Употреба речи једрио у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ХИМЕРА Памтим те путе куд сам једрио Морима што су вечно зрачила; Чији се видик увек ведрио, А слутња никад не помрачила.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ехеј, стриче Дрмогаћа, хајдемо некуд, ево твоје људине! Пловио сам низ вјетар, лак и слободан, а за мном једрио мој велики пријатељ и побратим.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Он праве мисли без и каквог страха изиђе горе, а ови га онда ухвати и преко брода у море баци. Брод је једрио, и он се већ није могао њега ухватити. Онда министар отиде опет спавати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности