Дучић, Јован - ПЕСМЕ
степеницама које силазе у море, окружена народом, лепа жена Победиоца чека повратак у луку његове галије са пурпурним једрима. Поред њених ногу обучених у злато леже два сува дугачка хрта са жутим очима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На шта сећа? На кикот људски, или плач? Чудо је било и како, из дана у дан, толике скеле и толики чунови, са једрима, миле по води, као бели лептирови. Како, дуг, дуг, ред јабланова, непомичан, стоји.
Црњански, Милош - Сеобе 1
травуљина пружала се према Северу и трска, дуж воде, у којој се видело неколико убојних шајки, са великим зеленим једрима. У њиним сенкама је зевао по један топ. Као огромна мокра платна висила су и облачна небеса, над водама топлим.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чистунац лабуд језером плови, блистав и миран ко сунчан дан, личи на барку с једрима белим у којој деци долази сан. Заједно с њиме, у модрој води, његова слика наглавце броди.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
до наших обала долазили су тада и талијански рибари, нарочито они из Кјође и рибари чак из околине Анконе, који на једрима својих барки имају знак и знамен бела коња.
Нови, са својом плажом и свирком војне музике, са белим одећама жена, као малим једрима, остао је у сенци брда. Ветар још није био легао, а хука мотора носила нас је све даље у плаветнило мора, стена,
Некад, једног ведрог руменог дана, пре хиљаду година, можда су одавде пошле дуге, јонске лађе, са црвеним једрима, са великим, светим знаком на своме белом кљуну, пуне тешких, винских ћупа, и нису се вратиле, никад више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Мала једна лађица са белим једрима исплови полагано из кротонске луке. Питагора је пропрати погледом. Она узе правац ка југоистоку; то оживе у њему
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Уосталом болном и песнички префињеном чежњом, као у ова два предивна стиха: Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Ка
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
МУЗО 81 ВЕЧЕРЊА ЗВОНА 82 ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ 85 УГЉАРИ 86 ТЕЖАК 87 РУЧАК 89 ОПИСНЕ ПЕСМЕ 90 НА ЖАЛУ 91 ПОД ЈЕДРИМА 92 ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ 93 МЕТЕОР 95 ЈУТРО 96 СРЦЕ 97 НЕРЕТВА 98 ЗВЕЗДЕ 99 ЛЕПТИР 100 ПОГЛЕД С ВРХА 102 ЗОРА 103 НОЋ У
С торњем, у пристранку, мало село ћути. Тихо. Сврх стене се круг месеца жути. 1908. ПОД ЈЕДРИМА Једра црвене. Сјај вечерњи пао, И море пљуска по хридима голим.
1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва. Уз домове ниске шуми чемпрес стари; По које се окно полагано жари.