Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стоји врлет чудо и страхота, Са свих страна стрма и висока, Кам до кама, а све раскрхано, Понајвише на једнојзи страни, Е ту бездан страхотан зинуо, Право легло смука и змајева, — Често над њим сунце јарко сјало, Али још му
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У један мах, ка да муња сину, тушта веља тешкога облака, бијелога, у једнојзи маси, тронодржну сву обузе гору; у виду се уреди вијенца правилнога, но дебљином страшна, па се поче врћет са