ту чекати, Срце младо јоште једном жели Са другови да се провесели.

дивно сјаје амо, Амо сјаје, на нас погледује, Познаницим' својим се радује, Ајде' мо надвор, ох ајдемо тамо, Јоште једном да га с' нагледамо.

(1844, јан.) ПУТ Прокте ми се једном путовати, Бела света малко огледати, Бела света, земаљски чудеса, Па малчице прнут у небеса.

Небо — земљо — чуда големога! Једном овде није ништа било, До онога Бога великога, Сам он беше, па му дотужило; Да се дакле тужан развесели, Свет

Када једном душмани ударе, Кад загрме топи и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит

Он одаше и тамо и амо, Јако даље, јако мени ближе, Једном, брате, баш до стуба стиже, Та до стуба, де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ помисли е јадан погину, Ни

шта после беше, Шта чинише, куд ли ме однеше, Ја од свега ништа не знам друго До да лежа у несвести дуго, Па кад једном опет дођо к себи Да никога украј мене не би, Кром горице, камења и ноћи, Сам ту самцит без сваке помоћи.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран да и мене, једном, не чека сличан крај у овоме свијету по коме још путује куга с косом.

о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети. Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана

— А ти, језичко, нек те ја још једном чујем да блејиш какав је ко, па ћу ти ја показати. Вук је зелен, хех! Шта те се тиче какав је вук.

Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго. Дјед поучно дигне прст. — Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. — Да шта сам него бена.

— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец.

— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец. Пекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ. Душу дало за мене!

не бира чиме ће. Затуче ме тако, утуца, изгубих душу још од малих ногу. А да сам се једном отео и пошао. Раде, брате мој ... — Ено га сад види. Ма немој ми ту кварити унука. — Е, Раде, Раде ...

својим звоцањем да је Петраку превршило и он, као гост и стар човјек, нађе се побуђен да га уружи: — Дај се већ једном смири, коњска муво! Шта смо радили? Скупљали мјесечину и дјели у стогове, ето шта смо.

Била је покојница, право да се каже, свакаква, то ја најбоље знам. И попити је вољела, бог јој душу простио, једном тако умало није кућу запалила. Па опет ми је жао, то само теби кажем. Жао добога.

читав живот, несигуран и заљуљан, текао и текао, а ти, бенашу један и говече божје, вјечито мислио да чврсто стојиш на једном мјесту и да је све у твојим рукама.

Посљедњи најменик кога је дјед примио против стричеве воље био је неки Раде с Брдара. Упао је у нашу кућу једном око подне, бјежећи пред прољетњим пљуском, и чим је прекорачио праг, у прозоре и по крову запрашта као да бије град.

— Хајде, име, хајде, улази. Једном под зиму, уочи недјеље, на заједничкој молитви, дјед испод ока опази да се његов Раде не зна ни прекрстити.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГИНИЦА: Кад будемо крај куће, хоћу да станемо, да свратим, да још једном дете видим и пољубим! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Како ти то, молим те, замишљаш? Јес ти полудела?

ово, те гледај оно, те подигни поклопац, помириши, те где сам оно затурила, те да ово случајно не заборавим. Једном речју — напросто да се распаметиш! Можеш мислити! ХАСАНАГИНИЦА: Ага и бег су од истог блата...

(Затамњење) ИВ СЛИКА ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ МУСА: Кад једном почнеш да завидиш, готово је. Томе никад краја, никад се нећеш смирити.

ХАСАНАГИНИЦА: Кућа, зид, орах, прозори, све нетакнуто, а за мене је као спаљено... Боже, да га само још једном видим! Да ми се очи њиме напуне, па да их склопим, да га капцима својим покријем...

Свако својим путем! ХАСАНАГА: И ја сам се једном женио, и знам ко иде уз невесту. Знам распоред. Овде брат, овде чауш, и тако даље, овде невеста, овде младожења.

) ХАСАНАГИНИЦА: Шта сад да радим? Да га помилујем? Да га гледам? Како да га се у једном једином трену за цео живот намилујем и нагледам? Мáло моје, на лавандулу мирише! Прстић на нози му мирише!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А глас му је био крештав, јак и иш’о кроз нос. Ни на једном месту није се задржавао. Ишао је од куће до куће по махали. Свакоме по нешто уради, помогне или штогод начини.

Наже се к њему, сунце јој обасја косу, лице; суза засја у њеном лепом оку и она га узе за главу и привуче к себи. Једном руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара...

Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...

И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке“ спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.

Са неком свечаном тугом и скрушеношћу слушах како је спремају, како шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају који је она још у животу спремила за своју смрт. Ујутро, у само свануће, изиђох.

Опет ће доћи. Ох, а шта тражи? (Ма да је знала.) Што је не оставља већ једном? А да каже мужу — не сме. Јер, какав јој је муж, и крв би потекла...

Увек само ћути, ради, допушта матери да ради с њим шта хоће. Ни с ким се не препире. Отац му да побесни. Једном га истукао на мртво име и истерао. Отада нико није смео његово име у кући да спомене.

Колико пута он туче стрину и гони је од куће. А нарочито кад се напије, онда, што кажу, у свет да се бежи. Сећам се једном: Дошао он кући пијан, ухватио стрину, завалио је испод себе и туче душмански. Ми се од страха сакрили по амбаровима.

А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући. Тада Станоја узе све на себе.

Ако случајно чује што од жена да јој треба какве понуде, одмах би отрчао и доносио. Једном узео па напунио појас и недра номоранџама, лимуновима и другим воћем.

цикну, сабију се у гомилу, коњи потрче, крбле почну да се одвајају од самара и лупају, дечаци на коњима се погну, једном руком придржавају се за самар да не падну, лактовима и трбусима стискају бошче што су им у крилу, а другом заустављају

Кад сврши, метне шамију и седа за софру, дахнувши слободно пошто још једном баци поглед по соби, као бојећи се да није штогод још заборавила, што је требало учинити пре ручка.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ГОСПОЂИЦИ Л. Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења.

ГОСПОЂИЦИ Л. Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења.

после рада тог оправљао се бог. На особит оправљао се рад: у једном лику, једном животу, створења сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички

после рада тог оправљао се бог. На особит оправљао се рад: у једном лику, једном животу, створења сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички

махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова пламеног лика, гњевита бељца огњевитим млазом ужежена, зборе 'ваким исказом: „Боже

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— не првенствено због естетских вредности које је народна песма у себи носила, већ због сокова које је могла дати једном распаљеном национализму и његовим борбеним захтевима.

Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучио да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написати“... А једном, упоређујући с радом на народним песмама: ...

Кад се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седну вечерати.

ал' има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа.

ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још

је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше. једном цар пође у лов, а њему каже: — Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да

Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у

и она стаде на оном мјесту на којем се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке нема.

Стојша кад дође на ону чесму, напије се воде па легне мало у хлад да се одмори и покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале. У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу.

Стојша се онде напије воде па легне у хлад да се мало одмори покривши се по лицу једном од оне три мараме да га мухе не би клале. Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду.

ЗЛА СВЕКРВА Некакога цара син шетајући се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.

сина и пред двором златну јабуку која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: — Куд се то дева род с наше јабуке!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Е да мије овакова жена! НИКОЛА: И мени. СОФИЈА: Ко није с једном задовољан, неће бити ни с другом. То добро упамтите! (Завјеса) ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1.

Дајем пак ову књигу на свет највише зато да умножим књижество наше с једном оригиналном комедијом, јер ћемо ми имати доста превода и подражанија туђи драматични дела, а подлини, као што је

ДОКТОР: Но јошт више, моја је књига скинула наличије једном неваљалом човеку. ШАЉИВАЦ: То не разумем. ДОКТОР: Ево читајте.

Ако је један отац плако онда кад сте књигу издали, други ће плакати кад ушчита критику. Ако не будете једном по вољи, бићете другом, трећем. Ништа није боље него кад човек више оцева има.

ДОКТОР: Како бих мого ја тако што говорити? ПУТНИК: Јесте, то су ваше сопствене речи. Штавише, једном сте казали, да је разум човечески и код куће седећи јако помогао се, и да је разум изнашо пронађење печатање и знаке

ДОКТОР: Боље је бити и добар терзија, него жалосни доктор философије. ПРЕВАРА ЗА ПРЕВАРУ ВЕСЕЛА ИГРА У ЈЕДНОМ ДЈЕЈСТВИЈУ ЛИЦА: ДАМЈАН КУЗМАН ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.

Но да видиш другу моју невољу. Одвојио сам нешто мало новаца и закопао на једном месту; знаш, времена су свакојака, а жена као жена, пак се сад бијем по памети, оћу ли оно друго закопати, што ми је у

(Сви се смеју, завјеса пада.) ПОМИРЕНИЈЕ ДРАМАТИЗИРАНА ПОВЕСТ У ЈЕДНОМ ДЈЕЈСТВИЈУ ЛИЦА: АДВОКАТ АНИЦА ФЕМА ПОЗОРИЈЕ ПРВО АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ (с великим трбувом,

Хо опет ми је Тај процес донео пар голупчића. 1830. ВОЛШЕБНИ МАГАРАЦ КОМЕДИЈА У ЈЕДНОМ АКТУ ЛИЦА: СЕЉАК МАРКО МИЛОШ ђаци ЈАКОВ ПОЗОРИЈЕ 1.

(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.) МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео све

Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.

Истина, нисам ни ја баш најмирнији био, али његова строгост увелича мој несташлук сторично. Случи се једном да ја из дугог времена све пилиће с квочком заједно једним концем вежем. Кобац дође и однесе и квочку и пилиће.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш? СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.

СРЕТА: Хе, хе, хе! Кад би оваква остала, као што је сад, не браним; али шта би и ви жалостан радили? Не можете ни с једном да изиђете на крај, а камоли кад вас обадве наједанпут окупе?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Баште су Распамећене од кретања По векторима свог цветања — А делом још од маште су. Још једном тај врв у жилама, На стрмој косини столећа. Трепери сказаљка пролећа Међу мргодним силама. (3.

оно што сакрива у ништа Збир облика је скривене намере; А недремано око камере Положај снима нових одредишта. Једном сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око

Једном сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око грозда. Трезна халуцинација.

7 Једном, кад дуго била си на путу По неком поднебљу што није твоје, А нисам знао правац ни маршруту, Ни шта ти на том путу писа

и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету сувише стварном, а да би истинит био, У свету сувише лепом, а да би био

у пљуску, По својој осовини, да видљив буде знак; Зато је протомајстор љубави, и он мудар У својој одсутности, спојио једном цртом Љубав и смрт; а то су две звезде, један бином У коначном рачуну.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Опа! А ви се још питате да ли је 1900. и неке требало да попустите једном путујућем глумцу и дозволите му да вас пољуби у кућној вежи (шта ли оно беше с њим?

Веома занимљиве ствари о једном старом зимском капуту и девојци која га је носила. Знате, јуче ми је био рођендан. Не, није било никаквих журки!

И то — ко дели? Три старца који нису успели да среде ни сопствене фамилије, а камоли нешто друго! Једном од њих ћерка пијандура другом син локатор, трећи укокао рођену жену и још не сања да ће му чак и рођено дете збрисати

Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике у пијаном стању. Шта се догодило једном Бурзи у Милану, и отварање Анине изложбе са затварањем критичара (у лудницу!

налупетала (Видети мој необјављени есеј „О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски рад? На часну реч, ви нисте читави!

Не треба посебно напомињати да је ово први пут у историји наше лепе књижевности да се неко уопште бави једном тако узвишеном темом.

Тако је неки Тика, чист имбецил, загорчавао моме матором живот најмање десет година, све док га матори није средио једном заувек! Наклатио се он мом матором на коске, па масира ли, масира ...

Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је Београд! Само је још то требало!

оћу да кажем, неки фазон коме се свет неће смејати, који неће личити на свечани пролазак циркуса „Адрија“ кроз варош, једном речју, то мора да буде нешто што ће ме спасити осећања да сам модни вазал, колонија, дама из друге руке, фолиранткиња

која ми допада и да ништа не чекам, већ само да постојим, тако некако — да осећам руке, ноге, зубе, непца, косу; једном речју, оћу да баш сад живим, ако си разумео шта оћу да кажем? А ти, шта ти радиш?

А овамо — клопароши жвакаћих гума! Трубе! Маме их облаче за школу. А ако се случајно догоди да вам у једном тренутку падне мрак на очи, мислим, да им допустите да вас држе за руку једно осам секунди, сутрадан цела варош зна

у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео кримиће — једину врсту литературе погодну за утуцавање времена на једном таквом месту као што је неко блесаво пусто острво.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

УТОРАК І Из воде блесне небеско острвце, резерват жара, дирљив уздах ватре. Кад једном плане моћно палидрвце, тајанствен дах ће синтаксу да натре, у брсној крошњи распукнуће машта ведрину мисли, радост

У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа. (Куд ваља слати голуба и гачка?) Затрудни једном, месечино сунца, с различка стидног док ми семе врда. Шта сунча више Ужарена тачка?

О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом а Службу чека моје звоно глухо да макар једном бруј ми такне ухо!

У печат бола док се грб уплете, још једном грани, бивши сунцокрете! У слепих пчела мрачно кошничиште глухота сукне, обруши се мукло.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Мита: А шта се не даје ту видити: сокаци од сами кобасица начињени, зидови од леда, људи с једном ногом, велики од педаљ и по. Јелица: Па како је господин барон био на балу и играо с царицом кад је тако мала?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У њеној сјени опоро се рађа чудесна справа, чаробна лађа. На њој ће људи једном да језде високо горе гдје трепте звијезде и куд се дјечак, по послу свом, пењȏ по стаблу просеном.

од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка

На крају рече, погледа свијетла: „Ипак ћу једном појести пијетла.“ Убрзо ноћник отпраши снијегом, замаче репом за првим бријегом, под букве старе, у бијели вир.

глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи упорно, смјело, наћи ће једном свјетлије дане. Кроз многе патње, мање и веће, стижете најзад у земљу среће.

У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ. Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд.

Умало торба страдала није. Гдје ли се само грицкало крије?“ Дође ми једном прилика ријетка, кренух са Ћосом једнога петка, узесмо капе од невидиша, лутамо свијетом тражимо миша.

Печурки једном пођосмо крадом ја, мачак Тоша и кум са брадом. Ишли смо дању, лутали мраком, по врелом сунцу и пљуску јаком.

“ — То слуша лија, па суди здраво: „Сад видим и ја, јеж има право!“ То рече, клисну једном ћувику, а оно троје дигоше вику: „Јеж нема право, на страну шала; а и ти, лијо, баш си будала!

Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!“ А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге, слободно дремај, препусти мени

“ „Читави свет си прошао, велиш, зар је могуће, друже? Прошао пешке, у једном дану, и још те ноге служе? Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?

Плави се небо ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами мрак, сину још једном чудновати зрак: остатак снега, блештав и бео, путнице зиме подеран вео.

Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка! Погледај само проклетог типа, смаза ми њиву до задњег клипа!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза. — Ви радите за маркизу чији муж има ловиште на Мањем?

Човек ће остати у чамцу да истоварује; жена ме води. Слободно загазим за њом једном ногом до чланака. — Овуда је крчма. Село је дуж језера, али су му његове куће само леђима окренуте.

„Какав мислим у себи. „Тако бих волео једном да стварам, скупљајући оно што је најбоље у богатствима око мене, да прерадим то затим у једну јединствену хомогеност.

Нисам господар ничега, ничега, чак ни себе. Примичем и размичем прсте и барке настављају да плове у једном неосетљивом азуру.

— Надам се. Једном, усред лета када се могу купати у језеру. Он оде и не сачекавши крај мога одговора. Затим сам у возу чуо неколико

Насмешио се одмах, пошто ми је малочас узео новине. — Мислим да сте савршено у праву. Ја сам видео данас на једном језеру неког младог рибара... Али ми одједном би досадно да настављам мисао. Просто продужих да гледам кроз прозор.

лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни најмање сетио на онај који сам једном видео. Велике плаве, болесничке очи гледале су ме болно и расејано.

Нема у мени никакве жалости за тим, никакве жалости али узбуђења: да. Да ли могу да напишем то једном сад и више никада? Јер нико више неће веровати; ни ја више нећу веровати. Али сада: да! Веровали или не веровали!

Погледах у једном правцу и видех најсјајнију звезду како одлете косо у неки далек простор изван земље. Њена слика, начинивши тај исти

Једина светлост: све даље севање муње и танка сјајна пруга између капака на прозорима. Седећи на једном ниском зиду, са чије висине почиње стрмо маслињак, наслоњен на ивицу куће, дишем широко прву предсвитну хладовину.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Она је молила Бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Сељак ће к мени доћи у невољи и чобани ме по планинама чекају да једном годишње донесем утеху зеленију од траве. И без речи моје притужбе он треба да је презрен а блажен ја, ипак

боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но грех је мој да сумњам у нове почетке после ове пошасти, и да волим патњу народа свог више но што се земаљске

ГЛАС ПОД КАМЕНОМ Једном се родих као хајдук опак да век свој у заседи проведем бројећи товаре блага и мртве по грању главе.

У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из светитеља миро, побих мужеве и стада и дрвећу трбухе распорих т

На једном месту помислих: овде ће ме сигурно змија ујести. И на том месту у полутами жбуна, по звуку звонком, нађох извор воде ко

Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но што постане шапат и сибилски стих?

У светом свету створени свет постоји још једном, друкчије, ако не супротно: чистије, светлије, мирније. На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него

И ту нема казивања, осим да се рекне: добро је што је тако. У светом свету створени свет постоји још једном, друкчије, ако не супротно: чистије, светлије, мирније.

Да ли си предодређен знању? Радознао да преузмеш све што се преноси његовим великим дланом. Али длан се покреће једном малом руком.

5 Молим помози онима што себе ниште одани гласу који једном чуше одозго а сад га више не разумеју али понављају литанија древног уздисања као лек који више не лечи јер нико не

свет пада с ормана свет пада с тавана свет пада с дуда по део света пада где год се крене свуда још једном о томе шта се све прекида последњег дана на временској траци свршава се доживотна робија и чиновнички уранци

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТАНАСИЈЕ: Поштен, честит... АГАТОН: Није то само поштен и честит, него човек са оволиким срцем; добротвор, једном речи добротвор. СИМКА: Кога све он није помогао? ПРОКА: Није било сиромаха коме није пружио руку.

Пролазе и одлазе у задњу собу, из које ће даље по кући цуњати, тако да ће се у идућој сцени још једном појавити те видети кроз стаклена врата како пролазе кроз ходник.

Али, стари сам ја мајстор, не испуштам ситуацију кад је једном шчепам. Окупим ти ја њега укрштеним питањима; па укрштена питања, па укрштена питања.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али моја мајка као да то није ни слушала. Она је сва била обузета једном мишљу: — Ето, родиш га, чуваш га, да га напослетку пратиш у рат... Мој се отац наљути: — Ви сте жене злослутнице.

Отац је помилова: — Е, врати се ти, имам нешто да му кажем... — Па што? — и напући уста. — Е, још једном до виђења! — пољубих је и пођох журно са оцем. — Да пишеш и да тражиш одсуство!

Сва лица уозбиљена, сви журе, само ја стојим на средини круга, неодлучан на коју ли ћу страну. — Пардон — обратих се једном каплару.

Закрвављених очију, претио је једном редову да ће му јабучицу ишчупати ако се још једном саплете о колац за који је утврђен шатор.

Закрвављених очију, претио је једном редову да ће му јабучицу ишчупати ако се још једном саплете о колац за који је утврђен шатор.

Слушам и мислим како моје школско искуство нема много важности у овој новој средини. А Траило је већ био у једном рату, он је прекаљен војник, зато говори убедљиво, са ауторитетом.

Често су се смејали и официри. А некад су опет војници строго кажњавани. Било је то у једном селу покрај Мораве, када је Танасије Првуловић излетео из једне куће са закланом кокошком, па је махао кроз ваздух да

— Ту смо, још мало... — Досади ми ово набијање друмова. Вала, да се сретнемо једном, па џа, или бу! — и, вадећи палидрвце, додаде: — Лако је вама, артиљерцима.

— Вала, ако они преко нас живих или мртвих дођу до вас — рече мој командир једном капетану приликом застанка — онда им слободно изиђите у сусрет и предајте рапорт.

Цер је сасвим близу. Дрвета се јасно виде. При Врху опажамо неко кретање... свакако су то војници оне батерије. На једном пропланку појавише се коњовоци са коњима: један, два, три... има их више, и већ замичу у шуму.

Гледамо само у осенчене забране и очекујемо команду да се једном стане. Већ је и сунце зашло. Пирка свеж поветарац, вечерњача свитка, топови се котрљају и даље, ето тако, од ране

— Море, шта те се тиче!... У рату се никад не пита зашто ово, зашто оно. Иди тамо где ти се нареда! — вели на једном застанку капетан Јован.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ено га, стаде у хлад под једном брезом. Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће. Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с

Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке. »Кад ће ме то једном проћи! уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.

дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском.

Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има

ух, све би друго лако, само да је он друкчији« Тако мислећи стиже у свој стан. Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом«, а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој

— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану. Ако си сањао да те буве пецају, биће батина. Тако је то, братићу мој !... Упис се већ завршује.

како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола. »Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица.

»Туњав! заиста јесам. А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља? Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу. Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.

Моје осудно решење не обара се тако лако! А правници шта ми знају ? Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи! ...

Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот. Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. — Аха... тако ли је!

Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити. Мисли не могу да се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црву слутњу, која јој обузела душу.

Немаш се куд враћати.« И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба. А за то време његово се мило гнездашце растурило.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

На твојој руци спавала!“ 104. Два се града врло бијељаху, У једном је Кранфиле Јово, У другом је шећерли дјевојка.

Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина, Већ два златна рога од јелена. У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља.

дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене далеко, Да је био, би ме пробудио Или барем једном пољубио.“ 151. “Ој девојко, душо моја, Чим миришу њедра твоја? Или дуњом, ил’ неранчом, Или смиљем, ил’ босиљем?

доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио. 203. Девојко моја! Напој ми коња.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

WАРНУНГ! БЕКАННТМАЦХУНГ! ВИКТОРИА! У понеком довратку и прозору виде се црне заставе. На једном зиду, упадљив кукасти крст.

ВАСИЛИЈЕ: Јесте га чули? ФИЛИП: И доста је да се пробудим, па да вас нема! ВАСИЛИЈЕ: И пробудићеш се ти једном, али то неће да изгледа онако како то ти сањаш и замишљаш! Стварност није позориште, нису облаци!

Не само да је закупнина кафане за представу испала висока, него смо морали и да платимо унапред! Једном речју, остали смо без динара! Овде вам заиста не бисмо сметали...

Погледајте, заборавио је волујску жилу! ГИНА: Значи, вратиће се! Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче? ГИНА: Туче чим стигне! И тољагама, и ногама! Ал овом жилом највише!

ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш? ГИНА: Ако звоцам, звоцам за твоје добро!... Ко каже да су избили на Волгу?

ГИНА: Кад се налијеш том ракиштином, ниси ни човек! БЛАГОЈЕ: Правићеш ти мене једном од блата! ГИНА: Да тебе направим таквог каки си, и не треба ми други материјал! БЛАГОЈЕ: Мозгу!

ЈЕЛИСАВЕТА: А где је данас шећер! СИМКА: Видим, имали сте пробу. ВАСИЛИЈЕ: Морали смо још једном да прођемо сцену између грофа и Амалије, ту Јелисавета има неке техничке тешкоће са улогом...

кад га видите да једе... он не једе, него глуми да једе! И не чита, него глуми да чита! ВАСИЛИЈЕ: Једном речју, он није сасвим читав! СОФИЈА: Уваљује нас у страшне неспоразуме!

Ако већ треба да глуматараш, глуматарај оно што треба, Карла, кога вечерас треба да играш! Ја више ни у једном моменту не знам ко си и шта си!

Цео Сорочински сајам се може представљати на једној бачви! СОФИЈА: И цео Стогодишњи рат се може одиграти на једном једином сандуку! Знам те приче! ВАСИЛИЈЕ: Да се направи велико позориште не треба много дрангулија!

Док још имадеш ногу и очију! И немо да те сутра овде затекнем! И ово да знаш: ако вас још једном приведем, нема вам изласка! И нећеш ми јести артију, него камен! И немо да Дробац с вама закити вјешала... Стефане!

БЛАГОЈЕ: Шта је? ТОМАНИЈА: Коракни!... Коракни опет!... Куку!... Коракни још једном!... БЛАГОЈЕ: О чему се ради? ТОМАНИЈА: Гино, погледај! ГИНА: Црни Благоје! БЛАГОЈЕ: Шта је?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно. КАРИКАТУРА О да си само једном пао по женском телу медном умирао би радо. Шарени просјаци под твојом ногом рикали би узалуд за Богом.

ПЕСМИЦА Реци, кад би мој осмех блед, растопио се као цвет пола сан а пола лед. Кад бих још једном могао да волим... Да л би ми тад било добро свуд, и живот био мање луд?

Или бих и тад као сад морао да се смешим и разболим, и да умрем? Кад бих још једном осетио да волим, волим? НАРОДНИ ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај

И носити у души неку мутну сету што све, а да помоћи може, воли? И да ли си се већ једном утешила да је то младост: та болна мутна судба? Карловци, 1918.

Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити свеједно, кад ће и ваш дах бити искидан и стрешћете се већ једном чедно...

Са осмехом јутарњим једном и ви заиграти, са сребрним луком, у бездан небеса бисерно сиви, са Шара, са Велебита, са Фрушке горе.

Затрешћу вишње изнемоглом руком, на градове ваше беле, да ућуткам једном дречеће гајде и пијанке невеселе. Осетићете да и вама иде сан и стојати под небом сузно голи; и лећи ћете и ви у

Милујем ваздух, последњом снагом и надом, али, свиснућу, то и овде слутим, за гомилом оном, једном, давно, младом, под сремским виноградом.

Милујем ваздух, последњом снагом и надом, али, свиснућу, то и овде слутим, за гомилом оном, једном, давно, младом, под сремским виноградом.

Он је путовао до Русије. Тај калуђер мора да је био безбожник, јер је толико нападао на кћери сељака, да су га једном, у Вршцу, бацили у набујали Месић. Калцан се није удавио. Испливао је.

Био је необично љубазан и према непознатима. Али је био плаховит, изненада. Никад није тукао мог брата, али га је једном, у љутини, треснуо тако о зид, да га мал’ не уби.

Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила. Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много, свакојаких

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Пролазећи улицом са својим ученицима и народом који га је пратио, огладни. Види на једном углу ћепенак с хлебовима и заиште од пекара хлеба. Пекар је био нека мрзовоља и човек љут. — Гле сад!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

градова, много села, много земаља, многе луде и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало племе, у једном дивном, питомом пределу.

Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме. Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како ми је говорио да баш тако некако и лежи

Чак се неки и завадише око тога, а чули се и прекори онима што су дуго уз мене. — Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо. Ко год приђе мени, одмах журно ступа у разговор да га не би ко потискао.

Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина. Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом. — Где смо сад ово?

— приметим у страху. — Остарио си, а не знаш ни оно што знају и мала деца по улици... Питам ја тебе, још једном, како си тако могао проћи улицом и изазвати нереде, и то још на ненадлежном месту? — Ја сам исправан.

На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.

— приметим. — Држим да ће вас на сваки начин занимати полемика коју водим са господином министром грађевина о једном врло важном питању. Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. држим да ја имам права, и да заступам праведну ствар...

— Сасвим тако! — Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда, ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?

— Тхе, то баш и није важно!... Како да вам кажем? Управо, не зна се још колики су приходи. Читао сам нешто о томе у једном страном листу, али ко зна је ли то тачно? Тек, на сваки начин, има доста прихода, доста, без сумње!

Уосталом, и боле је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима сложни, дишемо једном душом кад је питање о нашој милој отаџбини.

Једним словом, нико није изостао. Све су резолуције у једном духу, све оштре и одлучне, у свакој има оно „дубоко потресени”, „најоштрије осуђујемо” и тако дале.

— Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност када они убијају луде и пљачкају свакодневно по читавом једном крају ваше земље. — Убијају, то јесте; али ми не можемо бити тако некултурни, тако дивљачки као...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој. И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...

Сећа се још и сад, како је разбирао за многе девојке, како се, ради њих, чак упознао с једном општом варошком проводаџиком, али, некако, ниједна од девојака, које је он видео, није одговарала његовим захтевима.

Не може се рећи да је видније, али нека млечна, јаснија боја узима све већи мах. И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата. Мало после запева петао; нега прихватише други и отеже се позната паланчанска јутарња песма...

Ђокић је кицош, леп младић и велики хвалиша. Био је у војсци каплар, па сад цело село зна, како му је једном командир дао да врати чету с Врачара у град, па је »Теразијама« прошао генерал, и Ђокић целу чету ставио у »вронт« и

— Море, пазио ме командир, ка' рођено дијете, — хвали се он једном приликом пред сељанима. — Је л' истина, Љубиша, славе ти? — питају они Љубишу. — Тсс... тек онако...

Сад беху заједно и Ђокић и Љубиша. Ђокић беше узнемирен, као оно човек, који живи само једном мишљу, једном једином жељом, па осети да је дошао час, кад би му се жеља могла остварити.

Сад беху заједно и Ђокић и Љубиша. Ђокић беше узнемирен, као оно човек, који живи само једном мишљу, једном једином жељом, па осети да је дошао час, кад би му се жеља могла остварити.

а, шта велиш... који је бољи: ја или онај џгебави Љубиша?... Вала и овај Бог баш неће »љуцки« понеки пут: кад мора једном гинути, што га не дâ мени, да га упљескам, па да узмем паре...

Зенице се рашириле и приковале се у једном правцу; сваки гледа кад ће да се окрене пушчана цев на његове груди. Хиљадама мисли појури у главу, а у ушима звони и

Трепери му џемадан, извезен срмом и обасјан сунцем, али се не крећу груди под њим. На једном месту с леве му стране више појаса пробушена чоха, и на том месту види се крв.

Тако му вели закон. Као да нам свима уђоше мрави под кошуљу, те не можемо да се станимо на једном месту од нестрпљења: да нам је да преспавамо све те дане, па кад се пробудимо, да нам одмах падну новине на руке.

Али куд се све чекало сачекаћемо и до сутра. Освану недеља. У девет часова дотрча момак из телеграфа с једном цедуљицом и даде је капетану, који сеђаше с нама пред кафаном.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ко зна како је он то горе, у Београду, представио; тек чуо сам да је начелник једном свом пријатељу рекао: ја избрисах Илића! ЈЕВРЕМ: Гле, молим те, баш тако рекао?

ЈЕВРЕМ: Како гуче у фиоци? СЕКУЛИЋ: Четири тужбе, разумеш ли, четири тужбе! Једном детету, за једну запету, мал' није одвалио једно уво.

Знаш како је, уочи избора сви смо браћа. Једном плати кафу, другом ракију; једном обећај државну службу, другом да ће му се скинути стечај; трећем да ће добити зајам

Знаш како је, уочи избора сви смо браћа. Једном плати кафу, другом ракију; једном обећај државну службу, другом да ће му се скинути стечај; трећем да ће добити зајам код окружне штедионице, четвртом

(Меће звонце.) Тако. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч! ЈЕВРЕМ (оде још једном те ослушне на вратима, иа се враћа и седа на столицу према Срети.

У Тенкиној кафани потукли су се и разбили једном главу, али тај није ни наш ни њихов, није чак ни овдашњи. Аксентију Матићу полупали прозоре.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски,

А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.

Доиста, сам јад! Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису! Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.

И тада је бивало свашта. Једном је накаљао с једним таквим. И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни

Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном. Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то

А то се видело и по њему. Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.

Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио. Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи

И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим. А шале, наравно, да су грубе биле.

На жељно ишчекивану прилику није дуго чекао. Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.

је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.

! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. — Ај... зар већ свануло!

— вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У кафану ниједном у животу тај није навратио. Биоскоп? Никад! („Каубоји, и разни Џејмси Дини” ). Једном је случајно неког тапкароша ухватио И дуго му објашњавао да „није добро то што чини”.

Кад огладни, наједе се пасуља и кавурме И слуша псе док лају до на крај Карабурме. Једном руком захвата храну, другом држи маказе Које и саме, по новинама, сагрешења налазе, Скупио је два милиона примера:

” „У једном само лонцу има нектара Колико на ливади од пет хектара, А у једној тегли више шећера Него што рој може да повечера!

А уоколо, докле ти око погледа, Треба да пасу, да се излежавају и да мучу говеда. И пошто се то двоје на једном месту спојило, Морате, обавезно, доцртати појило — То може бити ђерам, или бара повећа: Ђерам са кофом, а бара са

Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта. А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко Вацлав са Вацлавских Намјести!

ЉУБАВНА ПЕСМА Био једном један маслачак. И био на небу бели облачак. Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле.

А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света! А кад га једном Метла избрише, Рећи ће: „Новчић тај Не важи више!

Возови стално листају исте досадне странице: — Станице... Станице... Станите, једном, станице! КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на

Једна је на истоку, Друга је на потоку, А трећа, она најплавља, На једном егејском отоку. Плаве се плаве се плаве се Четири небеске завесе.

Тад плану усне видика, затрепте ко златна струна; Цео се пожар разгори на једном далеком крову. — Сунце, гле, разбацује коруге од лимуна, И то је оно што људи после пурпуром зову.

Нема поднева, ни поноћи, Нема зиме ни врелог лета; Да ми је једном тим крајем проћи Где се разговетно, у самоћи, Чује комарац кад прошета.

Слатко је Европи пркосити Из града званог Мексико Сити, А стигнеш ли, једном, до Целебеса После ти остају само небеса, И звезде, у ноћној па ведрини.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мношто јегуља су биле обележене једном малом нумерисаном металном значком; рибарима који лове у северним морима у правцу Атлантског Океана препоручено је од

Труљење је замењено једном врстом распадања, које је проузроковано специјалним микробима. Тако распаднути остаци падају лагано на морско дно,

и прорачун за такву једну мрежу, па ако иста експедиција буде ишла у ту област овога лета 1939 године, покушаће се још једном, можда последњи пут, решење питања дубинским риболовом.

А кад се, у своме путовању, јегуља једном дохватила мора, каква јој бусола у бескрајности океана даје правац и оријентацију ка општем зборишту њених саплеменика

Од Саргаског мора, пошто смо се на једном његовом крају задржали неколико часова да бисмо посматрали сплетове алга који су већ били загустили, упутили смо се

поларног морепловца Франклина, почетком деветнаестог века, који се заинтересовао за ту значајну океанску појаву. Једном приликом, кад се Франклин налазио у Лондону, ту је се нашао са тадашњим познатим америчким ловцем китова, капетаном

Напредовање и одступање атлантских вода аутоматски повлачи собом кретање организама у једном или другом правцу, и то је тако везано једно са другим, да су, на пример, поједине врсте риба прави и поуздани

са одређене висине на морском дну, баца јаку конусну светлост у правцу дна, осветљујући ово и све што се налази у једном доста великом воденом простору захваћеном тим конусом.

»А ево сад наилазимо на живи песак. Знате ли да се на дну мора налазе пространа поља живога песка? Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на памет да снимим сцену која би представљала гњурца који тоне у тај живи

буде довољно усавршен и могао и филмски снимати, моћи њиме продрети у дубинску област јегуљиног плодишта и мистерију једном расветлити.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ПЕСМЕ 3 КОНДИР 4 СЕРЕНАДА 6 ЧЕЖЊА 11 СЕТНА ПЕСМА 12 ЉУБАВНА ПЕСМА 14 ИСКРЕНА ПЕСМА 16 ВАРИЈАЦИЈЕ 18 ДАЛИДА 21 НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ 23 ПОНОСНА ПЕСМА 24 КИНЕСКИ МАДРИГАЛ 26 ПРИЗИВ 27 ЧЕКАЊЕ 28 СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА 30 ОЧАЈНА

Знам те! Царуј ко увек, царуј према себи, Ти, деспотице, што те вечно памте; Да ниси таква — волео те не би̓! НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ ''ЦYРАНО ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог света Што љубе, пишу

По пределу мрачном, сјајном, топлом, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном! Јер моја је душа силом дувна седа Што међ четир зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа, Нит̓ је

дане мога века Напречац, у крају топлом, или ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!

Али сад! Још једном! Душа ми је рада добре моје земље и њезиних дражи, Где први пут слушах (и веровах тада) Причу о животу, о Шареној Лажи.

Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави вечне, Час

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Када Шенђер на Котор удара, ста град бити топом буковијем. Поп Шћепан се тад у Котор нагна. Годи једном топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду, у грло јој зрном угодио — сломи му је у триста коматах.

Грбичић се мени кунијаше да су једном жбири и шпијуни облагали једнога принципа пред сенатом и свијем народом, и да су му главу откинули баш на стубе

Страшно л' бјеше једном погледати: дим те црни бјеше приклопио, сто хиљадах притисло Тураках, око тебе пушке грмијаху, фриштијаху хиљаде

БАБА Истина је, мој миле, душе ми! А како бих данас придизала када висим ногама у гробу? Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души

Да ли ти се, оче, не додије, а од тога . . . . . . . . . . . . Ја бих воли сад тривну орахах, да је једном по нашки избројим, но стотину тијех бројаницах да пребирам прстима за фајду.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и

Али нико више сем њих троје и Магде. У колима, на прво место седао би он. И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега

Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему набраном, попречном бором, испод косе. Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи.

— са својим до скора слугама! Зато је од свега дигао руке. А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су друге газде и учиниле, те поново дошле до већ проћерданог и

оно њихово, материно и очево, дуго, ноћно, седење, целе ноћи немо, без речи, а из очију им се види: како све ово треба једном свршити, не може се више, треба бежати, продати и кућу и све...

пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка, која ће њу својом лепотом бацити већ једном у запећак и учинити је — уседелицом. Но ипак, уверена је била да то не може никада бити.

И докле ће она тако? Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде? Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.

да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве. Једном у мало не учини лудост. Било је некако на измаку лета. Опет је била субота — пазарни дан.

Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати! И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања? Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.

И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања? Што да не види и она једном: како је када се осети мушка рука на себи.

| — Је ли ово ефенди-Митина кућа? — поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио. Софка му главом потврди да је то.

ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ЈЕСЕН 60 ВАТРЕ СПАСЕЊА 62 ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ 64 ИСТИНА 66 СТАРИ МОТИВ 68 У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ 70 ТРАГ ВРЕМЕНА 73 НА ПУЧИНИ 75 ОДБЛЕСЦИ 77 ПАДА ЦВЕЋЕ 79 У ПОЛА СЕДАМ 81 ТРИЛОГИЈА 83 ЛУТАЊЕ 85 ЧЕСТИ

Свих погледа ти си једна светла жижа, Свих жеља мета варљива и сјајна; Ипак, ниси једном но другоме ближа, И остајеш чиста и тиха, к’о тајна.

Лак вечерњи уздах иде преко рâвни. Ал’ ја нисам знао да ће опет давни Сви утисци једном оживети редом Из јесени ведре, љубљеног пролећа, Под хипнозом звезда и светлошћу бледом.

Банални живот овде деформис’о је рêдом Принципе мисли мојих, циљеве мојих нада, Покрио свет идеја завесом једном бледом, Створио циркус жеља, прохтева, који влада Укусом духа што је пао под општом бедом.

И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти, мртво драго сломљенога срца.

Увијен вољно у самртну тугу, Са једном жељом, да сам вазда с тобом, Лећи ћу ћутом украј твојих ногу, Покривен тамом, озареним гробом.

К’о добра мајка без јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити Тела и духа, с временом и свелом Надом, а срце престане да жуди.

У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим. Једино зимске руже још што цепте Страшћу, и ја што у сну своме живим Опет, и звезде

раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном. Мирно и чудно шуште старе брезе.

ће те вући у далеке краје, Равници снега и пределу ледном, Где као земља заборава да је, Што ће нас вечно раставити једном.

мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била, И сада сенчи илузија свет.

да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу, што су једном били.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сунце (и оно, гле!) повирје иза брда, те млазну својим зрацима конту у очи. Старац кихну једном, другом и трећом; затијем накашља се толико пута, па најзад: „Чујте ви доље, под бедемом! Запов...

сељаци лацманима продају; а до јунакâ бјеше доста и невјестица и дјевојака, све по двоје, по троје, шћућурило се под једном струком. Једино озбиљно бјеху „пушке!

„Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек

многе поносите главе, што гдје друго зорно збораху у име царева и краљева, тај је скромни манастир угостио је више од једном, тихе и чедне као калуђере. Ето што нам причати могу те зидине мрке и горде. Проста им гордост!

Затијем диже се полако, па ставивши руку на раме Јану, рече главарима: „Црногорци, још сам вас једном заклео да прихваћате солдате бјегунце као браћу, јер с невоље к нама се утичу.

А сад потврђујем то, и још вас једном заклињем да одржите моју вољу!“ „А ти момче, пошто желиш код мене да останеш, остани слободно!

„Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива... Једном клекнуо на простирачу, склопио руке, па стаде да клања, а све уздише и нешто мрмоли.

Тако проведоше зиму. У неколико прилика умал’се дјеца не одаше. Једном нпр. Јан рече Венцлу: „Требало би да што радиш рукама, да се оснажиш; а, као властелину, најбоље би ти доликовало да

се по трбуху, (тијем је вазда изразивао задовољство) обећа му, да ће га с временом, он изучити у тој вјештини. Једном се и Вира замјери старијем брату.

Јан видје е је то опет неки црноризац, па обрнув главу рече му: „Каните ме се једном!“ „Јан, дијете моје!“ викну свештеник, а фењер му испаде из руке.

Али у срцу своме вапио је: „Боже мој! кад ће ме се већ једном несрећа оканити? Сатари је, јер ми одушка не да, но ме спопала мимо остале, људе!

Бјеху врсници. Ко ти зна колика су пута заједно у бојевима били и четовали. Једном га је Пејо наш рањена изнио из Рудина; носио га је, ја мним, на два пушкомета докле га је изнио, а бјеше сила људска,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Нарочито је позната условна заклетва буковичког проте Атанасија Антонијевића, којом је, 1803 године, на једном тајном збору, заклео заверене устанике на буну против дахија.

Једва му кожа кости држи. Једна глава, хиљаду језика. Једне капи поштене крви нема у себи. Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио.

Моја мати и његова мати на једној води пређу прале. Моја мати и његова мати на једном се сунцу грејале. Моја је мати и његова на једном сунцу тарану сушила.

Моја мати и његова мати на једном се сунцу грејале. Моја је мати и његова на једном сунцу тарану сушила. Моје секе Јеке, па њене Неке, ручнога девера рођени пасторак.

— Кога бог чува, онога пушка не бије. — И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео. — Бог не дâ једном човеку сва добра. — Коме је бог ујак, лако му је бити светац. — Човек снује, а бог одређује (одлучује).

Боље ј’ имат’ комшу пријатеља Него брата у бијелу свијету. Боље ти је једном погинути, Него увјек туђина дворити. Боље ти је изгубити главу, Него своју огр’јешити душу.

“ А вô му одговорио: „Валај, нити сам чуо кад си дошао, нити ћу чути кад пођеш!“ Медвеђа услуга. — Казује се како је једном човек медведа спасао, и за то му је овај био захвалан.

Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити... — Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму.

комшија Митар па вечеру, па не хћела ништа више приставит’ него на намјерну, па тако више пута рекла ђе оп чује, те он једном рече: „Ма, комшинице, немој да сам вазда ваш, него кадикад нека будем и туђин!

Пошто човјек сина свога с највећом жалости више куће закопа и пошто му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире и да излази опет пред своју рупу и да живе у

15 Питала лисичица мајку, кад се уфатила у гвожђа: — Што ти би, мајко?! — Зло, ћерце! мудри се по једном могу преварити. 16 Питала лисицу шћер: — Има ли, мајко, ико на свијету од нас паметнији?

А ако га не удариш још једном, онда и онај један цркне. АНЂЕО И ЂАВО Сваки човек има по једнога анђела, који га чува од зла и по једнога ђавола,

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ј. она је већ једном била жена, па сад мисли све да зна; зато неће те ћети слушати, него ће све ћети да ти заповиједа; ако ли узмеш

“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш курво? Оди опет на леђа.“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу: „Ето, курво! цркни ту, кад немаш чим да платиш.

Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад св. Аранђел корачи једном ногом к Богу на небо, онда ђаво стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ишчупа велики комад меса. Кад св.

исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, а ја те на руке. И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијау бити г...а и од мене и од њега. XИ.

50. Кобила ождријеби кост, а кост ждријебе, па ждријебе воли бабу кобилу, него кост мајку. 51. Која воћка само једном цвати, а у вијек рађа. 52. Ко пјева, кад други људи плачу. 53. Крава риче од Босне, теле сиса од гараве. 54.

Уби вола бивола, окрвави два дола. 128. Уђе курјак у тор, овцу увати, па кост изједе, а меса се не дотаче. 129. У једном брлогу дванаест назимаца лежи, а ниједан с краја није. 130. У једном суду и вино и ракија (па неће да се помијеша).

129. У једном брлогу дванаест назимаца лежи, а ниједан с краја није. 130. У једном суду и вино и ракија (па неће да се помијеша). 131. У мртвој кобили дроб говори. 132.

А домаћин му стане овако приповиједати: „Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник по со. Идући тако нађемо једну ђевојку код оваца, па нас запита куда

” Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: „Опет ме нешто овђе уједе.” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му

З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном идући за овцама чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је.

Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо

сина и пред двором златну јабуку која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: „Куд се то дева род с наше јабуке!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

4, 16) под једном главом, по божаственом Павлу, неимарством духа. (Еф. 2, 20-22) Ако ли буде ко непокоран, непомирљив и непопустљив по

немојте ово, него прегледајте, да колико год сазнате успомена да се стекло у једној истој недељи, да обухватите једном панихидом, ако се не догоди помен неком игуману вашем, јер њему припада засебан помен, као што сви треба тада да

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ал то више трпети не могу! ИКОНИЈА: Све се може кад зашушти лова! ГОСПАВА: И јес ми велика лова! Једном, ко двапут за биоскоп! А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам! Могу једном и нешто за своју душу! ИКОНИЈА: Чудо то?

ГОСПАВА: И јес ми велика лова! Једном, ко двапут за биоскоп! А сутра, вала, нећу ни радњу дотварам! Могу једном и нешто за своју душу! ИКОНИЈА: Чудо то? ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица!

(Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин! И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања!

ИКОНИЈА: Манијак! Ко да ми је она нешто па боља! (Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови! Препородило ме ово умивање!

ЦМИЉА: А Миле шмугно! Каже кафана фракционашка, легло! ИКОНИЈА: Чула сам га, нек ми привири још једном! ЦМИЉА: Јеси приметила да се уопште не познају? ИКОНИЈА: Наравно, лаже док зине!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије). ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат, полази степеницама).

А оно, целог дана не дође. Све по планинама и пољима са коњем. Добро и тај коњ не падне већ једном. И тек дубоко у ноћ, кад све живо поспи и већ први петлови почну, он тек онда рупи. И одмах овамо, у чардаклију.

софру из угла, са боцом ракије, застругом сира, сељачким хлебом, тацном дувана и већ начињених цигарета, палидрецима и једном оглоданом кобилицом од пилета).

а ево одовуд као неки млаз... па као пошао да га освежи, напоји... али, ево где си и ти (куцка ноктом на једном месту). ЈОВЧА (се стреса, хтео би да не гледа, устрепти очима, зажмури, опет прогледа оштро).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може

Да ми дâ познати шта је туђинство и туђ хлеб, одведе ме у Тамишвар и даде ме једном мај-стору капамаџији и трговцу. Ови је имао всегда по пет-шест момака с којима би ходио по велики пазари у Банату; а

буне и кавге, стерали су и[х] у манастире и убедили да и они између себе у општеству живу и да морају бити подложни једном игум[а]ну или архимандриту.

” Еп[ископ]: „А кад купиш какву лепу и скупу материју за направити [х]аљине, би ли је дао једном терзији који се само зове терзија и држи у руку велики аршин и маказе, а не зна ни кројити ни шити?

Ови постане калфом при једном мајстору истога заната, кога је дућан баш до | нашег дућана био. Не могу се начудити какво је непостојанство

сродства љубитељи; и што се каса у старо време, весма похваљене добродетељи гостољубија, заисто, у том ови народи ни једном нису фтори. Ови дан предвече дођемо у једно село код Тисе.

Видим једном на сан росијску цесарицу на престолу, сву као у сунце обучену, која ми дâ из своје руке једну књигу отворену с разни

Жао ми је што ти више не могу дати; живећи у једном манастиру имућ[н]у, нисам желио да моји[х] особити[х] новаца имам.

Тражи науку и гладујући и жеднећи и наготујући. Ја ти више желим да у једном малом сеоцу будеш мале деце учитељ, него у [Х]опову игуман или архимандрит.

Теби је добро познато прикљученије које се је пре неколико година једном цариградском патријарху случило, који је хотео пост Петров и рождества Христова од седам дана учинити, како су и

Казивао сам ти пре неколико дана што се је једном нашем епископу у Вршцу случило пре три или четири године; пак сад суди, ко би био рад да га пијани и разјарени људи

Ударимо на Осек, пређемо у Славонију и, идући к Пакр[а]цу, у једном селу случи нам се нешто чем се нисмо надали. Чујемо у једној авлији песне и разговор множества људи.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

„Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.

Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем. Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња. Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.

Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина. Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити.

Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом цуром, која имађаше њешто свога. У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио

— Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас. Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће, књиге, палме...

Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху. Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село.

!! — Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! — рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара усамљена са друкчијим изразом на лицу... Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...

То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки: — Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим! Јето разумим да кад је штумак пун да је онда тежи и да је

Штавише, кад га једном Вртиреп запита: — Шта је, оче Брне? Да није... онако шта... да није какав црвић у памети? — Брне мирно одговори: —

ово за оно што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити богу, те и њега нагонио да то чини. Једном му нареди да изговори онај циркулар што бјеше научио наизуст. Послије то тражаше сваке ноћи редовно.

Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака. Брне га једном благо савјетова: — Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије времена, ти који знаш напамет сва поучења

Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови кâ обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна. НИТИ Једном нас ту, где нас има, Неће бити. Ми смо нити Које вежу нерођене са мртвима. Нема краја.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином кратком граном. Нешто отегнуто остаде у мени.

Онога што се чека, а не долази. Не кријем: селака се клоним и ломим густе веђе на. слуге и надничаре. Кад је једном, мало припит, Тола Дачић, први надничар у кући, покушао грубо и исмевачки да се шали са мном, без речи сам тргао

Па му је једном махнула руком и он јој пришао, махнула сигурно, одсечно, као да она заповеда том војском што из црних и сувих гусака

Поред њене руке ражаби се платнена кеса и умуче, ове вечери последњи, сипљив цик дуката. Још једном, давно, бацио је он кесу с дукатима пред њу.

Ни на једном пристојном и уљудном човеку нисам видео такву одећу. Аман, не брукај ме!“ Вукашин се танко осмехнуо, узео шешир и пошао

Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће. Аја морам... Кида влажан крај цигарете. То мора једном да се догоди. А после? Подрхтава. — Зна се ред ове вечере — строго рече Аћим. Сви га погледаше.

“ А кад је први пут као великошколац дошао кући за Божић, затекао је у својој соби скупу пећ. Обрадовао се. Није се једном овде радовао... Стаде уз прозор.

„Зато што се стидео“, објашњавала је мати увек с прекором, њему, Аћиму баш упућеним. Аћим уздахну: зар га је једном прекорела оцем. А ја? И ја. Лумпује, јаловак. Исцурило, потрошило се, и сад ракију сипа у главу и мешину.

Нећу му отићи. Неће га одвући у кревет, нека се већ једном отрује и умре. Лакше ће му бити. Жели она дете више него Ђорђе. Сећала се дана проведених у кући код браће.

Увече није дозволио собарици да упали лампу, одбио је вечеру, обукао се и, с једном мучном намером, припио се уз прозорске решетке чекајући да станари у кафанском дворишту погасе лампе.

Само се једном због тога наљутио. Све су жене гадне, а ова Зора, мислио је једнога дана кад је био најможда је и сироче.

Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом. Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“. Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску свећу и једе хлеб што

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На шуштавим владаркиним хаљинама остајао је златни траг њених прстију, али чим би завршила вез на једном нарамку свиле, у собу је убациван други.

Узалуд је девојка тражила да још једном види старицу. У Источном царству чекала ју је нова кула, а у њој хрпе свиле коју је требало вести.

То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли.

Оно што девојчицу посебно изненади била су лица луткица и лутана, сва различита. На једном од њих опази црте своје сестре. Друго је личило на лице њене најбоље другарице. Треће је било слично лицу њенога брата.

— А за лепињу ти хвала! Појешће је Татага кад се пробуди, а ти никоме ништа не причај ако желиш још једном да нас видиш! На прстима, сва ошамућена, изађе девојчица из Татагине куће у блистав, бели, снежни дан.

Рекао је то само једном, али се назив Златоусти прилепи за дечака као шкољка за стену. Узалуд је мали чистач тврдио да на то име нема права!

Затим се једна риба издвоји, доплива до дечака и рече: — Пењи ми се на леђа! Једном си ти мени помогао вративши ме у воду. Сада ћу ја теби. Пењи се!

— Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства. Узвикнуо је то само једном, али надимак се сам од себе прилепи за дечаке као маховина уз стену. Више их нико није другачије ни знао ни звао.

»Заиста ме није чула!« — закључи талас смерно, па је још једном поздрави. Али стена се и не осврте на његов поздрав. Самотна сред песка на рубу велике воде, налик на залуталу

Угледала их је једном давно, још кад је кренула са планине. Није могла да заборави ни њих, ни прохладни дах планинског цвећа, ни своје

— Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа? Па, буди ти цвет! Једном у години буди цвет! — стари чаробњак подиже палицу, а шаранчић осети како постаје прозрачан и лаган.

Којим су путем Пелетини сазнали за то такмичење, стари летописи не говоре. Само се на једном месту, истина неодређено, спомиње Црноглавка, те се претпоставка да је она донела вест чини вероватном: Невоља је

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

парк под кестеновима: никако да претрчи, док горе зелене бакље (или црвене, њега то не обавезује), тај размак који је, једном, давно, већ претрчао, никако да пређе тих неколико корачаји што га деле од Народног позоришта.

Било како било, једном се суседу, Турчину, учили сумњиво то добовање и он затражи од Мирка, сав бесан, да га пусти у кућу.

Сам је знао да је такво подударање ретко и да ће га, једном, платити. Али, није марио. Нека животворни конац тка ту маглу, па шта буде.

Био је празан, и чекао. Време је, изгледа, пролазило. Онда изненада стигну две вести и све се, у његовом животу, још једном окрене наглавце. Прво га себи позове Милош Обреновић и наложи му да Мачву подиже на устанак.

Чинило му се, ипак, да је, већ једном, упамтио такво небо које је, одасвуд, безмерна плава празнина и чист, црн, сјај.

Учен и систематичан, одгајан у духу позитивизма, трезвен, запрепастио је своје другове кад им је једном рекао, у шали, да се конструисањем бави по наговору свога деде.

јасно видео онај трзај око усана, то је било очево лице, трзај судбинске примирености која је избила из оца кад му је, једном рекао: „Ти си со соли земљине и најбоље што ми је дао Бог, хвала му.

Сада то зна а онда је хтео да верује друкчије. Зар није то била она смрт коју је толико одлагао а коју је, већ једном, морао да преузме на себе, туђа смрт неопходна да се угради у све што он буде градио?

Све наклоњенија? Није био баш сигуран. Нека је наклоност, свакако, постојала: не једном је промицао кроз опасности и промакао, неозлеђен; не једном би му се све чега би се машио наочиглед примало.

Нека је наклоност, свакако, постојала: не једном је промицао кроз опасности и промакао, неозлеђен; не једном би му се све чега би се машио наочиглед примало. Умео је са људима, умео са марвом, чак и са временом.

Трговац од великог угледа и многих веза, Добрача је, не једном, био од помоћи Карађорђу, који је, опет, био склон да чује Добрачино мишљење и прихвати његов савет.

У једном од тих разговора Добрача је, готово немарно, рекао Карађорђу како је припремио новац да се у Београду подигне каква доб

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

171 ЛXXX ЈЕДНА СУЗА 172 ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 174 ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА 181 ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...

Истина једна и сама ће доћи! Зови се Љубав! и нас само пјевај, И нашу младост безбрижно и ти'о: У једном срцу цио свемир има, У једној сузи има живот цио!

Онамо, 'намо! да виђу Призрен! Та то је моје - дома ћу доћ'! Старина мила тамо ме зове, Ту морам једном оружан поћ'. Онамо, 'намо - са развалина Дворова царских врагу ћу рећ': „С огњишта милог бјежи ми, куго, Зајам ти

А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво!

„Ој, ђаурко Анђелијо Црна косо, беле груди Једном сам те опазио, Ал' те никад не пољуби!“ „Све сам драге разгонио, А рад твоје ране љуте Ох, ђаурко

Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили. У прозору једном, Кроз вреже ружа, и за завесама, То гори светлост.

Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.

стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда и на вјеки вјека!

По пределу мрачном, сјајном, топлом, ледном, И с очима пуним планина и река, Да проживим живот у тренутку једном! Јер моја је душа силом дувна седа Што међ' четир' зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа; Нит' је

у крају топлом, сјајном, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном! М. Ракић ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА Када сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с

Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожном страху, Да је најзад дош'о час љубави вечне.

„Пригрли ова јата благодатна!... И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло к'о кап сунца златна...“ И акорд звони...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ „Ах, божество творцем назначено! зар толико могућега творца наша мрачна занимава судба да атому једном мислећему да божество таквога качества, да г' у поља води миродржна?

Он једини у простору св'јетлом у црну је облачен порфиру; зла свакога најљуће крајности под једном су у њ круном сабране; он катедру мрачну сочињава позоришта сваког ужаснога!

Бјеше грдно једном мрачно царство свуда своју владу раширило, и његови наказни ликови улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех

“ „Нећу - каже - два вјерни војводе, завјет свети вјечно нарушити; што сам једном вјенча бесмртијем смртну косу испитати неће!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

немачког писца Левенхајма које се искључиво бави Демокритовом науком и њеним утицајем на природне науке, обратих се једном од двојице издавача мојих немачких дела са молбом да ми набави то Левенхајмово дело, изашло 1914.

Талесово име поста познато и славно у свим грчким крајевима. Моји учитељи говораху ми често о њему као једном од седам мудраца целе Грчке. „Кад заврших школовање у свом родном месту, пођох у Милет да онде будем Талесов ученик.

“ Ученици одмерише још једном стас учитељев и његово стопало и сазидаше у мислима зид означеног облика. „Па морао би ићи цео дан поред тог зида“,

Код Ахмеса научих шта је седмина, шта тринаестина, једном речи шта је то разломак. Научих како се са њима рачуна, како се они сабирају, како рашчлањују.

Испитао сам и у другом једном правцу систем бројева и нашао у њему дивне хармоније, са којима ћу вас постепено упознати.

е. било велике гурњаве на главној пијаци варошице која је, баш истог дана, била почаствована високом једном посетом. Тога дана одржао је Велики Сенат вароши-републике седницу на којој је одлучено да позвани, присутни и

Оба сенатора климнуше, одобравајући главом, али Хипократес није више слушао шта му Грилус говори. Он је запазио над једном тезгом пијаце таблицу на којој је стајао натпис „Лековито биље“, па похита онамо, не рекавши својим пратиоцима ни речи.

„Рука руку мије!“, додаде млађи. Номофилакс нареди једном од својих робова да ту, на пијаци зеља, остане, причека лекара и поведе га са собом до месарских тезги, поређаних у

телад која је била изложена продаји и одабра најлеше грло; један од робова положи га попреко својих рамена и повуче једном руком његове предње, а другом руком његове стражње ноге на своје широке груди. У то им се придружи и Хипократес.

Горњи руб алова, ношен дрвеним пловцима, оцртавао се јасно на површини воде; он је имао облик издуженог полукруга. На једном крају његовом стајао је, упрегнут, снажан рибар, а други крај његов вукли су остали да би га саставили са првим.

У то доба послаћу ова два моја роба са једном носиљком и са достојном пратњом да те, мили госте, из Демокритове куће допрате у моју“.

Он је свој говор којим је требало да Хипократа уведе у звање експерта унапред срочио, научио напамет и успут се још једном преслишао, али му је сада све то излапело из главе, није знао ни како да почне.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тамо су имали да дођу и кумови и ту, у малом селу једном, парохији нашег пријатеља свештеника, спремљено је све да се обави венчање.

како нека мршава прилика, као утвара, повири на врата нашег купеа, па се повуче, да мало доцније са још две прилике, једном мушком а другом женском ошишане косе, продре у наш купе. — Ми се тамо угушисмо, извините. И пакети покуљаше.

Ја нисам комунист, још мање анархист, нити ваш друг. Толико сам вам хтео рећи, једном засвагда. Ја... ја бих хтео али не могу. Опростите, али ви баш јако подсећате на ову Дору Баршовску.

Са гомилом књижурина под пазухом и једном отвореном у рукама, коју је испустио кад нас је спазио, он је ревносно очекивао долазак нашег воза, па га ипак није

ОД шегрта постао сам угледан грађанин и све сам ту стекао. Дозволите ми да још једном, последњи пут, погледам чаршију у којој сам поштено живео шездесет година.

Ох, колико жалим што је нисам могао пратити у њеном развијању, у једном тако слатком узрасту кад се расцветава, што је нисам могао мазити, грлити, држати на срцу.

Верујем да никад дотле нисам познао узвишеније осећање љубави, и слушајући га како у једном необузданом жару, преображен, усхићен, срећан говори о своме детету ја сам грцао гушећи се.

А затим, сећам се како није било питања у коме се ми, у то време, не би сложили. Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао.

униформи и сељаци из богате околине; и венци, заставе, каруце у цвећу, тријумфалне капије, неискразано одушевљење, једном речи, у коме је као никад дотле пливала опијена српска Атина.

“ У једном тренутку узбудљиве свечане тишине један пуша у наручју свога оца кликну: „3ивио српска војска, и прозори се затресоше

Нисам, напослетку, хтео да се замерам и да будем изрод. Оно што је најодвратније у једном веселом друштву то је: кад се неко прави мудар па се издвоји и не иде укорак са општим расположењем.

миран, замишљен, приђе другом војнику, коме се строго загледа у очи: — Господине пуковниче, ми смо одузели коња једном бугарашу... — Ви? А ко сте ви, мајчина вам? — Господине пуковниче,... ми смо прва чета... комора...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Памтим, ту је био постављен одар покојне мајке, а касније дједов. Кад је умрла бака, био сам већ далеко у свијету. Једном је у нашу варошицу залутао неки надвојвода од царске куће.

како неће нашкодити надвојводи, кад је била таква морина да је нашкодило и једном псу на броду! Разумијете ли? повраћао је и пас — а камоли неће надвојвода!

— није допирао њен уздах. Једном, у предвечерњи час — добро се сјећам тог сутона — док су се топли откуцаји заљуљаних звона таласаво разлијегали над

Моја запета напрегнутост расплинула се као чудом и разбила се о њен тихи осмјех и кротке очи. Једном њезином ријечју, Бућко је био створен. Стајао је ту, пред нашим очима, жив и уобличен.

Видио сам му широку, неправилну главу, коју су правили још широм његови просиједи солупи, смијешни и недоликујући једном дјечаку; видио сам његове округле, зачуђене очи, његову кудраву најежену косу, његов кратки, наивни носић; а под њим

Једна једина бабина ријеч имала је моћ да га одједном и из ничега створи. И, као и све што је једном створено, као и све што је у једном хипу само помишљено, он поживје. И живјет ће до конца, неопорециво и неуништиво.

И, као и све што је једном створено, као и све што је у једном хипу само помишљено, он поживје. И живјет ће до конца, неопорециво и неуништиво.

— и опет није него атом нокта неког бића још вишег реда; а ово, са своје стране, долази у исти такав однос према једном још вишем свијету. И тако без краја и конца. Од тих замишљања хватале су омаглице и понестајао дах.

И, уједно, (гле чудна случаја!), то је ја у читавом свемиру једина ствар која постоји само у једном јединцатом примјерку. — Чудно! Чудно, али ипак тако!

И, у једном углу, плава дјечја колијевка која је давно заборавила дјечје гакање, бездано празна, као пресушен бунар. И још — сва

Од његове смрти лежала је ту, у своме црном дрвеном сандучићу, сличном дјетињем лијесу. На једном од мојих истраживачких похода наиђем на њу. С неком зебњом отворим сандучић и узмем је међу руке.

У једном дворишту Егидио је спазио на балатури танку црномањасту дјевојку са живим црним очима. (А није ни слутио како ће се наг

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати. Кад је Станка у колу, Ђурица се

је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу... Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави.

Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.

« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: — Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене. Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? Чиновник плану. Изненади га толика дрскост.

— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. — Не знам ја.

— Знам, али ће и тамо да убију. — Тхе... ја мислим једном се мре. А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.

Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.

Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.

Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом. Пред једном каваном нађе самога Сима. — Има ли? — запита га лагано.

« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети. Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.

Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната. Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку

Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру. Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Петар послуша оца, па узме што му је за пут требало и оде. Идући тако по свету, наиђе једном на три врло лепе девојке, где ломе чиоде.

Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље. Идући тако, наиђе на неку велику шуму, и упути се једном стазом. Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на

НЕМУШТИ ЈЕЗИК У некаква човека био један чобан, који га је много година верно и поштено служио. Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је.

Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство. Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо

— Јесмо, сине, јесмо, — па га стаде грлити и љубити. Ту ти је он неко вријеме с матером у изобиљу живио, па се једном присјети и рече: — Што бих ја живио у овако тијесној кућици?

сарају била је једна робиња, која је из ашчинице у харем носила јело те ти се он с њоме добро упозна и побратими. Једном ће он њој: — Вала, посестримо, ја бих те нешто молио, ако ми даш вјеру да о томе нећеш никоме ништа казати.

Кад га бацише у јаму, не овариса на дно, но се устави на једном опећку и мало сколони, док она стијена протутњи, у том и куче и маче падну поред њега.

Тако је прошло два дана, кад, једном у ономе мраку попипа око себе, кад му нема мачке ни штенета. Сада му још теже бијаше сносити своју судбину, али не

и пред двором златну јабуку, која за једну ноћ и уцвета и узре и неко је обере, а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар разговарати са својим синовима: — Куд се то дева род с наше јабуке?

Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев. Кад уђе у змајеве дворе, нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану

Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече ђевојци: — Опет ме нешто овђе уједе. Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар, па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма, а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ЊЕНО ИМЕ Кад склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће.

У тренутку једном не знам шта се деси... Када се пробудих, удараху звона, Уз очајни ропац умираху греси, Купљени животом: то мре

УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком

УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јадâ.

Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави.

свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој, о лепоти, цвећу И о младости — о још једном само, Да ми је да се моје мисли крећу, Да ми је да сам још једанпут тамо.

Је л' топла земља, грли ли те благо Гробница твоја? Мене бије киша, Облаци, видик. Ал' у часу једном Мисао сене, да ће можда сузе Ох ове сузе, крви моје пуне — Проћи и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што

Ја осећам душу и своју и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху.

Ја осећам душу и своју и њену: Обе, вечне, стоје на једном осмеху, На једном простору, далеком времену, Које каткад ступа и шапће утеху.

Велико пролеће кад ће да се јави? С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне чете, Да униште једном име господара, Који као тиран гуши земље свете.

Са крином у руци чекаћемо тада У одмору своме, после тешке жетве, Нов, велики појас: да још једном пада На радост Миљацке, Драве и Неретве.

И причах себи да ћу једном моћи, Са мишљу коју величина даје, Здерати застор с непровидних ноћи, Видети простор и вечност каква је, И да ћу отуд

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

То је била сјајна животиња, арапске расе, готово људске интелигенције, коју је цела породица мазила и пазила, пошто је једном приликом спасао живот моме оцу под невероватним околностима.

Ништа ме не би уплашило више од загрљаја тих колико страсних, толико и непривлачних рођака. Једном, док ме је мајка носила у свом наручју, питале су ме која је од њих две лепша.

бих запушио све кључаонице и пукотине, читао бих све до зоре када је мајка већ започињала свој мукотрпни дневни посао. Једном приликом сам наишао на роман под насловом ”Абафи” (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике (Јосика).

Читалац ће моћи и сам да просуди уколико наведем неколико примера. Једном приликом, када ми је било око четрнаест година, желео сам да уплашим неке другове који су се купали са мном.

Нужда ме је натерала, па сам некако прибавио комадић неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајући облик и причврстио је за јак канап.

Ова створења су била необично делотворна, јер када би једном почела, више нису имала осећај да се зауставе и настављала би да се обрћу сатима и што је време бивало топлије они су

Мало пре тога био сам целе ноћи жив сахрањен у старој капели у непроходној планини, коју је народ посећивао само једном годишње. Било је то страшно искуство али ово о коме ћу вам говорити било је још горе.

На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео. Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати.

Ако се један од поменутих одељака запечати и једном заувек из њега извуче ваздух, а други остави отворен, уследиће стална ротација цилиндра, бар сам ја тако претпостављао.

Сва моја животна енергија је била потпуно исцрпена и по други пут сам се нашао на самрти. У једном од самртних тренутака, за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу.

Моја визија је била јасна, али сам принципе познавао врло ограничено. У једном од својих изума намеравао сам да пошаљем писма и пакете преко мора кроз цеви положене на дно у сферним посудама које

Пропуст је само био у једном безначајном детаљу, који није имао утицаја, а којим нисам хтео да се бавим. Претпоставио сам произвољну брзину воде, и

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Оно је везано једном уском превлаком са новим насељем. Првобитно место за старо насеље било је изабрано из стратегијских разлога због

Место прве цркве било је обележено малим стубом сазиданим од цигала, са крстом на врху. У једном удубљењу на стубу била је икона Богородице са Исусом, а све је осветљавао жижак натопљен у зејтину.

Имао је једно високо царско одликовање за храброст и био је врло поносан због тога. Био је у Русији са једном аустријском дивизијом у Наполеоновом походу 1812. године.

Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на читање и писање па сам се зарекао да ћу се посветити и једном и другом, макар и по цену да занемарим своје другове.

упркос свега, њега су занимала моја дечја питања па ме је увек подстицао да му долазим са тим загонетним питањима. Једном ме позвао својој кући у којој сам затекао неколико његових колега.

Видео сам им слике, читао сам о њима и коначно сам их слушао како говоре на једном великом националистичком митингу. Мислио сам да су ти људи исувише изнад мене и никако нисам могао смогнути храбрости

У једном налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срб

Никад није помињала ни Линколна, а променила би тему разговора када сам га једном назвао амерички Краљевић Марко. По њеном мишљењу, Америка северно од реке делавера, није била за њу значајна, а чак је

Он ми је био учитељ тих мојих првих дана у Творници. Одређен сам да са једном групом младића и девојака стављам ознаке на неку специјалну врсту двопека.

једног дана отишао сам у библиотелау Куперове Уније. Покажем једном младићу, који је стајао с друге стране пулта, своју чланску карту и он је подписа пре него што сам тражену књигу и

Џимове мудрости о уздржавању у животу имале су на мене јак утицај. Једном, када ми је говорио о обуздавању моје нарави, срца и језика, приметих да је по његовом схватању цео живот само један

који се поносио својим знањем, могао да чита само оне беседе које му је писао и слао владика његове епархије. Једном, у шали, рекох Џимију да напусти своју ложионицу и постане поп.

Ћипико, Иво - Приповетке

цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице га убије, Цвета, гоњена једном мишљу, ни на шта се не обзире. Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу.

А када су биле кућне и сеоске славе и уз гусле се појало, било је те су се заносили за оним брдинама и жељели их једном у животу видјети.

Часом ћуте, осјећају да би имали дуго да говоре, но не могу, па сабиру мисли, као да желе да све што имају у души једном ријечју изразе.

Брзо напуни кошарицу кућним потребама, у хитњи прочаврља с продавачицама, а сретавши се с једном другарицом, исприча јој вијест о Спасоју; у забуни и не опази да је другарица пречињала се да јој се на лицу не опази

Хтједе да прође преко војничкога вјежбалишта, но сјети се да је то забрањено, и сјети се како је једном Спасоје причао да се био препао од војника, јер бјаше прама њему пушку наперио, као да ће гађати у њ.

— Што се бојиш? — насмија се. — Има их те су бољи од нас... —А зборе да су усилни? —Јесу тсподари им... Видио сам једном те један и удари једнога невјешта... А мени зачудо, као мислим: какав је то војник кад се пушта тући?

— А не зна нашки.... Има једно њихово магаре што им пошту носи. Видјео сам на своје очи једном: милује га и глади као да је крштено... Бога ми воли га но своје момке! Па се часом замисли: — Хајде сада...

Али наједном из тога стања отрже је брзина пароброда, заселци и питоме баштине што за њом заостају. Још једном, на догледу града, брдина и заосталих заселака, буде се осјећаји и дрхте; још једном мисао поздравља крај гдје је

Још једном, на догледу града, брдина и заосталих заселака, буде се осјећаји и дрхте; још једном мисао поздравља крај гдје је дјетињство и младост проживљела, и као да јој се из потресене душе нешто тешко трга...

Све би радије поднијела но да у путу остане сама. Још једном, на пошљедњој жељезничкој штацији, прво но што се отиснула у велико море, запази нешто што је сјети на њен сиромашни

сазнавати, инстинктивно наслућиваше на себи туђу вољу, те поче сумњати, а бијаше начисто сама собом тек онда кад је једном у завади неко разјарено дијете пријекорно назва „мулицом”.

Не бијаше јој но петнаест година кад се једном сама укрцау чамац и превезе на други крај. Нареди га лијепо као мушко, и пође у село.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Овде се све оно што је било – на неки начин може тек да збуде; а све што јесте – као да се једном већ збило. Тако смо доспели до места када се може говорити о односу који књижевно или, тачније, модерно песничко

Али ако је тешко заборавити везу, и паралелизам, косовске девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком лирском сну, испеваном у првом лицу, као исповест момка девојци.

наиме, словенске лирике на свадби се жаловито набрајало, тужило, чак дословно нарицало, а прецизније речено: једном приликом прошења девојке, други пут приликом њеног предсвадбеног, ритуалног бањања, па онда на самој свадби, у

Да ли нам се, другим речима, дешавало нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ заборављеног

И уместо да ова занимљива појава буде пажљиво испитана, она је једном малопре поменутом тумачу књижевности дала само повода да прибегне „врућој“ осуди Настасијевићеве ретроградности.

Испричаћу једну обичну досетку, за коју нисам сигуран да је Срби нису узели однекуд са стране. Кад су једном упитали стоногу шта ради са својом седамдесет седмом ногом кад покреће тридесет трећу, она се замислила и стала

Па ипак, та разлика није по својој природи чисто лингвистичка. Ништа нас ни у једном ни у другом језичком систему не наводи да кажемо управо четрдесет или управо сто ногу. Али нас зато наводи култура.

које имамо, рецимо од Лазе Костића, преко Борислава Станковића и Владислава Петковића, па до Растка Петровића. Једном је Зоран Мишић сажето и одсечно описао ову појаву: „У језику је удес наше поезије.

из строфе у строфу, не само регуларни (по правилима изведени) него се употребљавају и с извесном виртуозношћу: с једном врстом игре између оствареног и превареног очекивања ће се одређени песнички поступак појавити.

Да бисмо боље сагледали чему су уистину водила Дисова нарушавања једном већ сређене синтаксе, вратићемо се поново Дучићу.

Он је једном приликом, у огледу о Борисаву Станковићу, казао да је највећи писац „нарочито онај који пише најбољом синтаксом“, а

Отприлике онако као што је он сам једном казао о својим утисцима са пустог, каменитог Херонејског поља, где је некад вођена можда најкрвавија битка у старој

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Десетка херц... велика радост. Бога ми, кћерко... ако је по картама... XX ПРЕЂАШЊИ, АНКА АНКА (долази са једном девојчицом, која носи хаљину увијену у бео чаршав): Кројачица послала хаљину...

ЧЕДА: Слушајте ви, господине! Идите зовите овамо вашу сестричину, госпођу министарку, да пречистимо већ једном тај рачун. ВАСА: Е, то не може!

ЖИВКА: Шта сте ради, господине? ЧЕДА: Ја долазим, госпођо, по једном врло деликатном послу, па бих вас молио да ме пажљиво саслушате. ЖИВКА: Молим, изволите говорити!

Све тако некако – ништа ми не иде од руке. А опет, знаш, тешим се одувек, кажем сам себи: „Чекај Јакове, мора једном доћи и твој дан”. Па тако, ето, чекам, а шта бих друго? ЖИВКА: А ти, Саво?

А и на занату не може да се скраси и ни на једном послу. Па сам хтео да те молим, ако може некако да буде државни питомац. ЖИВКА: А шта да учи?

РАКА (палећи): Не пушим ја иначе, али знаш, новине се читају увек са цигаретом. (Чита.) „У једном делу Кине...” (Прекине и говори.) Пази ти добро да однекуд не наиђе мајка, провели би се лепо и ја и ти!

АНКА: Пазићу, читај слободно! РАКА (чита): „У једном делу Кине одржава се још и данас један чудан обичај. Тамо, ако се коме просиоцу допадне удата жена, он је проси без

Онај Карагу плаћа по двадесет пара комад, па све њему продају. И ове сам добио само тако што сам једном продавцу подвикнуо: „Мораш ми продати, ја сам син мандаринов!” ДАРА: 'Ајде, 'ајде, носи те ђаво!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А све то, и у толикој мери, први пут се појављује у једном српском роману. Наш модеран роман двадесетог века почиње, не само временски него и суштински, Станковићевом Нечистом

Напротив. Него зато што смисао који он наговештава није довољно саображен са укупним смислом романа. А то је - једном више, други пут мање - постојано изазивало недоумице већ код првих критичара почетком века и изазива их све до

је из собе побегао у мрак, свеједно није ни ту сам: у потаји га прати и помно осматра исти онај Миле, и то Миле још једном у дечачком узрасту.

нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на гробље да

А да бисмо то показали, ваља нам још једном, и у целини, приказати темпоралне схеме приповедања у све три верзије. Под темпоралном схемом приповедања у овом

дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања, ретроспективно окреће у прошлост, то јест почиње прича из најдавнијег времена, о

Као што почетна формула „био једном један цар” отвара поглед на свет бајке, па у исти мах функционише као део текста и као метатекст.

А што је најзанимљивије, оне су истородне: и у једном и у другом случају истиче се да је целина неуравнотежена, са неусклађеним и несразмерним деловима, али и са недовољно

Није, међутим, увек довољно јасно шта се тачно под њим разуме, јер се једном односи на употребу језика, други пут на сав уметнички склоп текста.

Из начина читања проистицало је књижевно вредновање, једном изричито, други пут прећутно. Али оно није било погрешно, како се касније покаткад знало истицати, него је само - као

Други пут при одласку у хамам на ритуално бањање уочи свадбе. Трећи пут за време саме свадбе, и то у два наврата: једном накратко, увече, кад се склонила у кућу прекопута, одакле је кришом посматрала свадбено весеље; затим ујутру, кад је

у исти мах служе - и то се није довољно примећивало - као изврсно начињена контрасна подлога на којој Софка још једном запада у тонални доживљај.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Иза деснога врха Демир-Капије, на једном брдашцу, сеђаше на овнујској кожи стравичан атаман. Дуже косе, у бради, са огромном дервишком капом, испод које

НЕОБИЧАН МУЧЕНИК Петровдански је сабор у манастиру Црној Ријеци. Изнад Рибарића, у једном стравичном ждрелу што га издубила плаха планинска река, високо изнад њена корита у кречњачкој литици биле некад

— Јесам, честити оче! — Јеси ли Србин, питам, Иване Војиновићу? — Јесам, честита молитво наша! — Још једном, Иване Војиновићу, право и здраво, тако ти све у напредак прошло: јеси ли Србин?

— Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!... Прота му додао још једном крст на целивање, пољубио га у чело, наредио му да клекне, покрио га по глави епитрахиљем, спустио на њега руку и да,

Довијао се он, кнез, са старим протом од сваке руке, али не види никакав над више. Осим у једном начину. Кад би само смео да га помене. Њему, Ивану Војиновићу, тићу од сокола, ришћанину од ришћанина. Кад би смео?...

Откако се зна за њега, увек је само једном годишње силазио у манастир, и то о Петровудне, вазда последњи и тек после подне.

Кад се зна да се тај знак хришћански ни кроз векове не може са чела избрисати? Кад је стари прота уверавао на једном сабору у Дубоком Потоку да то освећено мазиво продире кроз кожу и на самој чеоној кости урезује Христов печат као на

Премеривши га још једном од јеменија до смешне кићанке, Богдана писну као гуја, потрча те заклони снагом своје дете и шчепа из огњишта велики

после, кад је утолио зинулу халу за пићем, присетио се свога новога положаја и испијао чаше на искап, онако турски, у једном гутљају. — Зажелио сам се ракије. Богдана. Нијесам је до вечерас окусио откако сам из куће оно изишао.

У једном ромору а не везаној речи она му је уз страховите јецаје час хвалила стару Веру, час грдила нову, ружила, псовала и свак

У неко доба Богдана се подиже и протрља очи. И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина.

Само једном руком беше поднимила слабину, стегла своја лепа старачка уста и из све снаге узмахнула да је не би страшан догађај потк

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

АЛЕКСАНДРА 91 ЗА ГИРФИЛДОМ 96 ГАРИБАЛДИЈУ 99 ВИКТОР ИГО 101 СПРАМ МЕСЕЦА 103 НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА 106 У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ 109 ОМЛАДИНИ 112 ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА 127 ЗИМСКА 130 ЗИМА 133 ЈЕЛКА 135 ПЕСНИК ПРЕД

322 ПОЛИТИКА 325 ДРУКЧЕ СЕ ДОЛАЗИ ДО ЧИСТОТЕ 327 КАМАТНИК 329 САВЕТ ЈЕДНОМ ПОЕТИ 331 РЕЧНИК 332 ДРУГА ПЕВАНИЈА И ОТКИДЕ СЕ Једна мисô, као муња, Тако брза, тако сјајна,

Гледô сам те често, Женског рода дико; Ти једном упита: „Што ме гледаш, чико?“ На то ти се песма Истом сад одзива: То ти нисам рекô, Док си била жива.

Буду л’ слике кисту твоме дике, Облићу те и благом и блистом. Једном сликом анђела прикажи, У коме се рајско миље скрива; Другом сликом ђавола обнажи, Како твоја машта га примнива.

А под кровом наше среће Беше момче, живи плам. Он потоку једном рече „Ја ћу с тобом, нећеш сам!“ Питасмо га: куд ћеш, брате? А он: „С Богом!“ — то му све; О мору је увек сневô...

»Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... Е баш бих волô једном Згрешити роду свом, — (До сад се никад нисам Нашô у калу том). „Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?

сада На бранику где је и закон и правда; Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у невољи брата; Нек’ се једном види каква ј’ слога благо, А они ће после... како им год драго. »Стармали« 1883.

— Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи. »Стармали« 1887. У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ (име му је Петар Томић) „Смрт долази, опомиње Да се на пут вечни спремам.

Пути су им сада лакши, Јер ти си их калдрмисô. »Стармали« 1888. ОМЛАДИНИ целој и једном делу њеном И Омладино, очи наше младе; Омладино, руке наше јаке; Омладино, звездо наше наде — Ја те здрављам кроз

Усуди се старац рећи својој Анушци: „Клањам ти се, светла круно, наша царице: Сад си једном и ти срећна, сад већ имаш све!“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза! И он смеде амо доћи. Таки на поље!

— Дакле споразуму да крчимо пута Ако ћемо хала да нас не прогута? Јесам добро чуо? Рекао си: слога? Де још једном реци, тако т’ живог Бога! Слога, велиш, само слога нас спасава. Дакле увиђате!

Ено се Срби мире, Сви које ум и срце Ка једном циљу вуче, — Ал’ мисле једни ’вако, А други мало друкче. И то је ваљда зато Да буду светла лица Кад сване

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.

је било немогуће посумњати, ваљда због његовог горког укуса и тврдоће, препознао је своје лице безброј пута сељено на једном српском средњовековном анђелу.

У прашини траг нађи уздаху! Као они што се ослободише љубави Љубећи силно, сићи ћу једном празан у свет полутаме, где заборав плâви Поља, а звезде тамани зараза.

земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као живац Пустите ме да говорим Док има ватре у мени Можда ћемо једном моћи Да то што кажемо додирнемо рукама Не напуштај ме свете Не иди наивна ласто ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА Хајдемо просте

циљем светлости Мрак цвета у врту — када научите Да говорите биће крај песми ЦРНА ВАТРА Ноћи о ноћи трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није

Краков, Станислав - КРИЛА

У бару је пијани Шкот са руменим коленима подизао коцкасту сукњицу, и подносио једном преплашеном Грку под нос своју маљаву песницу. — Хіп, хіп, хоурра!

Бела коза са дугом брадом увукла се у шатор и мунула мајора. Окренуо се. Неког је опазио. — Има ли већ једном? — Још ништа... ни патроле нема. Придављено је кључала пуцњава у клисури. Мајор се окренуо ађутанту. — Настави: ”..

Телефон је једнако звонио. Пуковник је непрестано питао о препаду. — Нема извештаја, реци му већ једном... Потом се пуковски ађутант љутио на апарату што бројно стање није још готово.

Оне су им дизале сукњице и сулудо се смејале на промењеним улогама. За њима, у једном куту, било је још двоје. Плава Зизи имала је врх подшишаних коса официрску капу.

зарио се одмах још нечији бајонет тако снажно да је продро чак и у земљу, шкрипнуо и савио се, а онај је јекнуо још једном плашљиво и слабо као убијено куче. — Боже, Боже, како је све то страшно, — стресао се тај згрожени јунак.

Те је вечери умро у крајњој бараци Турчин носач са одсеченом ногом. Патрљак му је од једном поцрнео, по телу су му избили печати, и он је умро у неком веселом бунилу.

У славу гостију два Њепора превртала се у зраку. Бароничин пас био је угодно постављен, и лежао на једном комбинезону. Мерио је пакосним очима официре, и тражио међу њима своје супарнике.

Куршуми су све чешћи.. Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици

Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта. У једном куту је била гомила конзерви. Отворили су и баквицу са вином. На вратима се помаљали нови људи.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тражим од Вуијеа дозволу да се одушевим једном црнкињом која пролази; у пространим је широким огртачима, индиго и плавичастим, под прозирним огртачем од оног

Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.

Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне Конакријке. Познато је колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом

Она је изливена у једном једином маху и углачана чврстим ваздухом и хоризонтима. То је жива бронза која расте као биљка и као звер већ

Јаснозелени, свежи пропланци, ниски загубљени домови, дубокоцрвених кровова. У једном удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над

Неке додирују крилима аутомобил који чудно шишти у овој тишини. Бенжевиљ, се налази на тридесетак километара у једном раскрченом терену, на брежуљку који га штити од мочвари. То је сасвим особита врста насеља.

једну земљу, с напетом пажњом, широко отворених очију, у ствари је боље упозна, боље схвати, но човек који седи на једном њеном месту годинама.

После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе.

У једном тренутку осврнух се да их фотографишем. То их баци у урнебесни смех, окован само том пажњом да не изгубе власт над чамц

Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај

стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.

Ја сам у једном крају тад био као какав краљ; тражио сам злато; овај црнац дошао је да ме служи и сваку моју реч слушао је као пророштв

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Гласно.) Сећам се да сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи Те са хајдуци горски шурује. Сећам се данас своје несреће.

грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може улити... Довела бих ти кћер!... СУЛЕЈМАН: А је ли доста реч? Син ти до данас није погинô...

ГЛАВАШ (гледа кроз прозор): Овамо иду!.. Ено, засташе!... Кô да се деле у две гомиле? Пред једном иде стари Колебан, Са другом онај Ћерим мршави Што му је сунце вреле Азије Триест година кожу пржило Те амо дође

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ојачају резервама, које једнако преко Софије стижу из Цариграда, па онда да продиру у Србију моравском долином (можда једном, а можда и обадвема обалама Мораве). Ако би Турци изабрали овај други пут за продирање у Србију тј.

отац прота ца пуно којекаких ћилимова, јастука, бунада, шалова, сандучића, кутија, стакала, два грдна револвера и једном красном пушком од шест метака, на форму револвера, а до оца проте ја са мојом архивом.

Но у томе једна наша колона, (отприлике један батаљон), потпомогнута једном полубатеријом, испаде из једне шумице пред ову коњицу, разви један свој део у стрељачки ланац, а од другога брзо

Дим! Виктор Иго вели о диму на једном месту отприлике овако: »Нема ништа пријатније и ништа страшније од дима. Има мирнога дима, и дима који те доводи у

Пожар се прво појављивао на једном крају села, после се ширио цве даље и даље и напослетку обузимао цело цело. А y моравској долини села су честа; и сва

Три је часа по подне. Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком. Мој коњ привезан за крушку једе у сласт своју зоб и потреса зобницом.

Док је Бајлони ово причао добровољци су, истина ређе, али тек још пуцали. Кад се пуцњава једном отвори, тешко ју је зауставити. Комаров пошље војнике да прекину пуцање. Паљба престане.

Черњајев застаде: — И овде граната! Видите је ли ко убијен. — Не, то се само окинула пушка једном стражару. Пуцњава и борба бивала је све јача.

Док сам ја на једном крају шанца био заузет овим призором с коњицом, на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове

Окренем се тамо. Баш кад сам пролазио покрај Черњајева, Комарова и др. Владана, који су седели у једном заклону, за бедемом, на два корака преда мном паде капетан Живан Протић, командант шанца.

»О, боже помози«, повикаше сељаци у мојој околини. И још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и густи редови непријатеља проломише се; беле черкеске заставе укрстише се,

Још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Драго моје, драго, Нема смрти лека, — Пољупци су врели, — Ал’ смрт ладна чека; Кад нас једном зграби, Па у ништа маши, Пољупци ће живет’ У Ђулићи наши.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Трупкамо у месту. Нестрпљиви смо. Нека нам нареде јуриш, или нека нас већ једном склањају са овога места. Сваки би желео да се бар у последњем часу нађе поред неког друга или пријатеља.

— говорио сам полако. Настало је напето ишчекивање. У мени је навирало неко зверско расположење. Хтео бих да се једном појаве, па да их сатремо. Али неспокојство ми изазива помисао на муницију. Дошло ми да се чупам за косе.

Врхови планински онако обасјани сунцем изгледали су као насмејани. Наше је расположење концентрисано у једном правцу, али напето као пушка. — Да чујемо сад шта је радио седми пук шеснаестога септембра?

Наступила је и друга ноћ. Замор ме је савладао и ја сам заспао. Али трзао сам се у неколико махова. Једном без икаквог разлога, јер је на мом делу фронта владала тишина. Али пред зору пробудио сам се због хладноће.

Али онај мој исти редов опали и на њега, те и овај паде. Наредио сам једном од мојих људи да допузи до онога у црној пелерини и види да ли је официр.

Снажно смо загрлили један другога и пољубили. Још једном погледали смо на Водену, и сваки је пошао пут оних планина, одакле су допирали потмули пуцњи топова...

Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо. Али ко ће пробити оне бедеме и читаву шуму бодљикавих жица.

Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима. Треба се једном замислити. Није шала. Четири године траје.

Али припуца артиљерија и растера их. Слушамо шта говори пешак и са чежњом помишљамо на дан када ћемо моћи да се једном слободно исправимо. А тек како ли је оним пешацима, који већ седам година, још од турског рата, рију земљу као кртице.

Био је задовољан што је једва једном пронашао слабу страну Лукину. — Добро, добро, смеј се, свеца ти детињег. Вратићу ти ја то, па ћеш да ме памтиш - вели

Пожурио сам. Иза једне завојнице угледах малога пешака у шлему, са фишеклијама око паса, где седи на једном камену и свира у свиралу. Поред њега лежале су пуне чутурице са водом.

Преко његовог лица пређе сенка туге. Одговори ми једним крајем усана: — Немам. Већ чујемо неки жагор људи. На једном проширеном простору угледао сам војнике, који су са мазги истоваривали бомбе рововских топова.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је да се прилагоди насртљивијим свежијим обрасцима тек у процесу спором а симптомима карактеристично распарчаним. Једном речју: великих потреса у тој поезији није било.

Познато је како су се хуманисти, на једном критичном културном прелому, одрекли угледног латинског и прихватили националне језике, сваки свој.

Сви прави писци добро знају да се потпуно може завладати само једном једином језичком доменом, — ако се чак ваљано завлада и њоме, — и да је свакоме правом писцу и та једна потпуно

Шта све то значи? Значи: да су дубоко негде у себи већ поколебани; да не верују заправо више једном од два (а којем то?); да је писање на два језика у неку руку и опрезно обезбеђивање за случај да један од њих потоне...

Ваљаће међутим, ипак, једном већ израдити врло прецизну историју развоја српског књижевног језика од, рецимо, Орфелина до Бранка; и речник тога

памтили његове чувене стихове о речима које, дабогме, нису вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај апсолутни и законити

Казане су њиме драге, потресне, судбоносне и брижне ствари, не једном само њиме, не једном у име читавог српског народа.

Казане су њиме драге, потресне, судбоносне и брижне ствари, не једном само њиме, не једном у име читавог српског народа. Говорили су њиме, писали, крај свега, прави, једини наши тадашњи песници.

Мислим да је то песништво тачно оно што је о њему већ једном речено: пре ферментација поетичних стања и расположења, сирових и примитивних, него права поезија, оригиналног и

предање се почело губити, или је и сасвим ишчезло, као уобичајено саобраћајно средство између творца и публике. Једном речју: поезија и музика су ишли тешње здружени док се књига мање читала.

само са малима и непознатима, — а ова Антологија је знатним делом одиста и антологија непознатих, арверски сиромашних једном или двема песмама. Ни то се међутим не би могло рећи.

Иако споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ШУЛОВИЋ: Баш да је царска, Да је — боже опрости — баш и Христова, Кад као стрела једном појена Народу целом груди раздире, — Кô слабог црва бих је згазио... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!...

— Гробом мојега оца заклињем: Да ћу и ону љуљку рушити У којој нас је мајка брижљива Певајућ оне сетне песмице На једном млеку брижно гајила — Кô да је знала тужну судбину, Шта у црнилу своје тајности Подмлатку чува срца њезиног... КАП.

(Капетан Ђурашко улази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И једва једном, Чекано злато, жељан бисере! Крвава сабљо, ти!... КАП. ЂУРАШКО: Неокрвављена.... ЈЕЛИСАВЕТА: Како? Зар ниси још?..

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

гроба, поднимио се на обје руке, па сам за се крупно, дубоко говори, као да му глас долази из мрачних дубина: — Док једном не смркне, не море другом сванути. Додуше оно не би требало да тако буде, али људи тако 'оће, па нек им тако и буде.

Онда би се на једном тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и

Кад нешто једном пође, не заустави се! И малог је Вују, синовца и једину мушку главу, кад му је мати умрла, повратио на старевину.

— Идеш ли, роде? — Идем, идем — немоћно одговара дијете посрћући, падајући и устајући, док на једном звизну снажан вихор и дебео га смет удари у прса. Вујо јаукну и изнемогло паде. — Идеш ли, роде?

Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо! — објеси се Мијо о врат једном ђендару, па стаде плакати. Тешко ли је гледати, брате си мој слатки, кад стар инсан плаче!

Много су га Турци мучили, и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити. Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као

— Бога ми, брате, мене лијепо страх! — трже се Стевица, кад се у близини пред нама, на једном брежуљку, указа врло висока, дрвена кућа, под којом су се видјела врата од подрума с тешком, челичном бравом. — Што?

О, јадан ти сам, шта учини'! (Јазавац се заоштрљио, накостријешио, па трчи кроз судницу. Сад полети једном прозору, сад другом, сад се затрчи под један сто, сад под други; сад опет полети вратима, сад опет међу ноге.)...

Немај бриге, све ће на добро окренути.“ Поче ме жена једном тући. У'вати ме за грло, да ме удави. Сјети' се ја освјета: Живила наша премилостива Земљана Влада!

Ја нијесам крив што ме драги Бог так'ог створио да у једном сату двадесет говора започнем, а ниједног не довршим. Мука, жива мука је мене, главати господине, разумјети!

РЕЧНИК Агарјани — неверници, назив за Турке по једном арапском пламену алабаш — шарен, по глави пегав коњ алал (халал) — благослов, опроштај; са срећом, благословено (ти

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

јој дрхте руке увеле и жуте, Које многа усна квасила је врела У дане трептања крви и мишића, И набрана уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића;

младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића; Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати,

познасмо рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.

Стани, да ти се исповедим, стани, Али ти идеш немо својим током Следећи једном промислу дубоком. Ти не разумеш реч ни поглед сани.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА: То је онај кројач женског одела? ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, он! Пре једном, кад је долазио да му платим неки рачун, па га ја учтиво избацио из канцеларије, дигао је такву дреку против власти,

Десно од задњих врата, крај зида, стара дрвена клупа и на њој маса аката, која су с једне и друге стране подупрта по једном циглом.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

С грчког се преводило много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету.

Српске земље су не само западније смештене него је и њихов велики део припадао претежно католичкој Аустрији. У једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна.

Српски владар није више брижан отац Немања, него моћан владар једне државе на прагу царства. Сакупљене у једном зборнику, ове три биографије чине ширу верзију историје Милутиновог доба, што представља значајан корак у проширивању

Нова династија ствара свога светог претка. А он је нов тип јунака, он је владар с једним подвигом, једном битком. Та је битка изгубљена, али кнез Лазар је пао витешки, бранећи пред најездом варвара друге расе и с другог

Упоредо с њима појављује се јединствена епска тема о једном догађају која се односи на Косовску битку из 1389. године, око које се концентришу "мале теме" и склопови мотива у

Не случајно, јер, како је једном приликом велики српски антропогеограф Јован Цвијић запазио, сваки српски сељак осећао се потомком оног племства које

С друге стране, таква су и предања о негативним јунацима. Једном уведена слика издајства или узурпаторства престола, убице или издајника примењена на одређену личност тако се жилаво

Она су жанровски хетерогена, у њима има анегдота, басана (омиљена Доситејева форма), приповедака, понекад стихова, у једном случају чак и драма (Лесинг), затим моралних есеја, философских трактата и др.

Претежно је писала једном умереном варијантом слободног стиха, али врло музикалном. Језик је богат и култивисан. У позној збирци Тражим

она је песник света какав јесте, и добар и зао (за који тражи помиловање), а не какав би могао или морао бити (према једном царском законику). Д. Максимовић је несумњиво најпопуларнији српски песник 20. века.

Спаја диспаратне појаве, изобличавајући их до гротеске. А све је то саображено с једном прилично помереном сликом света: у његовим приповеткама повлашћена места главних ликова добијају презрена, па и

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.

И онда се легне. Баба се повуче у своје сопче над подрумом, међу сандуке стајаћих хаљина, пошто још једном обиђе двориште, капију, да види да ли је све у реду, затворено, пошто и мајка тамо у кујни среди судове, затрпа ватру

Ето, то је оно што је требало тако сваког дана, дуго, годинама да траје, док се једном већ и то уредило. Младен већ сасвим »стао на своје ноге«, узео радњу и почео сигурно да је води. Чак је и увећао.

Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле. Као увек, све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. До њих брат им.

Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит. Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ

Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики други, једном засвагда утврдио мишљење да не само неће бити већ да је он друго нешто, он, Младен...

Све је твоје. Ја ништа више! И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ

Она као да више није била ту. Једном дочекавши тај дан, ту срећу, видевши колико је имања, богатства, колико Младен не напредује већ се стекло, нагомилало,

у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине, уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у

Осети се сам, сигуран. Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме,

кући, и пошто још једном прегледа по празним собама да ли није што заборављено што треба склонити и сакрити, пошто још једном обиђе подруме, двориште, он се онда повуче у своју собу. Седе да мирно, строго чека шта ће бити.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Њено семе не купује се, већ се тражи на поклон. Где се а. сади, не треба ни подизати кућу ни спавати. Кад се једном запати, не ваља је затирати (СЕЗ, 32, 1925, 16). БАГРЕМ Аказіе (робініа пѕеудацаціа).

(в. иначе примере у мом коментару СЕЗ, 41, 499). На једном месту (БВ, 7, 1892, 327 идд) јунак се зове »Паприка-Јанче«.

БОГИША Сцхwертліліе (іріѕ германіца). Богиша, перуника, калуђер, в. СЕЗ, 17, 117. Према једном и другом пеном имену могло би се помислити да стоји у вези са богом (ѕуммуѕ деуѕ), громовником Перуном.

Д. <= Стева Димитријевић>). Она је омиљени орнаменат на везовима (СЕЗ, 17, 120). У Далмацији прича се да је једном Богородица излечила Исусу грло богишом (СЕЗ, 17, 117); то је άίτοιν <= узрок, повод> за обичај у Далмацији да се грло

Тако је у Неродимљу један бор посадио краљ Милутин (СЕЗ, 41, 1927, № 139), други један цар Урош (ібідем); у једном пољу села Ракље (крушевачка околина) има б.

»бога ми« и »богме« (Вук, Посл., 502; БВ, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 и др.). По једном објашњењу, тако људи говоре »као да имена Божијега не помињу узалуд« (Вук, 1. с.; упор.

На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да бира (СЕЗ, 14, 24; упор. и 19, 22 ид). — Б.

Богородица најрадије мирише б., и то јој је најмилији цвет (Софрић, 34); »овца разблудница« била је једном код Бога на вечери, и ту јој је Бог дао златну јабуку, а Богородица киту б. (у песме, БВ, 17, 1902, 14).

Заштитник лозе и винограда је свети Трифун. Он је, према легенди, и сам био виноградар, и једном приликом одсекао је косиром себи нос (СЕЗ, 14, 26).

Према једној етиолошкој скаски, в. је проклето дрво, јер је једном, када је Исус гонио ђавола, показала ђаволу пут којим треба да се спасе. Због тога в. нема рода (ГЗМ, 6, 1894, 371).

доиста имао божанско поштовање и могао бити фетиш. Село Граб у Херцеговини названо је по једном великом г., под који се »у првашња времена« цела околина скупљала и чинила важне договоре (СЕЗ, 5, 1903, 1255).

»Маћуха сједи на два столца, свака њезина кћи има свој столац, а обје пасторке морају да сједе на једном столцу« (ЗНЖОЈС, 16, 39). Из етимологије разних имена ‹ове биљке› дају се извести закључци о митским схватањима о њој.

Ћипико, Иво - Пауци

Али, ето иде, опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет. — Драго ми је што те нађох, — вели јој раздијеливши је од друге и

У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико. Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући. Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.

Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели? Никин дио с његовим је у једном комаду срце земље м заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?

Петру се учини превише. — Чудо је! — вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ...

Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине! Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести.

Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша. —Ево јој брата! — завика неко из гомиле. —Раде, брате! — једва изговори цура.

—жури Павао. —Де ти, први си почео ... . —Та знамо на којој сте, — вели један од комшија, радознао да чује још једном. —Биће оно са маћухом? —Ха, ха, са маћухом, а дакако! — једва дочека Павле. — Ма веле да није био крив Радивој.

Вратила би се она на старо... као душа... А да, жена... — Изгубили би једну хришћанку, обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији. — И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста.

Трошкови големи, јер одвјетници, да се већ једном парбеници опамете, — тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око

му дебелу руку, смијала се оним своди разузданим смијехом који попа Врана јача и дава му наде да ће га ипак Маша једном завољети. Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим.

Служио старога господара седам—осам година, а једном изнебуха одлучи ићи кући; Вељаше да му је отац на умору; узе најам и оде.

Кад би суд досудио овај одгојак противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске шуме, а и свједоци потврдише право опћине.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То му није полазило за руком. Народ га није волео, а без те ситнице сав му је труд био узалудан. Једном је, подражавајући пример краља Драгутина, којем је у том погледу био тако сличан, обукао кошуљу од сирове кострети и

Тако се и догодило. Кад су довели Јању коју су нашли у једном селу код Ариља, Јевђеније је само занемео. Видело се да му се грло осушило.

Ако мени није дато да уживам у ономе у чему може уживати најбеднији себар, могу макар да напојим своје жедне очи на једном таквом призору и да пошламим отуд некакво јадно, штуро задовољство.

Поменуо је чак и једну тако невероватну ствар, како су је, како тврди, једном затекли да се пари с магарцем. Кад су је упитали зашто то чини, одговорила је да ниједан мушкарац није у стању да јој

Помињу глогово трње иако сам ја само рекао трње а нисам ни једном речју одредио какво трње. Али они запели, глогово па глогово.

Гледао је у земљу, очевидно поколебан. Хтео сам да га дотучем па сам рекао: „Помиње ли се овде једном речју глогово трње? Не, не и не. Каже се само трње, али нипошто глогово.

Завршити молбом да краљ пошаље јак одред коњице у Усору, да би се, једном за свагда, сатрло Брзаново разбојничко легло. Рекао ми је: „Ослањам се на тебе. Димитрије, бистар си и учен човек.

Потом се Доротеј појављује готово наг само са једном крпом јарко црвеног платна око бедара. Мислим о томе како је леп и бујан како му је кожа мека и глатка, осећам је на

Она је била власништво свих нас, сувише лепа жена да бисмо је препустили само једном. Уосталом, зар је то Кирча тражио од нас?

Уосталом, зар је то Кирча тражио од нас? Он би пре скапао од бола као отрован пас него што би и једном речју поменуо како му је до ње стало нешто више него било коме од нас. Чини ми се да га је оборила сопствена гордост.

шта се ја разумем у војне ствари, него је хтео да ми се изјада, а ако је шта и тражио од мене, била је то утеха у једном по њега тешком часу кад је морао без много предомишљања да се определи.

и прозрачно, пребели јагњићи се играју на ливади, вуге му на уво, само њему и само за њега, изводе вијугаву песму. Једном руком држи печену јагњећу плећку, врућу и сочну са моцом која капље низ подлактицу, друга му је закрчена топлом белом

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Чедо пролетњих, благих дана, Једном сам видô, цветак млад, Под густим кровом брсних грана Што граде дубок, мрачан хлад.

Она је молила бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра.

Но тужне песмице ове Нађоше у једном двору, Алхазра који се зове, За владе Манојла Сретног, и њих су на јавност дале Две старе, учене куће Переса и

Пламен је лојане свеће Озаравао бледо убоге и влажне куте, Станиште нужде љуте. А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око

Шта значи јецање боно? И онај суморни усклик и слатки онај над, Што у акорду једном, кô тајно некакво звоно, И сумњи и вери мојој израза даје сад? Ја гневно потресох лиром.

А таласић сваки једном жељом жуди, Да јој срећан падне на мирисне груди! Гледа пастир, гледа, па се чуду чуди, А нејасна жеља распиње му

ноћи, сваке зоре, Ту је шала, смеј и збор Ту се свако жељом слади, Да угове само њој, И царица, шале ради, Диже једном пехар свој. Бурни Терек јури брже, Бруји, тутњи Даријал И Тамара пехар врже У срдити, мутни вал: „Гле!

самоског вина, И кад је Утику малу покрило суморно вече, Он мач загрли тада и мрачно, с уздахом, рече: „Буди ми још једном веран, о друже времена славни' За славу врлине римске, што нагло у нама тавни; Крвави диктатор Цезар, подобан мрачноме

Сунце се гасило јасно, Када се Силвије једном од куће подиже касно. Вече је пролетње било. Под небом црне се ждрали, О пусте обале реке ломе се румени вали, И магла

Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те једном са светим, небесним жаром, Кô сузна Ниобеја. Заклоњен, у тишини, Твој светли духовни поглед отад је дражи ми био.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Вама, драга пријатељице, купићу скупоцену златну гривну, а ја ћу се задовољити једном младом оријенталном робињицом; кажу да су врло привржене - а то вреди пара!

Њихова је дужност била да беспрекидно посматрају небеске појаве, да их тумаче и будућност проричу, да, једном речи, читају судбину из звезда.

Излазећи из кола мал’ што не падох у наручје једном чичерону. Ја му захвалих на свесрдном дочеку и хтедох поћи даље. Ал’ га се не могох отарасити догод му не запретих

Када сам се силазио преко степеница Пропилеја, јасно сам осетио да сам био на једном врхунцу, на који се човечанство некад уздигло, а на који се никад више неће успети. И иначе се има у Атини шта да види.

Зато ћу о њима да Вам напишем коју реч. У једном од мојих писама, ја сам већ споменуо небески пол и поларну звезду, и рекао да ова лежи, тамо далеко, у продужењу

Мелетиус ИВ подигао се са своје столице, држећи се једном руком још за њу, а дајући другом руком знак да хоће да говори. Наста тишина.

Хоћу да и вештина мога пера буде у том товару сандучића заступљена, зато смештам у њега и ово писмо са једном причом, написаном за Вас. Употребио сам за њу историско градиво.

Употребио сам за њу историско градиво. У једном грчком манастиру у Цариграду чува се један стари рукопис, један хришћански молитвеник из тринаестог века.

Сваки од тих ормана представља по један мали фамилијарни архив. У једном од њих нађох трговачку преписку мога деде и његову главну књигу књиговодства, у којој је забележио и све важније

Миланко је оставио иза себе јединца сина Нићифора, званог Нићета. Њега спомињу, на једном месту, како ми причаше један мој рођак, записи крштених у даљској цркви као крштеног кума.

Ниједан од очевидаца који су оставили писмених забележака о освојењу Александрије од Арабљана не спомиње ни једном речи разоравање какве библиотеке.

Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи? И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина, потока, река и мора,

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Биографски подаци песника заступљених у овој антологији показују како су готово сви аутори у једном периоду свог живота обављали неку просветну функцију (учитеља, професора, школског надзорника, писца уџбеника или,

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да! (Притискује прса.) Ох, што дрхтите, што се не смирите, што једном не усахнете! Враћа се Ката. КАТА (радосна, весела): Баш као да сам знала те изађох, јер га сретох.

ТАШАНА (у смеху): Та престани једном с тим. Добро. Ето лепа сам. Ево и ја видим. И мило ми је, годи ми што сам лепа, али само то и ништа више, ништа друго.

МИРОН (горко): А, остави то. Једном је то свршено. Не да ме то боли, него сам срећан што сам због тога постао свештеник.

(Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд? Када ћеш се већ једном опаметити? (Одједном се освешћује и видећи шта чини, ужаснуто одбија га, узмиче од њега): Али не! Не! Не!

Шта је? Да ниси нешто? Цигани свирају: »Мекам«. СВИ БЕГОВИ скупљају се око њих. НАЗА и САРОШ (остају сами у једном углу позорнице). НАЗА Ћути! Је л’ сам ти сестра? САРОШ Јеси.

Знам да рано устаје. САРОШ Код ње. Сад и она зна. Сад ме сасвим... НАЗА (ужурбано): Стана за мене главу даје. Једном ја сам њој главу сачувала, када је неке буле још хаџи-Стевану довела.

Улази Мирон. МИРОН (Ташани): Иди тамо. ТАШАНА (одлази у своју собу). МИРОН (једном трговцу): Иди у цркву и кажи клисару да ми доведе Парапуту. ТРГОВАЦ (одлази). МИРОН Знао сам ја то и зато потрчао.

Једва јој се очи и чело виде. У црној дугачкој колији. Око врата повезана белом, чистом марамицом. Једном руком носи послужавник а другом загрће рукаве на првој руци, да јој се не прљају од послужавника.

ЈОВАН (одлази у трем и доноси тестијицу воде и сипа Ташани у шаку). ТАШАНА (једном руком грлећи га, придржава Парапуту, другом га прска водом по челу и лицу): Напиј се мало.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У једном друштву у кавани умало се једном не посвађаше износећи доказе за и против мајстор Костиних професионалних и физичких св

У једном друштву у кавани умало се једном не посвађаше износећи доказе за и против мајстор Костиних професионалних и физичких својстава и преимућстава.

У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело. Једном речју, мали шнајдер се залетео да се ожени. Ристана, наравно, без икакве либљивости, пристаде одмах на све.

Некако је нечега на претек било у свакоме од њих. Срећко једном руком врти точак на бунару. Риста, кад га момци задиркују, надговори и надмудри све.

Мало срећа, мало читаоница, човеку се машта потхранила. Једном, кад је опет с одушевљењем говорио о живости своје деце, рече: „Шта граја, шта тутањ!

” — говоре „другови и пријатељи”. Кад падне вече, и сви се разиђу, онда Ристана још има да слуша неку политику. Једном јој био досадио, и она рече, више у шали него с прекором: „Ма, човече, остави се туђих брига.

Госпа Нола, „живосан човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом лађом, за коју некада беше припето ваздан бродића, шлепова и дереглија.

На једном прозору се гвожђе много раздрмало али није оправљано. Мађарица, код свог јаче од педесет година старог господара, уседе

Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога. — Једном приликом, упаде у такву дискусију, и у неко гос-Тошино празно шепртлење, момак којије имао да преброји штајервагњ

После погреба, одмах се вратили својим кућама, и то на најбољим коњима. Говор протин је био кратак, опрезан, с једном једином, и то некако мимонесеном алузијом на насилну смрт доброг и мирног човека; као да је прота страховао од нечијег

Црквењаков син, дечко, Марко Поповић, који се сам прозвао Срба, необично леп и бистар, али напуштен и неваспитан, рече једном у кујни госпа Нолиној, где се врло добро осећао: — Мени је госпојица Јулица као једна циркуска играчица, што сам је

У таквом једном моменту госпа Нола устаде да донесе послужење. Протиница ћути, једе колаче, маше лепезом од палмова листа, и чека да

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ево, дакле, како стари рукопис нашу повест почиње: У једном селу била је нека девојка, именом Рокса или Роксанда, тако лепа и умиљата да се дивотом целога предела праведно

свога љубимца Велимира да није као јунак него као жена ходио, и у свом ентузијазму закључи и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком

»Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш, и ја сам те као моје рођено дете пазио.

« чули, онда тек примечавамо да нисмо ништа разумели. — Асцетично живити значи кротко, благоговејно, човекољубиво, једном речју: добродетелно живити. »Пак шта нисте таки спочетка казали српски, него сте узели египатски говорити?

« Со тим устаје и ода по соби што брже може. Њему шешир не покрива теме као другим људма, него потиљак. Аљина му о једном рамену виси; марама немарљиво везана.

Даѕ wäре, фингт дер Есел ан, Хаб’ доцх ніцхтѕ Нäрріѕцхеѕ гетхан? (Лисица се нађе једном с магарцем. Господин магарац, рекне она, сви вас држе за особити жени и великог човека.

живот магараца, мислим да је време опет к нашем Роману вратити се, који је, међутим, на својеј Розинанти грдном једном шумом тихо јашио; откад је претпохваљеним магараца примером научен увидио да су незадовољство и очајаније такове

са свом снагом своји очију и има шта видити: једна прекрасна девојка, каква јошт из Лединог јајета изишла није, на једном јелену у најбржем трку бега, за којом на двадесет корачаји грдна нека дивија зверетиња с највећим вожделенијем касаше.

Дођу код астала гди се игра, све се нешто мувају, све се као у послу налазе, час једном, час другом у карте завиркују, док на позиваније играјући лица и они не заседну и наједанпут себе у клопки не нађу.

Смртна љубов, при којеј се ништа друго не чује него мач, пушка, отров, једном речју самоубиство, траје донде докле љубезни предмет не умре, зато се и каже »ја сам смртно у вас заљубљен«.

) — ловачка мрежа, замка СЛАВИМИ — славан, чувен СЛОВО — реч, беседа; једним словом »једном речју« СЛУЧАВАТИ СЕ — догађати се СЛУЧИТИ СЕ — догодити се СЉЕДОВАТЕЛНО — према томе, следствено СЉЕДУЈУЋИ —

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

глави и копљем у руци, у положају Паладе Атине, али су се у њему побунили застарели погледи нашега друштва када ју је једном затекао у положају спартанске краљице Леде а сликара крај ње као лабуда.

Ти биографи, наиме, имају обичај да се после смрти кога познатијег човека увуку у његову кућу и са једном полицијском ревношћу испретурају му фијоке и све хартије и хартијице које се по кући налазе.

је у своје време била сасвим уљудно написана и коју је, као што сам чуо, и сам покојник, док је био жив, прочитао у једном календару и није се бунио против ње. По тој биографији, покојник се родио 1852.

То му је постала таква навика да је једном, издавајући признаницу за известан хонорар, завршио ову: „Молим да ми по прочитању овај лист хартије вратите“.

поносом, те сам у младости чезнуо за тим да ми ко пребије ногу, сматрајући да је довољно бити ћопав па бити Вук. Једном чак мал' ми се није десило да ми пребију обе ноге, али не у тежњи да се задовоље моје литерарне амбиције.

Не сећам се ничега важнијег из тога доба, изузимајући извесних ситнијих авантура. Тако, на пример, једном сам пао под кревет и нису могли читав сат да ме нађу; једанпут сам прогутао цванцик и због тога само морао да испијем

сам прогутао цванцик и због тога само морао да испијем сто грама рицинуса (отада ми ни данданас не ваља стомак), а једном сам опет пао у фрас, и то без икаквог нарочитог разлога, већ више из пакости према доктору који ме је на по сата пре

Још сам један тако пријатан сусрет имао. Упознао сам се са једном необично лепом и интересантном младом госпом и из дужег разговора сазнали смо да смо вршњаци и да смо у детињству

“ Али се ви по други пут варате ако мислите да је то њему довољно и да ће вас сад већ једном пустити да наставите разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром.

Четврти је у томе друштву био један бајацо са шиљатом капом на глави, једном жутом а другом црвеном ногавицом и раширеним рукама које држе мале, металне тасове.

Колико сам пута, на пример, нове новцате очеве ципеле везао канапом за ушицу, напунио водом и вукао као колица. Једном је мајка месила и метнула тесто у карлицу, покрила марамом и ставила крај пећи да јој тесто нарасте.

пут сам, опет, дочепао кутију фикса за ципеле и намазао хлебац за ужину, те су ми после пет дана испирали стомак. Једном сам опет, кад сам остао сам у соби, бацио кроз отворен прозор саксију са цвећем, једне маказе, једно везено јастуче и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али ако је тамо батерија? А ја дошао до ње, па је оставио. Још мало... Обазриво сиђох са стране пута и пођох једном ливадом. Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих. Опет сам застао. Јест... Има неког.

Непријатељу је у огромним масама надирао са свих страна. Пробој је вршен час на једном, час на другом делу фронта, а у нашој позадини није било никаквих резерви.

Војници су носили пуне торбе дувана и облачили нове шињеле, које су узели са станице. А једном се отегла торба од силног терета.

Тако!... А сад, где је онај дечко?... Слушај, изнеси овај џак напоље, и ко год затражи прода-ћеш му. Онда још једном погледа душмански трговца, па изиђе мрмљајући неку страшну псовку.

МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА Улице су биле закрчене пешадијом, артиљеријом, колима. Сви су ишли у једном правцу. Пристизале су трупе и са бугарске границе. Али нико ни за кога није распитивао. Трагедија је општа.

То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду. „Погледајте још једном коње по списку“ — нареди нам. Не рекосмо ништа... Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује.

Кажу да у Светом писму пише: ко те удари по једном образу, окрени му и други. А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот...

Они пешаци који су носили муницију, изгубише се у ноћи са гранатама... У једном моменту чупао сам косу... Сакупио сам онда војнике. Замолио сам их као другове, нека учине још и овај последњи напор.

Куда ћемо после?... — Требало је да их сачекамо на Косову, и нека се историја још једном понови — каже потпоручник Живадин. — Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје.

Ватрица је у пећи угодно пуцкарала, док је напољу све више стезао мраз. Први пут од почетка одступања уђосмо једном и ми у собу, па нас одмах, ево, већ истерују.

Ипак га замолих да ми да једнога војника. — Ђурашине, виђиде богати тамо за стан — рече једном војнику. Прођох кроз онај народ, али када изиђох на улицу, Ђурашина нигде не беше. Вратио сам се поново.

Штаб дивизиона био је смештен у једној шупи, облепљеној блатом. Унутра је горела плехана пећ. У једном углу налазили су се црни сандуци са архивом дивизиона.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ЧАНЦИ ПРАЗНИ 81 НОЋ ПАРИЗА 85 ЗВЕРСТВА 87 ДВАДЕСЕТ НЕПРИКОСНОВЕНИХ СТИХОВА 89 ПРЕИНАЧЕЊА 91 ЗИМСКА РЕПЕРТОАР 95 ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ 99 ПРОБУЂЕНА СВЕСТ 102 ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ 110 ВУК 111 ВУК И 112 ВУК ИИ 116 МОЛИТВА ВУКА 122 ВУК ИИИ 132 СУНЧАНЕ

Неко плаче у мени, неко плаче у мени, Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат. Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!

механичка снага ми се досадила, Надам се да ће сад све настати као на шареним сликама Пољопривредних календара, Где на једном крају окопавају винограде а на другом крају Котарице грожђа односе. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију.

Ожалошћени ... до гроба. И на гробу ће бити написано да је био Таленат велики, и да је умро врло млад. Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу.

Битка добијена. Био једном херој и сам; Добоши објавише његову победу: Пам, пам! Пам, пам! Био је једном херој и сам: Пам, пам!

Битка добијена. Био једном херој и сам; Добоши објавише његову победу: Пам, пам! Пам, пам! Био је једном херој и сам: Пам, пам! И то је све, И шта би више! Опело, црква св. Марка, Саучешћа примају до гроба уцвељени.

Да ли ко зна Да тужба умом срцу спи; И да краљеви и да краљице, Помрећемо заувек једном сви, Да ли ко зна: Човече који умиреш?

Или као херувим да само по планинама спим У очајању, И да ширим руке дању Једној берби и једном обећању: Где све бива и све може да ја хоћу, Ко пуно грожђе ноћу.

или смехом, Откинувши од притиска Одлетети кроз зрак Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом И доћи ће на домак једном детету, Које бледо Као васкрснути херој јак, Узеће је у беле руке своје па спустити у пас; А један једини

насмеје се у мени остатак хумора Када се будеш сматрао недостојним да усред поновне строгости и сумора Покушаш још једном исцељење.

никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти. Није ли и твој живот био животињски: једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети! Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе! Никада, о никада!

Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра, Ноћ руковања! Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова. Једном вишом вољом ја стављам ова слова: Ноћ новога завета: Зато те ноћас ја обзнањујем толико и за Сведочанство Света!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— риба која је говорила о сјају Горњег света ту би, најчешће, губила дах. Како и не би? Једном су је рибари извукли на површину мора, али само што је у округле очи упила сјај сунца, а нечија ју је рука зграбила и

У реду! Велико је и моћно Сунце! Али, зашто због њега постати слеп за све остало? Зашто до смрти стајати на једном месту веран заклетви некаквог далеког претка?

Тако и до језера дође и заустави се да још једном, у језеру, види небески цвет. Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог,

— Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче. Вила је сада његово лице — како би се и померила?

« — помисли отворивши очи и пређе руком преко лида. — Гле — рече — где је брадавица? Где су длаке? — Дрвосеча још једном пређе руком преко лица, али брадавице није било, чак као да му се и нос смањио.

« — кликну Капљица, али не осети радост у себи. Њен Цвет у пустињи цвета само једном у сто година! — Вратићу се, вратити! — викну Капљица. — Стићи ћу тачно кроз сто година, чујеш!

3ахваљујући једном успело јој је да пробије кору земље. Како је сада шумела! Како се љескала на сунцу! Постајала све ведрија, све лепша!

— Још мало, још маличко! — храбрила је свог небеског коњића. — Мој Цвет се рађа само једном у столећу. Може ли без мене да се роди?

Затим, пренесе све старце и старице, јер млади су бежали и сами, безобзирно гурајући слабе и болесне. Још једном, последњи пут долете Белко мравињаку и у задњем часу зграби кошарицу с мрављом децом: матица воде ју је већ вукла к

О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА Било једном једно Царство и у Царству један Цар. Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу

Шта да се о младићима каже? — Таква се на земљи само једном рађа! — говорили су старци. — Не понављају се чуда! Златокоса и сама поверова да лепше од ње на свету нема.

Блед и збуњен посртао је међу људима, док не усправи главу и рече: — Моја ће бити Златокоса! Рекао је то само једном, али глас људскоме уху поверен и од најбржег је коња бржи.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Дошја сам да гу дарујем. ПОЛИЦАЈА, ПАНДУРИ, кола, повлаче се понизно испред Митка. ПОЛИЦАЈА (једном пандуру): Трчи и зови председника! ПАНДУР (одлази).

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Пригрли ова јата благодатна! И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло ко кап сунца златна''... И акорд звони...

реже, Када нимфе ћуте у морскоме биљу, Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и радом, Једном гордо пођем, с новом ватром младом, Кроз маглу злих дана свом завјетном циљу. 1906.

На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата. И моли Оца... Но још једном вода Широким валом пљусну преко брода, И чу се прасак и пошљедњи јаук, И, слушај, негдје кô да Господ плаче.

Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина. Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... 1902.

Ја сам то давно знао. Та у сну видех те једном, И ноћ ја мрачну видех У твоме срцу ледном, И видех како ти срце изгриза змија нага, И видех како си бедна,

32 Када те једном судбина спреми У гроб пун мрака и студи, Ја ћу ти тада сић у гроб неми И свит се уз твоје груди.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Велики епови су, у ствари, изузетне појаве. Они су стварани под нарочито повољним околностима, несумњиво на једном таквом ступњу развитка који многи народи нису имали.

напротив, врло често чини; али то је само формална разлика: и у једном и у другом случају пред нама је индивидуа која је сва утонула у духовну средину свога народа.

имају споредан значај), и што је та тема, уза све противречности, увек схватана и развијана у једном правцу: у правцу борбе за одбрану и ослобођење од поробљивача.

без пријатеља, без савезника, окружен леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ је напрезао све своје физичке и духовне

Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо...

У таквом једном походу је и погинуо 1395, у боју ва Ровинама против влашког војводе Мирче. Према Константину Филозофу, Марко је пред

Тако раде и стара Гандхари и њених сто снаха на једном сличном разбојишту у Старој Индији: преврћу ратнике покиданих руку и ногу — оне с једне стране, а шакали и птице

— Облачић Раде је више смео, плах, експанзиван. Његове су речи: „Једном ми је земан умријети, и потле ћу, Мејо, одмирати“.

свега што му се у лову догодило, после поуке коју је чуо од рањеног сокола: „Мени јесте без крила мојега кано брату једном без другога“ — Анђелија га је стварно исцелила простом и надмоћном људском речју: „Нијесам ти брата отровала, веће сам

Он је своје срце слободио речима: Што си ми се, срце, уплашило? Једном си се од мајке родило, а другом ћеш, срце, умријети.

— из окршаја у окршај, кроз огањ свакојаких мука, преко својих и непријатељских лешева, падајући и опет се дижући — ка једном једином и неизрециво драгом и огромном циљу: животу слободних људи.

Ја порезу започнем бројити, а он на ме очима стријеља: „Мемед-ага, зар ћеш је бројити? Та ја сам је једном избројио!“ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б'једа, јер не могу да

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ 4 ДР 5 ТЕЛЕФОНИЈАДА 6 СМЕШНА ПРАШУМА 7 ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ 8 ЗАМИСЛИТЕ ЗЕМЉУ СРБИЈУ 9 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР 10 ЦИПЕЛЕ 12 БИЛА ДЕВОЈКА МАРА 13 БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ 15 ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА 16 ИЗА ПРВОГ УГЛА 17 А МАЗЕ

РЕКАО 25 ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У

ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА

СЛУЖИ КАПУТУ 69 ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ 70 УСЛЕД ПРОЛЕЋА 71 НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ 72 ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ 74 БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА 75 ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК 76 У ЈЕДНОМ ДАНУ 77 БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ 79 КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА 81 ЛЕПТИРИ

ПРОЛЕЋА 71 НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ 72 ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ 74 БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА 75 ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК 76 У ЈЕДНОМ ДАНУ 77 БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ 79 КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА 81 ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА 82 У ЗАСЕДИ ИЗА

А никако да промаши Кад Вукола иде да лови Он је заиста дивљачан Иначе је доста забаван Чак и привлачан БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР Био једном један Петар Шнајдер молер и тапетар Секретар за јужни ветар Носио је увек метар Уза се

Кад Вукола иде да лови Он је заиста дивљачан Иначе је доста забаван Чак и привлачан БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР Био једном један Петар Шнајдер молер и тапетар Секретар за јужни ветар Носио је увек метар Уза се Мерио је авионе Бомбоне

матор Као пензионисани навигатор Греје се уз радијатор И то ми је нека кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није

навигатор Греје се уз радијатор И то ми је нека кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је

МАДАМЕ Прошли пут у Милану Све је ишло По плану Срео сам Јулијану БОНГИОРНО БЕЛЛА Тако на Гибралтару У једном лифту У квару Нађох грофицу Мару БУЕНОС ДИАС СЕНОРА Ономад у Лондону Све беше По бонтону Цвеће за примадону

Убоде ме оштро шило Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК Једном кад ме звао рак Звао рак На свечани доручак Доручак Пливао сам у цик-цак.

Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК Једном кад ме звао рак Звао рак На свечани доручак Доручак Пливао сам у цик-цак.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Хајде да још једном опробам. Стриц опет зажмури, присјећа се имена свих светаца које је читао у неком старом календару, начетом од

И још баш ти идеш да шибу донесеш којом ће да га бију, а! Ево ти још једна заушница. Стриц се још једном презриво искези на свој лик у прозорчићу и прогунђа: — Паприка! Ништа паметније нијеси могао да измислиш.

Одасвуд си је могао очекивати као некаквог чаробњака. Једном је дјечаке летња киша затекла изненада на пашњацима под самом планином.

Претресоше и остале ђаке какав је који и је ли погодан за дружину, а на растанку Стриц још једном потврди да већ од сутрашњег дана креће да „купи војску“.

Потрка су зато тако називали што је трком и долазио у школу и враћао се кући, потркивао је и онда кад на таблу излази. Једном су му чак, у некој црквеној процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве

Дјечак се покри једном врећом и картом Босне и Херцеговине, а друга врећа, прострта под њим, учини му се као најмекша сламарица на којој он

Његов отац узалуд се против тога бунио. Једном је био и продао кују чак у друго село, али се дјечак од туге одмах разболио, легао у кревет и смркнуто изјавио да ће

За њим удари у грохот читав разред. —О дијете, о ђаволе, престани већ једном, јер ћу иначе пући! Аха-ха-хааај! — Хи-хи-хи! — њиштао је разред.

— Туда је најкраћи и најлакши пут према логору, па га треба осигурати. — То је тачно — сложи се Мачак. — А ко једном бубне у ову рупу, неће му, бар три дана, падати на ум да даље продужи.

за сваки нов посао у логору, а ћутљиви осјећајни Вањка, на сваки његов предлог најприје се замисли, али кад се једном крене, иако спор, престићи ће и на крају надвладати онога најватренијега. Посљедњи у логор обично стиже Ђоко Потрк.

Трпај само и носи. Наравно, Вањка је тај који носи. Једном, док је дружина јела печен кромпир, Луња замишљено рече: — Неко се шуља око нас, уходи нас. Траже логор.

И управ кад је био изгубио сваку наду да ће ишта открити и уморно размакао грање на једном жбуну, спази пред собом у трави неког заспалог дјечака.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе руке допадне.

ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ Од разликих места и особитих очевина бијаху. Толико што уједно, под једном капетанијом војеваху, пак чувени како су христјани и говораху с руком крстећи се с поменом Христа бога, од поганске си

Ето ти, једном доби видеше Перси где једна врла госпођа кроз капију градску изађе у њихов табор с многима хубаво оденути фрацимерки и

Но свагдашна брига и то велико пакости души и неваљалу је ни к једном добру чини, а преко немарење опет је губи. Зато Бог мало попушта одбијати јој се од нас понеки час.

Дође тај злочест хабар к Јакову. Он ошути ал' синови врло се расрдише. Ал' што да чине једном земљанском господину њих мало? Очекаше да виде што ће из тога бити крај; дође му отац просити је за сина од Јакова.

Зачудише се великом његову склоњивању снизноме: како с једном женом се разговараше о божаству. И мољаху га да седне уједно ш њима обедовати.

једне полате понајлепше што му је указао најпосле ангел, и поче се душа молити да би јој дао онде боравити теке исто у једном буџаку.

Дођосмо се на Крстов дан у Јерусалим. Људи остали сви врве у цркву да се поклоне частном крсту, а мени је о једном послу мисао тражећи свуд и облазећи кога бих нашла и намамила ко би са мном био.

Играчица је многим људма жена, а не истом једном мужу, и доиста зло је грешно и пакостно с таквом женом поганом мужу своме уједно лежати.

Ваљало би им да су снизни, добровољни и у покорности држати се тако како се сâм господин Христос наш држао на једном худом и рђавом магарету јашући му до свога столичнога царскога града светога.

Указом својим научавао нас томе да би се господа са сма не ширила ни поносно ходили. Доста им је и на једном коњу и с једним за собом слугом јахати, ил' му каткад на каруца, ил' два коња покорно возити се...

Ни пак с пасмани оделом са златним и сребрним чипками опточеним красити се. За коју је то потребу цифрање и гизда једном гњилу за црве допосле смрдљиву телу?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Тако мисли Поте и једе печену бундеву, и теши се и ужива већ сад. Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму. Калфа Коте не доби одговора.

овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их има ли што слађе од ратлока. Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински.

скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.

— Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!... Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе и мислила. Шта све није помислила. Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!

Ономад на славу једном беомо, код чорбаџи-Гана. И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже.

Ваљда по оном општем закону по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она.

а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати ако се само још једном запева таково „Иже херувими“!... После тога није пан Франћишек ништа компоновао.

После тога није пан Франћишек ништа компоновао. И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што, приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов,

И Зона пође зловољно кући. Осврте се још једном и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлијских

! — кликну блажени Јордан. — Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже... А, што је саг за паре? А... како га рече? — Оскудација!

А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила: — Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!... Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га

А ако понесе, он колико понесе толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео. Једном кад је пошао у „Апеловац“ на стрелиште, дао му отац седам гроша.