Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, па како се лепо та тужна природа са тугом срца човечијега слаже, као што дивно поетично Петефије у једноме своме стиху каже: „По тужном небу гони Капља капљицу, По моме бледом лицу Суза сузицу...
На једноме месту пређе нам пут корњача, ја се хтедох, и сам не знам зашто, једним шљунком бацити за њоме, али мој другар, који се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године, она четири Турчина оду и заседну сат од Ваљева у шуму крај пута којим се он мора вратити. Једноме рекну: „Удри ти кнежева ̓азнадара Живка, а нас ћемо тројица кнеза.
„Ишти само до ћесара Франца, даће ти се; а у Брислу чују се да су обадвојица императора и прајски краљ, а кад дођеш једноме, онда можеш свима тројици”. — Он: „Тако ћу и искати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак, па не отпочне отприлике овако: — Господине... моле вас да дођете...
— Шалиш се, Нићо, — вели Ракила. — Уз’о би’ те, Ракила, па не троје деце, него дâ и’ је к’о девет Југовића. Једноме да оставим мој »боктерај«, а друге ће бог извести, што кажу, на пут... ’Ајд, спас’ бог, укућани!
И једнога таквог суморног новембарског дана, стиже из владичанске резиденције Т. позив и једноме и другоме пароху. Тамо су разгледали тужбу и узели је у поступак. И сад морају обојица да предстану надлежноме суду.
Још пре две године преврнуо је једноме тако кола, а тај се опет данас стрефио ту и био решен да му се, после толиког вребања, освети за оно преклањско.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И ево осећам ја ону покретачку снагу и видим сав онај резултат у једноме: у премештању богатства. А све остало ужасно је исто.
Африка
Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру. То је био тек иницијирани младић, који је изјавио да је ухваћен на својој првој жртви.
Теодосије - ЖИТИЈА
После не многог времена јави се свети доласком у сан једноме преподобноме богобојажљивом и побожном старцу у манастиру говорећи да његове свете мошти не треба да леже у земљи него
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
а твоја ће јадна мајка целог века да се вајка! ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА Једноме змају досади да жив, јер му је живот био страшно сив.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Бог, видите, сваком човеку дарује по нешто; вама је, на пример, дао паре, мени је дао логику. Он не даје једноме све, а другоме ништа. Не може он вама дати логику и паре, је л' те; то двоје не иде заједно.
Матавуљ, Симо - УСКОК
То исто, а сложно с њим, учини и баба. Онда измијенише ноге. Тако наизмјенце поиграше њеколико пута на једноме мјесту, он све јаче кликћући и размахујући рукама, она једнако смјерно и као плашљиво, само што ће каткад и она
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Васа већ је снагу побрô, Па одговори: „Стојане, е добро, Нек према глави једном нас засвира, Јер донде нема ни једноме мира.“ Те пушку лати, а измери поље: — „Де пали први, за тебе је боље!
„Помоз', Боже, јоште није, Још му, још му срце бије!“ Диже главу, оком плану, Па једноме плао ману. Ајдук стиже, већ дигоше, Већ га отле понесоше. „Брже, брже, ао јада!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Те јесени нико га под Грмечом није видио. На једноме мјесту дједа утјешише причом како је стари говорио да ће преко Уне, у Кауре, да тамо претреса и прави самаре.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ишао је од куће до куће по махали. Свакоме по нешто уради, помогне или штогод начини. Једноме исцепа дрва, другоме полије башту, трећем очисти шталу и истимари коња и волове.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
женским каром, ти завитла, ја прихватих; — ал' како си била дивна у заносу жара кивна: да те видим још једноме, слатки громе, оружје ти натраг вратих, удри, рекох, слобода ти!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
они једнако говорити да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати.
се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: — Знамо одиста да неће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће бог и срећа данас помоћи.
ништа не манка ође до само три ствари: тица што збори, дрво што пјена и вода зелена. Ово би жао једноме од ова два брата и рече: — Одох тражити ове три ствари, да баш ништа не манка. И тако крене.
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу!
А син му одговори: — Учио сам занат. Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар. Отац му одговори: — А с чим ћемо синко, кад немамо нигде ништа?
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца.
Ето зашто ја плачем! ЛАЖ И ПАРАЛАЖ Састану се једном два човјека, једноме је било име Лаж, а другоме Паралаж, па рече Лаж: — Јеси ли чуо за они струк зеља, те је у нашем селу изникнуо?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ни једноме не би мило! Повикаше сви у мах: „Ко си, казуј сад одмах, јер нас грдно хвата страх! трнц
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Било би добро да рачун платим још вечерас. — Не брините се ништа. Идем једноме крају улице. Улица прелази у пут између маслињака и врло брзо доводи до капије замка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Тако — говорио је трљајући руке — све иде на снагу... Пази да не уђеш — добаци једноме, који само помоли главу. Онда се обрати осталима: — Седите на улаз, и опустите ноге...
Тада му приђох. — А, ти си тај... Видим ја да ми један недостаје. — Онда се обрати једноме војнику: — Води поднаредника код руковаоца да му дâ одело и осталу спрему.
и њихове мисли, ма како разноврсним токовима стремиле, каналишу се у једноме правцу. Када им дадоше вољно, да узму порције за јело, људи се ћутећи, а журно, разиђоше и опет се вратише у строј.
На свим странама виде се трагови борбе. Разбацане чутурице, капе, делови војничке спреме, испаљене чауре. У једноме шипрагу побијени товарни коњи, изнадували се и ноге им само штрче. Војници посматрају и ћуте.
— Море, зар им је стало до јела сада! Лево крило се изгуби у једноме кукурузишту... Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше.
— пита га потпоручник Александар, чудећи се. — Господин потпоручник, овај, ја приђо једноме да видим како му је... — Је ли био жив? — Јок, господин потпоручник, лежао је потрбушке, овако...
Зачу се најзад клопарање и, по ноћи, читава река људи крете у једноме правцу. Од раскрснице скретосмо десно... Види се силуета неке грађевине, сигурно школе, а мало затим застадосмо.
Али из кукуруза су извлачили мртва тела наших пешака, па их ређали као покошено снопље на чистини испред топова... Једноме запалили свећу и ставили је између скрштених руку на грудима. Над другим је плакао рођени брат...
Чује се јаук... Једноме превијају главу... Посматрамо пешака како гегајући прилази Сави, захвата чутурицом воду и прилази једноме који је
Једноме превијају главу... Посматрамо пешака како гегајући прилази Сави, захвата чутурицом воду и прилази једноме који је лежао. Војници распознају своје другове. — Ено га нишанџија са другога топа...
Стајали су тако отворено једна према другој две непријатељске војске. И та доброћудна лица сељака молила су се једноме Богу, да би, призивајући тога истога Бога, опет пуцали једни на друге. Свештеник је дизао руке небу.
Блудимо погледом изнад непријатељских ровова и једва пронађосмо наше димове у једноме шумарку, далеко иза стрељачке линије.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: — Била тако два грађанина: једноме било име Милан, а другом Илија. Милан је био добар и послушан грађанин, а Илија опак и неваљао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Стадоше се отимати обоје ко ће му лепшу реч казати, ко ће га милостивије обласкати, очекујући да дете са своје стране једноме од њих већу љубав изјави... Умирише дете.
Ја весео, као обично кад је много света: глас ми звони као чисто сребро, само удешавам да сам у једноме тону с хором. Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло. Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
ИИИ. Истраживања Јоханеса Шмита Јоханес Шмит рођен је 2. јануара 1877 г. у једноме малом месту у близини Копенхагена. Године 1903 добио је на Копенхагенском Универзи— тету титулу доктора философије.
после једногодишњег крстарења по океану. За то време неуморног, истрајног рада, сконцетрисаног ка једноме одређеном циљу који је непрекидно био пред очима истраживача, скупљен је неоцењиви научни материјал који је постепено
из ове се издвојила једна засебна установа која носи назив »морско-биолошка лабораторија« и данас је смештена у једноме старом замку поред морске обале. У њој се ради све што се односи на оцеанографију, а поглавито на биологију мора.
Она се на једноме месту сужава, затим се проширује у равну кружну долину, чија је средина сам мочвар, обрастао трском и другим барским
Године 1893. нађени су такви остаци у једноме киту, уловљеном у близини Азорских острва. Прву значком обележену јегуљу, од оних што из северних крајева Европе
»Нема ни једне слатководне рибе, које би било на једноме месту у толикој множини, као што је то са, електричним јегуљама.
Било би још којекако разумљиво да такав сигнал осете јегуље у једноме истом пребивалишту, или бар оне које су у сличним животним приликама.
Сва та трострука мешавина арктичких, антарктичких и екваторијалних вода налази се у једноме ритмичком, периодичком кретању са променљивом амплитудом, а само кретање долази поглавито од космичких појава,
обнављан и пречишћаван помоћу нарочитог хемиског реагенса, познатог под именом »оксилит«, који би гњурац носио собом у једноме малом резервоару. И све је ишло добро до извесног тренутка.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Ох, буди једанпут ко и друге жене, Да одахнем најзад пред лепотом твојом!... ОБНОВА Хоћу на једноме свечаном опелу Да сахраним оно што прошлошћу зову. И да ти донесем тада душу нову, Без иједне пеге негдашње — сву белу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тај би дар и од њих кога могао допанути, али та помисао не понесе сна с очију ни једноме. Ни гаврани, што их гракањем поздрављаху у пролазу, не помјерише гвоздена им срца. Но ето тврдо спавају.
Напротив: побједа и освета, слава и шићар — то у разним облицима лебдијаше им у машти. Једноме од те дружине не усни се ништа од тога, но снијеваше нешто друго — ама сасвим чудно.
Живио је наиме у времену кад, из љубави јали из мрзости, свачији погледи, свачије мисли, бјеху усредсређене на једноме човјеку.
не дарива у вјечно нашљедство ни једно своје добро; ни јунаштво, ни памет, ни богаство, ни љепота не остаје за вазда у једноме дому, но прелазе с једнога на други!“ „Тако је, валај!“ потврдише му другови. „А да — што би? причајте људи!
одмах првијех дана, иза оног сретног часа, видје да му је немогуће да се оствари оно за чијем је чезнуо и што му се у једноме тренутку учињело као већ свршено, бива: да узме Стану. „Како да она буде моја жена?“ мислио је у себи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ТУРЦИМА Алија, ђе је Арбанија? — Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све
У подруму три акова вина: У једноме само паучина, У другоме само киселина, У трећему ниђе ништа нема! 2 Изгорила дидина колиба; Силна јој се штета
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Колико се овај посао чини ласан, толико је, и још више, широк и дугачак. Читав човечиј вијек требао би једноме безбрижном човеку, да скупи све наше народне пјесме, приповијетке, приповијести, загонетке, обичаје, и ријечи.
131. У мртвој кобили дроб говори. 132. У нас јарац чудан јарац, у њега су рози чудни рози: на једноме змај кује, а на другом вран граје; ни чује вран, кад змај кује, ни чује змај, кад вран граје. 133.
” „Колико се овај посао чини ласан толико је и још више широк и дугачак. Читав човјечиј вијек требао би једноме безбрижном човјеку да скупи све наше народне пјесме, приповијетке, приповијести, загонетке, обичаје и ријечи.
” Међедовић му стане казивати како је он појео све што је било приправљено за неколико стотина ратара, „а шта ће сад у једноме ручку бити мени шта ли ће теби?” У томе ето ти ђевојке с ручком.
у праћу, па окренувши је неколика пута себи изнад главе, баци је преко винограда да плаши чворке, и кад паднемо на једноме брду онда ја покварим овај зуб.” — И на част вам лаж. 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ.
” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба главу.
” А син му одговори: „Учио сам занат.” Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: „Бабо! хајдемо на вашар.” Отац му одговори: „А с чим ћемо, синко, кад немамо нигде ништа?
што јој нема и оних двеју талпи, па кад | дође на среду, погледа и с једне и с друге стране, и види испод ње где у једноме великом казану кључа вода, и у њој се кувају људске главе, а орлови их одозго чупају.
Идући тако дође у друго село и пролазећи крозањ види где је у њему све жалосно и плачно, па рече једноме: „Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а за што је у вас све тако жалосно?
” Онда он опростивши се с побратимом упути се те к једноме граду. Кад дође на једну раскрсницу на један пут нестаде аспри с плећи; он се обазре и угледа једнога калуђера на
Кад дође на једну раскрсницу на један пут нестаде аспри с плећи; он се обазре и угледа једнога калуђера на једноме ћошку ђе сједи и бројанице у рукама држи. „Ха!
сви се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: „Знамо одиста да не ће она ни једноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће Бог и срећа данас помоћи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрати...
— Ал’ те зову Бакоња! — додаде трећи смијући се. — оцу ти је надимак: Кушмељ! мајци: Осињача, једноме брату: Чмањак; једној сестри: Галица, другој: Кривица; најмлађем брату: Шкембо. А стричеве ти зову Чагљина и Шунда.
много вримена да је напрасно, неспреман, умра један редовник, па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час...
А тај је Наћвар с душом у носу! Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А... — А ко ти је брат? — прекиде га њеки.
да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пред Аћимом, официр нагло заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника испадоше из седла, једноме оста нога у узенгији; сељак који је зажалио што је печат мали пође да помогне војнику, да му извуче ногу из узенгије,
Имао је снаге да једноме таквом оде у кућу и свећу му запали. Све до хапшења, од свега што је знао о оцу, најстрашније му је било сећање на оно
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
бићу насмијала зора; овде се је бесмртијем правда на вјечито царство сачетала; одавде ти судба, воља с умом у једноме избијају кључу.
један је подобан; - рече њему творац свемогући - ја сам један који стварат могу и који сам свемогућством вјенчан; једноме је све покорно мени у просторе и за просторима; да од свете одступим дужности, мраке царство би остало вјечно.
" Михаил му тихим гласом рече: "Он је теби једноме извјестан; ево како ја о њему мислим: шар небеса престолодржнога најсјајни је и највећи, зна се, - средина је он
Безумнога овог јазичества нечисти ће престол представљати на глибљивом једноме брежуљку, којега ће гади и животна непрестано по врху пузати, да се биљем питају разнијем.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чудим се, части ми, како сам могао бити тако непажљив. Али пошто сам залепио банкноту на чело једноме што су му се највише очи колутале, они ме оставише на миру.
с њим, нисам ни слутио да и овакво презиме постоји), мој, дакле, ратни друг предао ми је, пре равно пет година, а по једноме лицу, овакво писмо: „Поштовани господине друже, ако случајно сазнате да сам се преселио у вечност, или пак од данас
Причао сам јој и о прадеди своме, једноме од непознатих сарадника у другом устанку, о коме сам од свога оца слушао, и побратиму чувенога војводе Мутапа, са
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја, доли по томе да ли се они јављају у једноме или у другом освјетљењу.
Запажао сам како се у узбуђеном говору једноме треска чупегак никотином прогрушане брадице, или како се други већ три пута несвјесно машио за марамицом у џепу да се
по виноградима, у међусобном натезању и надвикивању, и тражили од мене да кажем гдје је била међа и докле је продано једноме а докле другоме.
Трудио сам се да својом ријечи не одмогнем ни једноме ни другоме, и на поглед разочараног лица једнога од њих опозивао оно што сам малочас рекао, и накнадно ублажавао гдје
загледани у земљи преда се, не баш задовољни, али ни сасвим незадовољни, рачунајући ваљда да сам, све у свему, одмогао једноме колико и другоме.
нисам претјераних захтјева, управ сам минималиста; тражим само равноправност, желим да с истом логиком поступаш према једноме и према другоме.
У том натезању држава је редовно лукавија и организиранија, народ је стрпљивији и има боље живце. Једанпут посрећи једноме, други пут другоме.
Па и свој особени начин скончања. Чак и сасвим вањске случајности које се дешавају једноме, никако не би могле да се десе неком другоме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.
После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу.
Дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом пођу да легну спавати. Тада вели онај средњи
А син му одговори: — Учио сам занат. Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар. Отац Му одговори: — А с чим ћемо, синко, кад немамо нигде ништа?
Идући тако, дође у друго село и, пролазећи кроза њ, види где је у њему све жалосно и плачно, па рече једноме: — Ја прођох кроз једно село, и видех све весело, а зашто је у вас све тако жалосно?
Да не би све паре уза се влачио, одброји оно сто и педесет гроша, а остало остави једноме деди, који је у дућану само ћитабе продавао, јер му се он учини понајпоштенији.
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца.
Кад он то чује, и мислећи да у калуђера власти стоји распуст, потрчи к једноме младу калуђеру и замоли га да би му допустио да своју жену с ким промијени, или да је отпусти.
проучити, те се окани писања одговарајући се на много начина: некоме да нема хартије, некоме да нема дивита или пера. Једноме сељанину није могло бити да не лише у Дубровник књигу за некакав голем посао, па да му се поп почем не би одговорио и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
СА КУМАНОВА — ИСТИНИТИ ДОГАЂАЈ — У једноме крају старог Београда, После тол'ких дана опет гледам њега: Насмејана, ведра, лица увек млада, Које му сад краси из
Ћипико, Иво - Приповетке
И никако да се поврати кући. Стоји на једноме мјесту и замишљена гледа. А око ње врви свијет, но она као да га и не види: мисао је далеко води, и хтјела би даље да
У тим старим кулама негда неко оставио је своју душу. Где је она сада? У једноме таквоме староме каштелу, на жалу он се родио.
Њих двоје, као друзи, леже заједно на једноме кревету. Од врућине до пред зору не могу да заспе, а грђе се зноје но кад су на радњи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Укључила се у систем, увећала је, обогатила његову меморију. На једноме малом примеру покушали смо летимично да покажемо како су у језику чак и најформалнији моменти – а то су свакако
У историји, односно у развоју поезије, тежиште се помера час ка једноме, час ка другом полу. У европским је националним поезијама почетком XX века такво једно померање тежишта наговестила
функцији, морају делимично или потпуно да доведу своје симетричне поретке у огледалски однос: оно што је почетак у једноме биће крај у другоме, и тако редом.
То и јесте ново решење; решење које се не заснива на још једноме посезању за традиционалним стихом, него на реактивирању елементарне ритмичке структуре његове и на преношењу те
као и увек, ретке стваралачке личности које су могле да сачине кохерентнији књижевни, поетски свет, а маса сапутника у једноме општем и не увек књижевноме удруживању и дељењу постепено али сигурно је тонула и расејавала се.
пада у очи одређен унутарњи патос који је његове исказе, чак и изнад личне и тренутне воље, носио и усмеравао у једноме правцу.
заузео Зоран Мишић тицала се свих тих слојева, то јест: она је била заузета с обзиром на однос у коме су се сви они у једноме одређеном историјскокултурноме тренутку нашли. Био је то јединствен, непоновљив тренутак.
Хладно! Безосећајно! Непоетски! Прозаично! Рационално!“ – нису ни у једноме од тих многобројних текстова скинуте с тапета књижевних превирања код нас.
У једноме таквом, преломноме тренутку наше поезије, кад је систем поступака помоћу кога су били склопљени нови текстови био незна
У једноме другом примерку из Матићеве поезије активиран је елементаран однос између субјекта и објекта: тополе не бацају више с
духовног и песничког опредељења, стално бити заокупљен мишљу о измени и преусмерењу различитих и супротних токова у једноме националноме песништву, бранити и образлагати нови систем изражајних средстава у поезији, то је изузетан и изузетно
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
36 Неспорно је, према томе, да је писац овој првој реченици наменио посебну композициону улогу. Она у једноме потезу износи оно што ће роман широко развити; између ње и осталог текста суштинска се разлика може свести на обим.
И не узима видљивог учешћа ни у једноме делу радње. Остала је бар још једна могућност: да се реченица дадне у јунакињино име и као њен говор.
Још на почетку, дата је узгредна опаска да у роману постоје два простора: у једноме ликови живе, а онај други на махове наслућују као онострани.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ДРУКЧЕ СЕ ДОЛАЗИ ДО ЧИСТОТЕ Пословица ова Свима је позната: „Нека свако ђубре чисти Испред својих врата.“ У једноме селу, Рец’мо Буђанову, Послушали људи Пословицу ову.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје нужности Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Саветује плодовима љубав и разум У фабрикама људи
њихов распоред Има своју будућност и њену прошлост Има свој пут и његову истину Саветује плодовима љубав и разум Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре Воље Оивичена бескрајем Туђа пресахлост би јој изворе отровала Туђе пустиње
Краков, Станислав - КРИЛА
Погинуле су сахранили у једноме потоку. Поручник Лека жалио се на реуматизам у ногама, и писао рапорт да га упуте лекару.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру. То је био тек иницијирани младић, који је изјавио да је ухваћен на својој првој жртви.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Прости... Затим скиде са својих груди неке ордене, извади сат и кесу с новцима и све предаде једноме од оних што ношаху Кирилова: — На! ја идем у бој и сам господ зна да ли ћу це жив вратити.
Ако је преступ украсти човеку мараму из џепа, или пресрести га на друму и отети му кесу са 100 гроша, онда отети једноме народу сто села, читаве покрајине или 5 милијарди динара не може бити ништа друго, до опет преступ, само несравњено
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затим оспе у правцу куда ми идемо, или закркља на целој линији. Из даљине као да допире неки жагор, док у једноме моменту не зачусмо јасно нечије: „Уре, уре!“ Застали смо. Кроз ноћ се разлеже команда: „Нож на пушку!
„Лези, лези!“ — наређивао је командир, и ми прилегосмо између њихових мртвих војника. Испод нас је текла локва крви. Једноме рањенику шикљао је млаз крви из вратне жиле, и крв је шкропила војнике лево и десно.
Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику. Он ме дохвати за руку и готово изнесе. „Ура!“ Ура!“ — разлеже се кроз облаке. А свуда унаоколо мртви, мртви.
Ипак је смрт грознија. Неко јауче. Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга. Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота.
Али фрктање аероплана, ма били и наши, није могао да поднесе. Прича се да је једнога дана замерио једноме официру који је палио цигарету када су летели аероплани.
Било је прошло подне кад смо кренули у логор уским улицама Водене. Логор се налазио на једноме брежуљку и састојао се из читаве серије зиданих и привремених павиљона.
Донеси чаше за вино, коњак. Земуница пространа и облепљена сликама голишавих жена, исечених из разних часописа. А на једноме зиду налазила се урамљена фотографија неке младе жене, која, опруженом десном руком, придржава крај вела, којим је
Ко хоће? — Ја... ја... — зачу се више гласова. Командир је одбројао. — Тебе нећу — обрати се једноме. — Ти се стално саплићеш, чак и по равној земљи, а тек нећеш да се заплетеш у жицама. Војници су се смејали.
— Хајде одаберите се сами ко ће с ким, и тако станите. — Онда се обрати једноме: — А ти иди да спремиш дашчице. Војници се узмуваше. Чују се гласови: — Ранко, хајде са мном. — Ти буди последњи.
Пуцњи су све ређи. — Наредите, нека ови наши престану са ракетлама — рече командир једноме, а потом се обрати Драгану: — Сад нека се отворе пролази кроз наше жице.
Назирем сплет од жица, и испод њих као да опажам неку тамну змијасту пругу. — Ено их! — показа ми војник у једноме правцу.
— запитао сам га. — Добро је. Хвала! — рече, али се видело да је мислио на нешто друго. Двојица су једноме превијали руку. Другоме је са чела цурио млаз крви. — Иди, реци, нека сви дођу овамо — нареди одсечно командир.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” — Представи взору, о Теодоровићу, Те знаке к цељи. Младеж нек’ често њих Погледа; цељ удуби духу. Једноме не, ал’ све можно свима! 1821.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Виде Порок како рог двогуби држи. И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде. До ножа прсти су му склизли.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у Лиштици (у Херцеговини) домаћин посипа бадњаке »оном врстом жита за коју жели да најбоље роди у идућој години«, а на једноме уреже »јарам« или »криж«, па га упали на Нову годину и изнесе у њиву (ГЗМ, н. с.
Ћипико, Иво - Пауци
„Е, нећеш”, мислим... Два дана стајала је у букви сакривена и, док се пружила згода мени и једноме моме другу, поједосмо је, с малим, сву у један дан! Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак.
Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику што хтједе да из цркве изиђе. Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници.
Нико од чељади упита је: „Ча је учинио”? — Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео. А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.
Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни.
Бродови у луци љуљушкају се. С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.
— Тек сте почели каријеру! — А сада, 'ај демо! —Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земљиног екватора раширили далеко, далеко изван наше Земље - онда ће та раван пресецати привидну небеску куглу по једноме кругу који се зове небески екватор.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ ГАВРАН И ЛИСИЦА ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Са комадом меса, а у кљуну своме, Стајао је гавран на храсту једноме. Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице, и перја лепога!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ништа нас на свету не може раставити. Нас везују духовна сродност, и нема ни једноме од нас засебне будућности. Ми смо два имена у једној истој будућности.
неке афере тамо далеко у Атени — како је реч изговарао учени Грк Спида — или двојица неједнако васпитаних, од којих је једноме онај други до хистерије несимпатичан зато што га је једном видео како три пута на нож нагомилану со сипа у тањир чорбе
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Стога сам се ја и задржао само на првоме периоду: од досељења до пропасти. Даљи опис мога живота поверио сам једноме своме пријатељу, врло талентованоме и отменоме господину, за којега сам се уверио да ниједну ствар не казује онако
Ја сам затекао читаву генерацију луткица моје сестре, које су све у друштву, као о каквоме журу, седеле у једноме прозору. Сећам се добро тога одвратнога буржоаскога друштва.
Сећам се добро тога одвратнога буржоаскога друштва. На једноме плавоме јастучету, у левом крилу прозора, седела је остарија дама, седе косе, у широкој цицаној халини.
— Али — наставља професор — Земља, на своме путу око Сунца, у једноме тренутку нађе се измеђ' Сунца и Месеца... ето овако! — и ту нас поврста у једну линију, Живка, Сретена и мене.
рођендан једној својој врло богатој тетки и пожелео јој још „много, много лета“, а другом песмом честитао је једноме министру наименовање, завршујући стихове са „такви синци понос су рода свога“.
Та љубав моја остала је и вечита тајна моја, коју никоме нисам исповедао, до једноме јастуку, који сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се
Како сам се лепо и пријатно осећао неколико година, све док једнога дана не паде у једноме варошком кварту акт којим ме команда позива да вратим: чешагију, ћебе и порцију.
Рекао сам, још, да сам даљи опис мога живота поверио једноме своме пријатељу, и ову неисписану главу, ево, уступам њему.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Аероплани су непрестано шестарили над нама. У једноме моменту је наша артиљерија успела да их отера, али мало после вратише се наново, тражећи баш ту батерију која их је
А Бугари су јуришали и дан и ноћ. Ако успеју да пробију на једноме делу фронта, наши су хитно издвајали из појединих пукова понеки батаљон, па су га упућивали да запуши рупу.
Иако је можда такав обичај, чинило ми се, ова је форма ипак могла сада да изостане, и да се учини изузетак према једноме официру суседне земље. Али ми смо изишли из своје земље и морамо се повиновати обичајима других. Врата се отворише.
Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом. Једноме се одвалило пенџе, сео покрај пута и ножем одсеца опуту са каиша пушке, да би увезао цокулу.
Врати се најзад и Исајло. — Нигде нема, господин поручник... На једноме месту нађох једну пројицу, ама волицна, и тражи ми две банке. — Двадесет динара! — повикасмо у чуду. — Очију ми...
По разбацаним стварима и мртвим коњима видимо да се пре нас нека јединица ломила преко ових кршева. На једноме усеку угледасмо мртвог надувеног коња. Сигурно су га подметнули као неки степеник.
— Добро, а на чему ћеш то да напишеш? — На једноме исцепаном листићу из „Правила службе“... А то ћу исто казати оној двојици. — И Душан се диже. — Чекај!
На једноме углу угледах једнога енглеског војника, али је за Енглеза био исувише црн. Зачудо, познат ми је тај лик. Посматра и он
Застадосмо на једноме углу. Пошто је Танасије испао неки одржач веза између Срба и Енглеза, то ми је обећао да ће једнога дана доћи и до
— И ништа? — пита Лука. — Изишао сам чист као „Генофефа“... Ни куснуо, ни лизнуо... На једноме застанку, када се мало слеже прашина, налетели су на нас читави ројеви комараца.
Леви крај Преслапа губи се у врлетима и кршевима. На једноме месту ближе предњем крају, искочила гола стена, испуцала по површини као храстова кора, а на врху је шиљата као зуб
Само једна дубока јаруга, па се напоредо пење Пожарска Коса, крива као леђа у једногрбе камиле. У једноме куту ове косе, међу стенама и кршевима назире се село Горњи Пожар. Цео овај масив укршта се, збија, увале пониру.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Неки испитивачи истакли су и питање порекла наше епике. Према једноме мишљењу, које заступа већина, епске песме, као и све друге народне умотворине, створио је сам народ.
Песма Марко Краљевић и бег Костадин је етичка оцена коју један већи великаш, краљ Марко, изриче једноме мањем великашу, господину Константину Дејановићу, замерајући му што људе цени по благу и оделу (те зато одбија лоше
сунца; засукала бијеле рукаве, засукала до бели лаката, на плећима носи леба бела, у рукама два кондира златна: у једноме лађане водице, у другоме руменога вина.
рала и волове: све се на јад сломи у сватове у широко поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада оста на једноме: све се сломи у широко поље господару јутрос на весеље.
Да ј’ не кљују орли и гаврани, тј. да их не кљују (ј’ место их). 37 Хоће једном бити према глави, тј. једноме се ради о глави, о животу. Када будеш вису на планину, тј. када дођеш на вис планински.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не бој се, ево мене. Кренуше даље све поред зидова пећине. На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту. Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу. После, нешто се био врло замислио; Кано да се је
Помислих на то и узех. Где сам, ту сам, што да чиним већ! Ено, на моме конаку закопато је то све на једноме месту у земљи.
Толико само једноме учитељу и по њем чатцем и певцем црковних ту време нека је говорљиво, а не и другим. Јерно ваша је ћуд слична новоме
ми смо људи светски; калуђером се то пристоји чинити, нашто су се сами дали и одредили, ко том о души старању и рађењу једноме. А двема путови се не може ходити; једва једним да тко може право ходити.
Тек исто о једноме разликоме себе одевању и повише новчаном стицању голема нам је старост, а очи и мисао на туђе трапезе испијајући
Та ево, што се о тому тек не смислимо: да не говорим за кога цара, ама исто једноме повелику овде господину, спахији своме, ђенералу ли, да који пред њега дође што просити се говорећи ш њиме, како
Еда икоја ластавица са својом песмом пролеће добро чини? Ни пак једна је чрта земљомериоцу, ил' му морски пут једноме корабу и думенџији једном; доста их је с променом!
Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има. Курјак што штету чини, он си то својом кожом плаћа. Једноме даш, а стотину их с кривдом занесеш. [Лебди] ка штк над птићи.
Учини ли биров супроћ цара које зло, сва је варош у томе под каштигом; учини ли што добро, само њему једноме то хвајдише. Правда тек онога и јест, чијано је! Еда се не може прозлити и добра жена од нехајства мушкога?
Башча је на једноме месту свака на своме уреду а писмо је по свој васељеној расађено; и по леду и по снегу, зими и на врућини, дањом и
Многа дрвета и цвеће, али једна је башча. Многе преграде у једноме двору, многе кћери и синови, ама једна им је мати. Доста је ситне деце, ал' из једне су утробе.