Употреба речи једовиту у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Сељанин, видећи такову погану нарав и неблагодарност, истра је опет на мраз, гди се она смрзне и сконча своју једовиту ћуд.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тако и Христос прогони једовиту силу од човека. У једно доби свети богослов Јован знано попи отровну чашу вина у Христово име што му је био дао римски

придесити ако који би христјанин прекрстивши се и право уздајући се у Бога здесио се од свога му злотвора изести коју једовиту чемер, отрове ли попити, — ништа му то неће наудити нит ће га уморити... И аспис заустаља крв ко је крвоточив у чему.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности