Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
блага, неста пријатеља; нешто мислих, па на једно смислих: мезилских се ја дофатих коња, те отидох граду Једренету, одох к цару и одох к везиру.
Од њега си џаца задобила: кад т' одведем граду Једренету, бан ће ти се и онђе призират! Оно није Страхинићу бане, већ је оно царев делибаша; к мене га је царе оправио, јал' је
бити довијека, кориће те јутром и вечером ђе си била са мном под чадором; мене бити мила довијека, одвешћу те Једренету граду, наредићу тридест слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и шећером, окитити тебе дукатима саврх